Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko, imajući u vidu studiju Svetske banke i poražavajuće mesto koje na rang listi zauzima država Srbija u pogledu procedure za izdavanje građevinskih dozvola koja traje 269 dana, ovo je osnovni razlog za donošenje izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji.
Sa druge strane, imamo primenu i preporuku u susednoj državi Hrvatskoj u kojoj izdavanje građevinske dozvole traje u proseku 30 dana, a u odnosu na zakon koji danas donosimo koji je sličan sa nama susednom državom koja je imala 139 dana do 1. januara 2014. godine, kada je ovaj zakon stupio na snagu, ovo je možda i najbolja preporuka za usvajanje izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradi koji su jako slični.
Postoji čitav niz dobrih rešenja i odredbi u okviru ovog zakona i predloženih izmena i dopuna koje su vredne pomena i o kojima je danas bilo reči. Pokušaću da izdvojim svoje skromno mišljenje i izdvojim one za koje smatram da zaslužuju posebnu pažnju.
U članu 2. tačka 43) uvodi se novi pojam finansijer u kome se definiše da je finansijer lice koje po osnovu zaključenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju itd. objekata, čime želi da se kaže da u slučajevima kada vlasnik ili korisnik zemljišta koji poseduje građevinsku dozvolu za zemljište, ukoliko nema novčanih sredstava može ugovorom, što je dalje u razradi definisano članom 135a da pribegne pronalaženju novčanih sredstava od strane finansijera koji će omogućiti gradnju određenog objekta tipa ili namene za koji investitor poseduje građevinsku dozvolu i zemljište čiji je vlasnik, odnosno korisnik. Na ovaj način se omogućuje bez obzira na zle jezike koje smo danas čuli od strane opozicije, omogućuje se jedna vrsta društvene simbioze u kome investitor i finansijer uređuju svoje odnose ugovorom i definišu overom kod suda, a investitor ima građevinsku dozvolu zemljište, finansijer daje novčana sredstva i omogućuje gradnju, što svakako podiže aktivnosti investicije u određenoj društvenoj zajednici.
Drugo, u članu 135. tačka 3) utvrđeno je da lokacijski uslovi, građevinska dozvola se može izdati korisniku parcele, a ne nužno vlasniku parcele. Ovo je takođe jedno dobro zakonsko unapređenje, jedna važna zakonska odredba, jer je moguće, imajući u vidu praksu da je uglavnom nad zemljište Republika Srbija vlasnik, a privatna, pravna i fizička lica su uglavnom korisnici i da moraju da vrše konverziju pre dobijanja građevinske dozvole. Ova zakonska odredba omogućava dobijanje građevinske dozvole pod određenim uslovima mimo izvršene konverzije, a znamo iz iskustva da konverzija zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva u stvari ponekad znači i nanovo otkup tog zemljišta. Na ovaj način se skraćuje vreme čekanja na dobijanje dozvole, skraćuju se troškovi i svako ko vodi računa o socijalnom momentu koji je i te kako prisutan u našem društvu imajući u vidu ekonomsku krizu koja lomi Srbiju u ovim trenucima. Na ovaj način se takođe podstiču investicione aktivnosti.
Napomenuo bih odredbu člana 133. tačka 6) koji je takođe jedno zakonsko unapređenje u kome se kaže da objekti elektronske komunikacije, odnosno mreža sistema ili sredstava koja su međunarodnog i magistralnog značaja i oni koji se grade na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave, sada su u nadležnosti ministarstva koje izdaje građevinsku dozvolu. Drugim rečima u praksi se često dešavalo da dve lokalne zajednice, odnosno opštine ne mogu da se saglase oko prioriteta u gradnji određenih objekata koji se prostiru na teritoriji dve opštine, bilo da se radi o putnoj infrastrukturi, o vodovodnim sistemima, cevovodima ili drugim važnim objektima koji imaju regionalni karakter, jedna opština koči drugu opštinu u pribavljanju građevinske dozvole jer ne procenjuje da je to od prioritetnog značaja za gradnju i za tu opštinu. Na ovaj način kada se nadležno ministarstvo proglasi nadležnim za izdavanje građevinske dozvole ono će najbolje urediti odnos između dveju opština, odnosno proceniti da li ta građevinska dozvola treba da se izda za izgradnju tako važnih objekata koji uglavnom imaju regionalni karakter.
Ovim zakonom se takođe definiše ispravka granica parcele koje se graniče sa zemljištem koje je u javnoj svojini i kod spajanja dve parcele istog vlasnika u jednu parcelu. Više se ne traži projekat preparcelacije koji uglavnom košta od 600 do 1.000 evra u praksi, već to može da se reši elaboratom geodetskih radova koji sada košta od 200 do 300 evra, čime se pojeftinjuje postupak dobijanja građevinske dozvole. Ako na to pridodamo da je vremenski period potreban za izradu plana preparcelacije u proseku traje od 30 do 60 dana, a da elaborat geodetskih radova sada može da se izvrši za pet do šest dana onda su jasna unapređenja i u ovoj zakonskoj odredbi.
Kao četvrto, ranije je bila praksa, a to je i dan danas prisutno, da organ koji pribavlja uslove ili saglasnost za projektovanje od imaoca javnih ovlašćenja, kada se kaže imaoci javnih ovlašćenja obično se misli na javna preduzeća, javna preduzeća se obraćaju njihovom okružnom predstavništvu. Recimo u slučaju „Srbijavode“ oni se obraćaju okružnom predstavništvu u Pčinjskom okrugu, okružno predstavništvo se dalje obraća svom predstavništvu regionalnom u Nišu koje izdaje mišljenje i koje se vraća nazad organu koji pribavlja uslove ili saglasnost.
Na ovaj vremenski period koji je već potrošen dalje opet organ koji izdaje uslove i saglasnosti mora da se obrati sedištu preduzeća i dešavalo se da nakon šest meseci stigne odgovor, odnosno uslovi ili saglasnost.
Dešavalo se takođe, a to je poseban slučaj u „Srbijavode“, opet se i dobijaju uslovi i saglasnosti brže ili sporije, lakše ili teže kod „Puteva Srbije“ zbog komplikovane procedure, da se nakon šest meseci dobije odgovor na osnovu kog se traži da se zahtev dopuni, tako da se celokupni postupak vraća na početak.
Zato bih pročitao u ovom zakonu član 86. koji je ključni i koji nudi priliku za otklanjanje ovog nedostatka. U stavu 2. se kaže da je imalac javnih ovlašćenja dužan da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133, misli se na ministarstvo ovog zakona, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi u roku iz stava 2. ovog člana, nadležni organ će zastati sa postupkom i o tome obavestiti investitora i podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa članom 211. ovog zakona.
Ovo je bitno unapređenje koje tera javna preduzeća da budu ažurnija i koje ih tera da skraćuju svoje procedure. Dešava se često i na lokalnu da određena preduzeća kasne sa uslovima i sa saglasnostima. Zbog toga je važno da usvajanjem ovog zakona svi narodni poslanici, svi predstavnici lokalnih vlasti, svi predstavnici izvršnih vlasti u pokrajini utiču na ažurnije rešavanje ovih pitanja u okviru javnih preduzeća i na skraćivanje rokova procedura za dobijanje istih.
Kao pet izdvojio bih možda za mene lično najinteresantniju odredbu, a odnosi se na naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, koja se menja u doprinos. Ovaj zakon prepoznaje naknadu kao parafiskalni namet, iz razloga što je po definiciji naknada ili taksa ekvivalent usluzi koju određeni organ, organizacija ili lokalna samouprava ili javno preduzeće pruža investitoru za novčani iznos nadoknade koju mu naplaćuju.
Svedoci smo često da lokalne samouprave propisuju nadoknade koje nisu ekvivalentni uslugama koje vrše drugim investitorima, a posebno je interesantna ova analiza, i to je jako pohvalno za ovo ministarstvo, koja je sprovedena npr. u 34 gradova, gde je utvrđeno da 1,43% prihoda budžeta lokalnih samouprava čini ovaj namet. On u suštini prestavlja vrlo malu poziciju u budžetu i prihodima lokalnih samouprava, a mnogo problema stvara na terenu. Ako isključimo opštinu Čajetina, koja ima 31% prihoda u ulozi ovih 34 opština, onda na primeru od 33 opštine dolazimo do zaključka da u stvari naknada za uređenje građevinskog zemljišta predstavlja 0,52% ukupnih prihoda budžeta. Da još gora nevolja bude, jeste 0,06% nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta za proizvodne objekte.
Ovaj namet obeshrabruje investitore da investiraju ili u krajnjoj instanci tera investitora u bespravnu gradnju, zato što su nameti ogromni, a prihodi za lokalne samouprave beznačajni. Zbog toga je dobra odredba kojom se propisuje da 10% je maksimum prosečne cene gradnje za novu gradnju u objektima koje može jedna lokalna samouprava da propiše.
Mi smo na nivou rukovodstva u Vladičinom Hanu razgovarali i mi smo saglasni da u podršci implementiranju ovog zakona uvedemo od stupanja na snagu ovog zakona najniže moguće cene za nadoknadu, odnosno sada za doprinos za uređenje građevinskog zemljišta, kako bismo izašli u susret ovoj zakonskoj odredbi, za koju smatramo da je vrlo kvalitetna jer prepoznaje problematiku.
Na kraju rezime. Ovo je iz navedenih odredbi suštinska reforma planiranja izgradnje. Usklađivanje sa ovim izmenama i dopunama se svakako vrši sa evropskim zakonodavstvom, skraćuje se vreme dobijanja građevinske dozvole, smanjuje se broj potrebnih dokaza koje treba investitor da podnese, podiže se aktivnost u građevinskom sektoru i stvaraju se svi preduslovi za podizanje zaposlenosti u građevinskoj industriji.
Iskoristio bih ovu priliku samo da napravim kratak osvrt na najnoviju uredbu Vlade Republike Srbije koja je doneta 20. novembra 2014. godine, a odnosi se na prostorni plan područja infrastrukturnog Koridora Niš – makedonska granica, odnosi se na petlju, na Gramađu između Vladičinog Hana i Vranjske Banje, a koja je po izjavama pet lokalnih samouprava važna za razvoj opština Surdulica, Bosilegrada, Vranjske Banje, Vladičinog Hana i Trgovišta. Za ovu petlju izostala je izrada projekta od strane Vlade Republike Srbije, u kojoj SNS nije učestvovala. Raduje me da u novoj uredbi ove Vlade, kojom predsedava Aleksandar Vučić, je potvrđena petlja u prostornom planu.
Mi smo o tome u Ministarstvu razgovarali i ja vam se na tome, uvažena ministarko, zahvaljujem i potpuno mi je jasno pitanje novčanih sredstava za izgradnju ove petlje, od projektovanja do konačne implementacije, ali bih iskoristio ovu priliku da javno kandidujem tu temu i da vas zamolim još jednom javno da, ukoliko ima iole šanse, ne odustajete od ovog projekta, zato što je to najbliža tačka za uključenje za stanovništvo Vranjske Banje, zato što je tu industrijska zona koja ima prostorni plan i plan detaljne regulacije u opštini Vladičin Han na prostoru od 350 hektara, koji nudi u perspektivi projekat za narednih 20 do 30 godina i mi ove zakone donosimo da u perspektivi naša deca i buduće generacije koje dolaze grade i žive bolje. Može da se implementira čitav jedan veliki balkanski grad na području Pčinskog okruga. To je prepoznala i opština Trgovište kao šansu za razvoj. Bosilegrad i Surdulica takođe imaju tačku uključenja. Važno je za Vlasinu kao turističku destinaciju i svakako zbog blizine Bugarske granice, jer to može biti u perspektivi u narednim decenijama i tačka uključivanja i povezivanja nekih novih koridora sa susednom državom.
Želim još jednom da ponovim da imate punu podršku mene lično i SNS za usvajanje ovog zakona i u perspektivi za njegovu implementaciju. Ja vam na tome čestitam.
