Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, danas pričamo o Predlogu izmene zakona o planiranju i izgradnji.
Ja bih želeo na početku, pošto imam vrlo malo vremena da dam par sugestija i mišljenja o tome šta sam ja uočio u ovom zakonu, čitajući ga zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe.
Normalno je da ćemo mi kao poslanička grupa i ja kao član stranke Zajedno za Srbiju, da podržimo sva rešenja u ovom Predlogu zakona koji doprinose ubrzavanju postupka, skraćivanju procedura, smanjenju maltretiranja naših sugrađana i svih onih investitora koji traže dozvolu, koji ima direktno uticaj na građevinsku industriju, razvoj lokalnih samouprava, stvaranje dobre poslovne klime i povećanje prihoda kako u lokalnim, tako i u republičkom budžetu.
Ali, sve ono što smatramo da nije dobro rešenje mi smo gospođo ministarka obradili amandmanima. Podneli smo ukupno 25. Ja ću pokušati u par minuta da se osvrnem na vaše izlaganje, na izlaganje mojih kolega i na ono što je rečeno više puta u današnjoj diskusiji, da će se ovim zakonom smanjiti čekanje na dobijanje građevinske dozvole. Ja bih rekao ne samo građevinske dozvole, naš krajnji cilj je dobijanje upotrebne dozvole, tako da sem građevinske dozvole bitna je i ta upotrebna dozvola da se dobije u roku, jer imamo sijaset primera u Srbiji da smo zapeli kod upotrebnih dozvola, pa onda tražimo legalizaciju objekata i to je onih 700.000 objekata, koje vi intenzivno pominjete da je napravljeno u periodu od 2003. do 2009, 2010. godine, ne znam ni ja koje godine.
Ja bih bio izuzetno srećan da je zemlja Srbija imala toliko kapitala da napravi 700.000 objekata za nepunih osam godina, a to znači da nije bilo krize, da nije bilo nemaštine, da ljudi nisu gubili posao, ili ja ne znam da je ijedan objekat bio legalan ili nelegalan može da se napravi bez para, to je nemoguće. Znači, trebaju novci. Tada su registrovani, to da, jer imate nelegalnih objekata koji su nelegalni zato što ne odgovaraju PDR i aktima iz šesdeset i neke godine i pedeset i neke godine.
Kada govorim s kratkim rokovima, ja mogu da kažem da u gradu Nišu u nazad pet godina, ja čekam da neko od mojih kolega iz skupštinske većine to kaže, mi imamo jednošalterski sistem. Jeste da u toj varijanti je stranka donosila sva dokumenta i u gradu Nišu se i dozvola dobije i za 20 dana i lokacijska dozvola ako doneste sva dokumenta. Dobro je to što ovaj zakon predlaže da će to raditi administracija, da se neće ljudi maltretirati, ali ja ću vam u par primera izneti moju skepsu, zbog čega mislim da je to nelogično da ćete uspeti da skratite od 240 dana na 20, 25, 28 dana. Tu ću koristiti primer grada Niša, jer potičem iz tog grada pa će i vama biti lakše da pratite, a i lakše gledaocima da objasnimo o čemu mi pričamo.
Prvi i osnovni problem koji se vidi kod dobijanja brzine koja utiče na dobijanje građevinske dozvole, tj. brzine dobijanja građevinske dozvole je podatak i dokument koji se dobija iz katastra nepokretnosti.
Znači, to je jedna velika kočnica i jedna velika mogućnost da se prolongira vreme dobijanja tih potrebnih dokumenata, jer na primer u gradu Nišu mi imamo da katastar nepokretnosti je rađen na bazi aeropodloga iz 1988. godine, pa kada smo spojili dokumenta iz Uprave za planiranje i izgradnju, aero snimak iz 1988. godine i sudske knjige, tj. zemljišne knjige iz suda niškog, mi smo dobili nepodudaranja parcela i granica parcela.
Onda da se vratim na ono kada smo diskutovali o legalizaciji objekata, imamo 25.000 zahteva za drugostepeni postupak kod vašeg ministarstva koje rešavaju samo šest službenika. Ja pitam, kako ćemo onda u slučaju da imamo nepodudaranje podataka iz katastra i papira, ako se granice i međa ne podudaraju, gde se stranke žale i traže sudsko rešenje, kako ćemo onda za 25 dana, ili kako ćemo usloviti da određeni organ i služba da dokument za pet dana, kako piše u zakonu? Znači to je nemoguće. To je stvarno nemoguće.
Mislim da bi trebali da razmislite o tome da se određene ingerencije vrate lokalnoj samoupravi, naročito kada je u pitanju katastar nepokretnosti, ne mislim na ceo, ali delovi kojima se on bavi, da bi bili efikasniji i da bi lakše rešavali probleme.
Sledeća stvar je vrlo bitna, to je saglasnost javno-komunalnih preduzeća na priključke. Vi kažete da će to da ide brzo. Neće da ide brzo. Hajde da vidimo koja lokalna samouprava ima kompletan podzemni katastar nepokretnosti. Da li to ima u zemlji Srbiji? Pa nema. Ako grad Niš ima delimičan podzemni katastar nepokretnosti, kako će da imaju manje lokalne samouprave. A mi ćemo tražiti saglasnost na priključak, pa onda ćemo dobijati od tih javnih preduzeća odbijanje zahteva, ako mora da kažu to u pet dana. Vremena treba da njihova ekipa izađe, da se utvrdi situacija na terenu, da li je moguće, kako je moguće i šta će propisati kao uslov za dobijanje te građevinske dozvole, naročito kada se radi o višespratnicama, tu su u pitanju i preseci i kanalizacione cevi i preseci vodovodne mreže.
Ono što je bitno kada govorimo o javnim preduzećima, to je i priključak na elektroenergetsku mrežu. Vi imate primer u gradu Nišu da kada dođe neki investitor, pravi zgradu, Elektrodistribucija kao jedan od uslova traži da naprave trafo stanicu i da je opreme. To nije problem. To investitori prihvataju. Ali, onda investitor to treba da prenese u vlasništvo…
