Hvala.
Gospodo ministri, SPO-DHSS će glasati za sve predložene potvrde, sporazume i konvencije, jer mislimo da su sve od interesa za naše građane.
Ono što sigurno izaziva veliku pažnju, to je projekat sanacije poplava koje su zadesile našu zemlju u maju ove godine i koje su do sada bile po svom obimu i posledicama najveće poplave koje smo imali na našem području, to je Sporazum sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj.
Na početku želim da kažem nešto što je, čini mi se, loša predrasuda u našoj javnosti često, što se tiče i Svetske banke i Evropske banke i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i MMF-a, jer se često od strane naših građana, zbog političkih poruka koje dobijaju, tumači da su to finansijske institucije koje na neki način drže Republiku Srbiju u nekom obliku dužničkog ropstva ili nešto u tom smislu. Naravno da to nije tako. Mislim da je i argumentacija koju je i gospodin ministar Ljajić izneo i koju ću ja pomenuti jako dobra da se ta vrsta predrasuda razbije i da se dokaže da Republika Srbija sarađujući sa ovim važnim finansijskim institucijama vodi ozbiljnu i odgovornu politiku u interesu svojih građana.
Ovaj projekat sanacije poplava je urađen u dogovoru sa Evropskom komisijom, UN, Svetskom bankom i Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj. Šta je tu bitno? Bitno je uvek kada uzimate novac da se zna, prvo, koliko uzimate novca, kada vraćate, pod kojim uslovima i koje su kamatne stope.
Mi ćemo za sanaciju poplava dobiti negde oko 300 miliona dolara pod izuzetno povoljnim uslovima. Grejs period, odnosno period kada nećemo otplaćivati uzeti zajam je devet godina. Period trajanja zajma je 30 godina. Kamatna stopa je samo 0,8%. Naknada banci je 0,25% od iznosa zajma, naknada za nepovučena sredstva je 0,25% godišnje i vraćanje kredita posle, devet godina počinjemo da vraćamo ovaj kredit, je u 42 uzastopne mesečne rate, što je zaista izuzetno povoljno.
Ne kažem ovo da bih veličao međunarodne finansijske institucije i organizacije, već da bismo tu vrstu često negativne predrasude, bez ikakvog osnova, koje postoje prema ovim finansijskim organizacijama, pokušao da dam svoj doprinos da se te vrste predrasuda i zabluda razbiju i da se pošalje jasna poruka našim građanima da kada država povuče ovakav potez, radi nešto što je u najvećem interesu upravo njenih građana.
Ono što je takođe zaista bitno je da će se ova sredstva utrošiti za najvažnije segmente koji su bili ugroženi poplavama, od ugljenokopa Tamnava, od poljoprivrede, od energetskog sektora, od sanacije objekata. Mislim da i bez ove vrste pomoći mi bi zaista vrlo teško mogli u potpunosti sami da saniramo sve posledice poplava.
Ono što je sigurno činjenica, ako se pogledaju naši i odvodni kanali i bedemi i sva tehnička sredstva za zaštitu i od budućih poplava, je da mi kao država nismo zbog decenijskog manjeg ulaganja od potrebnog u zaštitu od poplava, nismo dostigli nivo najrazvijenijih zemalja koje su to uradile na najbolji način, poput Nemačke ili Holandije i da ćemo zaista, ako bude ponovo obilnih padavina, one se javljaju svakih nekoliko godina, možda ponovo, nažalost, imati poplave. Zbog toga je ova vrsta sigurnosti, da možete od ovakvih finansijskih organizacija da povučete, upravo zbog prirodnih nepogoda, određena sredstva jako bitna.
Što se tiče potvrđivanja ugovora o garanciji Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, radi se o prelasku sa analognog na digitalni signal, to građane zaista jako interesuje. Ono što građane interesuje to je koji su rokovi, rok je do juna sledeće godine i šta građani treba da urade što se njih tiče, koju opremu da nabave i koliko će to koštati?
Ono što sam uspeo, kao narodni poslanik, to je da dođem do te vrste podataka da će naprosto građani od JP „Emisiona tehnika i veze“ na vreme dobiti uređaje, tzv. risiver i moći će vrlo povoljno da nabave i digitalne antene. Sve će to koštati negde između 4.000 i 5.000 dinara, ali će kvalitet dobijenog televizijskog signala biti neuporedivo bolji od sadašnjeg signala. Ono što je dobro to je da ćemo, bez obzira što je bilo predviđeno više novca da se uloži u ovaj projekat, oko 24 miliona evra, da ćemo uložiti negde oko devet i po miliona evra.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti audio-vizuelnog nasleđa, mi ćemo podržati i potvrđivanje te konvencije. Ostaje nešto što je zaista nejasno pitanje, a tu se pre svega se obraćam gospodinu Tasovcu. Nije odgovornost samo vaša, odgovornost je vaših prethodnika. Ovu konvenciju je usvojio Savet Evrope u Strazburu 8. novembra 2001. godine. Znači, pre 13 godina. Ne možemo se pohvaliti nekim hitnim reagovanjem u ovom smislu, posebno s obzirom da smo gledali u nizu naših kulturnih institucija, koje su zadužene za čuvanje ovog oblika kulturnog nasleđa, da su depoi za čuvanje, pre svega i audio-vizuelnog nasleđa, u prilično lošem stanju.
Naravno da država u tom delu preduzima neke korake, ali čini mi se i verovatno da će se usvajanjem ove konvencije posvetiti mnogo veća pažnja nečemu što ako jednom izgubite, više ne možete povratiti. Tu se zaista radi o pravom blagu, što se tiče naše filmske industrije, a mi smo jedna od zemalja koja može da se pohvali izuzetnim dostignućima u tim oblastima i da imamo zaista izuzetne stvaraoce koji su priznati ne samo unutar naše zemlje i na međunarodnoj sceni. Čak i među narodnim poslanicima imamo zaista jednog mladog reditelja, ali koji je već ušao u anale naše filmske industrije, gospodina Srđana Dragojevića, koji se proslavio kao izuzetni filmski stvaralac, reditelj i scenarista. Moje je zadovoljstvo da kažem da, jedan od predstavnika kulturnih poslenika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bude i gospodin Dragojević.
Sa druge strane, ministre, to je nešto što, čini mi se, vi treba da inicirate. Ovde se navodi da će Jugoslovenska kinoteka biti zadužena za sprovođenje ovih radnji. Jugoslavije odavno nema. Mislim da je vreme da se to preimenuje u srpska kinoteka i da nismo mi zaduženi da čuvamo nešto što su drugi rušili. Jugoslavija je u nekom periodu imala svoj puni smisao i svrhu postojanja, ali, nažalost, raspala se u krvavim ratovima i jedinim na prostorima Evrope posle 1945. godine, ali to je neka druga tema.
Ono što je evropsko nasleđe evropskih država to je očuvanje kulturnog identiteta i raznolikost njenih naroda. To je upravo jedna od premisa kulturnih temelja na kojima počiva EU. Takođe, materijal pokretnih slika, kao oblik kulturnog izraza koji odražava savremeno društvo, je odličan način za beleženje svakodnevnih događaja, temelja naše istorije i odraza naše civilizacije.
Bitno je napomenuti da se sa ovom konvencijom, odnosno njenim potvrđivanjem, potvrđuje obaveza države da ne čuva samo kinematografska dela, već i televizijske produkcije, a i što se tiče televizijskih produkcija, Srbija tu zaista ima čime da se pohvali, jer spadamo u red zemalja koje su posebno, u periodu 70-ih i 80-ih godina, imale izuzetnu televizijsku produkciju i jako gledanu.
Ono što sam želeo da kažem, iskoristivši prisustvo ministra kulture, to je da ćemo mi na ovoj sednici imati raspravi o kandidatu iz reda stručnjaka iz oblasti medija, koji konkurišu za Programski savet RTS. Tu je odluku doneo Odbor za kulturu i informisanje. Vi ste prisustvovali sednici tog Odbora i mislim da je odluka te vrste jako dobra, da neko ko će biti u Programskom savetu RTS treba da bude i stručnjak u oblasti medija.
Zbog čega to kažem? Zbog toga što, kada smo pričali o setu medijskih zakona, sam ja bio jedan od predlagača koji je tražio uslov, da bi neko kupio određeni medij, da treba da bude neko ko se bavio medijima, da je iz medijskog prostora, jer su jako loša iskustva sa privatizacijom medija, koji su bukvalno kupovani kao krompiri na pijaci od ljudi koji najčešće nisu imali nikakvo iskustvo u radu sa medijima, niti ideju šta bi radili sa kupovinom tih medija. Prošlo je nekoliko meseci od kako smo usvojili te zakone i ne vidim da je došlo do neke dobre privatizacije, pre svega mislim na lokalne medije. Rok za privatizaciju je juni sledeće godine.
Voleo bih da nisam u pravu tada kada sam ministru ukazivao da će nastavak tog načina privatizacije medija dovesti do gušenja lokalnih medija, kako elektronskih, radio institucija, tako i štampanih medija.
Ono što sam, takođe, želeo da kažem gospodinu Tasovcu to je da smo mi, uvažavajući vašu izuzetnu stručnost u oblasti kojom se bavite, sa puno optimizma dočekali vaše postavljenje za ministra kulture i to je uradila, čini mi se, i struka, ali u međuvremenu je došlo do nekog razlaza između vas i struke, pa mi se čini da je vreme da se poradi ozbiljno na dugoročnom planiranju, pre svega, što se tiče donošenja nacionalne strategije za kulturu…