Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: dr Miljana Nikolić, Momo Čolaković, mr Dejan Radenković, Dubravka Filipovski i Branko Ružić.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres 11. i 12. tačke dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Aleksandar Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ljiljana Džuver, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Saglasno odluci Narodna skupština da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 11. i 12. a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. i članu 170. stavu 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o zapošljavanju stranaca i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije.
Da li predstavnik predlagača Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, želi reči? (Da)
Izvolite, ministre.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred vama Zakon o zapošljavanju stranaca, dokument koji ima svoju veliku važnosti i na čije se donošenje čekalo bezmalo 30 godina. Vreme je da se proces zapošljavanja stranaca u našoj zemlji reguliše u skladu sa vremenom u kome živimo, u skladu sa obavezujućim preporukama EU, kao i potvrđenim konvencijama Međunarodne organizacije rada i, naravno, Svetske trgovinske organizacije.
Zakon o zapošljavanju stranaca treba na jasan i određen način da reguliše način zapošljavanja stranaca, u kojim slučajevima se na njih odnose odgovarajuće procedure, da te procedure budu jednostavne i jednoobrazne, što je veoma važno za strane investitore i one koji eventualno žele da rade u državi Srbiji, ali isto tako i da se predvide odgovarajući mehanizmi, na osnovu kojih se štiti naše tržište rada i naš državljanin, odnosno naš radnik.
Želim samo da kažem da su sve privredne komore u zemlji, dakle i ruska, italijanska, nemačka, američka itd, dale odgovarajuću saglasnost. Bile su upoznate i uključene aktivno u rad na pisanju samog zakona. Zakon je dobio podršku Evropske komisije. Zakon je dobio podršku i Međunarodne organizacije rada. Dakle, svi relevantni faktori su bili konsultovani i svi su učestvovali. Javna rasprava je okončana u skladu sa zakonom. Dakle, imate sve elemente, nadam se, da ovaj zakon prihvatite i da on što pre krene u svoju realizaciju i u skladu sa svim onim što nas čeka u narednom periodu.
Drugi zakon o kome ćemo raspravljati je zapravo potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije po pitanju međusobnog očuvanja i održavanja vojnih memorijala. Ne treba posebno objašnjavati koliko nam je bitno da naša istorija bude na odgovarajući način sačuvana i predstavljena svetu, ali i nama i budućim generacijama. Sporazum sa Ruskom Federacijom, na njega se takođe čekalo nekih skoro četiri godine. Prvi razgovori su počeli još 2010, a 2013. godine je konačno sporazum i finalizovan. Ovaj sporazum je u skladu sa međunarodnim pravom, nema tu nekih specifičnosti. Na nama je, nadam se, da ga danas podržimo i da još jedan deo naše dobre i plodne saradnje sa Ruskom Federacijom nastavimo i u zakonima. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reče? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, kao što ste rekli obrazlažući prvu od dve tačke dnevnog reda koji danas radimo, ovaj Zakon o zapošljavanju stranaca je nešto što se dugo čekalo i dobro je što ga danas imamo na dnevnom redu. Ovaj zakon će nadajmo se ostvariti svoju svrhu, a to je da u vremenu, u godinama pred nama omogući većem broju stranaca da dođu u Srbiju i da rade, ne samo kao radnici nego pre svega kao investitori, ljudi koji donose nove ideje i nove investicije koje će omogućiti da i pored zapošljavanja stranaca se zaposli i značajan broj građana Srbije.
Verujem da je ovo, mislim ovo što smo pročitali, iz ovog velikog obrazloženja koje je došlo uz zakon, da je ovo usaglašeno i da će ohrabriti strane investitore da ponovo dođu u Srbiju, da će se promeniti trend koji traje u poslednje dve godine kada stranih investicija nema, kada nema otvaranja novih radnih mesta, kada se sve teže živi u Srbiji. Nadam se da će Srbije u perspektivi postati i mesto iz koje kvalifikovana radna snaga neće odlaziti nego će dolaziti zato što će biti povoljan ambijent za rad, za zarađivanje.
U svakom slučaju mi smo dali nekoliko amandmana koji su više pravno-tehničkog karaktera. Mislim da ukoliko se prihvate će popraviti tekst zakona, ali ćemo u svakom slučaju podržati ovo zakonsko rešenje jer smatramo da je dobro i potrebno Srbiji. Isto tako je potrebno i što pre primeniti ovaj zakon i što pre primeniti druge zakone kako ovaj zakon ne bi ostao mrtvo slovo na papiru, kako bi se ovaj broj od nekih, kako se kaže u obrazloženju, zakona o 2.500 stranaca koje godišnje zatraži radnu dozvolu, a ukupna procena države jeste da se radi o nekih 7.500 ljudi koji rade u Republici Srbiji, stranih državljana koji rade u Republici Srbiji kako bi se povećao pre svega zato što su došli da investiraju u Srbiju i da nam pomognu da pokrenemo našu posustalu privredu.
Ukoliko to ovaj zakon omogući, popravi to stanje mi ćemo biti zadovoljniji, a verujem i svi građani Srbije. Naravno, nije ovaj zakon bio prepreka tome. Prepreka je Vlada koja ne ume da obezbediti strane investicije, koja nije uspela za dve i po godine da stvori privredni ambijent u kome bi se u Srbiji ulagalo. Stalno imamo najave da će se to desiti u nekom budućem vremenu, od godinu ili dve dana, pa nam ostaje da se nadamo da će to vreme konačno i doći i da za građane Srbije dolaze bolje a ne gori dani. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću danas o Predlogu zakona o zapošljavanju stranaca kao veoma značajnom segmentu radnog zakonodavstva u našoj zemlji dok ću o sporazumima između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije govoriti više moje kolege iz poslaničke grupe.
Zakon o zapošljavanju stranaca je potreba svake moderne države, jer sa razvojem društva, a posebno modernih tehnologija situacija radne snage mnogo je brža i obimnija i zahvata sav razvijeni svet. Oblik zapošljavanja i rada stranih državljana u Srbiji regulisan je sada Zakonom o uslovima zasnivanja radnog odnosa sa stranim državljanima koji je donet još 1978. godine u vreme SFRJ i koji je i danas na snazi uz nekoliko izmena.
Iako je oblast zapošljavanja stranaca u Srbiji pravno regulisan izuzetno je važno da se oblast zapošljavanja stranaca uskladi sa novim trendovima na međunarodnom tržištu rada, sa našim krovnim zakonodavstvom kao i sa pravnim tekovinama EU i konvencijama međunarodnih organizacija rada. Na taj način će se doprineti i prevazilaženju dosadašnjih problema nastalih u praksi.
Istovremeno harmonizacijom domaćih propisa iz ove oblasti, sa propisima EU mi potvrđujemo reformski kurs naše Vlade i doprinosimo bržoj integraciji naše države. Time svakako postajemo konkurentni i po pitanju radne snage, ali i doprinosimo privlačenju stranih investicija.
Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine preuzete su dve najvažnije obaveze i to uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stvara se zona slobodne trgovine između Republike Srbije i EU u prelaznom periodu od šest godina. U okviru sporazuma posebno je urađeno kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kretanje kapitala gde su date osnove za uređivanje položaja radnika i članova njihovih porodica. Pristup stručnom usavršavanju, poslovnom nastanjivanju, položaj privrednih društava i njihovog poslovanja, kretanja ključnog osoblja i fizičkih lica koje pružaju usluge.
U cilju pridruživanja u Republici potrebno je voditi računa o osnovnim rešenjima iz tih propisa koji se odnose na kretanje radnika i omogućavanje njihovog zapošljavanja istovremeno poštujući prava koje pojedine kategorije stranaca treba da ostvaruju lica izuzeta od primene zakona, državljani EU, evropskog ekonomskog prostora i Švajcarske konfederacije, lica pod različitim oblicima međunarodne zaštite i članovi njihovih porodica.
Takođe, potrebno je naglasiti da je ova oblast uređena i potvrđena konvencijom i to uredbom o ratifikaciji Konvencije međunarodne organizacije rada broj 97 o migraciji u cilju zapošljavanja i Zakonom o ratifikaciji Konvencije 143, o migracijama i uslovima zloupotrebe i unapređenju jednakih mogućnosti tretmana radnika emigranata.
Prilikom izrade ovog zakona predlagač se rukovodio rešenjima koje je Svetska trgovinska organizacija je propisala za svoje članice opštim sporazumom o trgovini i uslugama tzv. „GAT“ sporazum. Rešenje iz ovog zakona odnosi se na strance koji se zapošljavaju, odnosno ostvaruju pravo na rad u Republici Srbiji bilo da zasnivaju radni odnos ili zaključuju drugu vrstu ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada ili se samozapošljavaju, odnosno otpočinju preduzetničku delatnost ili osnivaju privredno društvo. Rešenja iz zakona se takođe tiču privrednih subjekata koji zapošljavaju strance.
Koliko je bitno donošenje ovog zakona pokazuju i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje prema kojima je tokom 2013. godine radnu dozvolu za poslovni angažman u našoj zemlji dobilo 2.784 stranaca. Međutim, postoje procene Nacionalne službe za zapošljavanje prema kojima u Srbiji je radno angažovano skoro trostruko više stranih državljana od broja izdatih radnih dozvola. Da bi se celokupan broj ljudi bez radne dozvole uveo u zvanične tokove kako bi se poveća privredna aktivnost i povećala naplata poreza upravo je neophodan ovaj zakon.
Tako je prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje tokom 2013. godine najveći broj radnih dozvola izdat Rusima, Kinezima, Turcima, Rumunima, Bosancima, Nemcima i Grcima. Oni se uglavnom zapošljavaju u kompanijama iz njihovih država najčešće na menadžerskim ili upravljačkim poslovima, ali isto tako i u građevinarstvu, zemljoradnji, rudarstvu, trgovinskim ili ugostiteljskim sektorima.
Što se tiče državljana zemalja članica EU najviše radnih dozvola se izda državljanima Savezne Republike Nemačke, Italije, Austrije i Grčke. Oni takođe najčešće rade kao menadžeri u predstavništvima svojih kompanija kao inženjeri ili na rukovodećim poslovima.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru svog današnjeg obraćanja govorio bih i o iskustvima koja postoje u okviru EU u oblasti zapošljavanja stranaca. Prema podacima Evropske komisije pokazalo se da u dosadašnjoj praksi u druge države članice građani najčešće odlaze zbog boljih mogućnosti zapošljavanja i obično su to mlađi ljudi koji lakše nalaze posao. Praksa pokazuje da građani na rad u drugoj članici često pristaju na poslove za koje su previše kvalifikovani i često ne uživaju uvek iste beneficije kao domaćini. Prema tome, više od 12 miliona građana EU nešto manje od 3% ukupne populacije živi u nekoj drugoj članici.
Istraživanje je ukazalo i da su građani iz drugih država koji dolaze da rade, pomogli da se popuni manjak radne snage na lokalnim tržištima rada, kao i da se smanje efekti staranja populacije.
Ovaj sistem zapošljavanja stranaca prema podacima Evropske komisije doprineo je programu integracije putem razvoja i poticanja inkluzivnog okruženja i kulture dobrodošlice, kroz politiku dostupnosti informacija, podršku u učenju jezika i interkulturalnom dijalogu i interakciji među građanima.
Takođe, uočeno je da priliv mladih radno aktivnih građana u posmatrane gradove, pomoglo je da se odgovori na demografski izazove, staranja populacije, smanjenja radne snage. Sve ovo je u skladu sa principom EU, da se sloboda kretanja ne može odvojiti od slobodnog protoka roba i usluga.
Poslanička grupa SPS sa pravom očekuje da se konkretnim primerom zakona na sistemski način urede sva pitanja zapošljavanja stranaca. Počev od pitanja izdavanja dozvola za rad, što se precizno uređuje u odnosu na pojedine kategorije stranaca, članova njihovih porodica što postojećim zakonom do sada to nije urađeno.
Novina je da se dužina trajanja dozvola za rad vezuje za dužinu trajanja, boravka i usavršava sa odredbama kojima se uređuje boravak stranca što do sada nije bio slučaj.
Sa druge strane, strancima se omogućava ostvarivanje jednakih prava na rad i zapošljavanje kao i državljanima Republike Srbije, što je obaveza u odnosu na Konvencije međunarodne organizacije rada i prava EU koje se donošenjem ovog zakona ugrađuje u pravni sistem Republike Srbije.
Samim predlogom zakona, predviđeno je da se zakon ne primenjuje na strance kojima je međunarodnim sporazumom predviđeno zapošljavanje na drugačiji način. Strance koji uživaju privilegije i imunitete, koji obavljaju poslove na osnovu odgovarajućih ugovora ili sporazuma sa međunarodnim organizacijama, ili u okviru međunarodnih projekata o stručno-tehničkoj saradnji, obrazovanju ili istraživanju.
Predstavnik inostranog medija, stranac koji obavlja verske poslove, koji je volonter, član posade broda, odnosno vazduhoplova ili obavlja poslove u drumskom ili železničkom saobraćaju, koji na osnovu ugovora zaključenih između organa nadležnih za poslove odbrane ili unutrašnje poslove, boravi u Srbiji radi obavljanja poslova od interesa za Republiku Srbiju ili za potrebu odbrane ili bezbednosti zemlje ili se usavršava u ovim oblastima.
Ovim zakonskim projektom se pojedinim članovima veoma precizno regulišu važna pitanja iz ove oblasti.
Konkretno članom 9. zakona predviđeno je da se zapošljavanje stranaca može i ostvariti pod uslovom da poseduju odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje u skladu sa zakonom.
Takođe, članom 10. precizirano je da se dozvola za rad može izdati kao lična radna dozvola i radna dozvola. Radna dozvola je vrsta dozvole za rad koja se može izdati kao radna dozvola za zapošljavanje, radna dozvola za posebne slučajeve zapošljavanja i radna dozvola za samozapošljavanje. Pod ličnom radnom dozvolom podrazumeva se vrsta dozvole za rad koja omogućava strancu slobodno zapošljavanje. Ta vrsta radne dozvole izdaje se na zahtev poslodavaca. Samozapošljavanje, izdaje se na zahtev stranaca koji ima odobrenje za privremeni boravak u Srbiji i ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti u Republici Srbiji.
Članom 24. uvodi se mogućnost ograničavanja broja stranaca kojima se izdaju dozvole za rad putem sistema kvota u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizaciji i EU.
Članovima 27. i 28. reguliše se izdavanje i produženje dozvole za rad, pa se tako navodi da se dozvola za rad izdaje za period koji je naznačen u zahtevu za izdavanje dozvole, a najduže za vremenski period na koji traje boravak stranaca.
Dozvola za rad produžava se ako su u momentu podnošenja zahteva za produženje ispunjeni uslovi za njeno izdavanje.
Ovi zakonskim projektom propisuju se uslovi za poništenje dozvole za rad stranaca i to u sledećim slučajevima regulisanim članom 29. dozvola za rad poništiće se ako stranac obavlja poslove za koje nije izdata dozvola za rad ili ako radi kod drugog poslodavca.
Stranac ne otpočne sa radom u roku od 15 dana od dana izdavanja radne dozvole za zapošljavanje. Ako stranac kome je izdata dozvola za samozapošljavanje ne otpočne sa obavljanjem poslova u roku od 90 dana od dana dobijanja dozvole, iako je dozvola izdata suprotno odredbama ovog zakona.
Takođe, Nacionalna služba za zapošljavanje dužna je da vodi evidenciju i to, o dozvolama za rad, o strancima koji ostvaruju prava na rad u skladu sa ovim zakonom.
Pored navedenog, očekuje se i druge pozitivni aspekti ovog zakona, a to su potpuno uređenje materije koja se odnosi za zapošljavanje stranaca, omogućavanje zapošljavanja i samozapošljavanja stranaca pod precizno urađenim uslovima i u tačno utvrđenom periodu.
Omogućavanje ostvarivanja prava na spajanje porodice u određenim slučajevima, ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti i drugih specifičnih prava, mogućnost utvrđivanja kvote, odnosno ograničenja broja stranaca koji ostvaruju pravo na rad u skladu sa stanjem i kretanjem na tržištu rada u Republici Srbiji.
Precizno uređenje postupka izdavanja dozvole za rad, što doprinosi ubrzanju i pojednostavljenju procedura, sagledavanje ukupnog broja kretanja stranaca koji ostvaruju prava po osnovu rada u našoj zemlji.
Nadzor nad primenom zakona u smislu propisivanja adekvatnih sankcija prema licima koja omogućavaju nelegalan rad i boravak strancima što za posledicu može da ima izvršenje niz krivičnih dela i drugo.
Ono što je pozitivno, što bih hteo da istaknem, jeste da su u izradi zakona o zapošljavanju stranaca, učestvovali predstavnici Ministarstva za rad zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija, Komesarijata za izbeglice, i migracije i Nacionalne službe za zapošljavanje, što znači, ovlašćeni, nadležni i zaduženi organi države Srbije.
Pozitivno je i to da je nacrt zakona bio na javnoj raspravi i da su učesnici u javnoj raspravi bili predstavnici državnih organa, javnih službi, privredni subjekti i sindikati, udruženja poslodavaca, privredne komore, stručna javnost, predstavnici nevladinog sektora i međunarodna organizacija i drugi zainteresovani učesnici.
U toku javne rasprave održana su tri okrugla stola.
Donošenjem ovog zakona potvrđuje se reformski put Vlade Srbije, doprinos bržim evropskim integracijama, kao i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU.
Na kraju, ono što je veoma bitno za građane naše države, primena ovog zakona neće stvarati troškove ni građanima ni privredi.
U okviru svog obraćanja govoreći o predlogu zakona o potvrđivanju sporazume između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije.
Polazeći od činjenice da oblast zaštite vojnih memorijala nije regulisano među državnim sporazumom, njegovo usvajanje je krajnje neophodno, kako zbog zajedničke ratne istorije, tako i zbog sećanja na sve borce koji su dali svoje živote za našu slobodu.
Podsetio bih vas da je sporazum sačinjen 10. aprila 2013. godine u Moskvi kao želja strana potpisnica da obezbede dostojno mesto počinaka i očuvanja sećanja na vojna i civilna lica, čija pogibija i smrt su posledica Prvog i Drugog svetskog rata, kao i drugih ratnih operacija.
Ovaj sporazum reguliše brojna pitanja od načina određivanja do izgradnje vojnih memorijala, eshumacija i ponovnog sahranjivanja posmrtnih ostataka, finansijske podrške i materijalne, zaštite, pa sve do kordinacije između naše dve zemlje i rešavanja potencijalnih sporova.
Želeo bih takođe da kažem da će o ovom sporazumu nešto više reći moj kolega Siniša Maksimović.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predlog zakona o zapošljavanju stranaca, kao i predlog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije.
Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Vladimir Marinković. Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovani ministre sa svojim timom, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je videti u parlamentu da svi narodni poslanici podržavaju kada ministarstvo predlaže što više zakona, zakonskih rešenja i kada je ministar često u ovoj sali, a to je kada je upitanju Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, već postala praksa.
Ono što je danas dobro, mislim da možemo da dođemo do jednog minimuma konsenzusa između opozicionih i pozicionih poslanika oko novog zakona o zapošljavanju stranaca, pošto se upravo radi o jednom procesu usaglašavanja naše zakonske regulative sa evropskim makijem i sa evropskom zakonskom regulativom, što je u procesu dinamičnih evropskih integracija u kojima Srbija učestvuje, jedan od najbitnijih parametara rada same Vlade i samog parlamenta.
Naravno, kao socijaldemokrata istakao bih da ovaj zakon, stari, koji je iz 1978. godine, menjamo novim zakonom, ali potpuno usaglašenim sa Konvencijama međunarodne organizacije rada, ali ono što je najvažnije sa Biblijom socijalne i ekonomske politike EU, a to je Evropska socijalna povelja, sa svih svojih 11 tvrdih i 22 meke odredbe, koje je Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala 2009. godine.
To jako važno i Evropska socijalna povelja treba da predstavlja condicio sine kva non rada i zalaganja Vlade Republike Srbije, samog ministarstva, ali i nas u parlamentu da na taj način napravimo i stvorimo socijalnu tržišnu privredu, da otvorimo našu zemlju i maksimalno liberalizujemo prostor za tržišnu utakmicu ljudskih znanja i sposobnosti, ne samo za domaće zaposlene, ne samo za domaće radnike, nego, naravno za radnike i one koji bi želeli da rade u Srbiji, da investiraju u Srbiji iz inostranstva, a pogotovo iz zemalja EU.
Na kraju, to je i naša dužnost, to je naša obaveza u skladu sa potpisom na Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i jako je važno zbog razvoja same naše ekonomije, ali podsetiću i obrazovnog sistema, pune primene implementacije Bolonjske deklaracije u našoj zemlji, jer naravno učešće i dolazak radnika i zaposlenih iz inostranstva, stranih investitora delovaće motivišući naše zaposlene i na generalno one koji rukovode obrazovnim sistemom da on bude što kvalitetniji, da bude što bolji i da bude što usaglašeniji sa najboljom svetskom praksom i praksom razvijenih evropskih zemalja, jer, ako ne budemo imali kvalitetno obrazovanje, ako ne budemo razvijali i vodili računa o razvoju veština naših radnika i naših zaposlenih oni neće moći da izdrže tu konkurenciju kada neminovno otvorimo tržište radne snage.
Ovo je jedan veoma važan korak u tom domenu koji predstavlja jedan od osnovnih parametara civilizacijskih kada je u pitanju stvaranje jednog slobodnog tržišta, kako tržišta roba i usluga, tako tržišta kapitala, u ovom slučaju tržišta radne snage. Ne sumnjam, kao što je to kada je u pitanju mikro nivo u samim kompanijama, kada je dobro da u kompaniju s vremena na vreme dolaze novi ljudi, unose nova znanja, unose inovacije i unose taj takmičarski duh, što je jako bitno mi to želimo i namera je osnovna, i samog ministarstva i Vlade da unesemo taj kompetativni dug i u našu zemlju, među naše građane i na naše tržište radne snage.
Tako da u svakom slučaju ovaj zakon će imati taj tzv. u ekonomiji rečeno „prelivajući efekat“, gde ćemo imati koristi, gde ćemo imati mogućnost da ljudi koji investiraju, koji zapošljavaju nove ljude, koji kako ovaj zakon definiše i obezbeđuje mogućnost za one koji se samozapošljavaju, što je velika prednost i ono što naša zemlja i oni koji se bave ekonomskom politikom treba da razvijaju, oni će donositi oni će biti generatori novih znanja, inovacija i svega onoga što može da doprinese da domaće, ali naravno i strane kompanije stvaraju ovde dodatnu vrednost i da, ono što je najbitnije zapošljavaju nove ljude.
U svakom slučaju, osnovni cilj ovog ministarstva, to smo videli kada je ministar ovde, branio i Zakon o radu, to smo videli i kada je pokretao mnoge inicijative koje se tiču radnog i socijalnog zakonodavstva. Jasan je cilj stvaranje jednog preduzetničkog društva, stvaranje jednog ambijenta, stvaranje jedne dobre energije, koju ova Vlada želi da napravi, kako bi naša zemlja mogla kvalitetno i dobro ekonomski da se razvija, kako bi mogla da zapošljava, ali i kako bi motivisala sve ljude koji su sposobni koji imaju ideje da pokreću inicijative da se oslone sami na sebe, kako bi od onog službeničkog društva, koje još uvek imamo, došli do tog glavnog cilja, a to je da budemo jedno preduzetničko društvo, da naparimo jednu jeftinu državu koja će samo isključivo predstavljati dobar servis građanima Srbije i naravno privredi.
Ovo je taj put. Mislim da je potpuno jasno da sama energija koji i ministar i celo Ministarstvo ulaže u ovo, dovoljno obećava da ćemo u mandatu ove Vlade, imati jedno sasvim moderno kvalitetno, radno zakonodavstvo koje će predstavljati jedan ozbiljan okvir za ekonomski razvoj naše zemlje, za novo zapošljavanje i na izlazak naše zemlje u ekonomskom smislu na zelenu granu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Vesna Rakonjac. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o zapošljavanju stranaca i kao što znamo da je ova oblast zapošljavanja stranaca u našoj državi do današnjeg predloga zakona o zapošljavanju stranaca bila uređena zakonskom regulativom, sada slobodno mogu da kažem iz druge polovine prošlog veka, tačnije iz 1978. godine.
Na osnovu takvog zakona, prilično zastarelog i prevaziđenog, nacionalne službe za zapošljavanje, prosečno su godišnje donosile oko 2.500 odobrenja za zasnivanje radnog odnosa.
Nažalost, ne postoje podaci o strancima koji ostvaruju pravo po drugim osnovama, jer je ovde reč samo o zasnivanju radnog odnosa, a ne i o zasnivanju tzv. „fleksibilnih radnih odnosa“ i drugih vidova, kao što je samozapošljenje.
Takođe, do približnog istog broja se dolazi ako se na osnovu Zakona o strancima, koji je nešto novijeg datuma, ali će i on zbog usaglašavanja i harmonizacije sa evropskim standardima i regulativama svakako biti dopunjen, sagleda se broj stranaca kojima je odobren boravak na osnovu rada, zapošljavanja ili obavljanja druge delatnosti.
Na osnovu navedenog, možemo da zaključimo da Srbija ne predstavlja značajno imigraciono područje, ali ovu oblast svakako treba urediti zarad budućih vremena na savremenim principima, a ujedno poštujući i prava koje pojedine kategorije stranaca treba da ostvare, a kao što su lica izuzeta od primene zakona, kao što su građani EU, Evropsko-ekonomskog područja i Švajcarske konfederacije.
Lica pod raznim oblicima međunarodne zaštite i članovi njihovih porodica, ovim predlogom zakona se prvi put obuhvataju i članovi porodica kako bi porodica bila kompletna i kako bi mogli da ostvare i bolju komunikaciju, a i bolji materijalni dobitak.
Intenzivno i svakodnevno menjanje društveno-ekonomskih odnosa u proteklom periodu i dominantnih promena u društvu, uslovilo je promenu zakonskih regulativa i u našoj oblasti, kao što je donošenje Zakona o radu, zaštite na radu, penzionog i invalidskog osiguranja, zapošljavanja i drugog. Samim tim i zakon o zapošljavanju stranaca postaje neminovnost pogotovo kada je proces harmonizacije naših propisa sa propisima EU u pitanju.
Ovaj predlog zakona je jedan izuzetna primer kako evropska regulativa može da se implementira tako da zakon bude u potpunosti primenljiv u Srbiji, bez obzira na specifičnosti i razlike koje normalno postoje u svakoj državi.
Jedan od četiri osnovnih postulata na kojima je i Evropska zajednica, 1957. godine je osnovana i sloboda kretanja radnika. Takva sloboda povlači ukidanje bilo kakve diskriminacije zasnovane na nacionalnoj osnovi između radnika država članica po pitanju zaposlenja, naknada i drugog, a i uslovima zapošljavanja.
Ono što je jako bitno, donošenjem ovakvog zakona mi ćemo zaštititi u ovom prelaznom periodu naše ljude, naše buduće zaposlene, jer će sve odredbe ovog zakona koje se odnose na građane EU stupiti na snagu onda kada Srbija postane punopravna i ravnopravna članica EU.
Ono što je veoma dobro u ovom zakonu to je i deo zakonske regulative kada je dobijanje dozvole za samo zaposlenje ubrzano. Ono što je neophodno to je saradnja sa MUP, da se što pre dobije boravišna dozvola, zatim da onaj koji želi da se samo zaposli podnese kompletan projekat, odnosno dokumentaciju o zakupu objekta u kome želi da obavlja neku delatnost. Takođe, da postoji određena oprema, a ne fiktivna oprema i da jednostavno prijavi ko su zaposleni koje želi da zaposli, bilo da se radi o stranim državljanima ili o državljanima Republike Srbije. Na ovaj način otvaramo put investitorima koji žele, a stranci su, da ulažu u našu državu i da imamo jedno prosperitetno i moderno društvo.
Maksimalno ćemo podržati ove zakonske regulative i predloge jer mislimo da ćemo na taj način unaprediti i usaglašavanje sa evropskim propisima, a i unaprediti i ubrzati proces izgradnje naše zemlje i povećanje i dolaska investitora i privrednih delatnosti u našoj zemlji.
Drugi predlog zakona o kome želim da govorim je zaštita memorijala između Republike Srbije i Ruske federacije. U proteklim godinama koje su iza nas, znači stogodišnjem i dužem periodu, međusobno smo bili isprepletani raznim sukobima, kao što je bio Prvi rat, Drugi svetski rat, srpsko-turski, rusko-turski ratovi, svakako oni koji su ono što je najdraže, a to je život, poklonili za oslobođenje neke druge države, zaslužuju i poseban pijetet i uspomenu na njih. Ne samo da je to važno kao jedno kulturno i istorijsko nasleđe naših država, ne samo Srbije i Rusije, već i drugih država EU čiji su ratnici bili na putu oslobođenja kada se Srbija borila da ostvari svoju nezavisnost i svoja prava, ali ono što moram da kažem, to je i odlika jednog pristojnog ponašanja i jednog, da kažemo, uljudnog ponašanja jedne države prema osobama koje su položile ono što je najdraže, a to je život. Hvala.