Poštovana ministarka, kolege poslanici, imali smo prilike danas dosta toga da čujemo ono što je vezano za sve detalje koji se odnose na izmenu i dopunu Zakona o građevinarstvu. U mnogo izlaganja naših neistomišljenika rečeno je da je možda trebao nov zakon. Ono na čemu treba danas insistirati i reći zbog građana Srbije jeste da postoje problemi u društvu, pogotovo koje do sada ni jedna vlada nije rešila, a da ste vi gospođo Mihajlović, treba vam čestitati na toj hrabrosti, započeli i uhvatili se u koštac sa najtežim problemima u ovom društvu, i to je ono zbog čega danas imamo ove izmene i dopune zakona date u vidu jednog krovnog zakona, koji će u politici pokrenuti izmene i dopune mnogih zakona koji su ovde u skupštinskoj raspravi bili kao sektorski zakoni.
Šta time mi dobijamo? Dobijamo onaj najvažniji stub ekonomskih reformi koje je premijer u svom ekspozeu dao, a to je ono što se zove izmene i dopune načina funkcionisanja sistema planiranja i izgradnje u Srbiji, način na koji treba da podstaknemo priliv stranih direktnih investicija, način na koji treba da otvorimo nova radna mesta i da jednostavno zaustavimo pad građevinske industrije.
Ono što smo do sada čuli u raspravi jeste da izmene i dopune zakona nisu dovoljne, a oni koji to govore ne znaju osnovni problem u državi, a to je problem imovine. Imovina je najveći problem i nerešeni imovinsko-pravni odnosi su najveći problem u Republici Srbiji. Nismo završili postupak restitucije. Tek od 1.1. će krenuti da se rešavaju ti problemi. Nismo završili određene podzakonske akte koji su vezani za imovinu.
Onaj deo, koji nekako svi žele da zaborave, a to su majske poplave, da su izmene i dopune donesene onako kako je trebalo, onim tempom, u maju mesecu, jednostavno, sve kuće koje su planirane, od tada do danas, ne bi mogle da budu urađene, jer bi trebalo doneti određene građevinske lokacijske dozvole i svi ti ljudi danas ne bi imali svoj krov nad glavom, nego bi bili bukvalno na ulici. Prema tome, ova Vlada je pokazala veliku odgovornost. Vi kao ministarstvo ste uzeli u obzir sva mišljenja stručne javnosti, uzeli u obzir ono što je sanacija šteta od poplava, koje se nisu odnosile samo na privatna domaćinstva, već i na velike infrastrukturne projekte, na rešavanje šteta iz oblasti infrastrukture, misli se na puteve, mostove, ali i na onaj deo koji se odnosi na energetske objekte, koji ne mogu da idu bez Ministarstva građevine, pored energetike. To je ono što je uzeto u obzir i dato kroz deo izmena i dopuna zakona.
Problemi koji se odnose na tangiranje sektorskih politika danas pokazuju da će ovaj zakon i ove izmene pokrenuti izmene i dopune zakona koji se odnosi na javnu svojinu i na deo koji se odnosi na državni premer i katastar, na Zakon o energetici, na zaštitu prirode, javne puteve, železnice, šume, zaštita od požara, eksproprijaciju i Zakon o vodama. To je dobro. Uvek se donosi krovni zakon, a ovo je zakon koji obuhvata infrastrukturu i on treba da bude krovni i on će jednostavno pokrenuti sve ove izmene.
Da najavimo da je Zakon o energetici, danas je bila jedna javna rasprava u maloj skupštini, po pitanju Zakona o energetici, biće jedan od predloga koji treba da usvoji kompletan treći paket direktiva energetske zajednice, koji će biti do kraja godine usvojen, i to je taj početak svih promena u ovom društvu, u tom zakonodavnom delu koji će pratiti donošenje izmena i dopuna ovog zakona.
Jedan od velikih problema koji se javlja koji, na kraju krajeva, izrečen kroz primenjivosti, i negde skepsa da ovaj zakon i ove sve izmene koje ćemo usvojiti, naravno i kao svi poslanici vladajuće koalicije, zdušno podržati je - kako ćemo primeniti ovakav zakon koji će jednostavno naložiti ljudima koji rade u lokalnim samoupravama da poštuju vreme. Kada znamo da imamo sedam građevinskih inspektora, odnosno kada imamo na nivou republike i svi oni inspektori koji se odnose na lokalnu samoupravu. Jednostavno smo skeptični o tome da neće moći da usvoje, odnosno da primene ovaj zakon na terenu.
Ja vam kažem da, jednostavno, prošlost više ne postoji pogledu kontrole i inspekcije. Jednostavno danas advokati koji dolaze u lokalne samouprave koji su kobajagi u štrajku, a kada im kažu – pa, znate, zar vi ne štrajkujete? A, oni traže da izdaju se određeni papir i za to nude određenu naknadu, oni kažu – pa, znate, ali to je posao, to je biznis, a taj štrajk, pa mi jesmo u štrajku. Toga više nema. To je sada deo prošlosti, to više ne postoji i vi ste izazvali jednu vrstu zemljotresa u državnoj upravi sa ovim izmenama i dopunama i to je ono što jednostavno pokazuje da država, institucija mora da budu iznad pojedinaca. To je suština zbog čega ovakve ekonomske reforme jednostavno guraju Srbiju u razvoj, u progres i da ništa ne postoji da ih može zaustaviti u svemu tome.
Ovakve izmene i dopune jednostavno treba da povećaju i kvalitet te državne uprave i to pokazuje jednostavno zakon koji nam predstoji da usvajamo, a sigurno će ići u paketu sa zakonom o konverziji. To je zakon o inspekcijskom nadzoru. Treba da uspostavi jedan nov sistem kontrole, a to je objedinjenost svih inspekcijskih službi u jedan sistem koji će funkcionisati, kako bi mi rekli, potpuno prema drugom konceptu. Jednostavno, ovih sedam inspektora neće više postojati nego će čitav sistem inspekcijskih organa na kojem će sedeti i građevinski, i ekološki, i oni koji se bave planiranjem, sedeti na jednom mestu i onda sistemski rešavati probleme. Pa, ukoliko se pojave nesavesni investitori, jednostavno oni će biti sankcionisani sa svih strana, i sa stanovišta krivice, i sa stanovišta prekršaja, i sa stanovišta građevine, i životne sredine i na taj način jednostavno neće postojati pojedinac koji će moći da pobedi sistem.
Mnogo je teško danas uspostaviti na terenu u lokalnim samoupravama nov sistem. Nekako u republici, s obzirom na parlament kreira nove zakone, Vlada kreira podzakonske akte, lokalne samouprave misle da će sve biti kao pre. Ne, i one će morati da podnesu praktično teret ovih reformi i oni će morati da se menjaju i oni će morati da uče, ali će morati da snose odgovornost za to ako ne izdaju određene dozvole za 28 dana, ako javna preduzeća ne izdaju dozvole u roku od 54 dana sve ukupno, i ako ukoliko jednostavno ne izvrše ono što im je zakonom propisano.
Srpska napredna stranka je pokazala da odgovorno vodi ovu državu i pokazala da može da se nosi sa najvećim problemima koje je imala do sada svaka vlast. Jednostavno, ne postoje ni političari, ni pojedinci, ni tajkuni koji mogu da budu iznad zakona. To je ono što će ostati u istoriji Srbije zapisano ma kako se zvale buduće, ma kako se zvale budući ministri koji će jednostavno zapisati da je negde nekada postojao premijer koji se zvao Vučić, koji je imao, jednostavno, određenu skupštinsku većinu, koji je imao podršku naroda da sprovede reforme i on ih je sproveo uprkos svim problemima i svim otporima u društvu koje su se javljale.
U danu za glasanje mi ćemo svim srcem podržati ovaj zakon. Zato što će on svima nama dati bolje sutra.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Neka se pripremi narodni poslanik Žarko Mićin.
Izvolite gospodine Božović.

Dame i gospodo, narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospodine Bečiću, ministarko Mihajlović, dragi i uvaženi gosti, vi ste na čelu skoro devet meseci, ovog veoma važnog ministarstva. Kao što je moja prethodnica rekla, verovatno će ljudi jednog pričati o jednom Vučiću koji je uspeo da izgradi Srbiju i u nekom određenom periodu pokrene neke stvari na bolje.
Mislim da će u ovom slučaju dosta toga zavisiti upravo od vas i vaših rezultata na čelu ovog ministarstva. To je bio pretpostavljam osnovni razlog zbog kojeg ste iako vam to nije struka, bili zamoljeni da preuzmete jedan ovako važan resor iz prostor razloga, što pretpostavljam i sam premijer ima poverenja u vas lično.
Pad u građevini od 40% jeste nešto sa čime ste se suočili i to je nešto što je kao stanje zatečeno, zbog čega ste dodatno bili opterećeni kada ste preuzeli svoju funkciju. Na samom početku, ovaj predlog izmena i dopuna zakona ima dobre stvari, ima one stvari koje u nekoj određenoj meri uvode dodatno red i neke stvari dodatno poboljšavaju. Samo ću reći da i ta najava smanjenja takse za građevinsko zemljište, kada je u pitanju elektronska komunikacija i praćenje i još neke stvari poput aktivnije uloge inspekcijskih kontrola, uspostavljanje jasne linije upravljanja, realizacije i nadzora za podnete zahteve, za građevinske dozvole od pisarnice, sve do centralnog registra, jeste nešto što u dobroj meri ovaj postojeći zakon nekako usavršava i na neki način daje investitorima mnogo veće mogućnosti ili lakše opcije da dođu do građevinskih dozvola.
Moram da priznam da sam pročitao, da ne pitate ponovo, kao i moje kolege, pročitao sam ovaj predlog izmena i dopuna, moram priznati da sam imao jako malo vremena, pa sam se iz tog razloga fokusirao na ono što u ovom predlogu izmena i dopuna nisam uvideo, što je bilo začuđujuće jeste sama konverzija koja je ovim predlogom izopštena iz izmena i dopuna ovog zakona.
Prvo pitanje je – zbog čega je to tako? Konverzija je na neki način bukvalno iščupana iz ovog predloga, jer kao što znate samim zakonom iz 2009. godine predviđena konverzija je bila sa naknadom. Hoću da pojasnim, i tada ukoliko ste pažljivo pratili, bili je mišljenja da li ona treba da bude sa ili bez naknada.
Dakle, rekli ste šest puta, da ne govorite i sedmi, da ćete u prvom delu sledeće godine doneti predlog zakona o konverziji i zaista jedva čekam da, ako nemate ništa protiv, da taj predlog čitamo zajedno, ali u svakom slučaju, zanima nas da li će taj predlog zakona o konverziji biti sa ili bez naknade?
To je prosto pitanje zato što u slučaju konverzije sa naknadom, plaća se za zemljište gde postoji pravo korišćenja razlika između cene koja je data za privatizaciju nekog preduzeća u Srbiji i cene samog građevinskog zemljišta. U slučaju konverzije bez naknade, ona bez naknade pripada vlasniku tog preduzeća, ali sa druge strane, on plaća porez na imovinu na to zemljište koje do sada nije plaćao, zato što to nije bila njegova svojina.
Dakle, šta se predviđa ovim zakonom? Molio bih vas da odgovorite na to pitanje iz razloga što su mnogi zainteresovani da ovu rupu tumače dvostruko. Sa jedne strane, da li je bila u pitanju neodlučnost, da li propust ili sa druge strane nešto što otvara mogućnost kao određena rupa da se, ukoliko nema konverzije u ovom predlogu onda ostaje pravo korišćenja nad zemljištem onima koji su privatizovali određeno npr. preduzeće u Srbiji. Da li to znači da po ovom Predlogu izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji je moguće dobiti lokacijske uslove, nekada dozvole, za izgradnju, odnosno građevinsku dozvolu, iako neko nema svojinu nad tim građevinskim zemljištem.
Dakle, to je suštinsko pitanje koje mi danas postavljamo, i evo da vam iskreno kažem ja sam imao prilike da slušam i u sali i van sale raspravu i jako bi me zanimalo da li je to rešeno i na koji način?
Hoću drugim rečima da kažem - nema konverzije, samim tim je i reformski kapacitet ovog zakona sporan, nema konverzije to znači da nema rešenih pravno-imovinskih odnosa, to znači da kao takvi ne možemo da pristupimo EU. Evropska unija je jasno rekla - sa nerešenim imovinsko-pravnim odnosima nemate šta da tražite kao punopravna članica.
Dakle, da li je moguće u međuvremenu, a vi ste rekli da će podzakonski akti doći u nekom periodu koji je veoma blizak nama, dok se ne donese zakon, odnosno Predlog zakona o konverziji u skupštinsku proceduru, da li će biti moguće da neko dobije građevinsku dozvolu da na zemljištu gde ima pravo korišćenja, a ne pravo svojine, dobije dozvolu da tu nešto gradi? U tom slučaju sve ono što smo slušali svih ovih godina, a odnosi se na tzv. pljačkaške privatizacije iz vremena vlade Vojislava Koštunice, svi ti pljačkaši bi imali priliku da na neki način izigraju zakon ili nameru zakonodavca, ne tvrdim, samo kažem da postoji i ta mogućnost, da bez konverzije ipak dobiju pravo da građevinsku dozvolu na zemljištu gde oni imaju pravo korišćenja. To bi u velikoj meri uvelo mogućnost ogromne i nezapamćene korupcije u Srbiji. Iz tog razloga me zanima odgovor na ovo pitanje.
Mislim da je jako važno da sve one dobre stvari iz ovog zakona, i zato se i ovaj zakon i nije menjao, i to je odgovor nekim kolegama poslanicima i poslanicama koji su postavljali danas pitanja, nije donesen novi zakon, zato što on suštinski i nije bio toliko loš. Bilo je onda i oko konverzije veoma velikih sporenja. Jedan model je usvojen. Drugi model je takođe bio predlagan, ali sa druge strane u globalu ovaj zakon i nije loš. Iz tog razloga se na ovaj način izmenama i dopunama stvari mogu poboljšati a neke pogoršati. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Božoviću.
Po Poslovniku šef poslaničke grupe SNS, gospodin Babić.
Izvolite, gospodine Babiću.

Reklamiram Poslovnik, gospodine predsedavajući, član 97. stav 2.  i taj član 97. stav 2. kaže – vreme iz stava 1, a to je ovih pet časova, raspoređuje se na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Pažljivo sam pratio tok današnje sednice, kao i uostalom sve ostale, poslanička grupa DS je potrošila 20 minuta, ali poslanička grupa DS nema više taj broj poslanika.
Danas je poslaničku grupu DS napustio gospodin Milan Petrić i o tome zvanično obavestio Narodnu skupštinu. Raspad se nastavlja po slici koju vidimo iz klupa DS, ne da je jedan napustio, nego je ostao samo jedan, i time podržavam i poštujem gospodina Balšu Božovića, zato što je ostao. Ali, mislim da je neprimereno i kontra Poslovniku da se koristi neko vreme koje im ne pripada i koje nemaju. Verujem da će u danima i mesecima koji su ispred nas da će to vreme biti sve manje i manje.
Verujem, gospodine predsedavajući, da je to previd, ali zbog javnosti, zbog kolega, zbog onih koji to ne znaju, zaista mislim da je potrebno da umanjite to vreme i da se na taj način potpuno i pravilno poštuje Poslovnik o radu Narodne skupštine i da kad neki narodni poslanik napusti, kao što napuštaju polako ali sigurno redove DS, da se to javno kaže i da se na taj način dobije vreme po Poslovniku Narodne skupštine.
Ne želim da se glasa o tome, verujem da je previd.
Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Izvinjavam se narodnim poslanicima, moj previd. Imao sam ovde dopis Milana Petrića da je napustio poslaničku grupu DS.
Izvolite. Reč ima potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović.

Vezano za konverziju.
Dakle, prvo, život se nastavlja i nije zaustavljeno ništa. Konverzija bez naknade postoji za sve, izuzev za određene subjekte, bilo iz privatizacije, stečaja, dakle, izvršnog postupka, lica, sportska udruženja, dakle, to vam je u članu 102. Može lepo da se vidi iz Aneksa G itd, koje nisu obuhvaćena, kod kojih takva konverzija ne može biti. Zašto je to odloženo? Odloženo je zbog toga što radimo trenutno analizu efekata konverzije koje ćemo dobiti verujem do kraja ove godine i u tom smislu je zakon poseban za konverziju, jer kao što sam rekla danas, mi smo zemlja koja je nekako obrnuto radila i napravila samoj sebi ozbiljan problem, a to je da su sve druge države pre nas prvo završile konverziju, pa krenule u privatizaciju, a Srbija je nažalost krenula u privatizaciju a konverziju još nije bila završila.
Kada pitate za pravo korišćenja i pravo gradnje, to je postojalo već jednom. Dakle, nije ovo prvi put da oni subjekti koji nemaju svojinu, a imaju pravo korišćenja će imati mogućnost da dobiju te lokacijske uslove i da grade. Naravno da je zakonom i određenim dokumentima tačno određeno gde može da se gradi. Dakle, ako je planom određeno da može da se gradi.
Prema tome, ako postoji negde tačno jasan plan, gde se kaže recimo da je lučna delatnost, tu nema gradnje. Prema tome, do zakona o konverziji videćemo da li će biti sa naknadom, kolikom naknadom. To će nam dati ono što se zove čista matematika, analiza efekata koja se trenutno radi.
Mala dopuna. Ova Vlada traje sedam meseci. Ova Vlada je za sedam meseci donela sistemske zakone pored svih elementarnih i ozbiljnih nepogoda i problema sa kojima se susrećemo svaki dan i svaki mesec. Ova Vlada je radila u vanrednom stanju gotovo četiri i po meseca i bez obzira na to uradila sistemske zakone, donela mere i krenula u ono što se zove reforme. Zaista ovaj zakon vidim kao jedan reformski zakon koji treba da nam donese jednostavno uređenje sistema izdavanja dozvola, skraćenu birokratiju, skraćenu proceduru, efikasan postupak za građane i investitore. To je najvažnije. Dakle, oni koji dođu na šalter moraju da sa tog šaltera odu zadovoljni, a ne besni zato što nisu mogli da dobiju informacije i sva ostala dokumenta.

  Zahvaljujem.
Gospodine Božoviću, po kom osnovu?
(Balša Božović, s mesta: Replika.)
Ministar je odgovorila na vaša pitanja. Ne vidim u čemu je replika.
(Balša Božović, s mesta: Dajte mi dva minuta.)
Nemate pravo po Poslovniku. Žao mi je.
Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin, a neka se prihvati narodni poslanik Milisav Milojević.

Hvala predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, gospođo ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalaze izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji predložene na temelju dosadašnjih iskustava u primeni važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, a upravo ovo iskustvo nam je pokazalo da važeći Zakon o planiranju i izgradnji nije bio dobro koncipiran jer je u Srbiji bilo potrebno preko 265 dana i preko 30 dokumenata za dobijanje upotrebne dozvole. To je sve bila posledica izuzetno komplikovane birokratske procedure i sporosti u sprovođenju potrebnih procedura.
Osnovni cilj ovih izmena zakona je da značajno ubrzaju proceduru dobijanja građevinskih dozvola, kao i da svojim odredbama omoguće efikasnije sprovođenje svih procesa i radnji potrebnih za kvalitetno planiranje i izgradnju objekata.
Upravo u cilju ubrzanja procedura izdavanja građevinske dozvole ove izmene zakona predviđaju proceduru, odnosno definiše se obaveza lokalne samouprave da osnuje ili definiše organ koji će sprovoditi objedinjenu proceduru za izdavanje lokacijskih procedura za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole, prijavu radova i izdavanje upotrebne dozvole, kao i za pribavljanje posebnih uslova, isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno izdavanja lokacijskih uslova, građevinske dozvole i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti.
Ono što je značajnije, objedinjena procedura podrazumeva obavezu nadležnost organa da po službenoj dužnosti pribavi sve saglasnosti potrebne za izdavanje odgovarajućeg akta, što znači da sada kada građanin dođe na taj jedinstveni šalter i preda zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nadležni organ kod koga predat taj zahtev biće u obavezi da pribavi sve potrebne saglasnosti za te lokacijske uslove.
Ono što takođe ove izmene zakona definiše, a što je dobro, to je pre svega razmena dokumenata elektronskim putem između svih učesnika, odnosno svih organa koji učestvuju u objedinjenoj proceduri, što će takođe značajno ubrzati ovaj proces, i ne samo to, ovaj proces će učiniti na taj način znatno transparentnijim.
Takođe, izmene zakona definišu ono što je važno, a to su rokovi za postupanje u pribavljanju uslova podnosioca javnih ovlašćenja, jer smo do sada imali situaciju da, kada treba da pribavite uslove podnosilaca javnih ovlašćenja, oni nisu imali definisan rok u kom su morali da vam dostave određene saglasnosti. Imali ste situaciju da ste po 15 do 20 dana čekali na određene saglasnosti. Kada imate pet-šest takvih saglasnosti, to može da se otegne na više od dva meseca. Sada ove izmene zakona to drugačije definišu. Definišu obavezu ne samo imaoca javnog ovlašćenja u kom roku treba da dostavi saglasnost, već definišu i obavezu samog organa koji sprovodi objedinjenu proceduru, jer on ima rok od pet dana da dostavi zahtev za davanje saglasnosti imaocu javnog ovlašćenja, a imalac javnog ovlašćenja ima rok od 15 dana da odgovori na taj zahtev.
Ono što je takođe vrlo značajno je da postoji obaveza organa koji sprovodi objedinjenu proceduru da pokrene prekršajnu prijavu ukoliko imalac javnog ovlašćenja ne postupi u zakonskom roku. Ne samo to, nego će i tom prilikom obavestiti investitora koji takođe može da preduzme odgovarajuće mere.
U cilju transparentnosti i lakšeg praćenja celog postupka, izmene zakona definišu obavezu organa koji sprovodi proceduru da vodi elektronsku javno dostupnu bazu podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, od podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova do izdavanja upotrebne dozvole, koja sadrži i skenirana akta pribavljena i izdata u toj proceduri, kao i sve procedure objedinje u jedan centralni registar kod Agencije za privremene registre, čime će se omogućiti lak uvid svim zainteresovanim licima i opet preventivno uticati na sva lica u postupku, odnosno na sve organe u postupku da postupaju u rokovima definisanim zakonom.
Ono što će takođe ubrzati celu proceduru je i odredba izmena zakona koja definiše granice ovlašćenja. Odnosno, tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ vrši isključivo proveru ispunjenosti formalnih uslova. Dakle, ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavljaju u proceduri, što do sada nije bio slučaj. Do sada ste imali slučaj da referenti u upravama ulaze u suštinu same dokumentacije, ta dokumentacija stoji i time se proces još odužuje. U ovom slučaju to neće biti slučaj. Dakle, oni će samo one uslove koji su definisani izmenama zakona, pravno-formalne uslove gledati, dok se neće upuštati u suštinu predmeta. To je nešto što će takođe značajno ubrzati ceo postupak.
Što se tiče planiranja, novine u izmenama zakona su da se definiše da je strateška procena uticaja na životnu sredinu sada sastavni deo svakog planskog dokumenta, što pozdravljam i što je u principu usklađivanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Takođe, izmene definišu novi institut ranog javnog uvida, koji podrazumeva da se mora omogućiti rani javni uvid svim zainteresovanim licima, nosiocima javnih ovlašćenja nakon donošenja odluke o izradi plana.
Dakle, sada ćemo imati u postupku izrade plana faktički dva javna uvida, s tim da će ovaj biti odmah nakon donošenja odluke o izradi plana. Ono što je značajno, ovo će omogućiti da se izrade kvalitetniji planovi, odnosno zainteresovana lica će moći da iznesu svoje primedbe i u toj fazi će se moći napraviti, odnosno već koncipirati kvalitetniji plan kasnije.
Ono što je takođe bitno, što je isto definisano izmenama zakona, jeste da ukoliko za parcelu za koju se traži izdavanje lokacijskih uslova, koji prethode građevinskoj dozvoli, postoji određeni planski dokument kojim je predviđena detaljnija razrada kroz plan nižeg reda, a taj plan nije donet u zakonskom roku, umesto plana nižeg reda doneće se podzakonski akt kojim definiše elemente koji bi se definisali inače tim planom nižeg reda. Odnosno, prostije rečeno, ako nema plan nižeg reda, neće se morati čekati čak šest meseci na donošenje takvog plana, već će se to razraditi kroz jedan podzakonski akt koji se može brzo doneti. Ovo će posebno doprineti ubrzanju procedura u lokalnim samoupravama koje nemaju razvijenu plansku dokumentaciju.
Smatram da je ovim izmenama zakona Vlada stvorila preduslove za značajno ubrzanje procesa izdavanja dozvola za izgradnju objekata infrastrukture, kao i za sačinjavanje kvalitetnijih planskih rešenja. Pri tome, ove izmene sadrže suštinska rešenja za probleme koji su značajno do sada usporavali proces izdavanja dozvola.
Ono što je takođe bitno jeste da je u sačinjavanju ovih izmena zakona učestvovala struka, urbanisti, arhitekte, pravnici, kao i preduzeća na koja će se izmene odnositi i niz drugih institucija, što će svakako dovesti do toga da će se procedura mnogo brže sprovoditi. Ne samo, nego ovo znači da smo izmene zakona prilagodili zaista stvarnim potreba učesnika u postupku. To je sigurno nešto što će dovesti do poboljšanja poslovne klime za sve zainteresovane investitore i siguran sam da će se vrlo brzo videti pozitivni efekti primene ovog zakona. Upravo zato ću za ovaj zakon glasati i predlažem da vi učinite isto.
Zamolio bih gospođu ministarku i njene saradnike da sagledaju sedam amandmana koje sam podneo, mislim da su dobri, pa vas molim, ukoliko su dobri, da ih i prihvatite. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milisav Milojević, a neka se pripremi narodni poslanik Vesna Simić.
Izvolite, kolega.