Zahvaljujem.
Reč ima ministar Ivan Tasovac. Izvolite.

Drago mi je da ste pojasnili šta ste mislili. Hvala.

Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas imamo predlog četiri sporazuma koja na prvi pogled su dosta raznorodna, ali kada pogledate njihovu važnost i težinu praktično vidite da ova Vlada zaista odgovorno radi svoj posao i svaki od resora se podjednako nosi sa teškoćama sa kojima se jednostavno uopšte Srbija susreće.
Prvi Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma, mislim da je od ova četiri jedan od najvažnijih, je o zajmu projekta hitne sanacije od poplava između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Dosta smo slušali u prethodnom periodu uopšte o poplavama, o štetama i gubicima koje je Srbija podnela, ali ono što je važno treba reći da je u Vašingtonu 9. oktobra potpisan ovaj sporazum za projekat koji treba da odobri 300 miliona dolara, odnosno preračunato u evre 227.480.000.
Ono što je urađeno do sada po pitanju sanacije poplava, to je da je od 10. juna do 10. jula 2014. godine urađena procena u saradnji sa Evropskom komisijom i Ujedinjenim nacijama i Svetskom bankom o tome kolika je šteta, odnosno kolika su sredstva potrebna da bi se sanirala šteta. U tom trenutku je bilo vrlo važno reagovati efikasno i odabrati adekvatnu metodologiju koja će biti priznata od svetskih finansijskih organizacija da bismo zaista dobili određena sredstva, što u jednom vidu donacija solidarnog fonda, što kroz određene kreditne linije, pa jedna od takvih je i ova.
Ali ne treba zaboraviti, pogotovo zbog građana Srbije i reći da je ukupna šteta procenjena na 1,7 milijardi evra, da je od toga otišlo 885.000.000 na materijalna dobra, da je 488.000.000 evra otišlo na energetiku, 24.000.000 na infrastrukturu i daje najveći problem suštinski kod energetike je bio da je 90% od ove štete pretrpela praktično oblast koja se odnosi na ugalj, a 10% onaj deo koji se odnosi na kupovinu i sanaciju mreže, odnosno kupovinu električne energije.
Poljoprivreda je doživela veliku štetu u iznosu od 228.000.000 evra i ono što je jako važno, a to je reći da je pad poljoprivredne proizvodnje zabeležen od 5,9% i da će se on sigurno odraziti u 20% padu ukupnog bruto društvenog prihoda, dok energetika se odražava 60% u tom padu. Tako da ono što će se pokazati sigurno u krajnjem ekonomskom saldu to je da ćemo imati povećanje deficita od 1% bruto društvenog prihoda upravo zbog poplava.
Ono što je bitno reći da ovaj kredit ima svoje četiri komponente, za šta je Vlada Republike Srbije i mi kao narodni poslanici usvajanjem rebalansa budžeta, dala garanciju. Te četiri komponente koje treba da ovaj kredit, odnosno zajam obezbedi je pre svega, onaj koji se odnosi na energetiku, na komponente koje iznose u vrednosti od 157,1 milion evra, odnosno na uvoz električne energije od 119,8 miliona evra, distributivna mreža 14,3 miliona evra i videli smo da je vrlo teško uopšte upravljati u vanrednim situacijama, pogotovo kada je elektromreža u pitanju. Najbolji primer je u stvari sada Majdanpek, da jednostavno neke stvari ne možete predvideti, pa čak n i u toku same sanacije, kao što je recimo nedostupnost terena, nedostupnost mreže i klimatske promene.
Treći deo ove komponente vezano za energetiku zajma je od 23.000.000 evra. Služiće za finansiranje ispumpavanja vode iz polja Tamnave i „Kolubara“ je praktično kao jedno od preduzeća iz oblasti energetike pretrpela najveće štete. Ovde, praktično i u obrazloženju je navedeno. Bilo je potrebno površinu od 15 kilometara kvadratnih u dubini od 14 metara sanirati i ispumpati vodu. Raspisan je konkurs. Po mojim saznanjima „Elektroprivreda Srbije“ je dodelila taj posao. U pomoć su pritekle i strane kompanije koje su isključivo specijalizovane za ovakav posao i to je od vitalnog značaja za Srbiju zbog toga što bez uglja praktično mi ne možemo da proizvodimo električnu energiju iz svojih kapaciteta.
Druga komponenta koja se odnosi na zajam su podsticaji za poljoprivredu, koje praktično Vlada Srbije nije u mogućnosti da daje zbog šteta koje je pretrpela, ali su u vrednosti od 53,1 milion evra.
Treća komponenta se odnosi na infrastrukturu. Iznosi 16,7 miliona evra. Taj deo finansijskih sredstava koji se sada odobrava ovi zajmom treba da zaštiti praktično od poplava, odnosno da omogući državi da izgradi nove bedeme, nove sisteme za odvodnjava, navodnjavanje, odnosno kao i da uradi određenu projektnu dokumentaciju, da u svakom trenutku znate šta ste radili, koliko ste nasipali u određenim zonama.
Za zaštitu od poplava u tom investicionom izvršnom delu zajam će biti utrošen na 14,5 miliona evra, a za samo projektovanje i tehničku podršku 2,2 miliona evra.
Što se tiče četvrte komponente, ona nije tačno definisana, ali to su rezerve za slučaj elementarnih nepogoda. Vlada Srbije je shvatila da mnoge stvari po pitanju klimatskih promena i upravljanja vanrednim situacijama ne može da planira, pogotovo kada su u pitanju finansije. Zbog toga je potrebno da imate podršku određenih međunarodnih organizacija, koje ćete u svakom trenutku, za ne daj bože, moći da povučete određene linije koje će ići za hitno rešavanje probleme.
Sada kada pričamo uopšte o ovom zajmu treba reći da uslovi kredita koji su odobreni zaista odgovaraju ovoj situaciji i trenutnoj, što se tiče uopšte i naših javnih finansija, to je da će se taj kredit otplaćivati na 30 godina sa grejs periodom od devet godina. To znači da će prva rata biti 1. novembra 2023. godine, da kamatna stopa će obuhvatiti eurobor šestomesečni sa uvećanjem od 0,8% i da će rate, koje budu se otplaćivale, ići uzastopno 42 rate tek od 2023. godine.
Budžet Srbije, kao što sam rekla, je kroz svoj rebalans koji smo ovde usvojili nedavno dala garanciju za tih 300 miliona dolara, prema tome, to je jedan od uslova da bi uopšte zajam mogao da bude odobren.
Sledeći sporazum, odnosno sledeći zakon koji potvrđuje Ugovor o garanciji, takođe, od strane Evropske banke za obnovu i razvoj je projekat prelaska sa analognog na digitalni signal i o tome smo imali dosta toga u skupštinskoj raspravi, pogotovo kada smo usvajali određene izmene i dopune zakona, jer su oni bili uslov da bi mogli da praktično pređemo na deo koji se odnosi na modernizaciju samog sistema, na kupovinu opreme i na građevinske radove koje treba izvršiti da bi svoje obaveze u ovoj oblasti ispunili.
Čuli smo od ministra Ljajića da mnogi poslovi u ovoj oblasti praktično su već započeti, da je dosta toga odrađeno kroz javne konkurse, da je dosta para izvršeno u smislu ušteda u finansiranju ovakvih projekata, što ne znači da ona neće biti utrošena na adekvatan način za drugi deo poslova, ali je vrlo važno reći da je ovaj sporazum potpisan 19. septembra 2014. godine i taj zajam je iznos od 24 miliona evra.
Naravno da jedan od glavnih nosilaca ovog posla će biti javno preduzeće „Emisiona tehnika i veze“ i da su uslovi ovog kredita u stvari na 10 godina, a da dve godine imate grejs period, praktično period kada ne otplaćujete rate, sa kamatnom stopom euribora koji će biti uvećan za 1%.
Ono što nas obavezuje da uradimo ovaj posao su svi mogući međunarodni akti koji su vezani i za regionalne konferencije u Ženevi i za pravilnike o pravilnoj raspodeli frekvencija i za deo koji se odnosi na studiju izvodljivosti u ovoj oblasti, ali obavezuje nas izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, u kojem smo mi sami stavili da je to rok 17. jun 2015. godine, tako da su nam sredstva koja su potrebna za opremu, mreže, građevinske radove suštinski jako neophodna.
Treći i četvrti Predlog sporazuma koji je na današnjoj sednici odnose se na Ministarstvo kulture i na Ministarstvo obrazovanja. Jedan je o potvrđivanju evropske konvencije o zašiti audio-vizuelnog nasleđa, i o tome smo imali prilike da čujemo od naših kolega, a i od ministra koliko je suštinski važno da zaštitimo svoje kulturno nasleđe i, ono što je bitno, da pored ovoga, mislim negde slučajno zaboravljeno, da se kaže da se ovim sredstvima i štite određena autorska prava i raspolaganje ovim nasleđem, kao i sama zaštita. Bitno je da se kaže da ovaj sporazum suštinski ima strateški značaj i nema nikakvih troškova po budžet Srbije.
Na kraju, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Svete stolice u oblasti visokog obrazovanja. Taj sporazum predstavlja u stvari sprovođenje jedne bilateralne saradnje, usvajanje normi koje se odnose na kvalifikaciju iz oblasti visokog obrazovanja u evropskoj religiji, odnosno, konkretno to predstavlja potrebu katoličke crkve da obrazuje svoje kadrove, odnosno za svoje potrebe, kao i diplome i znanja koja će steći u okviru toga.
Ovim je Srbija pokazala da je zaista spremna da sarađuje i sa istokom i sa zapadom i sa severom i sa jugom i da jednostavno nema problem uopšte da svoju bilateralnu saradnju sa bilo kim uskraćuje.
Mislim da na današnjom raspravi nema puno onih koji će se protiviti ovim sporazumima iz prostog razloga što zaista ovakav vid sporazuma može samo da donese dobro građanima Srbije, da donose modernizaciju Srbije, svaka u svom delu, a i da zaštiti ono što je u stvari suština naše kulture. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Imamo četiri sporazuma koji ponovo čine jednu neobičnu grupu zakona, nemaju nešto puno veze, ali da prihvatimo to kao želju za racionalizaciju vremena za rasprave.
Dve teme su od ove četiri meni posebno interesantne. To je zajam o sanaciji posledica od poplava i ovaj deo koji se tiče ovih sporazuma o kreditu za finansiranje digitalizacije, odnosno prelaska sa analognog na digitalni sistem ili emitovanje.
Velika je suma 240 i nešto miliona evra, šteta od poplava su još veće i to su dve činjenice koje su svima nama poznate i mislim da oko toga nema spora. Da li je neophodno da se uzima kredit za sanaciju štete od poplava? Jeste, naš potencijal nije takav da možemo to sami da rešimo. Da li su uslovi kredita dobri? Da, jesu, tih pola posto godišnje je nešto što je četiri puta povoljnije od nečega što je ovde skoro predstavljeno kao najpovoljniji krediti u istoriji čovečanstva, a to je ovaj kredit za Bliskog istoka. Tako da, sa te strane ne postoje primedbe od strane poslanika Nove stranke.
Kao što su i prethodnici govorili u ocenama šta su posledice poplava, ne mislim da nije dovoljno govoreno o tome šta je uzrok posledica poplava. Da li mi na današnji dan, prošlo je šest meseci i više od poplava, da li mi znamo da li postoji bilo koji krivac za to što se desilo? Poplave nisu božija kazna, kad bi bilo tako, onda bi to bio razlog za još veću zabrinutost, ali uveravam vas da poplave nisu božija kazna niti đavolji posao, nego da je najveći deo posledica poplava pitanje propusta sistema. Naravno, da je za propuste sistema uvek odgovorna aktuelna vlast. Mislim da to nije utvrđeno na valjan način ni u institucijama van ovog parlamenta, niti u ovom parlamentu.
Pitao sam ministra unutrašnjih poslova da li se vodi nekakva istraga o tome…

Gospodine Živkoviću, mislim da smo o tome na jednoj od sednica Skupštine raspravljali i imali kao temu na dnevnom redu, Izveštaj Vlade o elementarnim nepogodama, pa vas molim da se vratite na temu dnevnog reda.

Vraćam se na temu zato što je to pitanje para. Mi sada uzimamo kredit kojim ćemo da opteretimo naše unuke i mislim da je vrlo važno da se dođe do uzroka zašto moramo da uzimamo kredit, tako da je to direktna veza. Ko to ne shvata, on ima neke zle namere.
Prema tome, delovi sredstava treba da idu za sanaciju šteta u energo sektoru. Svi smo bili svedoci ovde kada su nas ubeđivali neki predstavnici vlasti da je potpisan ugovor o osiguranju EPS i TENT-a. Zašto se sada ovde pominje da će deo ovih sredstava da ide za saniranje tih šteta, ako postoji ugovor o osiguranju? Očigledno je da ne postoji i to je nečiji propust i to je razlog što će u narednih 30 godina sledeće generacije koje će živeti na ovim prostorima morati da plaćaju, kroz budžet, a budžet pune građani, glupost i loš rad nekih ljudi čiji je posao bio da zaštite državu od poplava.
Očigledno da je to bilo moguće da se uradi, imamo primer Šapca, imamo primer sremske strane, ali u Obrenovcu se to nije desilo i na to mora da se da pravi odgovor.
Digitalizacija, uzimamo kredit od 24 miliona evra, po mnogo nepovoljnijim uslovima nego što je ovaj prethodni, za nešto što je pod velikim pitanjem da li je to posao države.
Ja mislim da je posao emitera i provajdera da ulažu u infrastrukturu koja njima donosi profit. To znači, tih 24 miliona, kad to pogledate, to je samo par puta više nego što je dug jedne privatne televizije za porez, a kamoli nekih drugih. Prema tome, to je trebalo da finansiraju Javni servis i druge televizije koje su dobile nacionalnu frekvenciju, zajedno i sa onima koji imaju regionalnu. Naime, 24 miliona je vrlo mali novac za jednu tako veliku stvar koja će i građanima da omogući bolji prijem programa, ali će i da poveća prihode emitera i provajdera.
Prema tome, ja mislim da je to potpuno pogrešna stvar u dva koraka - prvo, zato što to ne treba da finansira država i drugo, zato što za to ne treba da se uzima ovako nepovoljan kredit. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Reč ima ministar dr Rasim Ljajić. Izvolite.

Svugda na svetu država je imala obavezu da stvori osnov za proces digitalizacije, da razvije infrastrukturu, a, na kraju krajeva, ovo je i međunarodna obaveza koju Srbija mora da ispuni do juna meseca.
Ono što jeste vaša primedba, odnosi se na činjenicu da će država od toga prihodovati ne samo kroz digitalnu dividendu, već što će emisiona tehnika sada naplaćivati, nadam se da će zaista naplaćivati a ne formalno, kao što sada imamo situaciju da mnogi emiteri duguju emisionoj tehnici, već će sada biti u obavezi da plaćaju uslugu koju državno javno preduzeće pruža emiterima.
Prema tome, ovo je zaista investicija u dva smera. Prvo, što će se osloboditi taj deo spektra koji će se sada prodati mobilnim operaterima, rekao sam već, mi očekujemo minimalno 70 a maksimalno 100 miliona evra, i drugo, što će emisiona tehnika naplaćivati sada emiterima i oni će biti obavezni da plaćaju usluge koje im emisiona tehnika pruža.