Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Devetu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 94 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Momo Čolaković, Milan Korać, Dubravka Filipovski, dr Dijana Vukomanović, Vladeta Kostić, Miodrag Nikolić, Marjana Maraš, mr Dejan Radenković i dr Sulejman Ugljanin.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 2, 3, 4. i 5.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuje dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, dr Dušan Vujović, ministar finansija, Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja, dr Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Asja Drača Muntean, pomoćnik ministra kulture i informisanja, prof. dr Zorana Lužanin, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branko Drčelić, direktor uprave za javni dug u Ministarstvu finansija i Ivana Magdić, pomoćnik direktora uprave za javni dug u Ministarstvu finansija.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički, jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda, pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres: o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat hitne sanacije od poplava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat – Prelazak sa analognog na digitalni signal) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti audiovizuelnog nasleđa i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Svete stolice u oblasti visokog obrazovanja.
Da li žele reč predstavnici predlagača: dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Ivan Tasovac i dr Srđan Verbić?
Za reč se javio dr Rasim Ljajić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o ratifikaciji dva sporazuma, odnosno ugovora o garanciji koja je vezana za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje i govoriću o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o zajmu a koji je vezan za projekat sanacije od poplava.
Dozvolite mi da vrlo kratko dam nekoliko informacija vezanih za Zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji, a koji je u vezi sa ugovorom o zajmu, koji Evropska banka za obnovu i razvoj daje javnom preduzeću „Emisiona tehnika“, za projekat prelaska sa analognog na digitalno emitovanje.
Radi se o sporazumu koji je zaključen u septembru ove godine. Vrednost zajma je 24 miliona evra. Kredit se uzima na period od 10 godina, grejs period od dve godine, kamatnom stopom od euribor plus 1%.
Zajam će se otplaćivati u 16 rata. Prva rata će biti otplaćena 2016. godine. Kao što vidite radi se o izuzetno povoljnim uslovima za ovaj zajam, odnosno kredit bez koga je bilo nemoguće realizovati projekat digitalizacije.
Ono za šta će sredstva biti utrošena iz ovog zajma, definisana su pravilima sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i postoji nekoliko komponenti, nekoliko najviših stavki gde će sredstva biti uložena.
Najveći deo sredstava odnosi se na nabavku tehnološke opreme za proces digitalizacije i bilo je predviđeno i planirano 16,6 miliona evra za ovu stavku.
Druga najveća stavka tiče se građevinskih radova koji su bili planirani u vrednosti od četiri miliona i 260 hiljada evra.
Na svu sreću, neće biti povučena sva ova sredstva iz prostog razloga što je nakon raspisanog tendera, pre tog predkvalifikacionog postupka imali smo dve velike međunarodne kompanije koje su se javile na ovaj tender. Tender je okončan 17. novembra i komisija je odlučila da pobedi kompanija koja je dala predlog, iznos ukupnih sredstava za nabavku opreme u vrednosti nešto većoj od 10 miliona evra, 6,5 miliona manje od predviđenih sredstava.
Druga kompanija je dala oko 12,5 miliona, predlog za nabavku tehnološke opreme, 2,5 miliona više od kompanije koja je pobedila na ovom tenderu.
Prvog decembra Evropska banka za obnovu i razvoj je verifikovala ceo postupka tendera i dala saglasnost da se potpiše ugovor sa kompanijom koja je pobedila na ovom tenderu.
Takođe, neće biti utrošena sva četiri miliona i 260 hiljada evra, već je ušteđeno nekih 960 hiljada, jer se odustalo od nabavke, opreme za video nadzor, a verujemo da to neće biti ni konačna cifra.
U konačnom, od ovih 24 miliona evra koji su bili predmet Sporazuma, nadam se da će biti povučeno maksimalno 14,5 miliona evra, dakle, 9,5 miliona manje od onoga što je bilo predviđeno ovim Sporazumom.
Razlog tome su pad vrednosti opreme, jer podsetiću vas samo da 2012. godine u budžetu Republike Srbije, bilo je predviđeno 100 miliona evra kao garancija za nabavku opreme za proces digitalizacije. Godine 2013. to je palo na 75 miliona. Godine 2014. mi smo predvideli 36 miliona. Onda smo potpisali Sporazum o zajmu za 24 miliona, evo vidite konačno će to biti najverovatnije ne više od 14,5 miliona evra.
Naravno da je ukupan trošak za digitalizaciju veći, jer proces ide već od 2006 -2007. godine, trebao je da bude okončan 2012. godine, ako ima neke utehe što nije završen to je ova činjenica da je ipak oprema i vrednost opreme značajno pala tako da ćemo u tom pogledu uštedeti značajna sredstva. Ali, ostaje rok 17. juni 2015. godine do kada treba da završimo celokupan ovaj proces.
Digitalizacija nije trošak, digitalizacija je investicija, jer mi očekujemo da će nakon procesa digitalizacije kada bude okončan od rasprodaje, odnosno prodaje oslobođenog dela spektra kroz digitalnu dividendu država ostvariti prihod između 70 i 100 miliona evra. Ne možemo da govorimo o preciznim ciframa, jer se radi o tenderu i ne možemo da znamo i kolika će biti vrednost tržišta telekomunikaciju u periodu kada taj tender bude raspisan, ali imajući iskustva zemalja u regionu i prihoda koje su te zemlje ostvarile, sasvim sigurno prihod neće ići manji od 100 miliona, a mi se potencijalno nadamo da bi to moglo da bude i do 100 miliona evra.
Što se tiče kredita koji je vezan za hitnu sanaciju od poplava, radi se o ratifikaciji Sporazuma koji je potpisan u oktobru mesecu 2014. godine, dakle ove godine. Vrednost kredita je 227 miliona i 480 hiljada evra ili 300 miliona dolara. Period trajanja zajma, odnosno kredita je 30 godina, grejs period devet godina, kamatna stopa je šestomesečni eurobor plus, varijabilna marža koja trenutno iznosi 0,8%. Kredit će se otplaćivati u 42 rate, a prva rata biće otplaćena 1. novembra 2023. godine.
Takođe, sredstva ovog kredita biće upotrebljena na četiri osnovne komponente, odnosno za one oblasti koje su najviše pogođene elementarnim nepogodama, odnosno poplavama iz maja meseca ove godine. Najveći iznos sredstava će ići za pomoć sektoru i energetike i rudarstva 157,1 milion evra. Zatim za pomoć sektoru poljoprivrede 53,1 milion evra, uglavnom se radi o pomoći poljoprivrednicima za podsticaje u oblasti poljoprivrede. Treća stavka ovog kredita biće namenjena pomoći unapređenju infrastrukture za zaštitu od poplava 16,7 miliona evra i četvrta stavka koja nisu locirana, precizirana sredstva odnosi se na rezervu u slučaju novih i elementarnih nepogoda što je ugovoreno, dakle sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, nema predviđenih sredstava, ali ostavljena je mogućnost alokacije sredstava u slučaju novih elementarnih nepogoda. Uslov da bi ova sredstva bila povučena jeste ratifikacija ovog Sporazuma u parlamentu Republike Srbije.

Zahvaljujem.
Reč ima Ivan Tasovac. Izvolite.

Hvala predsednice.
Uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti audio vizuelnog nasleđa.
Zakon se donosi radi potvrđivanja Evropske konvencije o zaštiti audio vizuelnog nasleđa koji je usvojio Savet Evrope u Strazburu 8. novembra 2001. godine.
Potvrđivanje konvencije je od posebnog i strateškog značaja za oblast kulture, jer uređuje i definiše ključna pitanja iz domena zaštite audio vizuelne politike kao važnog segmenta očuvanju kulturnog identiteta.
Cilj konvencije je da osigura zaštitu evropskog audio vizuelnog nasleđa, a samim tim i srpskog i njenog uvažavanja ne samo kao oblika umetnosti, već i kao zapisa o istoriji i to kroz prikupljanje zaštitu i očuvanje, ali i kroz dostupnost tog materijala.
Ovom konvencijom je predviđeno da se imenuje arhivsko telo koje će vršiti deponovanje materijala pokretnih slika, to će biti Jugoslovenska kinoteka, koja već ima tu obavezu u našem pravnom sistemu.
Jugoslovenska kinoteka osnovana je 1949. godine kao centralni jugoslovenski filmski arhiv. Ona obuhvata filmski arhiv, muzej filma sa bibliotekom i pratećim bioskopima. Arhiv poseduje jednu od najznačajnijih filmskih kolekcija u ovom delu Evrope, koja sadrži preko 95 hiljada naslova na filmskoj traci različitih nacionalnih kinematografija, svih žanrova i formata, od nemih do tonskih, od crno belih do kolor kopija, na nitratnim, acetatnim i poliester trakama, kao i kopiju u digitalnom formatu.
Jugoslovenska kinoteka ulaže posebne napore da prati standarde i najsavremenije tehnologije koje se koriste za očuvanje filmskih i digitalnih materijala i predstavlja jednu od najuspešnijih institucija Ministarstva kulture i informisanja.
Ovom konvencijom se zatvara ciklus usklađivanja sa standardima Saveta Evrope u oblasti kulture i umetnosti. Ratifikacijom ove konvencije, naša filmska arhiva i naše filmsko nasleđe postaju i na formalan način deo velike evropske porodice. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Hvala.
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Rečima Aleksandar Jugović. Izvolite.
Kao izvestioc odbora, izvinjavam se. Reč ima Aleksandar Jugović.

Dame i gospodo, poštovani ministri, poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti audio vizuelnog nasleđa.
Ovaj zakon se donosi radi potvrđivanja Evropske konvencije o zaštiti audio vizuelnog nasleđa, koji je usvojio Savet Evrope u Strazburu 8. novembra 2001. godine.
Ratifikacija konvencije predstavlja veoma važan segment u cilju postizanja uspešne harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU iz oblasti audio vizuelne politike kojom se prvenstveno ostvaruje zaštita nacionalnog audio vizuelnog nasleđa, kao posebno važnog vida umetnosti koji svedoči o našoj istoriji.
Ostvarujući na profesionalan i stručan način očuvanje i dostupnost izuzetno bogatog kinematografskog fonda, Jugoslovenska kinoteka kao ključna nacionalna institucija, čuvar našeg kinematografskog i audio vizuelnog blaga, pored dosadašnjeg profesionalnog rada i ostvarenog ugleda u krugovima evropskih arhiva, ratifikacijom ove konvencije dobija legitimitet i postaje referentna institucija u mreži arhiva evropske zajednice, što predstavlja izuzetno uspešan korak na putu euro integracija Republike Srbije na polju audio vizuelne politike i očuvanja audio vizuelnog nasleđa. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko od izvestioca nadležnih odbora javlja za reč? (Ne)
Predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima Siniša Maksimović. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospodo ministri, poštovane kolege poslanici, u okviru ovog zajedničkog pretresa kojim su obuhvaćena četiri zakona o potvrđivanju sporazuma, ugovora i konvencija, ja ću govoriti pre svega o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj za projekat hitne sanacije od poplava.
Kao što je poznato, Srbiju su u maju mesecu ove godine zadesile katastrofalne poplave, koje su prouzrokovale nesagledive štete. Pre svega, bilo je ljudskih žrtava, ali i štete koje su nanete energetskom sektoru, poljoprivredi, infrastrukturi. Imale su za posledicu značajno oslabljenje privrede Srbije i veći pad BDP.
Ukupna šteta od poplava procenjeno je na čak 1,7 milijarde evra, što je moramo priznati težak udar za ekonomiju naše zemlje. Od ovog iznosa 885 miliona evra iznosi šteta na uništenim materijalnim dobrima u 24 ,opštine koje su najviše pogođene poplavama.
Poplave su izazvale štetu u iznosu od 2,7% bruto društvenog proizvoda, a i gubitke u iznosu od 2% bruto društvenog proizvoda.
Procenjuje se da šteta naneta sektorima energetike i rudarstva iznosi 488 miliona evra. Preko 90% štete je pričinjeno ugljenokopima i termoelektranama. Šteta nameta Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ i Rudarskom bazenu „Kolubara“ Veliki Crnjeni i „Tamnava-Zapadno polje“, koje proizvode oko dve trećine proizvodnje uglja u Srbiji, su potpuno potopljena.
Naročito komplikovano i skupo će biti isušivanje i sanacija ugljenog kopa „Tamnava-Zapadno polje“, gde je usled obilnih padavina formirano jezero površine 15 kvadratnih kilometara sa prosečnom dubinom oko 14 metara.
Sektor poljoprivrede pretrpeo je takođe ogromne gubitke. Procenjena je šteta u iznosu od 220 miliona evra. Oko 80.000 hektara obradive površine je potopljeno a oko 33.000 malih i srednjih poljoprivrednih domaćinstava je pogođeno ovim poplavama.
Da bi se naša poljoprivreda oporavila od posledica ove katastrofe biće potrebno najmanje tri do pet godina i to da bi se poljoprivredna proizvodnja i poljoprivredna infrastruktura vratile na nivo pre poplava.
Poplave su oštetile i velike delove infrastrukture koja služi za zaštitu od poplava, a čitavi delovi odbrambenih nasipa, bedema su uništeni ili delimično oštećeni. Troškovi popravke postojeće infrastrukture za zaštitu od poplave procenjuje se da bi iznosili 24 miliona evra.
Jasno nam je da je razlog za realizaciju ovog zajma nedostatak domaćih sredstava zbog drastičnog smanjenja bruto društvenog proizvoda, čiji su uzrok, pre svega, štete nanete poplavama.
Cilj realizacije ovog zajma je brz oporavak od katastrofe, sprečavanje daljih pretnji i zaustavljanje negativnih posledica poplava na već prilično oslabljenu ekonomiju.
Sredstva ovog zajma će biti korišćena za finansiranje projekata hitne sanacije od poplava koji je naša Vlada sačinila sa bankom. Radi se o potrebi hitne sanacije štete, pre svega, u elektroprivredi, poljoprivredi i infrastrukturi, koje se ne bi mogle sanirati domaćim sredstvima ili donacijama. U pitanju su veliki sistemi i ogromna šteta. Procena je da nam nedostaju sredstva za sanaciju štete u visini od 1.345.000.000 evra. S druge strane, Međunarodna banka za obnovu i razvoj spremna je da odobri zajam u iznosu od 227.000.000 evra za sprovođenje projekta hitne sanacije poplava.
Poplave su oštetile i velike delove infrastrukture koje služe za zaštitu od poplava, a vrlo je važno da što pre ova infrastruktura bude obnovljena i na taj način da predupredimo eventualno neke nadolazeće poplave.
Banka odobrava ovakav vid kredita u slučajevima kada je ekonomija zajmoprimca značajno uzdrmana vanrednim okolnostima, kakve su, između ostalih, i prirodne katastrofe. Projekat koji će se finansirati iz ovog kredita se sastoji od četiri komponente.
Prva komponenata je pomoć energetskom sektoru; druga pomoć je za uvoz električne energije; treća je hitna obnova distributivne mreže, ispumpavanje vode iz ugljenog kopa i da vam ne čitam koliko za sve ovo je potrebno novca.
Druga komponenta obuhvata pomoć postojećem programu Vlade za raspodelu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u iznosu od 53.000.000 evra, kako bi se zaštitila sredstva za život poljoprivrednika pogođenim u poplavama i nadoknadio njihov gubitak prihoda.
Treća komponenta obuhvata pomoć za rekonstrukciju prioritetne infrastrukture za zaštitu od poplava. Ova komponenta projekata obuhvata dve podkomponente, ulaganje u zaštitu od poplava u iznosu do 14.000.000 evra. To su obnova i rekonstrukcija prioritetne infrastrukture za zaštitu od poplava. Pomoć za projektnu dokumentaciju.
Četvrta komponenta podrazumeva rezervu za slučaj novih elementarnih nepogoda na kojoj trenutno nema nikakvih sredstava. Dakle, u slučaju teških elementarnih nepogoda i katastrofa izazvanih aktivnostima ljudi Vlada može od Međunarodne banke za obnovu i razvoj zatražiti sredstva za ovu komponentu.
Ugovorom o zajmu predviđeno je da banka odobrava kredit na period od 30 godina sa grejs periodom od devet godina, povoljnom kamatnom stopom i vraćanjem u 42 uzastopne polugodišnje rate, počevši od 1. novembra 2023. godine.
Poslanici SPS će glasati za ovaj sporazum i set ovih zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić.

Poštovani ministri, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama zajednički jedinstveni pretres četiri predloga zakona.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sva četiri predložena zakona, ali moje izlaganje biće fokusirano na dva sporazuma o zajmu. Najpre ću govoriti o Predlogu zakona o utvrđivanju Sporazuma o zajmu, Projekat hitne sanacije od poplava između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Reći ću i za ovaj sporazum da u danu za glasanje svakako ćemo podržati ovaj predlog zakona, jer je njegov cilj brz oporavak od katastrofe, sprečavanje daljih pretnji i zaustavljanje negativnih posledica od poplava koje smo imali u prethodnom periodu.
Srbiji će ovim predlogom zakona biti dodeljena sredstva od 300.000.000 dolara. Novac iz tog kredita po segmentima biće uložen za ispumpavanje vode iz kopa „Kolubare“ i za popravku opreme u elektroenergetskom sistemu Srbije, kao i za podršku u uvozu struje da bi domaćinstva i industrija imali dovoljno električne energije u narednom zimskom periodu.
S druge strane, treba reći da će sredstva u saradnji sa Ministarstvom za poljoprivredu biti pružena i podrška poljoprivrednim domaćinstvima koja su pogođena poplavama, a deo novca će biti upotrebljen za dugoročnu zaštitu Srbije od poplava.
Inače, treba reći da ukupna šteta od ove prirodne nepogode su 1,7 milijardi evra. Iznos uništenih materijalnih dobara u 24 opštine je oko 875.000.000 evra.
Treba reći da obilne kiše i razarajuće poplave imale su razarajuće posledice i po energetski sektor u Srbiji. Naročito proizvodnja energije i rudarstva su značajno poremećene, a šteta naneta Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ je naročito ozbiljna.
Neke procene su da šteta naneta sektorima energetike, rudarstva iznosi nešto manje od 500.000.000 evra. Preko 90% je pričinjeno sektorima koji se bave iskopavanjem uglja i proizvodnjom struje, iza kojih sledi sektor koji se bavi snabdevanjem električne energije. Praktično dva ugljenokopa u Rudarskom basenu „Kolubara“, „Veliki Crnjeni“ i „Tamnava-Zapadno Polje“, koji daju oko dve trećine uglja u Srbiji su bili potpuno potopljeni.
Ovde treba reći da je u 2013. godini na sva četiri kolubarska kopa proizvedeno 30,7 miliona tona uglja. Kop „Tamnava-Zapadno Polje“ je najznačajniji kop Rudarskog basena „Kolubare“, koji je pre majskih poplava proizvodio godišnje polovinu ukupne proizvodnje u „Kolubari“ od nekih 15.000.000 tona godišnje.
U majskim poplavama je poplavljeno devet bagera na Kopu „Tamnava-Zapadno Polje“, a dubina vode je iznosila i do 70 metara. Na toj lokaciji se napravilo veštačko jezero u ukupnoj zapremini površine 15 kilometara kvadratnih.
Nakon poplavnog talasa, u taj kop se ulilo 187 miliona metara kubnih vode i do sada je ispumpano oko polovina od nadošle vode i nivo je smanjen za nekih 15 metara.
Isto tako važan segment je da je EPS preuzeo sve mere zaštite životne sredine i svaki dan se proverava kvalitet vode koji se ispumpava iz poplavljenog kopa. Ovde treba reći da je u tom stvorenom veštačkom jezeru nađeno čak 15 različitih vrsta riba.
Vraćam se na drugi segment. Sektor poljoprivrede je takođe značajno pogođen. Procenjen je realan pad poljoprivredne proizvodnje za čak 5,9%. Procene su da je šteta i gubitak u sektoru poljoprivrede oko 230 miliona evra.
Praktično, to znači da je oko 80.000 hektara poljoprivrednog zemljišta poplavljeno, a oko 33.000 malih i srednjih domaćinstva je pogođeno poplavom.
Svakako da će u narednom periodu podrška ovom sektoru biti potrebna u narednih tri do pet godina, kako bi se poljoprivredna proizvodnja vratila na nivo pre poplava.
Isto tako, treba reći da su poplave oštetile i velike infrastrukture koje služe za zaštitu od poplava. Troškovi popravke ovih infrastrukturnih objekata za zaštitu od poplava iznose 24 miliona evra. Kao posledica takvog stanja, treba reći da je vodosnabdevanje u mnogim mestima prekinuto, a preduzeća iz tog sektora imaju veće troškove vezane za prečišćavanje vode za piće, njeno dopremanje do potrošača, dok imaju istovremeno smanjen prihod.
Sada, vraćajući se na sam sporazum ili zajam, treba reći da ovaj zajam kod Svetske banke od, malopre sam rekao, 300 miliona dolara iliti, 227,5 miliona evra namenjen je za sanaciju poplava i ima rok otplate 30 godina sa grejs periodom od devet godina i kamata je nešto manja od 1%. Republika Srbija će ovaj kredit vratiti u 42 uzastopne godišnje rate, svakog 1. maja i 1. novembra, počevši od 1. novembra 2023. godine.
Inače, govoreći o Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, treba reći da ona raspolaže kapitalom nešto manjim od 250 milijardi dolara, a zemlje članice MMF-a mogu da budu članice ove banke. Nekadašnja Jugoslavija je u periodu od 1961. do 1991. godine dobila nekih 90 zajmova.
Vraćajući se još uvek na taj sporazum, treba reći da sporazum ima četiri komponente koje obuhvataju pomoć sektoru energetike, rudarstva, pomoć sektoru poljoprivrede, pomoć unapređenja infrastrukture za zaštitu od poplava i rezervi za slučaj novih elementarnih nepogoda.
Govoreći o ovim komponentama, treba reći, prva komponenta je pomoć energetskom sektoru sa 157,1 milion evra i obuhvata tri podkomponente. Prva pomoć za uvoz električne energije je od 119,8 miliona evra, hitna obnova distributivne mreže sa 14,3 miliona evra i ispumpavanje vode, o tome sam već malopre rekao, sa ugljenokopa Tamnava, Zapadno Polje, o kome sam već govorio, sa 23 miliona evra.
Druga komponenta obuhvata pomoć postojećem programu Vlade za raspodelu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju i iznosi 53,1 milion evra.
Treća komponenta obuhvata pomoć za rekonstrukciju privredne infrastrukture za zaštitu od poplava i odvodnjavanje, kao i jačanje tehničkih kapaciteta državnih organa koji su nadležni za unapređenje sistema prevencija i upravljanja poplavama u vrednosti od 16,7 miliona evra.
Poslednja, četvrta komponenta Projekta za hitnu sanaciju od poplava podrazumeva rezervu za slučaj novih elementarnih nepogoda, na kojoj trenutno nema sredstava.
Što se tiče ovog zakona, reći ću da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje svakako podržati ovaj Predlog zakona.
Vezano za drugi zajam, treba reći za zajam za potvrđivanje Ugovora o garanciji Projekat prelaska sa analognog na digitalni signal između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, potpisan je septembra 2014. godine u Beogradu. Kredit je u iznosu od 24 miliona evra i namenjen je za sprovođenje Projekta prelazak sa analognog na digitalni signal, pod uslovom da Republika Srbija garantuje za obaveze JP „Emisiona tehnika“.
Digitalizaciju zemaljske televizije potrebno je izvršiti radi tehnološkog napretka i razvoja Republike Srbije, usklađivanje sa zemljama u regionu i EU, a u skladu sa Strategijom za prelazak sa analognog na digitalni signal emitovanja radio i televizijskog signala.
Svakako je će projekat zahtevati i nabavku određenih dobara, radova i usluga, kako bi se omogućila pokrivenost od 90% stanovništva Republike Srbije. Ovim ugovorom predviđeno je da banka odobri kredit zajmoprimcu u iznosu od 24 miliona dolara i period trajanja je 10 godina, a grejs period je dve godine.
Na samom kraju, reći ću da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati kako ova dva predloga zakona o kojima sam pričao, tako i ostale predloge zakona iz ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa.