Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Nalazimo se u slobodno rečeno zoni amandmana koji se tiču člana 132, a kojim se podsećam preciziraju rokovi za stupanje na snagu određenih odredbi, odnosno primene.
Ove odredbe se listom odnose na članove od 8, pa onda dalje taksativno 8a, 8b, 8v, itd, koji se odnose na takozvanu objedinjenu proceduru. Inače, vrlo interesantno rešenje, rešenje koje po mom ličnom mišljenju zaslužuje posebnu pažnju u okviru ovog zakona i o kojem smo bili u prilici da razgovaramo u više navrata i na nadležnom skupštinskom odboru. Smatram ga vrlo važnim, ne bih ovo pretvorio u načelnu raspravu i govorio previše o važnosti ovog rešenja. Mislim da je više nego jasno u čemu se ona ogleda.
Kada je reč o predviđenoj dinamici za uspostavljanje određenih mehanizama u praksi, konkretno po pitanju datuma koji je ovde, konkretno u ovom amandmanu koji je trenutno na dnevnom redu, reč „1. mart“, čuli smo u obrazloženju kao potencijalni problem postavlja pitanje uspostavljanja razmene dokumenata elektronskim putem. Prvi mart koji se ovde pominje samo isključivo u 1. stavu, odnosi se na sve one poslove vezane za objedinjenu proceduru koji nisu neposredno vezani za uspostavljanje elektronske komunikacije, odnosno razmene dokumenata elektronskim putem.
U narednom stavu su propisani neki drugi rokovi, konkretno za ta pitanja koja se tiču razmene dokumenata elektronskim putem, ali iskoristio bih priliku da dam jedan zajednički odgovor za sve amandmane koji se tiču dinamike po pitanju objedinjene procedure. Svakako reč je o rokovima koji se tiču procedure kao takve, uspostavljanje odgovarajućih organa kod nadležnih organa, odnosno za uspostavljanje elektronske procedure za uspostavljanje odgovarajućih registratora, itd. Svaki od ovih pojedinačnih poslova ima po predloženom zakonskom rešenju neku predloženu dinamiku za sebe, zavisno od složenog i odnosno zahtevnosti procesa koje treba privesti kraju kako bi se ova objedinjena procedura u svakom svom parcijalnom delu uvela u praksu na pravi način.
Interesantno, mislim da su listom svi predloženi amandmani takvi da predviđaju nešto više vremena, nego što ga je predvideo predlagač zakona, osim jednog. Jedan predviđa nešto kraće rokove. Daću vam zajednički komentar za sve predloge. Prvo, lično imam dosta simpatija za taj jedan predlog o kom još nismo raspravljali, a koji predviđa nešto kraće rokove, lično sam uvek sklon realizaciji u što bržem i kraćem roku kada god je to moguće.
Ipak neću podržati taj amandman iz samo jednog razloga, jer smatram da neće biti praktično moguće da se taj skraćeni rok koji je predložen zaista iskoristi na pravi način, odnosno da se ispoštuje. Smatram da je mera prikazana u predloženom rešenju prava, a kazaću vam i zašto.
Pozvaću se na jedan primer iz prakse i na par detalja vezanih za kontekst koji su možda promakli, jer se ne nalaze neposredno u samom tekstu zakona, već su diskutovani u obrazloženju.
Prvo primer iz prakse. Dolazim sa teritorije gradske opštine Čukarica, teritorije za čije je funkcionisanje, rad, život građana svakako u meri u kojoj to zavisi od lokalne samouprave, odgovorna Srpska napredna stranka u proleće ove godine i jedno od postignuća na koje sam posebno ponosan kao neko ko pripada toj stranci i ko dolazi sa teritorije opštine Čukarica jeste upravo činjenica da je nova opštinska vlast u rekordnom, vanredno kratkom roku za naše prilike, u roku od samo dva-tri meseca uspostavila uz sistem efikasne obrade svih podnesaka građana i svih predmeta koji se otvaraju elektronsku razmenu uključujući i servis koji omogućava daljinsko praćenje statusa pojedinačnih predmeta u svakom trenutku. Jedan od najinteresantnijih aspekata a to govorim iz svog ličnog ugla, iz svega onoga što treba da predstavlja dobru elektronsku upravu, efikasnost kroz objedinjenu proceduru koja treba da predstavlja bazu jednog sistema koji će predstavljati „One stop“ sistem u pravom smislu i u svom punom kapacitetu.
Reč je o mehanizmu koji omogućava i tehničke resurse i odgovarajuće servise i odgovarajući rad zaposlenih, a opštini Čukarica bilo je potrebno dva do tri meseca. To sada smatram dobrim reperom za složenost posla koji može da se obavi u određenim rokovima. Činjenica je da to nemaju sve gradske opštine, možda se ovo postignuće za dva do tri meseca može smatrati vanredno dobrim, ajde da ga ustalimo kao dobar standard. Dakle u tom vremenskom intervalu moguće je u tom nivou postići i efikasno završiti jedno rešenje ovakve vrste.
Treba voditi računa i o nivou, ovaj dobar primer koristim kao razlog za nedavanje dužih i širih rokova, ali ujedno i kao orijentir za količinu posla koji može da se postigne na nivou jedne gradske opštine. Zašto neću podržati kraće rokove, iako bi se oni preslikali jedan na jedan sa činjenicom o potrebi za dva do tri meseca da se ovako nešto realizuje? Zato što ovaj zakon ne tretira samo ovaj nivo. Ovaj zakon treba da se primeni na nivou čitave Republike.
Ukazujem na potrebu da bi se taj posao priveo koncu na uspešan način mora se uvesti i odgovarajuća tehnička podrška širom zemlje, ali i umrežavanje, razmena podataka između različitih hijerarhijskih nivoa. Dakle i oni koji prevazilaze teritoriju gradskih opština.
Kao treće, i to je ono na šta sam mislio kada sam govorio o obrazloženju koje ide uz tekst zakona, da se uspostavi unificirano, jednoobrazno softversko rešenje za sve ove poslove po čitavoj Republici. To je onaj deo posla koji će tražiti vreme, da može lokalna zajednica ukoliko je sposobna, brza, kadra da nađe rešenje da sve ovo obavi u roku od par meseci, duboko sam uveren, ali da se uspostavi jasna vertikala i što je najvažnije jedno sistemsko rešenje koje treba da funkcioniše na odgovarajući način u svim svojim partikularnim delovima. Zato smatram da je potrebno i dodatno vreme preko određenih par meseci, odnosno baš ono vreme koje je i predloženo u originalnom tekstu na način na koji je formirao predlagač zakona. Hvala.