A to je licenca?

Da, jeste, to je licenca u demokratiji.

E, tako se dobijaju i diplome.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim učenike Treće beogradske gimnazije koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale. Molim da ih pozdravite.
Stavljam na glasanje predlog poslanika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 15, protiv – dva, uzdržanih nema, nije glasalo 160 od ukupno prisutnih 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je Narodnoj skupštini podneo Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo 26. juna 2014. godine.
Da li narodna poslanica želi reč? (Nije tu.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 168, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2, člana 170. i članova 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
- zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat hitne sanacije od poplava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat – Prelazak sa analognog na digitalni signal) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti audiovizuelnog nasleđa i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Svete stolice u oblasti visokog obrazovanja;
- zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o pravilima o sprovođenju javnog konkursa za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“, koji je podnela grupa od 13 narodnih poslanika, Predlogu odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Srpska napredna stranka, Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela predsednik Narodne skupštine.
Da li narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 157, protiv – 10, uzdržanih nema, nije glasalo 15 od ukupno prisutnih 182 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 156, protiv – dva, uzdržanih nema, nije glasalo 24 od ukupno prisutnih 182 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, u celini.
Molim službu Narodne skupštine da sačini prečišćeni tekst dnevnog reda sednice i dostavi ga narodnim poslanicima.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji;
2. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat hitne sanacije od poplava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat – Prelazak sa analognog na digitalni signal)) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti audiovizuelnog nasleđa;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Svete stolice u oblasti visokog obrazovanja;
6. Predlog odluke o pravilima o sprovođenju javnog konkursa za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove ''Radio-televizija Srbije'';
7. Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije;
8. Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Republike Srbije;
9. Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodim parlemantarnim institucijama;
10. Predlog odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta.
Prelazimo na rad po utvrđenim tačkama dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Damnjanović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Dejan Trifunović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, želi reč? (Da)
Reč ima dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, potpredsednici, poslanice i poslanici, dragi srednjoškolci, pred vama je danas Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji. To je vrlo značajan zakon za ceo reformski proces koji Vlada Srbije sprovodi već prethodnih pola godine. Vrlo značajan zbog pokušaja da kroz ovaj zakon poboljšamo uslove poslovanja, odnosno da obezbedimo da svi oni koji žele da rade i grade u Srbiji, to zaista mogu da urade na jedan pregledan, jasan, transparentan način, organizovan način, na način koji im neće oduzeti vreme i novac, jer je dosadašnja praksa, a i postojeći zakon doveo Srbiju u situaciju da se za samo građevinsku dozvolu čeka u proseku oko 240 dana. Da ne govorimo da postoje slučajevi gde su se čekale građevinske dozvole i po pet do sedam godina.
Dakle, nerešeni imovinski odnosi, preplitanje nadležnosti lokalnih samouprava, raznih institucija i republičkih organa dovodili su do toga da investitori idu od jednog šaltera do drugog šaltera, od jedne institucije do druge, da samim tim gube novac, zbog toga što sve što su uradili normalno da su gubili i vreme i novac, a na kraju su Srbiju doveli u situaciju, odnosno takvi zakonski propisi su Srbiju doveli u situaciju da danas možemo da kažemo da, nažalost, imamo 1,5 milion nelegalno izgrađenih objekata, da imamo sasvim sigurno gubitak u investiranju, koji može da se meri milijardom evra zbog toga što su investitori prosto gubili i nadu i mogućnost da krenu da rade i da ulažu u Srbiju, zbog toga što su uslovi bili takvi da im prosto nisu omogućavali čak ni da dobiju građevinske dozvole. Na primer, recimo, nije bilo određenih planova u određenim lokalnim samoupravama.
Dalje, ono što je posebno porazno za sve nas jeste da prethodnih godina ovakvi postojeći zakonski propisi su doveli do situacije da možemo reći da je građevinarstvo gotovo na najnižim granama, a sa druge strane je jedno od najznačajnijih resora u ovoj zemlji. Daću vam samo nekoliko podataka.
Prema informacijama Republičkog zavoda za statistiku iz septembra 2014. godine prijavljena je izrada 672 stana, a 2009. i 2010. godine, ali pre svega 2009. godine taj broj je bio 19.000. Reći ću vam podatak da se u poslednje četiri godine broj građevinskih dozvola smanjio za 30%.
Takođe, ukupni izvedeni radovi u građevinarstvu su 189 milijardi dinara, a da su kumulirani gubici u građevinarstvo 231 milijarda. Dakle, gubici su viši od izvedenih vrednosti, izvedenih radova za 42 milijarde. Da ne govorimo da godišnje opada ono što se zove izvedeni, odnosno ugovoreni radovi u proseku za 7% do 9%. Prema tome, jedan od ozbiljnih razloga zašto je to tako jeste upravo postojeća zakonska procedura.
U toku današnje rasprave u načelu, objašnjavaću šta je po postojećoj, a šta smo tačno unutar ovog zakona pred vas danas stavili, i želimo da promenimo. Ono što mislim da je značajno, ovaj zakon treba da nam donese preglednost, jasne kriterijume, treba da donese jednu jedinstvenu proceduru, da investitor bilo to fizičko lice ili privredni subjekat, domaći ili strani, kada želi nešto da uradi, izgradi u Srbiji, dolazi na jedan šalter. Taj šalter se nalazi u svakoj lokalnoj samoupravi. Mi već krećemo sa obukom lokalnih samouprava u tom smislu, i na tom jednom šalteru od ljudi dobije informaciju, ukoliko mu je informacija potrebna, ukoliko ima već određene informacije o tome šta želi da uradi, donosi idejno rešenje i sve dalje radi nadležni organ.
Nadležni organ ide od institucije do institucije u roku od 15 dana dostavlja i priprema svu dokumentaciju koja je potrebna a koju je do sada praktično radio, odnosno tražio, i dolazio do nje sam investitor. Nakon toga, potencijalni investitor priprema svoj projekat za građevinsku dozvolu i u roku od pet dana je dobija nakon izdavanja lokacijske, dakle, u zbiru, to je 28 dana.
Da ne bi neko rekao kako je to uopšte moguće, i da li je uopšte moguće da se zakon realizuje, jer jedno je zakon, a jedno je, nakon toga, realnost. Svi znamo da smo imali nakon dosta situacija da se zakoni naprave, a da se vrlo često delimično ili ne potpuno primene, onda ću vam reći da uz ovaj zakon je već pripremljen jedan deo podzakonskih akata, da počinje obuka lokalnih samouprava, da je ovim zakonom takođe predviđeno potpuno drugačiji pogled na odgovornost. Prvo, jačanje inspekcijskih službi, o tome možemo da razgovaramo jer imam utisak da su u prethodnom periodu inspekcijske službe namerno urušene, jer danas u Srbiji radi samo sedam inspektora u građevinarstvu, sedam građevinskih inspektora postoji, republičkih, za celu teritoriju Srbije, što je, morate priznati, prosto neverovatno.
Dakle, jačanje inspekcijske službe i pre svega preuzimanje odgovornosti onih subjekata koji ne budu uradili ono što je po zakonu. To znači, da će biti podnošene prekršajne prijave protiv službenih lica, odnosno službenika, na šalterima, ukoliko ne budu radili svoj posao, kao i prekršajne prijave protiv onih ustanova, institucija ili javnih preduzeća koje ne budu izdale potvrde koje moraju da daju.
Takođe, ovim zakonom smo, čini mi se, napravili jedan iskorak, a to je da postoji rani javni uvid u planove, što mislim da je veoma značajno, jer na samom početku možemo da vidimo sve sugestije i sve primedbe i da na samom početku napravimo bolje planove.
I šta je cilj? I zašto ovaj zakon, pored naravno, preglednosti jasnih kriterijuma? Nama treba ovaj zakon kao sistemski, kao zakon koji treba da nam omogući da otvorimo prostor da se u Srbiji zaista gradi i da ne pričamo više o tome da administracija i birokratija koči investicije.
Nadam se i očekujem jednu otvorenu raspravu. Mi smo ovde da zakon, ako možemo, poboljšamo. Ono što takođe želim da znate, to je da je ovaj zakon, rekla bih možda najduže bio u javnoj raspravi u odnosu na sve druge javne zakone, od jula meseca ovaj zakon je u javnoj raspravi. Po celoj Srbiji su održane javne rasprave. Ovaj zakon je predstavljen u jednom od svojih nacrta i poslanicima resornog odbora u parlamentu. Rekla bih da je bilo zaista dovoljno prostora i vremena i sve sugestije koje su postojale, mi smo zaista sve sugestije ili većinu sugestija uvrstili u ovaj zakon.
Naravno da smo se trudili da idemo u korak sa svim standardima i svim direktivama koje nas očekuju, koje moramo da pratimo, koje moramo da poštujemo. Takođe, smo razgovarati zaista sa svima, od Privredne komore, Inženjerske komore, od Američke privredne komore, od svih predstavnika i NALED-a, dakle, svih relevantnih, naravno forma stranih investitora, dakle, svih relevantnih subjekata koji su mogli da kažu svoje iskustvo i svoje mišljenje i kako da ovaj zakon učinimo što boljim.
Naravno da ne mislim da je ovaj zakon idealan. Ono što će se sasvim sigurno izroditi u narednom periodu, biće analiza efekta buduće konverzije, i mi ćemo imati poseban zakona za konverziju sledeće godine. Postoji interes iz struke koja traži da se ovaj zakon u jednom periodu, posle već primene, da se ovaj zakon već nekako podeli praktično u dva ili tri zakona resorno, u smislu da postoji zakon o građevinarstvu, zakon samo o dozvoli i zakon o konverziji. O tome ćemo sa strukom pričati, jer mislim da je struka ta koja treba da nam da bazu za sve na dalje.
Plan Vlade Srbije jeste da sledeće godine, do kraja naredne godine, Srbija ima elektronsku građevinsku dozvolu. Dakle, ako to mogu neke druge države, ne postoji nijedan razlog da to nema Srbija i da u tom smislu ne napravimo još ambijent za investitore. Hvala vam i želim vam uspešnu današnju raspravu.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Prvi se za reč prijavio Zoltan Pek. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o planiranju i izgradnji i pokušaću da iznesem stavove poslanika SVM u vezi ovog zakona.
Kao što smo čuli od ministarke da je održana duga javna rasprava o ovoj temi. U svim našim velegradovima naše zemlje je održano, održano je i u Subotici. Tako da mogu da kažem da nisu samo subotičani bili na toj raspravi nego celi severno-bačvanski okrug, znači, gradovi ili predstavnici gradova Kikinde, Sombora, Kanjiže, Srbobrana i da ne nabrajam dalje. Mi kao SVM smo održali jedan okrugli sto u vezi ove teme ili ovog zakona gde smo pitali stručnjake iz ove oblasti građevinarstva, ali nisu samo građevinci u pitanju, znači građevinski inženjeri nego i pravnici, i urbanisti, i projektanti iz projektantskih kuća, saslušali smo njihovo mišljenje i njihove sugestije.
Što se tiče mišljenja da imamo dva velika problema u sadašnjem zakonu, a to su dužina čekanja na građevinske dozvole, kao što je ministarka rekla, a drugi je dosta velika visina naknade za uređivanje gradsko-građevinskog zemljišta. Pored toga je bilo dosta pitanja i o temi konverzija, ali kao što smo čuli ova tema će biti odrađena po posebnom zakonu.
Kao što smo čuli od ministarke, nažalost, u našoj zemlji dužina čekanja na građevinsku dozvolu je oko 240 dana. To mogu i sam da potvrdim, jer momentalno ja u svojoj okolini adaptiram porodičnu kuću i hteo sam da uvedem ili da se priključim na vodovod tamo u Senti, u mom gradu, to je oko 25 metara dužine ovog vodovoda. Pošto imamo mikro-sisteme, prešao bih na gradski sistem. Za to da iskopam vodovod i da priključim kuću na gradski vodovod mi je trebalo oko sto ili 115 dana. Znači, pisao sam molbe za javna preduzeća, četiri javna preduzeća, da bi dobio tzv. podzemni katastar vodova i njihovih vodova u toj ulici. Onda kada sam dobio sve ove dokaze onda sam morao ići kod opštine sa molbom da mi daju da iskopam zelenu površinu. Tek nakon toga kod javnog preduzeća da mi odrade ili da odrede trasu. To je trajalo oko 115 dana. Hoću da vam kažem da sam radio u jednoj najvećoj banci u Senti, bio direktor, pored toga i predsednik opštine, znači, svakoga poznajem, svakog direktora javnog preduzeća i administrativne radnike, ali oni su po zakonu odradili posao. Znači, ništa nije rađeno bez zakonito, ali je 115 dana trajalo.
Hoću da kažem da kada sam čuo da ćemo imati novi zakon o izgradnji, rekao sam – hvala Bogu, jer ako bi došao neki investitor tamo kod nas u investicioni park, koliko bi mu trebalo vremena da dobije sve svoje dozvole da bi započeo rad. Zato smo mi, nažalost zbog ovih situacija na ovom sramnom 186 mestu od ukupno 189 mestu na javnoj listi globalnih ekonomija Svetske banke u pogledu na dužinu čekanja na izdavanje građevinske dozvole.
Mi se iskreno nadamo da će ovaj zakon doneti poboljšanje u ovoj temi, pošto je ministarka rekla da ćemo od sad ukupno 28 dana čekati na građevinske dozvole. U ovom zakonu je predviđeno da lokacijske uslove dobijaju investitori, ili ko hoće da gradi, za 20 dana, građevinsku dozvolu za pet dana, a upotrebnu dozvolu za pet dana.
Ovde su navedeni rokovi i oni se odnose na vreme koje je potrebno da organ, znači organ lokalne samouprave, po zahtevu stranke izda ove potrebne akte, od lokacijskih uslova do upotrebne dozvole.
U ovom zakonu, kao što znamo, ili zakonu koji je u primeni, upis prava svojine je odrađen za oko 45 dana, možda i više. Znači, po zakonu je 45 dana, ali po ovom novom zakonu vreme se skraćuje na 15 dana, što je pozitivno.
Ako tako gledamo, od 240 dana, kako ćemo stići do 28 dana? Možda to izgleda kao neki san, ali mislim da mi treba da sanjamo i da odradimo ove snove, što pre, tim bolje. Jer, ako ćemo odraditi 28 dana, onda ćemo biti ispred Makedonije, u kojoj mislim da 30 dana treba da se izda dozvola, a kod njih je uvedena elektronska građevinska dozvola, kao što je ministarka rekla da će i kod nas biti za godinu ili nekoliko dana.
Poslanici SVM će glasati za ovaj zakon, jer mislimo da ćemo sa ovim zakonom ovaj problem rešiti što pre, da dobijaju i investitori i oni koji hoće da grade građevinsku dozvolu. To je jedan od bitnih razloga što ćemo glasati za ovaj zakon. Mislimo da je podzakonsko rešenje dobro, što ovaj zakon predviđa tzv. objedinjenu proceduru za postupak izdavanja svih potrebnih akata u procesu izgradnje. Nažalost, kao što sam rekao po mom primeru, a da ove akte koje smo tražili, ili koje traže investitori od javnih preduzeća, to je dosta odugovlačilo vreme i dosta ih je ovo koštalo.
Kao što sam rekao, veći problem je naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Mislim da nije ni naknada ovo, već neki poseban porez za investitora, jer ako hoće neko da gradi, mora da plaća naknadu i to vam je dosta velika suma novca.
Nažalost, u dosadašnjoj praksi nije bilo nikakvog ograničenja za visinu ove naknade i onda je u ovom zakonu predviđeno da se ograniči ovaj iznos naknade i to na 10% prosečne cene kvadratnog metra novogradnje, u jedinici lokalne samouprave.
Ovako smanjujemo visinu naknade, ali smanjujemo i raspon između najniže i najviše cene po kvadratnom metru, a to je do sada bilo jedan prema 40, ako je istina, a onda ćemo ovde smanjiti na jedn prema šest.
Znači, naknada se mora i dalje plaćati, ali ima i izuzetaka.
Naknadu ne treba da plaćaju oni koji grade objekte infrastrukture, proizvodne objekte i objekte za skladišta. Ovo će sigurno pozitivno uticati na građevinu cele naše zemlje, ali će i smanjiti prihode lokalnih samouprava.
Moramo nešto dati, da bi nešto mogli i uzeti. Mislim da je to jedna realna cena naknade. Isto će uticati na prihod lokalne samouprave, ali nama je važnije da podstičemo građevinu, jer pala je na nisku granu.
Ima još nekoliko pozitivnih primera u ovom zakonu, što mislimo da je dobro, a to je da se nastavlja dalje unapređenje načina energetske efikasnosti u zgradarstvu, jer osnivanjem budžetskog fonda za energetsku efikasnost ostvarujemo mogućnost da građani koji imaju energetski neefikasne zgrade, one koje su građene pre 20 ili 30 godina, građani kao investitori mogu da pod povoljnim uslovima, da izvrše energetsku sanaciju svojih objekata.
Mislim da je to pozitivna stvar i trebalo bi svako da iskoristi ovu priliku, ako će to biti stvarno u pitanju.
Pored toga, mislimo da je još pozitivno da unapređivanje odredbi o tehničkim standardima za pristupačnost zgrade, javne i poslovne namene, omogućeno je svim korisnicima, a ovde bih istakao, naročito osobama sa invaliditetom, deca i starije osobe, nesmetan pristup kretanja i boravak u tim objektima.
Kao što smo rekli, ovaj zakon će nam doneti puno pozitivnih stvari u ubrzavanju procedure i izdavanja dozvola za građenje, a naročito da smanjimo i naknadu ili taksu za građevinsko zemljište.
Sa ovim zakonom ćemo unaprediti privredni ambijent da bi novi investitori došli u našu zemlju i da bi gradili, kao što ćemo povećati i učešće građevinarstva u BDP.
Znači, do sada je to bilo tako da smo lako doneli zakon, ali nažalost, nismo ga primenili u praksi.
Mi se nadamo, kao što je gospođa ministar rekla da imamo već pripremljene podzakonske akte i da će inspektori uraditi svoj posao, da će ovaj zakon zaživeti i građevinarstvo će doći na ono mesto koje pripada u društvu.
Što se tiče toga da ćemo novi zakon o konverziji odraditi i zbog ovih svih pozitivnih stvari će glasati poslanici SVM za ovaj dotični zakon.

Reč  ima Nada Lazić.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa kolegama, za početak prosto kao malu digresiju, naime, da sam neozbiljna osoba, sada bih predložila predsednici da pritisne zvono i da većina u ovoj sali izglasa odmah ovaj zakon i da izbegnemo privid o tome da se uvažava ovaj dom i mi kao poslanici.
Naime, zašto to kažem? Ovaj dokument smo dobili pre ravno 48 časova, da pročitamo, da damo primedbe, on ima 270 strana obimnog teksta koji je sa puno izmena, prekrajanja, a neki članovi su potpuno izmenjeni, neki prekomponovani i to zahteva jedan detaljniji i stručan pregled, a za to prosto nismo imali vremena. To je prva i osnovna primedba, ali šta je tu je, jer ja kao jedna normalna osoba neću predložiti, niti bi bilo po Poslovniku.
Udruženje građevinskih inženjera, naišla sam na njihovo mišljenje, kaže da u poslednjih 25 godina svaki ministar građevine je donosio svoj zakon o planiranju i izgradnji i on je po pravilu kažu bio gori od prethodnog. Da li će i ovaj imati takvu stublinu, to će praksa pokazati i takođe je bilo primedbi, kaže – s obzirom da su napravljene velike izmene u osnovnom zakonu, postavlja se pitanje zašto se nije pristupilo izradi novog zakona i vrlo je interesantan odgovor, odnosno obrazloženje koje stoji uz ovaj tekst zakona. Kaže – razlog zašto se nije pristupilo izradi novog zakona je to što bi procedure bile usporene dok državni organi sagledaju sva nova rešenja iz zakona, što bi značilo da i nije važno šta drugi resori imaju da kažu o ovom zakonu i šta bi imali kao primedbe ili neke svoje stavove, jer se jako žurilo da se ovaj zakon donese.
Želim samo da se osvrnem na, da komentarišem praktično, ovaj predlog zakona iz ugla, razlog je za njegovo donošenje, uticaja na životnu sredinu. U ovom se dokumentu, odnosno obrazloženju kaže da je jasno definisan odnos prema drugim zakonima, pa da sada ne ređam koji se sve zakoni spominju od Zakona o javnoj svojini, o privatizaciji, o državnom premeru, katastru, itd, ne spominje se nažalost Zakon o zaštiti životne sredine, ne navodi se, koji definiše korišćenje prostora u članu 19, gde kaže da razvojnim prostornim planom utvrđuju se zone izgradnje na određenim lokacijama, zavisno od kapaciteta životne sredine i stepena opterećenja, kao i ciljeva izgradnje unutar određenih delova na tim lokacijama. Znači, bitan aspekt zaštite životne sredine kada je u pitanju prostor i ono kakva se delatnost na tom prostoru sprovodi.
Takođe, treba napomenuti da je procena uticaja na životnu sredinu sastavni deo tehničke dokumentacije bez koje se praktično ne može pristupiti izvođenju projekta i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom.
S obzirom na brzinu donošenja, tako da kažem, brzinu dobijanja svih papira, pitanje je kako će se sprovoditi u skladu sa onim što je definisano kada su u pitanju posebni zakoni iz oblasti zaštite životne sredine.
Onda se u obrazloženju za donošenje ovog zakona kaže – problem za pravnu praksu, odnosno primenu zakona i činjenica da neki važeći posebni zakoni značajno komplikuju izdavanje građevinskih dozvola, to smo ovde imali priliku da čujemo kao primere, predlagač smatra da ukoliko se u najkraćem roku ne pristupi izmenama ovih zakona, sistem koji se uspostavlja ovim zakonom može biti ugrožen i da bi se to prevazišlo, odnosno taj problem, do izmene posebnih zakona i njihovog usklađivanja sa odredbama ovog zakona, predlagač je u prelaznim odredbama propisao da se odredbe drugih zakona neće primenjivati u postupcima propisanim ovim zakonom, ako su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Ono što ja postavljam kao pitanje i kako ja tumačim ovakav pristup, ovo može da znači ako se zbog interesa investitora proceni da su uslovi zakona iz oblasti zaštite životne sredine prepreka za njegov dolazak, oni se neće primenjivati dok se ne promene tako da mu odgovaraju ili tome slično.
Napomenuću da postoji čitava lista propisa koji se primenjuju u oblasti zaštite životne sredine i njih čini negde preko sto dokumenata, otprilike 50 strateških i 55 zakona. Mnoge stvari su kroz te strateške dokumente definisane, definisana je potreba poštovanja održivog razvoja, potreba poštovanja zaštite životne sredine, zaštita i eksploatacija resursa, itd.
Bojim se da će se ponoviti praksa da se aspekt zaštite životne sredine stavlja u drugi plan, a nažalost, svedoci smo kada se donose strategije ili kada usvajamo međunarodne konvencije i da pokažemo pred Evropom kako smo ekološki
svesni, kako brinemo o zaštiti životne sredine, vrlo lako to prihvatamo i obećavamo, a u praksi nažalost imamo vrlo loše primere.
Navešću samo član 209. Zakona o zaštiti životne sredine u kome su definisana 11 načela zaštite. Jedno od tih načela je načelo odgovornosti za štetu po životnu sredinu, članom 105. je definisano, u kome se kaže da je zagađivač dužan da pruži finansijske ili druge vrste garancija za obezbeđivanje plaćanja naknade troškova za štetu nanetu životnoj sredini i prostoru u toku i posle obavljanja aktivnosti.
Imamo nažalost primera da se tako nešto nije poštovalo, kao što je recimo rudnik „Stolice“ i mnogi drugi primeri. Iz svega ovoga, odnosno onoga koliko sam ja mogla da vidim i da sagledam ovaj zakon, izbija i ovde je to i naglašeno, da se zadovolje želje, odnosno investitori, jer su nam, činjenica je, oni neophodni. Međutim, moguće je posledice takvog pristupa biće da će se graditi industrijski objekti koji će uvesti prljave tehnologije, te mogućnosti postoje, da će se zanemariti zaštita životne sredine i da će nažalost zagađenje ostati nama bez obzira koliko se investitor zadrži kod nas.
Nažalost, imamo i primere da stari industrijski objekti i dalje stoje kao piramide u kojima je praktično sahranjeno staro zagađenje sa kojim ćemo se kad tad morati pozabaviti.
Navešću primer, u svetlu takvog razmišljanja, odnosno takvog pristupa, kakve ćemo uslove dati investitoru iz Nemačke koji se ovih dana pominje u medijima, koji želi da otvori najveću farmu svinja na Balkanu od 1,5 milion svinja, kaže se u tom tekstu koji smo imali prilike da vidimo, tj. šta će raditi sa stajnjakom i da li će se na njega primeniti propisi iz oblasti zaštite životne sredine onakvi kakvi se primenjuju u njegovoj domicijalnoj zemlji, odnosno u Nemačkoj gde mora da poštuje nitratnu direktivu? Mi nažalost još uvek nismo usvojili ovaj dokument, ali nam to predstoji u procesu pridruživanja, a to je zagađenje životne sredine sa farmi i klanica, odnosno opterećenje azotom, vrlo bitna i vrlo zahtevna direktiva, da li će se u ovom slučaju jer se radi o ogromnom kapacitetu primenjivati taj propis i vidi se opet sve iz medija da taj gospodin traži prostor gde će postaviti tu farmu. Mogu samo da pretpostavim da će ona biti instalirana negde u Vojvodini.
Drugi primer, investitor iz Turske koji u Šapcu želi da proizvede pelete, drvene pragove za pruge i palete, jer kaže da time želi da proširi poslovanje u Rumuniji gde prema nekim snimcima ekologa su Karpati dobrim delom isečeni, kaže u Srbiji su pronašli sirovinu, a Šabac ima odličan položaj u odnosu na šume u Bosni, Vojvodini i Hrvatskoj. Na pomen Vojvodine i šuma, o tome kako Vojvodina ima šume, meni je odmah loše zato što Vojvodina nema šuma ni za potpalu, jer ima pošumljenost najmanju u Evropi, ima 6% pod šumama, a evropski minimum je 14% i gde je u svemu ovome ekološki pristup?
Šta je sa investitorima koji već posluju u Srbiji, kao što je slučaj, najnoviji primer „Energozelene“ u Inđiji, gde je investitor uložio 21 milion evra i sada čujemo da hoće ode, normalno, sve informacije iz medija i ne ulazim u detalje, šta je u takvom slučaju, odnosno sa takvim investitorima?
Naime, ovo su sve primeri koji potvrđuju da je neophodno da postoji međuministarsko telo na nivou Vlade koje bi usklađivalo planove ekonomskog razvoja sa ekološkim ograničenjima i konfliktima. To je nešto što je zahtevna praksa u svim drugim zemljama, ne samo kod nas i u svim zemljama koje su u procesu pridruživanja ili one koje su već članice.
Takođe, želim da se osvrnem na pitanje naknada. Naime, naknada za uređivanje zemljišta za koje se u obrazloženju kaže da je već duže vremena označena kao nepotreban, čak štetan na namerne investitore, tek jednim delom predstavlja ono što je nominalno trošak za infrastrukturu, a drugim jednokratnu naplatu kapitalizovane rente, odnosno cene zemljišta. Kaže se da je pre početka krize gotovo 50% bila veća naknada.
Činjenica je da lokalne samouprave imaju problem sa finansiranjem komunalnog opremanja zato što jedan od prihoda koji imaju bila je i ova naknada. Da li je ona ispravno korišćena ili ne, to je neka druga priča, ali je činjenica da komunalna infrastruktura, kao što je opremanje vodom, kanalizacija, putevi i svi ostali detalji i tretman otpadnih voda je jedan od preduslova za dolazak ozbiljnih investitora. Ovde je sada pitanje šta bi trebalo da ide prvo, a šta bi trebalo da ide drugo.
Nažalost, ovde se i u obrazloženju kaže da će ostati jedna količina novca koja će ostati lokalnim samoupravama, ali se kaže u obrazloženju da će lokalne samouprave, to se već sada zna unapred, imati gubitke i da treba imati u vidu da će pospešivanje ekonomske aktivnosti, smanjenje nelegalne gradnje zahvaljujući reformi postupka izdavanja dozvola na srednji rok, značajno povećati prihode opština.
Drugim rečima, opštine treba da budu zadovoljne što će im sada biti manje da bi im u budućnosti bilo više. Ne znam samo od kojih će sredstava ulagati i graditi infrastrukturu kako bi dovele ozbiljne investitore, pa onda imali jednu pokretačku snagu za razvoj svojih lokalnih sredina?
Naime, ovaj pristup promene zakona, da bi se zadovoljio ekonomski aspekt, odnosno da bi se doveli investitori, mogu da razumem, ali ne mogu da razumem po svaku cenu, jer mogu da naprave više štete, bojim se, nego koristi.
Poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine dala je amandmane kako bi poboljšala predlog ovog teksta koliko je to moguće, a u danu za glasanje glasaćemo u zavisnosti od toga da li će naši amandmani biti usvojeni. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima dr Zorana Mihajlović. Izvolite.