Poštovani ministri, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama zajednički jedinstveni pretres četiri predloga zakona.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sva četiri predložena zakona, ali moje izlaganje biće fokusirano na dva sporazuma o zajmu. Najpre ću govoriti o Predlogu zakona o utvrđivanju Sporazuma o zajmu, Projekat hitne sanacije od poplava između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Reći ću i za ovaj sporazum da u danu za glasanje svakako ćemo podržati ovaj predlog zakona, jer je njegov cilj brz oporavak od katastrofe, sprečavanje daljih pretnji i zaustavljanje negativnih posledica od poplava koje smo imali u prethodnom periodu.
Srbiji će ovim predlogom zakona biti dodeljena sredstva od 300.000.000 dolara. Novac iz tog kredita po segmentima biće uložen za ispumpavanje vode iz kopa „Kolubare“ i za popravku opreme u elektroenergetskom sistemu Srbije, kao i za podršku u uvozu struje da bi domaćinstva i industrija imali dovoljno električne energije u narednom zimskom periodu.
S druge strane, treba reći da će sredstva u saradnji sa Ministarstvom za poljoprivredu biti pružena i podrška poljoprivrednim domaćinstvima koja su pogođena poplavama, a deo novca će biti upotrebljen za dugoročnu zaštitu Srbije od poplava.
Inače, treba reći da ukupna šteta od ove prirodne nepogode su 1,7 milijardi evra. Iznos uništenih materijalnih dobara u 24 opštine je oko 875.000.000 evra.
Treba reći da obilne kiše i razarajuće poplave imale su razarajuće posledice i po energetski sektor u Srbiji. Naročito proizvodnja energije i rudarstva su značajno poremećene, a šteta naneta Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ je naročito ozbiljna.
Neke procene su da šteta naneta sektorima energetike, rudarstva iznosi nešto manje od 500.000.000 evra. Preko 90% je pričinjeno sektorima koji se bave iskopavanjem uglja i proizvodnjom struje, iza kojih sledi sektor koji se bavi snabdevanjem električne energije. Praktično dva ugljenokopa u Rudarskom basenu „Kolubara“, „Veliki Crnjeni“ i „Tamnava-Zapadno Polje“, koji daju oko dve trećine uglja u Srbiji su bili potpuno potopljeni.
Ovde treba reći da je u 2013. godini na sva četiri kolubarska kopa proizvedeno 30,7 miliona tona uglja. Kop „Tamnava-Zapadno Polje“ je najznačajniji kop Rudarskog basena „Kolubare“, koji je pre majskih poplava proizvodio godišnje polovinu ukupne proizvodnje u „Kolubari“ od nekih 15.000.000 tona godišnje.
U majskim poplavama je poplavljeno devet bagera na Kopu „Tamnava-Zapadno Polje“, a dubina vode je iznosila i do 70 metara. Na toj lokaciji se napravilo veštačko jezero u ukupnoj zapremini površine 15 kilometara kvadratnih.
Nakon poplavnog talasa, u taj kop se ulilo 187 miliona metara kubnih vode i do sada je ispumpano oko polovina od nadošle vode i nivo je smanjen za nekih 15 metara.
Isto tako važan segment je da je EPS preuzeo sve mere zaštite životne sredine i svaki dan se proverava kvalitet vode koji se ispumpava iz poplavljenog kopa. Ovde treba reći da je u tom stvorenom veštačkom jezeru nađeno čak 15 različitih vrsta riba.
Vraćam se na drugi segment. Sektor poljoprivrede je takođe značajno pogođen. Procenjen je realan pad poljoprivredne proizvodnje za čak 5,9%. Procene su da je šteta i gubitak u sektoru poljoprivrede oko 230 miliona evra.
Praktično, to znači da je oko 80.000 hektara poljoprivrednog zemljišta poplavljeno, a oko 33.000 malih i srednjih domaćinstva je pogođeno poplavom.
Svakako da će u narednom periodu podrška ovom sektoru biti potrebna u narednih tri do pet godina, kako bi se poljoprivredna proizvodnja vratila na nivo pre poplava.
Isto tako, treba reći da su poplave oštetile i velike infrastrukture koje služe za zaštitu od poplava. Troškovi popravke ovih infrastrukturnih objekata za zaštitu od poplava iznose 24 miliona evra. Kao posledica takvog stanja, treba reći da je vodosnabdevanje u mnogim mestima prekinuto, a preduzeća iz tog sektora imaju veće troškove vezane za prečišćavanje vode za piće, njeno dopremanje do potrošača, dok imaju istovremeno smanjen prihod.
Sada, vraćajući se na sam sporazum ili zajam, treba reći da ovaj zajam kod Svetske banke od, malopre sam rekao, 300 miliona dolara iliti, 227,5 miliona evra namenjen je za sanaciju poplava i ima rok otplate 30 godina sa grejs periodom od devet godina i kamata je nešto manja od 1%. Republika Srbija će ovaj kredit vratiti u 42 uzastopne godišnje rate, svakog 1. maja i 1. novembra, počevši od 1. novembra 2023. godine.
Inače, govoreći o Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, treba reći da ona raspolaže kapitalom nešto manjim od 250 milijardi dolara, a zemlje članice MMF-a mogu da budu članice ove banke. Nekadašnja Jugoslavija je u periodu od 1961. do 1991. godine dobila nekih 90 zajmova.
Vraćajući se još uvek na taj sporazum, treba reći da sporazum ima četiri komponente koje obuhvataju pomoć sektoru energetike, rudarstva, pomoć sektoru poljoprivrede, pomoć unapređenja infrastrukture za zaštitu od poplava i rezervi za slučaj novih elementarnih nepogoda.
Govoreći o ovim komponentama, treba reći, prva komponenta je pomoć energetskom sektoru sa 157,1 milion evra i obuhvata tri podkomponente. Prva pomoć za uvoz električne energije je od 119,8 miliona evra, hitna obnova distributivne mreže sa 14,3 miliona evra i ispumpavanje vode, o tome sam već malopre rekao, sa ugljenokopa Tamnava, Zapadno Polje, o kome sam već govorio, sa 23 miliona evra.
Druga komponenta obuhvata pomoć postojećem programu Vlade za raspodelu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju i iznosi 53,1 milion evra.
Treća komponenta obuhvata pomoć za rekonstrukciju privredne infrastrukture za zaštitu od poplava i odvodnjavanje, kao i jačanje tehničkih kapaciteta državnih organa koji su nadležni za unapređenje sistema prevencija i upravljanja poplavama u vrednosti od 16,7 miliona evra.
Poslednja, četvrta komponenta Projekta za hitnu sanaciju od poplava podrazumeva rezervu za slučaj novih elementarnih nepogoda, na kojoj trenutno nema sredstava.
Što se tiče ovog zakona, reći ću da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje svakako podržati ovaj Predlog zakona.
Vezano za drugi zajam, treba reći za zajam za potvrđivanje Ugovora o garanciji Projekat prelaska sa analognog na digitalni signal između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, potpisan je septembra 2014. godine u Beogradu. Kredit je u iznosu od 24 miliona evra i namenjen je za sprovođenje Projekta prelazak sa analognog na digitalni signal, pod uslovom da Republika Srbija garantuje za obaveze JP „Emisiona tehnika“.
Digitalizaciju zemaljske televizije potrebno je izvršiti radi tehnološkog napretka i razvoja Republike Srbije, usklađivanje sa zemljama u regionu i EU, a u skladu sa Strategijom za prelazak sa analognog na digitalni signal emitovanja radio i televizijskog signala.
Svakako je će projekat zahtevati i nabavku određenih dobara, radova i usluga, kako bi se omogućila pokrivenost od 90% stanovništva Republike Srbije. Ovim ugovorom predviđeno je da banka odobri kredit zajmoprimcu u iznosu od 24 miliona dolara i period trajanja je 10 godina, a grejs period je dve godine.
Na samom kraju, reći ću da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati kako ova dva predloga zakona o kojima sam pričao, tako i ostale predloge zakona iz ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa.