Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, gospodo poslanici, danas Zakon o zapošljavanju stranaca, o kojem razgovaramo, želim iskreno da podržim, jer smatram da je to veoma važan zakon sa stanovišta utvrđivanja prava za zapošljavanje stranaca, mogućnosti i načina ostvarivanja tog prava, kao i obaveza države koja daje dozvole za rad.
Kao što smo već iz dosadašnje rasprave čuli, ovaj zakon je usvojen 1978. godine, ali u vremenu do 2005. godine, kao što se videlo iz nekih evidencija, on je menjan nekih 10 do 12 puta u pojedinim njegovim segmentima.
Obaveza da se ovaj zakon usklađuje sa pozitivnom regulativom iz EU je usvojena pre svega i direktno proizašla iz SSP-a iz 2008. godine, kada su utvrđena prava i Srbija prihvatila da stvori zonu slobodne trgovine, kao i usklađivanja ukupnog zakonodavstva, samim tim i zakonodavstva iz oblasti rada u okviru Srbije. To se, pre svega, odnosi na pravo i novo utvrđivanje mogućnosti zapošljavanja i kretanja radnika, poslovno nastanjivanje i pružanje usluga, kretanje kapitala i stručno usavršavanje.
U svakom slučaju, iz ovakve jedne promene statusa i položaja stranaca koji dolaze da se zapošljavaju i koji će sigurno dolaziti u budućem vremenu, proizilaze nove obaveze službe za zapošljavanje, koje u skladu sa tim moraju da prate sprovođenje zakonskih odredaba.
Ono što je važno, ovim zakonom se utvrđuju uslovi u kojim se mogu zapošljavati stranci, ali istovremeno se utvrđuje postupak izdavanja tih dozvola za rad, evidencija, nadzor, kao i pojedine kaznene odredbe.
Sada moramo doneti novi zakon, jer se ne može više popravljati i pojavili su se, kao što smo videli, novi termini, nove tehnologije, nova metodologija, stvoreni su novi poslovi, a sa stanovišta dolaska novih investitora, stvaraju se ili će se tek stvarati u Srbiji i nove promene u oblasti rada i zapošljavanja, kojima se svi, čini mi se, iskreno radujemo i priželjkujemo da se što pre dogode.
Sa dolaskom novih investitora stvaraju se nova radna mesta. Zakon kapitala otvara tržište radne snage, kao i mogućnost da se ide za poslom tamo gde ga ima. Ta pojava je dosta zastupljena u zemljama EU, jer se u druge zemlje odlazi zbog boljih mogućnosti zapošljavanja, socijalne sigurnosti i boljih uslova života. Takvo otvoreno tržište radne snage traži, ono što posebno želim da podvučem jeste znanje, celovito i novo i uvek novo, kao i veliku stručnost, ali i mogućnost velike pokretljivosti.
U tom smislu, ono će se pre svega odnositi na mlade ljude koji lako mogu da prelaze sa jednog posla na drugi, koji mogu stalno da se usavršavaju, ali lako pređu za tim poslom iz jednog u drugi grad, što je kod nas, do sada, u Srbiji, veoma retka situacija, redak slučaj.
U zemljama dolaska, takvi mladi ljudi često obavljaju poslove, kad odlaze, naši građani, u zemlje drugih zemalja EU ili iz drugih istočnoevropskih zemalja u centralne zemlje Evrope, često prihvataju poslove iz nivoa kvalifikacija koje imaju ili ne uživaju beneficije kao domaći građani. To je nešto na šta treba, koliko je moguće, uticati. Često se pokazalo da su građani drugih država pomogli da se popune neka radna mesta u zemljama u koje dolaze, kao i manjak radne snage, naročito u određenim kvalifikacijama i vrstama zanimanja koja su manjkava u sredinama o kojima je reč, ali se ostvarivao i efekat obnavljanja stanovništva, što smatram da je veoma značajno sa stanovišta Evrope koja je, u proseku, po starosnoj strukturi spada u starije nacije. Ovim zakonom se, takođe, ostvaruje pravo slobode kretanje, koje je veliko i značajno za sve evropske zemlje, a učvršćuje i socijalnu stabilnost.
Ono što treba da se istakne su pozitivni rezultati primene i usvajanje jednog ovakvog zakona, a koje se odnosi na obnavljanje radne snage, dakle permanentno obrazovanje i učenje, inovacije na tom području, ali i obnavljanje stanovništva, sloboda kretanja, izbora i stvaranje novih biznisa i novih tehnologija. Negativni rezultati ili uticaji ovakve dinamičnosti u kretanju radne snage mogu, neke sam pomenula, da budu takve da su pridošlice često kvalifikovanije, ali pristaju na niže poslove od svoje kvalifikacije koju imaju, da imaju niže plate, da postoje razlike u tom delu, da su im lošiji uslovi stanovanja i uklapanja dece u školu u tim novim sredinama.
U zemljama, kao što su Nemačka, Španija, Velika Britanija, su veliki prilivi stanovništva i te zemlje imaju visoke ekonomske efekte upravo na osnovu ovakvog dolaska i mehaničkog kretanja stanovništva i radnika.
Sa druge strane, u okviru EU prisutne su zemlje iz kojih se najčešće i u najvećoj meri odlazi, i to se odnosi na Rumuniju, Bugarsku i Poljsku. Iz dosadašnjeg perioda razvoja Srbije, bez obzira što nije zemlja u okviru EU, prisutni smo svakodnevno podacima i gledamo kako iz Srbije mladi, kvalifikovani stručnjaci odlaze u Evropu, u druge zemlje, a upravo iz razloga koje sam pomenula.
Donošenjem ovakvog zakona, ali i svih napora, koje u poslednje vreme ova Vlada vrši sa stanovišta privlačenja kapitala, sa privlačenja novih investicija, stvaranja novih uslova za usvajanje novih tehnologija, itd, što se nadamo da će sa svim ovim promenama približavanja EU i nastupiti kod nas, stvaraju se uslovi da naši radnici budu zaposleni, da ljudi koji su ovde nezaposleni dobiju radno mesto, ali da ne zaboravimo da se u tom delu moramo otvarati u skladu sa zakonima koji postoje u EU, da budemo spremni na to i da će za određene kvalifikacije i određene poslove dolaziti i strani radnici i zapošljavati se ovde.
Ono što želim ovde da istaknem posebno i želim posebno da podržim jeste da taj stimulans na zapošljavanje, na učenje i na jedan takmičarski odnos, u smislu kvaliteta i novog jednog odnosa koji motiviše na rad, je onaj ambijent koji je nama neophodan. Ovaj zakon je jedan od zakona koji će stvoriti takve uslove da ono bude prisutno i upravo iz tog stanovišta želim da podržim ovaj zakon.
Procesi koji su u skladu sa ovim su procesi koji su odavno prisutni u drugim evropskim državama. Na te procese moramo biti spremni, a zakon je važan i sa stanovišta našeg usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa zakonima EU.
Ovde možemo da govorimo, još nekoliko rečenica, da su kod nas već prisutni određeni strani radnici koji se zapošljavaju nezavisno od postojanja samog ovakvog zakona. To su, znamo, Rusi, Kinezi, Rumuni i ljudi iz Bosne, koji se zapošljavaju na različitim poslovima. Najveći broj, procenat, stanovništva dolazi iz Rusije, odnosno ruski stručnjaci, koji su zaposleni u NIS-u i drugim strukturama, oni su iz oblasti menadžmenta. Kinezi su, na primer, zaposleni iz oblasti trgovine, dok su Rumuni i ljudi iz Bosne zaposleni kao zemljoradnici, rudari i neke druge pomoćne delatnosti.
Ali, ono što ovaj zakon može da stvori, jeste taj novi ambijent, na koji ja posebno ukazujem i želim posebno da ga podržim – nove tehnologije, nova znanja, novo zapošljavanje naših stručnjaka ovde, čime Srbija neće ostati bez svog stanovništva, koji će omogućiti i doseljavanje novih i, nadamo se, očuvati Srbiju u demografskom smislu. Znači, učenje radi zapošljavanja, kao osnovne ciljeve ove Vlade u svakom slučaju podržavamo i SPS će u skladu sa takvim ciljevima ove Vlade, ovakve zakone, kao i ovaj, podržati. Hvala.