Podsećam vas da i sada razlika u danima nije bila drastična, ministre. Molim vas, nije stvar u tome da li je bilo tri dana duže ili kraće, nego prosto ljudi za to vreme ne mogu da dobiju dozvolu. Ne zato što su oni išli na više adresa, slažem se da je dobro da se ide na jedan šalter, slažem se da je to bolje rešenje. Niko normalan nije protiv toga, ali je problem što ne može dokumentacija da se pribavi. Zato što se čeka, zato što nema urbanističkih planova. Nemojte tako. Pogledajte po Srbiji kakva je situacija. Šta sad to znači? Lepo vas pitam kako može u Inđiji a ne može u Leskovcu? Zašto? Zato što svaka lokalna samouprava je drugačija. U nekoj su naprednjaci u nekoj demokrate. Tamo gde su naprednjaci ne mogu ni đubre da očiste, a kamo li to. Vi to znate. a to da li je taj „Trizon“, ili kako se zove član DS, baš me briga. Baš me briga, nismo mi kao vi da se projektujemo, pa ako je neko iz moje stranke, jao moram da skačem. Ko je kršio zakon neka odgovara. Problem je što je ministar vaše vlade rekao da je to u redu i legalizovao. To je problem. Nije bitno iz koje je stranke. Ako krši zakon nebitno je iz koje je stranke.
Što ste senzitivni na stranačku pripadnost, zar zakon nije iznad toga? Kako će biti građani prvog reda, kako kažete, ako do građana nije da završe posao makar i na jednom šalteru? Nije do njih, znači ostaju građani drugog reda. Praksa će dokazati da li ste bili u pravu. Siguran sam u to i drago mi je da ste ovo rekli da će do kraja prvog kvartala 2015 biti, ali mi niste rekli da li će ta konverzija po nekoj vašoj projekciji, biti besplatna ili će se plaćati tržišna cena?
Kada smo na tajkunima, mi smo tim tajkunima naplaćivali konverziju i ostvarili rast, a vi ste na vlasti dve i po godine, pa je 45% ispod.

Zahvaljujem poslaniče.
Reč ima ministarka Mihajlović.

Ne znam, vi obožavate da menjate teze.
Da se vratimo, u pitanju je objedinjena procedura. To što stoji u ovom zakonu nije stajalo o prethodnim zakonima. Dakle, to što stoji u ovom zakonu da će u jednoj službi da se dobije sve i da nećete vi, ja ili bilo koji investitor potencijalni domaći, strani, fizičko ili pravno lice, ići od jednih do drugih, naravno da ne bi mogli tako da dobiju svoje potvrde, pa to više ne radimo ni vi, ni ja, opet niste čitali zakon.
Treba da pročitate. Kada pročitate videćete da to radi državni organ, odnosno organ lokalne samouprave. On je taj koji će obezbediti sva potrebna dokumenta za vas kao potencijalnog investitora. Dakle, to je razlika. To je razlika ovog zakona u odnosu na prethodni zakon. To je razlog zašto će se građevinska dozvola izdavati za 28 dana. Znate zašto još? Zato što ljudi koji vode ovu Vladu hoće da uspostave sistem. Ponovo se vraćam na to.
Da, jesam senzibilna za političku pripadnost zbog toga što mislim da SNS maksimalno čini i daje sve od sebe da se uspostavi sistem. Kada govorite i pominjete Vrujce, morate da budete dovoljno korektni, politički korektni i da kažete – jeste, bio je i naš član tu i on je suvlasnik, a ne da optužujete stranku. Zbog toga sam reagovala, ni zbog čega drugog.
Ono što je takođe važno, nulta je tolerancija na lenjost i nulta je tolerancija na kriminal.

Hvala.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Ne možete da dobijete repliku. Tu vam je šef poslaničke grupe koji replicira sa ministarkom. Ne može ovlašćeni i šef. Ne znate dobro Poslovnik. Proučite Poslovnik, nemate kome da replicirate. Niko vam se nije obraćao.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala.
Uvažena gospođo ministre, prvo da vam se zahvalim na ovakvom zakonu.
Zato što, evo čuli smo i od opozicije da je zakon veoma dobar i da su ga svi pohvalili. Ne vidim razlog izmišljanja neke kritike čisto da bi se nešto kritikovalo. To se zove kritizerstvo.
Neko je ovde rekao, možda i moj prethodnik, da je ovde uništena građevinska operativa, građevinske firme, da slabo radi naša građevinska industrija, potpuno se slažem, to je tačno. To je nažalost zaista tačno, ali samo bih postavio pitanje – ko je upropastio ta građevinska preduzeća do sada i kako su ona u privatizacijama uništavana? To je jedno veoma dobro pitanje. Vi ste sada i ministar saobraćaja, zanimaju me i ova naša putarska preduzeća, kome su sve bila prodata, na koji način i kako je to tako uništeno i upropašćeno. Ko je recimo, uništio „Komgrap“ itd i mnogo druga preduzeća koja su bila okosnica razvoja one bivše Jugoslavije, kasnije i SRJ, a danas nam neko priča kako ona ne rade ništa. Naravno da ne rade kada su isečena u potpunosti.
Pošto smo govorili o raznim projektima, recimo megalomanski projekat Most na Adi, zanima me firma koja je izvodila radove, pošto to nije naša firma, nego neka slovenačka firma čiji je vlasnik bio uhapšen. Bila je u kriminalu do guše, ali nam je ovde predstavljena kao sjajna građevinska firma koja je nekih 500 miliona evra potrošila da bi izgradila takav jedan projekat. Zanima me most na Beški ko je gradio, kao i Bulevar Kralja Aleksandra, ko je radio? Ko je su to firme koje su ovde dobijale posao? Nisu to firme ko kojima pričamo, gde je naša građevinska industrija nekada se njima ponosila, nego su to neke firme dobrim delom tašna-mašna sistem i razni podizvođači, itd.
Ono što je veoma važno kod ovog zakona, prvo, ja bih krenuo s kraja, a vezano je za građevinske inspekcije. Svaka čast što će biti ovako pooštren kriterijum njihov i svaka čast na tome što će mnogo rigidniji i bolje raditi. Mislim da je veoma važno što će čak dva puta tokom same izgradnje građevinske inspekcije izlaziti na teren, da se vidi da li može da se to u potpunosti sprovede do kraja, bilo kakav projekat, i to je nešto što je apsolutno za svaku pohvalu, pošto smo mi do sada imali potpuni nered prilikom izgradnje niko to ništa nije kontrolisao i onda samo se odjednom dođe i kaže - pa dajte, hajde da sada to legalizujemo.
Mi inače u Beogradu, recimo, ovde imamo strahovit problem baš sa legalizacijom, jer je prethodna neka garnitura donela jednu neverovatnu odluku, a to je da se kompletan proces legalizacije prebaci na Grad Beograd i da opština oduzmete apsolutno svaku mogućnost da legalizuju objekat i zato je samo 2% objekata legalizovana. Inače, molim sadašnju gradsku vlast ovde u Beogradu da vrati opštinama to, zato što bi to bilo potpuno normalno da opština, recimo, Zvezdara ili opština Voždovac može da ide da legalizuje, da legalizuje nekom objekat.
Takođe, ovo što se uvodi ovako jedan prilično skraćeni postupak dobijanje ovih dozvola je nešto što je fantastično, ali ja mislim da ćete tu imati strahovit problem. Zato što mi imamo prvo neobučenu administraciju. Ti ljudi su potpuno needukovani, gomila njih je tu primljena samo da bi se partijski zadovoljila i da bi bili za nekim računarom na nekom šalteru i da bi primali platu i gomila njih pojma nema da izvuče sve te dozvole, odnosno da uradi ono što se od njega traži.
Imaćemo tu strašan problem, a mislim da će biti i kod njih sam otpor, jer je ne tako mali broj njih i te kako živeo od korupcije koja i te kako bila rasprostranjena. Zato što kod nas ste imali jednu rastegljivu kategoriju prilikom izdavanja dozvola, mogli ste dozvolu da dobijete za šest dana, mogli ste i za šest meseci, pa ako se nekom žuri, onda znate i sami kojim merama je prosto pribegavao taj investitor od šalterskog radnika gde mu da 50 ili 100 evra do onoga koji mu je na kraju dao tu dozvolu gde mu da malo veću sumu i nažalost na taj način se kod nas razvijao jedan ušemljeni sistem korupcije koje je zaista ovde bio zastrašujuće razvijen i ogroman broj ljudi je bio u tom lancu živeo od toga i plašim se da će oni imati strahovit otpor prema svemu ovome što vi ovde želite da uvedete.
Slažem se da sistem mora da se uvede. Zakon, zakon je jedno, zakon je ono što je na papiru. Kamo lepe sreće da krene da se primenjuje svim srcem svi navijamo za to, ali plašim se da će u praksi biti veliki problema upravo zbog neobučenosti naše administracije i naravno zato što je ne tako mali broj njih apsolutno živeo od korupcije.
Na kraju krajeva, koliko god ide i ova borba protiv kriminala i korupcije, mi sada čitamo ponovo, a ide naravno veoma dobro, ogroman broj onih koji su upropastili ovu državu je iza rešetaka, vode se postupci, to je dobro, ali upravo ta sitna korupcija izgleda nas i dalje dovela na to neko mesto da smo po korupciji tu negde u sredini. Popravili smo se u tom segmentu što je borba pojačana, ali nažalost, ta sitna korupcija potpuno uništava društvo i to je nešto što izgleda teško još uvek iskorenjujemo, ali nadam se da ćemo uspeti.
U svakom slučaju da nekako skratim, čovek koji je ovde želeo da investira morao je, da kažem tako narodski, dušu da ispusti dok dođe do svih dozvola po pet godina je morao da obilazi šaltere da bi došao do elementarne dozvole, da krene da zida nešto i naravno da nijedan investitor i svako ko je normalan nije želeo da investira ovde, jer znate svakom se to smuči.
Da ne pričam, naravno što smo imali recimo situaciju kod hotela Jugoslavije kada je želeo investitor to da kupi, pa se onda nađu zaštitnici životne sredine, pa kažu - zamislite ovde ćete da zaklanjate vidik za ptice ili tako neke gluposti i onda naravno čoveku kada vidi da li mora da nekog podmiti da bi zapravo dobio dozvolu smuči mu se da tako nešto radi i pobegne odavde glavom bez obzira, što je apsolutno razumljivo.
Na kraju, voleo bih samo malo da nam objasnite, pošto mi se zaista ovo dopada, ali ovaj sistem - projektuj i izgradi. Mislim da su ljudi jako malo upoznati sa tim šta zapravo to znači i u praksi kako će se to primenjivati. Ali kako god, ovaj zakon je zaista pravi početak reforme uz Zakonu o radu, zato što ovo zaista može da privuče ogroman broj investitora, zato što je ovo zaista nešto što je dobro. Ovo je nešto što polako počinje i tu sitnu korupciju da suzbija. Počinje da privlači investitore. Počinjemo da budemo zanimljiva zemlja za izgradnju, ali kažem vam sve ovo mora u praksi da se primeni i to će biti jako teško.
Još moram da kažem nešto vezano za građevinsku operativu. Mi ćemo imati velikih problema, nažalost našu, zbog zaustavljanja Južnog toka zato što smo imali nameru da uposlimo ne tako mali broj ljudi u čitav taj projekat. Nažalost, to je sada tako kako jeste. Tu će građevinska operativa prilično da zastane, ali verujem da upravo ovakvim jednim zakonom, gde vi privlačite određene investitore da dođu ovde da zidaju fabrike, možemo da tu našu građevinsku operativu uposlimo na nekim drugim projektima i u Danu za glasanje ovako nešto svojski ću podržati, kao i svi poslanici SNS. Hvala.

Reč ima dr Zorana Mihajlović.

Počeću od ovoga što mislim da je možda najzanimljivije i najvažnije od ovoga, a to je „fidik ugovoranje“, projektu i izgradnji. Recimo, topionica u Boru se radi na takav način. Veliki energetski objekti će se raditi na takav način. Dakle, kako se projektuje, tako se i gradi. Zašto je to dobro? Pre svega je dobro zbog toga što snižava troškove najmanje između 20 i 30% od one početne vrednosti.
Drugo, što je takođe značajno, to je da svakako u tom smislu se smanjuje vreme. Prosto se brže gradi. Naravno, da ne govorimo da u međunarodnim ugovorima i međunarodnim odnosima to se prosto podrazumeva da imamo „fidiku“ i da sada nismo imali.
Pomenuli ste građevinsku inspekciju. Ja mislim da je to gotovo najznačajniji deo zakona. Građevinska inspekcija mora da bude mnogo jača. Doći će do preusmeravanja ljudi. To znači da od sadašnjih sedam građevinskih inspektora, koliko ih ima na teritoriji Srbije, što mislim da je vrlo smišljeno napravljeno da ih bude tako malo, oni ljudi koji su unutar ministarstva, koji su inženjeri i koji pregledaju dokumentaciju preći će i postaće praktično građevinski inspektori zato što bez inspekcije i kontrole ne možemo da pričamo uopšte o realizaciji i primeni ovog zakona. Hvala.

Reč ima Vladimir Pavićević.         

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz ministarstva, poslanici NS, kao što je rekao i gospodin Živković danas tokom rasprave, glasaće protiv ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i moja namera je, poštovana gospođo Mihajlović, da vam saopštim koja je to osnovna primedba koju imamo u odnosu na vaš pristup u pripremi ovog Predloga zakona. Potom da vam kažem koja su to tri ključna argumenta za ovaj naš stav da treba da glasamo protiv ovog predloga. I na kraju, imam i jedno tehničko zapažanje u smislu primedbe na vaš pristup koji se tiče sadržine Predloga zakona i obrazloženja. Nadam se da će ovo imati uticaja i na vas tokom ove rasprave i u pogledu stava prema Predlogu zakona.
Najpre, osnovna primedba naša tiče se vašeg pristupa, pristupa predlagača. Vi ste pristupili izmenama i dopunama postojećeg Zakona o planiranju i izgradnji koji je, koliko sam ja razumeo, nisam stručnjak u ovoj oblasti, a koliko znam niste ni vi, ali smo se konsultovali, verujem, sa stručnjacima, koji je veoma loš, teško primenjiv, menjan sedam puta do sada. Vi ste i sami jutros ovde rekli, zapisao sam, da je sam zakon teška prepreka za poslovanje. Govorim o Zakonu o planiranju i izgradnji. On je, razumeo sam, i na osnovu vašeg izlaganja nepopravljiv i vi ste, gospođo Mihajlović, odlučili da danas ovde popravljate nepopravljiv Zakon o planiranju i izgradnji umesto da ste došli sa Predlogom novog zakona.
Nekoliko je narodnih poslanika koji su saopštili tu primedbu. Vi niste nijednom komentarisali tu primedbu nijednog narodnog poslanika. Ja vas pitam – zašto danas nemamo potpuno novi Predlog zakona o planiranju i izgradnji kada je i predsednik Vlade u ekspozeu ovde, sedeo sam i slušao, rekao čak da će takav zakon biti pripremljen do kraja jula ove godine? Sada smo u decembru, nemamo novi predlog. Imamo izmene i dopune kojima se popravlja nepopravljiv Zakon o planiranju i izgradnji. To je osnovna primedba, gospođo Mihajlović.
Prelazim na tri argumenta.
Prvi argument, po mom sudu Predlogom zakona zadržan je prostorni plan Srbije. Gospodin Živković je to takođe ovde pomenuo. Mi smatramo da je, umesto uopštenog metodološki prevaziđenog prostornog plana Srbije, trebalo propisati hitnu pripremu i usvajanje moderne strategije prostornog razvoja Srbije, pa da u toj strategiji imamo jasne ciljeve razvoja, mere i zadatke za njihovo ostvarenje, pa da na osnovu nje Ministarstvo izradi npr. posebne sektorske strategije, konkretna prostorna rešenja velikih sistema na republičkom nivou. Toga nema, gospođo Mihajlović.
Drugi argument, mislimo da Predlogom zakona nije reformisana i dovedena u red Inženjerska komora npr. Profesionalci u oblasti planiranja i izgradnje, koje sam konsultovao za pripremu za ovu raspravu, su meni rekli da se osećaju da su omalovaženi i da su uniženi. Čitao sam i neke njihove zabeleške ovde, gde se kaže – ovim izmenama i dopunama propuštena je prilika da se Inženjerska komora Srbije uredi i njen rad uskladi sa potrebama članstva. Članstvo čine profesionalci, poštovana gospodo. Jer, ovakva kakva je danas, a takva će da ostane i nakon usvajanja ovih predloga izmena, ona je obezvredila, kažu profesionalci, stručnost, znanje, talenat i nije ispunila zadatke zbog kojih je osnovana, poštovana gospodo.
Treći argument, imaćemo velike probleme sa dodirnim oblastima. Evo, ja sam ovde pokušao da evidentiram neke oblasti sa kojima ćemo biti u problemu kada usvojimo ovo. Na primer, Zakon o premeru i katastru, putevima, železnici, zaštiti spomenika kulture, pa i energetici, poštovana gospođo Mihajlović. To je jedna oblast koja je vama malo bliža, pa možda oko toga da vodimo dijalog ovde.
Imam jednu napomenu koja se tiče tehničke stvari. Smatram da je neophodno da predlagač u ime Vlade ovde šalje tekst koji je pročitan u završnoj verziji, da nemamo greške tipa jedne rečenice u vašim razlozima za donošenje zakona. Kaže – razlozi zbog kojih se predlaže donošenje ovog zakona se u sve većoj potrebi unapređenja. Šta se u sve većoj? Nedostaju reči, poštovana gospođo Mihajlović. Propusti ovakve vrste govore o površnosti u radu i ja sam protiv toga, poštovana gospođo.

Hvala.
Sada ćete dobiti odgovor.
Reč ima dr Zorana Mihajlović.