Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Ovaj zakon neće dobiti podršku poslanika Nove stranke, a zvukovi divnih stvorenja iz džungle mogu da prate moj govor slobodno.
Zašto neće dobiti? Zato što je to izmena jednog lošeg zakona. Potpuno se slažem da je zakon iz 2009. godine bio na ivici katastrofalnog i tu nema nikakve sumnje. Ali, promena tog zakona sa 50% izmenjenih članova neće od te blizu katastrofe napraviti ništa mnogo bolji. Bilo je dovoljno vremena i za novu vlast, dve i po godine skoro tri, da donese jedan novi zakon. To nije bilo tako teško zato što je u bližoj srpskoj istoriji postojao jedan odličan zakon koji je donet 2003. godine, isto se zvao kao ovaj i to je verovatno navelo koleginicu iz SNS da pogreši u oceni da je loš zakon donet 2003. godine. Mi sada imamo izmene zakona iz 2009. godine. Tako da je to verovatno bio lapsus, slažem se.
Taj zakon je nažalost imao vrlo kratak period primene zato što je ubrzo došla neka nova vlast koja ga je primenjivala na najgori mogući način, odnosno primenjivala ga je pogrešno. Taj zakon je promenjen relativno brzo, a pre toga nije primenjivan pre svega što je bio moderan, zato što je uvažavao sve specifičnosti Srbije u tom trenutku. Verovatno poseban razlog za to je što je imao kaznene odredbe koje su bile vrlo ozbiljne. Taj zakon je predviđao, taj iz 2003. godine kaznu do godinu dana zatvora bez alternative u novčanoj kazni za ono ko započne gradnju bez dozvole. To je bila jedna posebna odredba koja nije uobičajna ali je to trebalo da uvede red u planiranje i izgradnju u Srbiji. To se nije desilo, šta više čak su neki mediji koji su bili zaduženi za gradnju nekoliko meseci posle preuzimanja vlasti počeli da rade tako što su kršili taj zakon, ali da se ne vraćam u to.
Prema tome, zakon je loš i mi ćemo pokušati da ga popravimo sa 17, 18 amandmana, ali preporučujem ako su iskrene namere i ministarstva i Vlade da spreme novi zakon jer ovaj definitivno neće biti dobar. Videćete i po našim amandmanima da ste napravili puno propusta, neki su tehničke prirode, neki suštinske. Bilo je teško i pisati amandmane zbog komplikovanosti celog tog procesa.
Šta je ono što su osnovne zamerke? Prvo, previše regulacije i centralizacije u odlučivanju u ovoj oblasti. Ponovo se vraća, odnosno afirmiše, odnosno nije promenjen deo koji se tiče prostornog plana Srbije, što je jedno konzervativno, zastarelo gledanje na ovu oblast. Zamena za to u zakonu iz 2003. godine je bila strategija prostornog razvoja Srbije, što je jedan mnogo širi i savremeniji dokument koji daje više slobode i investitorima i lokalnoj samoupravi i tim regionalnim centrima naravno uz poštovanje zakona, bez mogućnosti da se uđe u bilo šta što je protivzakonito. Imamo previše regulative i dan danas, tako da mislim da to da za 28 dana se dobije dozvola će biti isto tako realno kao što je po prethdonom zakonu to bio 31 dan.
Ogromna je procedura, i dalje ima puno papira. To što će sad umesto investitora neko iz opštine da trči po svim tim šalterima, nisam siguran da će poboljšati značajno taj period vremena.
Imamo i recimo u članu 17. kojim vi predlažete legalizaciju „Beograda na vodi“, tog projekta koji je započet mimo zakona, odnosno protivno zakonu. Tu se uvodi ponovo da projekti od značaja za Republiku koji definiše Vlada, što je potpuno pogrešna stvar, ne može jedan komercijalni trgovački centar sa kockarnicama, sa molovima, sa ne znam čime, da bude projekat od nacionalnog interesa. To je arbitriranje koje neće da nas odvede daleko.
Prema tome, mislim da je jako važno da ova ili neka sledeća vlada, za koju se nadam da će uskoro da bude formirana, da spremi jedan ozbiljan zakon, a odličan primer za to je Zakon iz 2003. godine i abditovanje tog zakona bi bilo sasvim dovoljno da u Srbiji stvorimo vrlo dobre uslove za stanogradnju.
Naravno, ni najbolji zakon neće sam po sebi da pokrene investicije i tu postoje mnogi drugi problemi, ali to nije tema današnje sednice.

Gospođa Mihajlović, izvolite.

Zahvaljujem na vašim komentarima.
Očekivala sam još mnogo komentara kada kažete toliko zakon ne valja. Dobro nije se stiglo za pet minuta, ali kada govorite prvo o ovom zakonu iz 2003. godine, on je teoretski zaista bio odličan i primenjivao se šest godina i za tih šest godina, jeste, jeste…
(Zoran Živković, s mesta: Formalno, da.)
… Kako formalno? Zakon se ili primenjuje ili ne primenjuje. Dakle, 2003. godine je donet, a 2009. godine je donet sledeći. U tom periodu između 2003. i 2009. godine, jednako broj nelegalno izgrađenih objekata koji se desio, kao između 2009. godine do danas.
Dakle, možemo slobodno reći da se gotovo nije primenjivao, što ste vi na kraju krajeva i rekli.
Da li će se nešto urediti za 28 dana, sigurna sam da hoće, zato što se ovaj zakon razlikuje u odnosu na zakon prethodni koji je govorio o 31 danu, zbog toga što imamo objedinjenu proceduru, što se tačno zna hijerarhija, što se zna odgovornost, što se zna koliko će ko da bude kažnjen, ukoliko nešto ne bude uradio.
Pomenuli ste godinu zatvora, u Krivičnom zakoniku to i dalje stoji, čak i više od jedne godine, koliko znam, što se takođe nije primenjivalo u prethodnom periodu.
Mislim da od svih nas zajedno zavisi da li će se ovaj zakon primeniti i verujem da hoće, ako već sada postoje radne grupe po gradovima koje počinju lagano da rade sa lokalnim samoupravama, mislim da to dosta zavisi od jačine Vlade.
Ova Vlada je dovoljno jaka i snažna da može da sprovede i realizuje zakon.
Mislim da isto tako mora da postoji jasna hijerarhija ko za šta odgovara, odnosno ko je za šta odgovoran kada se sprovodi jedan ovakav zakon.
Kada pominjete Beograd na vodi i nacionalni interes, mislim da je za ovu zemlju nacionalni interes svaka investicija koja može da dovede do zapošljavanja novih ljudi, a što će dovesti do stotine miliona evra novih investicija. Verujem da je to svakako interes svakoga od nas.
(Zoran Živković, dobacuje sa mesta, ali se ne razume.)

Molim vas gospodine Živkoviću, nemojte dobacivati sa mesta.

Rado ćemo pogledati sve vaše amandmane. Slažem se sa vama da ovo nije idealan zakon, ali je veliki iskorak za Srbiju.
Dakle, mi možemo to da sprovedemo, ali je takođe mnogo važnije da sledeće godine, dakle, imamo poseban zakon o građevinarstvu, poseban o planiranju i da imamo zakon o konverziji.
Onda ćemo tek da stavimo tu neku tačku, i naravno zakon koji već sada uskoro ide, i Ministarstvo finansija ga predlaže, a to je zakon o državnom, o katastru koji je sada u izmeni, plus građevinska politika.
Slažem se sa vama da može da se popravi, ali daleko od toga da je loš. Volela bih, kada budu bili amandmani, da razgovaramo o svakom amandmanu posebno, mislim da niste u pravu, ali možemo o tome da pričamo.

Vi sigurno želite repliku, gospodine Živkoviću?
Ne, ne, nemate osnova za repliku. Vi ste izneli vaš stav, a ministar je samo prokomentarisao neka vaša obrazloženja o zakonu za koji vi smatrate da nije dobar, pa ne vidim razloga za repliku.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mog prethodnog kolege poljoprivrednika, ja ću podržati ovaj zakon. Da budem iskren, očekivao sam da, s obzirom da nas ima malo, ima nas dvojica, doduše, onaj prethodni je bio samo na određeno vreme i ja sam očekivao da nešto više kaže o izgradnji na selu, o spoju tradicije i načelima koje ovaj zakon nudi, da se na određen način zaštiti i tradicija, posebno na izgradnji na selu i da se tako omogući ravnomeran regionalan razvoj, što ovaj zakon pokušava da uredi.
Ja sam pažljivo slušao i čuo o nelegalnoj gradnji i to me zaprepašćuje, s obzirom da je neko bio na listi predsednika stranke koji je most na Adi pravio bez građevinske dozvole i odgovarajućih dokumenata.
Dakle, neko ko je gradio tako kapitalan objekat, bez neophodne dokumentacije, za tako veliki i skup novac, neko ko je spajao dve mesne zajednice u Beogradu, neko ko je pravio „Beograd na magli“, sada je odjednom protiv toga da se na regularan način izgradi „Beograd na vodi“.
To me je malo začudilo, s obzirom da je prethodni govornik bio i na listi čoveka koji je takve stvari uradio, odnosno ko je gradio bez neophodne dokumentacije, tako kapitalni projekat, koji se zove „Most na Adi“.
S tim u vezi, s obzirom da dolazim iz jedne sredine, mogu reći da je potpredsednik te iste stranke na čijoj je listi izabran napravio u gradu Inđija u centru poslovno stambeni prostor preko 30.000 kvadratnih metara, bez građevinske dozvole, bez upotrebne dozvole je bio objekat kada je opština kupila više hiljada kvadrata u objektu koji je nelegalno izgrađen.
Dakle, u toj opštini su podnete mnoge prijave seljacima za zidanje kotobanja, koševa, šupa, svinjaca, kokošinjaca, podignute su krivične prijave posle izmene i dopune Zakona, Krivičnog zakona, podnete su mnoge prijave seljacima zato što su želeli da se u tim objektima bave poljoprivredom, ali nije pokrenuta krivična prijava protiv opštinskih funkcionera, a predsednik opštine je potpredsednik partije na čijoj listi je moj kolega poljoprivrednih izabran, iako je bez građevinske dozvole izgrađen objekat poslovno-stambeni od 30.000 kvadratnih metara.
Pri tome je uzurpiran plac njegovog komšije, gospodina Vukadinovića, pa pošto se ovaj nije olako dao, onda su ga živog zatrpali…

Molim vas, znam ja, hajde da raspravljamo o zakonu. Mnogo će nam to biti korisnije i sadržajnije nego sada da prepričavamo šta je ko tu radio, to neka nadležni organi teraju i neka isteraju, jedanput će valjda isterati to da dovedemo. Ako ovaj zakon bude kako valja i ako ga budemo sprovodili, onda mi postižemo cilj.
Molim vas, jednostavno vas molim kao čovek čoveka da ostavite sada ko je šta radio, nemamo od toga vajde. Hajde da se okrenemo nekom boljem vremenu ako je moguće. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, prvo, nisam vas dobro čuo zato što vam mikrofon nije bio dobro namešten, ali sam vas razumeo da ste me opomenuli da nisam u temi.
Ako izgradnja nelegalnog objekta od 30.000 kvadratnih metara u centru Inđije nije dovoljno dobra tema za zakon o planiranju i izgradnji koji želi da spreči nelegalnu gradnju i ako su svi govorili, čak i ministar, kao i milion i po objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, nelegalnih objekata, koliko su svi drugi bili u temi, toliko sam i ja.
Ali, ukoliko vi ne dozvolite da se priča o prekršajima koji su urađeni, ja neću onda ni pričati o tome da je fabrika za reciklažu akumulatora napravljena na Vodozahvatu Inđija, tako što je prostornim planom Vodozahvat izbrisan, a onda smo pre nekog vremena imali to da Inđija nije imala dovoljno kvalitetnu vodu.
Ali, ako vi zabranite da ja pričam i o toj nelegalnoj gradnji, da je na Vodozahvatu napravljena fabrika za reciklažu olovnih akumulatora, ja o tome neću pričati, pa ću pričati o tome da ovim zakonom treba malo više spojiti tradiciju, regionalni razvoj i to ću reći o čemu se radi.
Dakle, ja se zalažem da se posebnom uredbom koja će biti doneta, pratećom, jasno pojasni koji objekti u svrhu poljoprivredne proizvodnje mogu da se prave na poljoprivrednom zemljištu, a da to zemljište ne bude ujedno i građevinsko.
S tim u vezi, gospodine predsedavajući, moram vam reći da EU insistira da se farme ubuduće prave van naseljenih mesta, a da se postojeće farme izmeste van naseljenih mesta.
S obzirom da regulacioni planovi ili osnove ne obuhvataju zemljište van seoskih sredina,ja moram da zamolim ministarku da uredbom tu oblast jasno pojasni i da se izgradnja farme tretira kao dopunska poljoprivredna proizvodnja na poljoprivrednom zemljištu i da se da jasno uputstvo lokalnim samoupravama da u cilju izgradnje farmi, svinjaca, kokošinjaca, primenjuju taj deo za koji mislim da postoji u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, dakle, da budu kompatibilna oba zakona, da jednostavno zemljoradnik koji želi da napravi farmu na poljoprivrednom zemljištu kao nekada što su pravljeni salaši, zato sam rekao u spoju tradicije, da bude omogućeno, a da nas pri tome to ne košta kao da pravimo hotel „A“ kategorije van naseljenog mesta.
Dakle, da se maksimalno uprosti da ne moramo da čekamo da se radi novi regulacioni plan Komisije za planove, onda javni uvidi, dakle, neko ko bi se opredelio da se bavi stočarstvom i ko bi želeo da napravi farmu van naseljenog mesta on bi morao po onome što lokalne samouprave neke insistiraju da čeka prvo da se uradi regulacioni plan, za to im treba Komisija za planove, treba javni uvid, mora da se objavi, ide neka javna rasprava, na kraju trebaju dve sednice Skupštine opštine, znači, neko ko bi krenuo izgradnju farme van naseljenog mesta u skladu sa evropskim standardima, dakle, morao bi da čeka najmanje godinu dana da krene u taj posao.
S tim u vezi, ja shvatam i uticaj na životnu sredinu i zato apelujem na Ministarstvo za građevinu i Ministarstvo poljoprivrede da naprave nekoliko modela tipskih farmi koje će zadovoljiti uslove koji treba da budu primenjeni za takve farme i da pri tome oni koji žele da investiraju da se bave stočarstvom na svom poljoprivrednom zemljištu upotrebom takvih primera, odnosno takvih oglednih farmi mogu to da grade uz vrlo malu dokumentaciju u cilju razvoja stočarstva.
S tim u vezi, gospodine predsedavajući da vas upozorim, da ova veoma bitna tema, da mi izvozimo tri i po miliona tona kukuruza, da izvozimo nebrojene količine, stotine hiljada tona druge stočne hrane i da sa tom stočnom hranom možemo da ishranimo gotovo stoke u težini milijardu kilograma u protivvrednosti žive vage dve milijarde.
Dakle, mi imamo perspektivu da u stočarstvu napravimo taj rezultat, ali s obzirom na sve ove zakone koji su do sada donošeni mi nismo imali pravo da izgradimo farme sa evropskim standardima van naseljenih mesta, jer su se lokalne samouprave prema nama ponašali kao da pravimo hotele najveće „A“ kategorije.
Ovo govorim iz sledećih razloga, zato što statistika kaže da smo u poslednjih tri godine izgubili 130 hiljada krmača zahvaljujući tome što se propisi nisu na vreme menjali. S tim u vezi, moram da kažem da smo time izgubili oko dva miliona grla potencijalnog podmlatka i da smo ove godine uvezli više za prvih 10 meseci nego izvezli, preko 350 hiljada što žive stoke, što mesa. Dakle, za to smo izdvojili preko 50 miliona evra smo dali više za uvoz svinja žive vage i svinjskog mesa zato što je veoma teško napraviti farmu da bi ona udovoljila evropske propise zato što se lokalne samouprave prema seljacima ponašaju kad prave neki objekat, ekonomski objekat, kao da će da prave vilu na Dedinju.
Zato gospodine predsedavajući sam zloupotrebio priliku da pričam o farmama iako je na snazi Zakon o planiranju i izgradnji i žao mi je što moj prethodni kolega poljoprivrednik nije pričao o vinarijama, podrumima vina, o vinarskim kućama itd, koje treba praviti u vinogradima, posebno u onima koje je država sa onako visokim subvencijama potpomagala.
Verujem da će ovaj zakon biti poboljšanje, ni ovaj zakon nije Sveto Pismo i zato molim Ministarstvo da zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede probaju da reše ovu problematiku u korist seljaka i sela zato što je to u načelima ovog zakona da se kao što su se nekada zidali salaši da se sad zidaju farme, da možemo to da radimo u skladu sa evropskim standardima, da posle ne moramo i postojeće farme da izmeštamo van naseljenih mesta, dakle, veoma je teško lokalne samouprave nagovoriti da usklađuju svoja planska akta i ukoliko ih uskladi, ukoliko uhvate malo širi atar onda sve to postaje građevinsko zemljište i to onda postaje teret za zemljoradnika jer taksa, odnosno porezi i takse na takvu vrstu građevinskog zemljišta postaju znatno veći porezi na imovinu nego kad je u pitanju poljoprivredno zemljište.
S tim u vezi, ja želim da se razjasni da li seljaci, pod kojim uslovima mogu da prave farme na poljoprivrednom zemljištu i da to bude tretirano kao dopuna poljoprivredne proizvodnje i da se tako uputstvo da svim lokalnim samoupravama da se primenjuje jedinstveno na celoj teritoriji Republike Srbije, s obzirom da imamo situaciju da od lokalne samouprave do lokalne samouprave zavisi da li će vam nešto biti dozvoljeno da gradite ili ne. Hvala.