Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 24.11.2014.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/383-14

4. dan rada

24.11.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:00 do 12:05

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije će glasati za zakon o zapošljavanju stranaca, smatrajući ga neophodnim zakonom koji treba da postoji u našem pravnom sistemu i zakonu koji će pružiti strancima ista ona prava koja imaju naši državljani u inostranstvu.
S druge strane, očekujemo da će to biti još jedan značajan stimulans dolasku, pre svega, stranih investitora koji žele, pored naših državljana, sa sobom da dovedu i odgovarajuću i kvalifikovanu radnu snagu, jer je to osnovno i neotuđivo pravo poslodavca.
Mislim da je zaista dobro kada dođe dan kada će svi poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koliko vidim po raspoloženju poslaničkih grupa, glasati i za ovaj zakon i za sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o statusu srpskih memorijalnih kompleksa na teritoriji Ruske Federacije i ruskih memorijalnih kompleksa na teritoriji Republike Srbije.
Kada pričamo o ovim pitanjima, statusu memorijalnih kompleksa, naravno da to možemo pogledati i sa istorijskog aspekta, i sa političkog aspekta i sa aspekta odnosa dveju država prema onima koji su dali najveću hrišćansku vrednost za izgradnju države i slobodu svojih naroda, dali su živote.
Ono što minimalno može uraditi jedna država to je da se sa dužnim pijetetom odnosi prema svima onima koji su dali najveću hrišćansku vrednost za ono što su buduće generacije imale, a što je najviše i najuzvišenije ljudsko pravo, a to je ljudska sloboda.
Ovaj sporazum je zaključen 10. aprila 2013. godine u Moskvi i tiče se, pre svega, očuvanja sećanja na vojna i civilna lica čije su pogibije smrt posledica Prvog i Drugog svetskog rata i ratnih operacija.
Mi smo do skoro imali Stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata jednu zaista divnu izložbu u Narodnoj skupštini Republike Srbije u kojima smo videli sve najvažnija dokumenta o svim uslovima i političkim prilikama koje su uzrokovali nastanak Prvog svetskog rata, ali i jednu divnu prepisku tadašnjeg prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića sa ruskim carem Nikolajem Romanovim, kada on traži pomoć, kralj Aleksandar prestolonaslednik, odnosno uzdajući se u tradicionalni savez i prijateljstvo i pravoslavnu vezu dveju naroda i kada Romanov odgovara da Rusija sigurno neće biti, carska Rusija, ravnodušna prema onome što se sprema od strane nemačke i austrougarske monarhije prema Srbiji i da sigurno neće ostaviti svoju srpsku braću na cedilu. To je nešto što je duboko urezano u istorijsku svest i odnose dveju naroda.
Ono što je takođe jako značajno, to je obeležila i vojna parada, to je pobeda u Drugom svetskom ratu, kada bi, ne zaboravimo, bez pomoći crvene armije nemački fašisti još dugo ostali u Srbiji, jer je sigurno da mi nismo imali toliko vojnih snaga se tom brzinom kojom je obračunali sa nemačkim fašistima.
Ministre, ja sam hteo da iskoristim ovu priliku i ovu tematiku, pošto ste vi resorni ministar i verujem da je ovo i neka i ljudska i hrišćanska i božanska pravda, da vi kao neko ko je ideološki suprotstavljem SPO i neko ko je kao većina vaših političkih istomišljenika, ideoloških istomišljenika, bio u neko vreme na onoj strani koja je zabranjivala velikanima, pobednicima iz Prvog svetskog rata ne samo da kažu da su prešli golgotu koja se zove Albanija, da su porazili tri carevine, već, naprosto, nisu imali nijednu od privilegija koje su imali pripadnici partizanskog pokreta, ni penzije, ni socijalna davanja, ni ništa, jer su smatrani veliko Srbima i samim tim protivnikom režima koji ne nastao 1945. godine.
S druge strane, ako želimo da imamo podjedan pijetet i odnos prema svim žrtvama, onda to treba da imamo i prema onim žrtvama koje su nastale po ulasku ruske armije i oslobađanju fašizma kao jednog totalitarnog režima, ali nažalost taj totalitarni režim je zamenio jedan drugi totalitarni režim koji se zove komunizam i mi smo zaista imali jedna strašna dešavanja u Srbiji, prema kojima verujem da će se i ova Narodna skupština Republike Srbije odrediti.
Mi smo imali strašne zločine protiv civilnog stanovništva počinjene posle 12. septembra 1944. godine. Desetine hiljada ljudi iz ideoloških razloga su lišeni života, slobode, drugih prava, bez sudske ili administrativne odluke. Vlast totalitarnog komunističkog režima vršila je pojedinačna, masovna ubistva, ubijanje u zatvorima, logorima, torturu, deportaciju, zabranu povratka u domove, robovski rad i druge oblike fizičkog terora, proganjanje na ideološkoj, političkoj osnovi, oduzimanje imovine, građanskih prava, državljanstva, ugrožavanje slobode savesti, misli, izražavanja, štampe, veroispovesti, političkog višestranačja.
Formirana je i državna komisija koja će da utvrdi broj postojanja masovnih grobnica. Njih je, nažalost, u Srbiji, preko sto i u tim masovnim grobnicama se nalazi preko 100.000 posmrtnih ostataka onih koji i dalje iz ideoloških razloga nisu doživeli od države Srbije da se makar izvrši popis žrtava, da im se na način na koji reguliše i ovaj sporazum sa Ruskom Federacijom podignu dostojno spomen obeležja, da se Republika Srbija jasno odredi prema zločinima koji imaju veliku ulogu u vaspitanju budućih generacija i da Narodna skupština Republike Srbije zauzme jasan stav, kao što je uradila Ruska Duma po pitanju zločina komunista i masovnih grobnica, da je to velika istorijska greška i velika istorijska zabluda, pa bih vas molio, ovo je verovatno jedna i viša pravda, da vi govorite o ovome, a nekada ste bili ideološki prilično ostrašćeni po ovim temama, da vidim da li postoji vaša spremnost da se odredimo i prema ovim zločinima. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

| Potpredsednik Vlade
Ja se zahvaljujem.
Mislim da je Zakon o potvrdi sporazuma sa Ruskom Federacijom zaista nepotrebno ideologizovati na bilo koji način i povezivati sa bilo kakvom ideologijom bez obzira i na trenutno i na bivše stanje. To je kao kad bih ja sada vama počeo da objašnjavam ko je sve iz SPO bio član Komunističke partije. Sada vi meni kažite da li su oni tada bili iskreno za politiku, nije važno, jednostavno, nije važno.
Ovo je sporazum koji rešava pitanje naših memorijala sa Ruskom Federacijom i ovo je jedna od retkih zemalja u kojima nema naših spomenika, jer Srbi koji su rasuli svoje kosti svuda po svetu nekako nisu to radili na teritoriji Sovjetskog Saveza tadašnjeg, tj. Ruske Federacije današnje. Mi smo ti koji ćemo obeležavati ruske memorijale, jer se Rusija vekovima na ovim prostorima borila za slobodu, između ostalog, i srpskog naroda, u to vreme se govorilo hrišćanskog pod otomanskom okupacijom.
Dakle, da izbegnemo ideologiju. Znate, sad bih ja mogao da izađem i kažem – pa dobro, ali znate da 1917. godine, kada Boljševici dolaze na vlast, jedini dobrovoljci koji su puštani da odlaze u Prvi svetski rat su bili jugoslovenski dobrovoljci iz Odese, jer je Lenjin tada smatrao da Srbija vodi pravedan rat. Da li to nešto govori o Lenjinu? Meni i vama ne govori ništa, ali jednostavno, pustimo sada, to je za neku drugu sednicu, neku drugu stvar.
Ja se radujem što ćete vi podržati ovaj zakon, kao i svaki poslanik, nadam se da će i ostali poslanici podržati ovako jednostavnu i čistu stvar i da ne unosimo sada ovde elemente naših ideoloških podela, mislim da bismo otišli previše daleko, pogotovo ne u vrednosnim ocenama.
Ima ovde i poslanika koji misle drugačije. To je jednostavno prirodno i sasvim logično i nema potrebe da idemo u tom pravcu. Ovo je dobar zakon, ovo je korisno, ovo je potrebno. Mi na taj način stvaramo pretpostavke da se odužimo i Romanovima i crvenoarmejcima. Odužujemo se i generalima NKVD-a i odužujemo se generalima Ruske carske pešadije. Zašto da ne? Svi su bili naši prijatelji, borili se za nas. Nismo im ni tada gledali oznaku na kapi, što bi im sada gledali oznaku na kapi. Mislim da je to potpuno logično i prirodno. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Zahvaljujem, ministre, na vašem nepotpunom odgovoru.
U svemu ovome o čemu sam govorio posle 1944. godine, nije ubijen nijedan član Pokreta socijalista ili vaše bivše stranke JUL ili SPO. Ja upravo pričam o tome da mi treba svi da skinemo tu ideološku skramu sa očiju i da se podjednako odnosimo prema svim žrtvama koje su dale doprinose za slobodu.
Naravno da je više nego jasno da kod vas lično takva spremnost ne postoji. Vi ste napravili jedan korak napred, veličajući sa puno opravdanja i sa puno zakašnjenja ono što su uradili Solunci. Dobro je da ste u tom delu izašli iz vaše ideološke matrice, ali nije dobro što niste spremni da taj posao završite do kraja i da se na podjednak način odnosimo prema svim žrtvama. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Izvolite.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

| Potpredsednik Vlade
Znate, više je nego nekorektno podmetati bilo kome da nije poštovao solunske ratnike. U zemlji u kojoj smo vi duže, a ja nešto kraće, živeo, solunski ratnici su dobijali penzije, između ostalog.
Bili su vrednovani kao i oni koji su ratovali 1941. godine na svaki način. Nisam ja naučio o Cerskoj bici 1991. godine. Ja sam pobeđivao na takmičenjima iz istorije na tu temu na republičkim i pokrajinskim takmičenjima. Bio sam treći u republici, a prvi u pokrajini Vojvodini, na tu temu pre 1980. godine, dakle, u vreme vlade tog slavnog jednoumlja.
Dakle, nije baš bilo tako, pogotovo ne Prvi svetski rat. Da li se mogao više proučavati ili ne, to je stvar o kojoj i vi i ja možemo da damo svoje mišljenje koje je potpuno subjektivno i neutemeljeno jer ni vi ni ja nismo istorijski stručnjaci da bismo mogli o tome da govorimo, ali reći da samo sada otkrili Solunce i da smo sada otkrili Prvi svetski rat je blago rečeno nekorektno.
Nisam primetio da je Kosturnica naših heroja iz Prvog svetskog rata na Novom groblju bila srušena možda za vreme tih godina. Da nije Tekeriš možda porušen, da nije Kajmakčalan porušen, da nisu porušena sva ta slavna mesta naše istorije? Nemojte u ovo uvlačiti ideologiju. Nemate razloga za tim. Mogu da razumem, znam da rukovodstvo vaše partije ima blagu alergiju kad mene vidi, ali to je njihov problem. Nemojte od toga praviti problem ove Skupštine i da sad moramo da zadovoljavamo položaje rukovodstva ovog ili onog i njihova mišljenja.
Govorimo o sporazumu o vojnim memorijalima. U njemu nema nikakvog mesta za 1944, 1945. godinu, raspravu o Golom otoku, nema. Jedino što ima to su vojni memorijali između Ruske federacije i države Srbije, ništa više. Ne pišu ni partizani, ne pišu ni četnici. Piše to što piše. Treba da raspravljamo o tome da pukovniku Rajevskom obezbedimo odgovarajuće počivalište i popravimo njegov spomenik, a ne da govorimo o tome šta se kome u ideološkom smislu dopadalo. Nemojmo praviti od ovoga ideološku raspravu, molim vas.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Hvala.
Gospodine Čikiriz, mislim da nema svrhe. Izašli smo iz dnevnog reda i ne bih više da vodimo raspravu.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.
...
Socijalistička partija Srbije

Mirjana Dragaš

Socijalistička partija Srbije
Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, gospodo poslanici, danas Zakon o zapošljavanju stranaca, o kojem razgovaramo, želim iskreno da podržim, jer smatram da je to veoma važan zakon sa stanovišta utvrđivanja prava za zapošljavanje stranaca, mogućnosti i načina ostvarivanja tog prava, kao i obaveza države koja daje dozvole za rad.
Kao što smo već iz dosadašnje rasprave čuli, ovaj zakon je usvojen 1978. godine, ali u vremenu do 2005. godine, kao što se videlo iz nekih evidencija, on je menjan nekih 10 do 12 puta u pojedinim njegovim segmentima.
Obaveza da se ovaj zakon usklađuje sa pozitivnom regulativom iz EU je usvojena pre svega i direktno proizašla iz SSP-a iz 2008. godine, kada su utvrđena prava i Srbija prihvatila da stvori zonu slobodne trgovine, kao i usklađivanja ukupnog zakonodavstva, samim tim i zakonodavstva iz oblasti rada u okviru Srbije. To se, pre svega, odnosi na pravo i novo utvrđivanje mogućnosti zapošljavanja i kretanja radnika, poslovno nastanjivanje i pružanje usluga, kretanje kapitala i stručno usavršavanje.
U svakom slučaju, iz ovakve jedne promene statusa i položaja stranaca koji dolaze da se zapošljavaju i koji će sigurno dolaziti u budućem vremenu, proizilaze nove obaveze službe za zapošljavanje, koje u skladu sa tim moraju da prate sprovođenje zakonskih odredaba.
Ono što je važno, ovim zakonom se utvrđuju uslovi u kojim se mogu zapošljavati stranci, ali istovremeno se utvrđuje postupak izdavanja tih dozvola za rad, evidencija, nadzor, kao i pojedine kaznene odredbe.
Sada moramo doneti novi zakon, jer se ne može više popravljati i pojavili su se, kao što smo videli, novi termini, nove tehnologije, nova metodologija, stvoreni su novi poslovi, a sa stanovišta dolaska novih investitora, stvaraju se ili će se tek stvarati u Srbiji i nove promene u oblasti rada i zapošljavanja, kojima se svi, čini mi se, iskreno radujemo i priželjkujemo da se što pre dogode.
Sa dolaskom novih investitora stvaraju se nova radna mesta. Zakon kapitala otvara tržište radne snage, kao i mogućnost da se ide za poslom tamo gde ga ima. Ta pojava je dosta zastupljena u zemljama EU, jer se u druge zemlje odlazi zbog boljih mogućnosti zapošljavanja, socijalne sigurnosti i boljih uslova života. Takvo otvoreno tržište radne snage traži, ono što posebno želim da podvučem jeste znanje, celovito i novo i uvek novo, kao i veliku stručnost, ali i mogućnost velike pokretljivosti.
U tom smislu, ono će se pre svega odnositi na mlade ljude koji lako mogu da prelaze sa jednog posla na drugi, koji mogu stalno da se usavršavaju, ali lako pređu za tim poslom iz jednog u drugi grad, što je kod nas, do sada, u Srbiji, veoma retka situacija, redak slučaj.
U zemljama dolaska, takvi mladi ljudi često obavljaju poslove, kad odlaze, naši građani, u zemlje drugih zemalja EU ili iz drugih istočnoevropskih zemalja u centralne zemlje Evrope, često prihvataju poslove iz nivoa kvalifikacija koje imaju ili ne uživaju beneficije kao domaći građani. To je nešto na šta treba, koliko je moguće, uticati. Često se pokazalo da su građani drugih država pomogli da se popune neka radna mesta u zemljama u koje dolaze, kao i manjak radne snage, naročito u određenim kvalifikacijama i vrstama zanimanja koja su manjkava u sredinama o kojima je reč, ali se ostvarivao i efekat obnavljanja stanovništva, što smatram da je veoma značajno sa stanovišta Evrope koja je, u proseku, po starosnoj strukturi spada u starije nacije. Ovim zakonom se, takođe, ostvaruje pravo slobode kretanje, koje je veliko i značajno za sve evropske zemlje, a učvršćuje i socijalnu stabilnost.
Ono što treba da se istakne su pozitivni rezultati primene i usvajanje jednog ovakvog zakona, a koje se odnosi na obnavljanje radne snage, dakle permanentno obrazovanje i učenje, inovacije na tom području, ali i obnavljanje stanovništva, sloboda kretanja, izbora i stvaranje novih biznisa i novih tehnologija. Negativni rezultati ili uticaji ovakve dinamičnosti u kretanju radne snage mogu, neke sam pomenula, da budu takve da su pridošlice često kvalifikovanije, ali pristaju na niže poslove od svoje kvalifikacije koju imaju, da imaju niže plate, da postoje razlike u tom delu, da su im lošiji uslovi stanovanja i uklapanja dece u školu u tim novim sredinama.
U zemljama, kao što su Nemačka, Španija, Velika Britanija, su veliki prilivi stanovništva i te zemlje imaju visoke ekonomske efekte upravo na osnovu ovakvog dolaska i mehaničkog kretanja stanovništva i radnika.
Sa druge strane, u okviru EU prisutne su zemlje iz kojih se najčešće i u najvećoj meri odlazi, i to se odnosi na Rumuniju, Bugarsku i Poljsku. Iz dosadašnjeg perioda razvoja Srbije, bez obzira što nije zemlja u okviru EU, prisutni smo svakodnevno podacima i gledamo kako iz Srbije mladi, kvalifikovani stručnjaci odlaze u Evropu, u druge zemlje, a upravo iz razloga koje sam pomenula.
Donošenjem ovakvog zakona, ali i svih napora, koje u poslednje vreme ova Vlada vrši sa stanovišta privlačenja kapitala, sa privlačenja novih investicija, stvaranja novih uslova za usvajanje novih tehnologija, itd, što se nadamo da će sa svim ovim promenama približavanja EU i nastupiti kod nas, stvaraju se uslovi da naši radnici budu zaposleni, da ljudi koji su ovde nezaposleni dobiju radno mesto, ali da ne zaboravimo da se u tom delu moramo otvarati u skladu sa zakonima koji postoje u EU, da budemo spremni na to i da će za određene kvalifikacije i određene poslove dolaziti i strani radnici i zapošljavati se ovde.
Ono što želim ovde da istaknem posebno i želim posebno da podržim jeste da taj stimulans na zapošljavanje, na učenje i na jedan takmičarski odnos, u smislu kvaliteta i novog jednog odnosa koji motiviše na rad, je onaj ambijent koji je nama neophodan. Ovaj zakon je jedan od zakona koji će stvoriti takve uslove da ono bude prisutno i upravo iz tog stanovišta želim da podržim ovaj zakon.
Procesi koji su u skladu sa ovim su procesi koji su odavno prisutni u drugim evropskim državama. Na te procese moramo biti spremni, a zakon je važan i sa stanovišta našeg usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa zakonima EU.
Ovde možemo da govorimo, još nekoliko rečenica, da su kod nas već prisutni određeni strani radnici koji se zapošljavaju nezavisno od postojanja samog ovakvog zakona. To su, znamo, Rusi, Kinezi, Rumuni i ljudi iz Bosne, koji se zapošljavaju na različitim poslovima. Najveći broj, procenat, stanovništva dolazi iz Rusije, odnosno ruski stručnjaci, koji su zaposleni u NIS-u i drugim strukturama, oni su iz oblasti menadžmenta. Kinezi su, na primer, zaposleni iz oblasti trgovine, dok su Rumuni i ljudi iz Bosne zaposleni kao zemljoradnici, rudari i neke druge pomoćne delatnosti.
Ali, ono što ovaj zakon može da stvori, jeste taj novi ambijent, na koji ja posebno ukazujem i želim posebno da ga podržim – nove tehnologije, nova znanja, novo zapošljavanje naših stručnjaka ovde, čime Srbija neće ostati bez svog stanovništva, koji će omogućiti i doseljavanje novih i, nadamo se, očuvati Srbiju u demografskom smislu. Znači, učenje radi zapošljavanja, kao osnovne ciljeve ove Vlade u svakom slučaju podržavamo i SPS će u skladu sa takvim ciljevima ove Vlade, ovakve zakone, kao i ovaj, podržati. Hvala.