Zahvaljujem gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Poslovnik.)
Gospodine Šutanovac, izvolite. Po kom članu Poslovnika?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Član 107.)
Ne možete po istom članu po kome se …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Sekund, polako gospodine predsedavajući.)
Izvolite gospodine Šutanovac.
(Dragan Šutanovac, s mesta: U svom izlaganju je uvaženi kolega Babić izneo neistinu.)
Kako izneo neistinu, kada je tu rečenicu koju ja ne želim da ponovim, izrekao gospodin Stefanović?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Moj profesor sa fakulteta bi rekao – Nemojte da sedite na ušima. Znači, gospodin Stefanović je rekao – da i smrde zbog vas.)
(Zoran Babić, s mesta: Smrde zbog nas.)
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ne.)
(Zoran Babić, s mesta: Rekao je.)
Zahvaljujem se gospodine Šutanovac.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ne, ne možete tako.)
Ne možete ni vi tako.
Izvolite, reč ima gospodin Blagoje Bradić.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Tražio sam reč po Poslovniku.)
Ali ne obrazlažete povredu Poslovnika nego ulazite u repliku i ne želim da vam dam reč.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Nije tačno.)
Izvolite, gospodin dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, danas pričamo o Predlogu izmene zakona o planiranju i izgradnji.
Ja bih želeo na početku, pošto imam vrlo malo vremena da dam par sugestija i mišljenja o tome šta sam ja uočio u ovom zakonu, čitajući ga zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe.
Normalno je da ćemo mi kao poslanička grupa i ja kao član stranke Zajedno za Srbiju, da podržimo sva rešenja u ovom Predlogu zakona koji doprinose ubrzavanju postupka, skraćivanju procedura, smanjenju maltretiranja naših sugrađana i svih onih investitora koji traže dozvolu, koji ima direktno uticaj na građevinsku industriju, razvoj lokalnih samouprava, stvaranje dobre poslovne klime i povećanje prihoda kako u lokalnim, tako i u republičkom budžetu.
Ali, sve ono što smatramo da nije dobro rešenje mi smo gospođo ministarka obradili amandmanima. Podneli smo ukupno 25. Ja ću pokušati u par minuta da se osvrnem na vaše izlaganje, na izlaganje mojih kolega i na ono što je rečeno više puta u današnjoj diskusiji, da će se ovim zakonom smanjiti čekanje na dobijanje građevinske dozvole. Ja bih rekao ne samo građevinske dozvole, naš krajnji cilj je dobijanje upotrebne dozvole, tako da sem građevinske dozvole bitna je i ta upotrebna dozvola da se dobije u roku, jer imamo sijaset primera u Srbiji da smo zapeli kod upotrebnih dozvola, pa onda tražimo legalizaciju objekata i to je onih 700.000 objekata, koje vi intenzivno pominjete da je napravljeno u periodu od 2003. do 2009, 2010. godine, ne znam ni ja koje godine.
Ja bih bio izuzetno srećan da je zemlja Srbija imala toliko kapitala da napravi 700.000 objekata za nepunih osam godina, a to znači da nije bilo krize, da nije bilo nemaštine, da ljudi nisu gubili posao, ili ja ne znam da je ijedan objekat bio legalan ili nelegalan može da se napravi bez para, to je nemoguće. Znači, trebaju novci. Tada su registrovani, to da, jer imate nelegalnih objekata koji su nelegalni zato što ne odgovaraju PDR i aktima iz šesdeset i neke godine i pedeset i neke godine.
Kada govorim s kratkim rokovima, ja mogu da kažem da u gradu Nišu u nazad pet godina, ja čekam da neko od mojih kolega iz skupštinske većine to kaže, mi imamo jednošalterski sistem. Jeste da u toj varijanti je stranka donosila sva dokumenta i u gradu Nišu se i dozvola dobije i za 20 dana i lokacijska dozvola ako doneste sva dokumenta. Dobro je to što ovaj zakon predlaže da će to raditi administracija, da se neće ljudi maltretirati, ali ja ću vam u par primera izneti moju skepsu, zbog čega mislim da je to nelogično da ćete uspeti da skratite od 240 dana na 20, 25, 28 dana. Tu ću koristiti primer grada Niša, jer potičem iz tog grada pa će i vama biti lakše da pratite, a i lakše gledaocima da objasnimo o čemu mi pričamo.
Prvi i osnovni problem koji se vidi kod dobijanja brzine koja utiče na dobijanje građevinske dozvole, tj. brzine dobijanja građevinske dozvole je podatak i dokument koji se dobija iz katastra nepokretnosti.
Znači, to je jedna velika kočnica i jedna velika mogućnost da se prolongira vreme dobijanja tih potrebnih dokumenata, jer na primer u gradu Nišu mi imamo da katastar nepokretnosti je rađen na bazi aeropodloga iz 1988. godine, pa kada smo spojili dokumenta iz Uprave za planiranje i izgradnju, aero snimak iz 1988. godine i sudske knjige, tj. zemljišne knjige iz suda niškog, mi smo dobili nepodudaranja parcela i granica parcela.
Onda da se vratim na ono kada smo diskutovali o legalizaciji objekata, imamo 25.000 zahteva za drugostepeni postupak kod vašeg ministarstva koje rešavaju samo šest službenika. Ja pitam, kako ćemo onda u slučaju da imamo nepodudaranje podataka iz katastra i papira, ako se granice i međa ne podudaraju, gde se stranke žale i traže sudsko rešenje, kako ćemo onda za 25 dana, ili kako ćemo usloviti da određeni organ i služba da dokument za pet dana, kako piše u zakonu? Znači to je nemoguće. To je stvarno nemoguće.
Mislim da bi trebali da razmislite o tome da se određene ingerencije vrate lokalnoj samoupravi, naročito kada je u pitanju katastar nepokretnosti, ne mislim na ceo, ali delovi kojima se on bavi, da bi bili efikasniji i da bi lakše rešavali probleme.
Sledeća stvar je vrlo bitna, to je saglasnost javno-komunalnih preduzeća na priključke. Vi kažete da će to da ide brzo. Neće da ide brzo. Hajde da vidimo koja lokalna samouprava ima kompletan podzemni katastar nepokretnosti. Da li to ima u zemlji Srbiji? Pa nema. Ako grad Niš ima delimičan podzemni katastar nepokretnosti, kako će da imaju manje lokalne samouprave. A mi ćemo tražiti saglasnost na priključak, pa onda ćemo dobijati od tih javnih preduzeća odbijanje zahteva, ako mora da kažu to u pet dana. Vremena treba da njihova ekipa izađe, da se utvrdi situacija na terenu, da li je moguće, kako je moguće i šta će propisati kao uslov za dobijanje te građevinske dozvole, naročito kada se radi o višespratnicama, tu su u pitanju i preseci i kanalizacione cevi i preseci vodovodne mreže.
Ono što je bitno kada govorimo o javnim preduzećima, to je i priključak na elektroenergetsku mrežu. Vi imate primer u gradu Nišu da kada dođe neki investitor, pravi zgradu, Elektrodistribucija kao jedan od uslova traži da naprave trafo stanicu i da je opreme. To nije problem. To investitori prihvataju. Ali, onda investitor to treba da prenese u vlasništvo…

Nažalost, gospodine Bradiću isteklo je vreme.

Samo da završim rečenicu.

Ja moram da vas upozorim.

Investitor to mora da prenese u vlasništvo Elektrodistribucije, a za to mu treba saglasnost službe, tj. institucije koja se, izvinjavam se Direkcije za imovinu, izvinjavam se dok sam našao tačan podatak, tako da u Nišu imamo jednu zgradu u Igmanskoj ulici koja je četiri godine bez struje zato što još nije došla saglasnost od Direkcije za imovinu da može da se prenese Elektrodistribuciji.
Sve to navodi da ćemo vrlo teško dobiti to što vi obećavate, tj. dozvole u roku od 20, 30 dana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bradiću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovana ministarko, drage kolege narodni poslanici, kao što je ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS, naša drugarica Suzana Spasojević, istakla, poslanička grupa SPS će bezrezervno u danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona, a ja bih sa stanovišta struke, dakle, pravničke struke, zamolio da obratite pažnju na nekoliko i sugestija krajnje dobronamernih, a i komentara koje ću izneti u komentaru, odnosno diskusiji povodom ovog predloga zakona.
Prevashodno moram da krenem od jednog praktičnog i životnog iskustva koje se vezuje za grad iz koga dolazim, a to je Užice. Konkretno, u Užicu već nepune dve godine nije izdata ni jedna jedina građevinska dozvola, što je zaista nešto što se može smatrati poražavajućim, poražavajućim zbog toga što je to greh rukovodstva lokalne samouprave s jedne strane, a s druge strane loših zakonodavnih rešenja koja se na našu sreću i sreću građana Republike Srbije, a sigurno građana Užica sada popravljaju.
Ono što pravnički može da se istakne u startu kada se posmatra uvodni deo ovog zakona jeste da ste vi kao predlagač uradili nešto što do sada predlagači zakona nisu uradili, a to je da ste ustrojili načela na kojima se zakon zasniva i zbog toga poslanička grupa SPS snažno podržava ta načela, pre svega ona koja su fundamentalnog značaja i koja zadovoljavaju vitalne interese građana Republike Srbije.
Zašto ovo govorim? Pa, ako već imamo načelo održivosti i načelo horizontalne i vertikalne koordinacije, onda smo uspeli u nečemu što do sada niko od predlagača do sada nije uspeo. Ako je stanje održivosti da imamo kapacitete i resurse kako obnovljive, tako i neobnovljive koje moramo čuvati, negovati, a na drugi način istovremeno i omogućavati da se ti resursi u buduće koriste, onda je Užice za to najbolji primer.
Nedavna nesreća građana Užica, koja se vezuje za vodosnabdevanje, upravo podrazumeva jedan od tih resursa koji su od vitalnog interesa za građane. Da je postojalo poštovanje načela održivosti, kao što je sadržano u ovom zakonu, da su poštovane regulative, pa čak i one koje se vezuju za odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, pitanje je da li bi došlo do posledica do kojih je došlo, da su se srušili objekti koji su bili u blizini vodozahvata. Opet, shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, da su se poštovale inspekcijske odluke, te posledice za građane koji su stravična nezadovoljstva, a istovremeno i stravične neprijatnosti trpeli, sigurno ne bi postojale, odnosno ne bi se desile.
Ono što takođe želim da istaknem, barem kad je moj okrug u pitanju, Zlatiborski okrug, jeste nesporna činjenica da bi barem grad Užice, kao centar okruga, trebao da bude stožer planskih aktivnosti, svih aktivnosti koje se vezuju upravo za ono što se sada promoviše u ovim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i da upravo kroz ovaj princip, ovo načelo horizontalne i vertikalne koordinacije uspemo u tom strateškom planiranju kako bi planska aktivnost dostigla onaj nivo koji podrazumeva uređenje prostora na adekvatan način za servisiranje potreba građana sa najboljim mogućim rešenjima, a ona su ovde već i sadržana.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što smo do sada imali jednu vrstu disinhronizacije ili nedovoljne sinhronizacije sa republičkim organima. Bez obzira što je naša koalicija SPS i SNS u tom smislu zakazala, ovo sad više nakon donošenja ovog zakona ne može biti ni u kom slučaju opravdanje da se ta sihronizacija, u odnosu na ono što podrazumeva vertikalnu koordinaciju, ne ispoštuje, a ona je po meni jako dobro sistematizovana u odredbama ovog zakona.
Poslanička grupa SPS snažno podržava rešenje koje vi kao predlagač ističete vezano za projektnu dokumentaciju koja je potrebna za izgradnju objekata, a u kojoj su sadržane one definicije koje se vezuju za potrebe lica sa invaliditetom, potrebe dece i starih lica. Zašto ovo ističem? Jednostavno, iz razloga što su već i građevinska rešenja prisutna u novoizgrađenim objektima ili objektima koji su nedavno izgrađeni.
Dalje, ono što takođe zaslužuje bezrezervnu podršku poslaničke grupe SPS sadržano je u vašem predlogu člana 6. stav 2. Zakona o kome raspravljamo, u kojem je predviđeno da Vlada Republike Srbije propisuje uslove svojstava građevinskih proizvoda, odnosno, ocenjuje i proverava ispunjenost tih svojstava, odnosno kvalitet materijala koji se trajno ugrađuje u objekte.
Zašto ovo ističem? Upravo zbog toga što su kolege prethodnici, kada su o ovome diskutovali, istakli činjenicu da imamo pojavu u Beogradu tzv. smrdljivih zgrada, zgrada u koje vlasnici stanova, koji su te stanove legitimno stekli, na osnovu legalno zaključenih ugovora, ne mogu da koriste, odnosno ne mogu da se usele u svoje stanove. Zato vas pozdravljam u ovim rešenjima, jer je upravo obaveza Vlade Republike Srbije sada i sistemski definisana i sada će kroz jednu stručnu kontrolu jedan nadzor postojati i pravilo da se ni jedan jedini element, građevinski element ne sme ugraditi ukoliko je štetan i ukoliko izaziva štetne posledice po zdravlje ljudi, kao i okolinu, a samim tim onemogućava funkcionalnu upotrebu stanova u tim objektima.
Ono što je u Predlogu zakona, kako je to moja uvažena koleginica Suzana Spasojević istakla, od fundamentalnog značaja jeste tzv. objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata, što je nesumnjivo najkvalitetnije rešenje zakona.
Ja ću se ovde saglasiti i sa kolegom Jovanovićem iz stranke gospodina Velje Ilića, koji je istakao jednu činjenicu za koju se nadam da ste je prihvatili što se tiče samih rokova, rok od pet dana, odnosno rok od 15 i 30 dana. Rok od 15 i 30 dana nije sporan, ali rok od pet dana zaista treba biti kao rok od pet radnih dana i u tom pravcu bi zaista bilo krajnje korisno i kroz amandmanski proces i prihvatanjem tih amandmana popraviti kvalitet ovog dela zakona, za šta se slažem da je vaša krajnje dobronamerno stanovište u vidu prihvatanja upravo doprinos podizanju kvaliteta ovog zakona.
Ono što takođe ističem kao pravno jako značajno jeste da su kvalitetno rešena i ona pitanja koja se vezuju za institute izdavanja zemljišta u zakup, kao i svojinsko pravni odnosi, odnosno oblici prava svojine na zemljištu. To je zaista nešto što se mora pohvaliti u odredbama ovog zakona i to je zaista nešto što smatram da je progresivno učinjeno kao iskorak napred u odnosu na dosadašnje zakone koje smo imali donete ovde u ovom parlamentu.
Želim da vam skrenem pažnju, gospođo ministarka, da imamo jedan problem, a taj problem se vezuje za institut zemljišta za redovnu upotrebu objekata. Naime, u ovom zakonu, u odnosu na raniji Zakon o planiranju i izgradnji, je daleko bolje definisano pitanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i jako je značajno što je rečeno da to zemljište podrazumeva kako zemljište u gabaritima objekta, odnosno ispod objekta, kako i ono zemljište koje je dovoljno da bi se formirala jedna građevinska parcela.
Gospođo ministarko, zamolio bih vas da imate u vidu da smo tu faktički u situaciji da imamo paralelna rešenja u dva zakona. Jedan je zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, a drugi je upravo ovaj zakon o kome raspravljamo, a to je Zakon o planiranju i izgradnji.
Zašto ovo komentarišem? Zato što u Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa takođe postoji institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta, ali je sasvim drugačije sistematizovan i regulisan.
Zamolio bih vas da bar na Vladi što pre dođemo do rešenja da se Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, bar što se tiče ovih pravnih instituta, eliminiše, odnosno da ne bude više u pravnom saobraćaju i da ne bude više u pravnom životu, zato što se postavlja pitanje – šta je ovde leks specijalis?
Da li je onda u odnosu na Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa leks specijalis ovaj zakon ili imamo Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa koji primenjujemo? Zašto? Zato što u sudskoj praksi dolazimo do problema? Sudovi će se oglašavati nenadležnim i reći će da su ovo upravne stvari, upravni postupci, prebacivati na upravne organe, nadležne organe lokalne samouprave, ali kada se pojave tužbeni zahtevi, gde se kaže – ja hoću da mi se prizna pravo na zemljište, na redovnu upotrebu objekta, po odredbama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, onda imamo koliziju dva zakona, tako da bi to trebalo što pre izbeći i na adekvatan način rešiti.
Takođe, poslanička grupa SPS podržava rešenje iz predloženog zakona, koje podrazumeva mogućnost pokretanja prekršajnih postupaka u slučaju da dođe do nepostupanja nadležnog organa, shodno odredbama ovog zakona, ali vas molim, gospođo ministarka, da imate u vidu još jednu činjenicu. Nije dovoljno da se samo pokrene prekršajni postupak i da se na taj način završi sankcionisanje onoga ko ne postupa shodno odredbama zakona.
Šta ćemo u situaciji ukoliko stranka nepostupanjem organa, neprikupljanjem po službenoj dužnosti, eks oficio, one dokumentacije koju sada mora da prikupi, ne stranka, već organ, šta ćemo u situaciji ukoliko do toga ne dođe? Imamo zastoj postupka. Nismo definisali rok do kada taj zastoj može da teče, odnosno da traje, što znači da može da traje i na neodređeno vreme, što bi bilo i te kako značajno da se definiše. Stranka trpi štetu, ima pravo na naknadu te štete, a mi aboliramo organ ili referenta koji je tu štetu uzrokovao.
Lično moje mišljenje, a i poslaničke grupe SPS, je da bi u toj situaciji regresiranje naknade štete trebalo upravo da bude od onoga ko je tu štetu i uzrokovao, a to je organ ili referent organa koji je postupao u tom predmetu.
Ovde se postavlja još jedno pitanje, pa ću vas zamoliti i za odgovor, kada budem završio ovu diskusiju, kada se radi o tzv. stručnoj kontroli tehničke dokumentacije, kontroli koja je sa stručnih parametara definisana u odredbama ovog zakona, pa je logično da tu kontrolu može vršiti samo onaj ko ispunjava zakonom propisane uslove, licenciran, stručne reference itd.
Postavlja se pitanje odgovornosti takvih lica. Da li inženjeri koji su evidentirani, odnosno upisani u inženjerskim komorama, istovremeno plaćaju premije osiguranja, dakle, osigurani su za štetne posledice svog, hajde da kažemo, nepravilnog delovanja, da li je to osiguranje dovoljno da bi pokrilo određene štete i štetne posledice koje se pojave u takvim situacijama, da su stručne kontrole neadekvatne, nepravilne i da izazivaju nove posledice? Naravno da u tom pravcu mora biti daleko bolje definisano i sistemski rešeno upravo u ovom Predlogu zakona.
Takođe, smatramo u poslaničkoj grupi SPS da termin „rani javni uvid“ treba promeniti. Radi se o tzv. prethodnoj kontroli tehničke dokumentacije i to je nešto što ulazi u domen javnih rasprava, pa bi možda terminološki, nadam se da ćete ovo prihvatiti kao dobronamernu sugestiju, trebalo izmeniti ovu formulaciju, da ne bude „rani javni uvid“, jer je javni uvid nešto sasvim drugo, pravnički posmatrano. U svakom slučaju, prethodna kontrola kroz javnu raspravu podrazumeva upravo suštinski ono što ste vi ovde podveli pod tzv. „rani javni uvid“.
Ono što mi takođe snažno podržavamo u poslaničkoj grupi SPS jeste uvođenje institucije glavnog gradskog urbaniste, zaista jedno dobro rešenje, koje, nadamo se, u praksi može da zaživi u smislu, sa pravilnim i posledicama i pravilnim efektima, dobrih sistemskih rešenja.
Malo pre sam rekao šta se podrazumeva pod svojinskim režimom građevinskog zemljišta, koji su to oblici svojine. Govorim ovde o svim oblicima svojine, govorim o zakupu. Ono što bih pohvalio jeste oročavanje zakupa. Do sada smo imali situacije koje su se, gospođo ministarko, zloupotrebljavale. Imali smo zakupe na 99 godina, imali smo zakupe gde su se bukvalno organi lokalnih samouprava pojavljivali kao uzurpatori, kao oni koji uzorkuju zloupotrebe. Sada je to krajnje dobro rešenje što je oročen zakup na vremenski period od pet godina. Možemo da polemišemo da li je moglo biti tri godine, da li je možda moglo da bude čak i 10, ali ni u kom slučaju 99 godina.
Na kraju, s obzirom da je od mojih prethodnika iz poslaničke grupe istaknuto ono što zaista zaslužuje pravi komentar u odnosu afirmacije predloženog teksta zakona, želim samo da istaknem da mi se čini da u ovoj situaciji u kojoj se sada nalazi naša i građevinska operativa, a i odbijanje investitora lošim zakonskim rešenjima, naročito nepravilnim postupanjem organa, sada dolazimo u fazu da konačno te stvari uređujemo. Zbog toga podržavamo sva ova sistemska rešenja, naravno, sa ovim predlozima za koja se nadamo da ćete ih prihvatiti i sa mogućnošću da kroz amandmane u raspravi u pojedinostima dođemo do još većeg kvaliteta ovog zakona. Mi u poslaničkoj grupi SPS ćemo dati ogroman doprinos tome i podržaćemo Vladu u svakom pogledu, a vas još jednom, prilikom izglasavanja ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa ministar.

Odgovor vezano za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije, koju ste tražili, dakle, ministar nadležan za poslove građevinarstva će doneti pravilnik o načinu, postupcima, obaveznom osiguranju koje mora da postoji. Ukoliko do štete bude došlo, onda će solidarno odgovarati i projektant i tehnička kontrola i investitor.