Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2014.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/422-14

3. dan rada

08.12.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 120 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Momo Čolaković, Mira Petrović, Milan Korać, dr Ninoslav Stojadinović, dr Dijana Vukomanović, Stefana Miladinović i Olgica Batić.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima prve tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuje prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Damnjanović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Dejan Trifunović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Mirko Čikiriz, prof. dr Dušan Milisavljević, Borislav Stefanović, Balša Božović, Zoran Živković, Vladimir Pavićević, Branka Bošnjak, Olgica Batić, Ivan Karić, Suzana Spasojević, prof. dr Vladimir Marinković, Zoran Babić, dr Aleksandra Tomić, Katarina Rakić, Milosav Milojević, Zoltan Pek, Vojislav Vujić, Ivan Jovanović, mr Dejan Radenković, Dragan Jovanović, Jovan Marković, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić, mr Dejan Čapo, mr Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Žarko Mićin, Marko Đurišić, Slobodan Homen, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Snežana Malović, dr Blagoje Bradić, akademik Ninoslav Stojadinović, Jovana Jovanović, Neđo Jovanović, Milena Ćorilić, Novica Tončev, Nataša Vučković, Milena Ćorilić i Biljana Ilić Stošić i amandmane Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Pisanim putem, amandmane su povukli narodni poslanici: Ivan Karić na član 15, Katarina Rakić na član 89. i Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo na član 139.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio je kao nepotpune amandmane narodnih poslanika: prof. dr Dušana Milisavljevića kojim se posle člana 4. dodaje novi član 4a. I Olene Papuge, Nade Lazić, Đorđa Stojšića, mr Dejana Čapa kojim se posle člana 24. dodaje novi član 24a i kojim se posle člana 83. dodaje novi član 83a.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Hvala, gospođo predsedavajuća.
Ovim amandmanom sam tražio da se preciznije definišu ciljevi koji se žele postići ovim zakonom, jer zakoni u okruženju i mnogi evropski zakoni, pored uvodnih načela, definišu i jasne ciljeve koji se žele postići Zakonom o planiranju i izgradnji.
Vlada tačno kaže u svom odgovoru da se amandman ne prihvata jer je predmet uređenja dovoljno određen u članu 1. Predloga zakona – određenje osnovnih pojmova na koje ukazuje narodni poslanik je sadržano u ostalim delovima Predloga zakona, što je tačno.
Međutim, budući da se u mnogim zakonima u okruženju definišu jasni ciljevi koji se žele postići zakonom o planiranju i izgradnji, čak postoje zemlje koje donose poseban zakon o uređenju prostora, poseban zakon o izgradnji objekata.
Ministarka je u uvodnom izlaganja kod obrazloženja Predloga zakona rekla nešto sa čim se mi u potpunosti slažemo, da Vlada razmišlja da donese čak tri posebna zakona. Jedan zakon se bavi uređenjem prostor, drugi bi se bavio izgradnjom objekata i treći zakon bi se bavio konverzijom.
Ja sam takođe mišljenja, to sam naveo u obrazloženju, da mislim da je čak i naziv zakona, Zakon o planiranju i izgradnji objekata, neadekvatan, neodgovarajući. Zbog čega? Naprosto zato što planiranje kao najopštiji pojam je apsolutno široka kategorija. Planiranje može da postoji u svim oblastima društvenog, javnog i privatnog života. Mislim da je potrebno razmisliti, kada se budu donosili posebni zakoni, da se donese zakon koji bi se zvao zakon o uređenju prostora, a ne zakon o planiranju, jer ne zna se na šta se planiranje odnosi i takođe zakon o izgradnji objekata.
Amandmanom sam predložio da se uređenjem prostora stvaraju uslovi za prostorni razvoj Republike Srbije u skladu sa evropskim planovima za razvoj cele Evrope; zatim, da se uređenjem izgradnje objekata stvaraju se uslovi da se objekti grade u skladu sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta u oblasti izgradnje objekata; da se uređenjem prostora smatra praćenje stanja u prostoru, utvrđivanjem namene, uslova i načina korišćenja prostora kroz izradu i donošenje planskih dokumenta, sprovođenjem planskih dokumenata i uređenjem građevinskog zemljišta i da izgradnja objekata je skup radnji koje obuhvataju izradu tehničke dokumentacije, izdavanje građevinske dozvole, građenje objekata i izdavanje upotrebne dozvole.
Zbog čega sam ovo posebno napomenuo kao važne ciljeve? Upravo zbog toga što mi decenijama u našoj zemlji u mnogim elementima i uređenja prostora, izgradnje objekata imamo nesređeno stanje. Recimo, u eri industrijalizacije velikog priliva stanovništva gradilo se prilično neplanski i bez reda, posebno na prostorima Beograda i velikih industrijskih centara. Recimo, naselje Kaluđerica je najveće stecište divlje i nelegalne gradnje, čini mi se, ako se ne varam, ispravite me, i u samoj Evropi.
Propusta je bilo i zadnjih godina. Zgrade se zidaju sa izlaskom na trotoare, bez dovoljno mesta za parkiranje, komšijama se zatvaraju prozori, pa komšije budu uskraćene i za sunce, vazduh, kućni mir. Često su zatvoreni kao u srednjevekovnoj tvrđavi. Ne poštuje se pravilo da se za potrebe jednog stana pravi jedno parking mesto, vrlo često. Projekti koji nisu napravljeni po standardima planske gradnje ne smeju nikada da dobiju dozvolu za gradnju, a to se dešava.
Svuda u svetu najatraktivnije lokacije se nalaze u centru grada, a često smo svedoci toga da se, recimo, ako za centar grada ne postoji detaljna regulacija, da se na osnovu generalnog plana donose dozvole za gradnju i time se stvaraju velike zloupotrebe. To je, pre svega, zbog delovanja i urbanističke i građevinske mafije. Zbog toga sam ja definisao posebno ove ciljeve sa jasnim preporukama – sprečiti haos u građevinarstvu, improvizaciju i izostanak nepoštovanja elementarnih standarda i definisanih propisa, raskid sa kontinuitetom haotičnog stanja, ružne disharmonije.
Umetnost graditeljstva, uvođenje urbanističko-arhitektonskog sklada, estetike, humanih postulata graditeljstva, harmonije starih i novih objekata je, po mom mišljenju, naš najvažniji zadatak i upravo sam zbog stanja koje postoji u ovim oblastima smatrao da je potrebno posebno definisati ove ciljeve. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
  Po amandmanu, dr Ljubiša Stojmirović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ljubiša Stojmirović

Srpska napredna stranka
Poštovane koleginice i kolege, iskoristiću priliku, s obzirom da je kolega Čikiriz spomenuo meštane Kaluđerice, da prenesem jedan njihov zahtev.
Kada sam ovih dana bio u Kaluđerici, oni su pozdravili naše napore da donesemo još jedan zakon, ali su nam istovremeno poslali jedan apel. Mole nas, voljni su, žele da legalizuju te svoje objekte, da ono što su nekada uradili dovedu u zakonske okvire, ali istovremeno nas mole da ti naši zakoni koji će to regulisati budu što jednostavniji, sa što manje papirologije i sa što manje finansijskih sredstava, jer i do sad su, kažu, imali zakone, ali nisu mogli da ispoštuju određene zahteve, odnosno ta finansijska sredstva nisu mogli da omoguće. Toliko od mene.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Dušan Milisavljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Balša Božović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.
...
Nova stranka

Vladimir Pavićević

Samostalni poslanici
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz ministarstva, ovo je prvi od naših 18 amandmana, koliko smo ih podneli na ovaj Predlog zakona. Od tih 18 amandmana, pet amandmana je usvojeno u ministarstvu, ali ovaj amandman na član 2. nije jedan od ovih pet koji su usvojeni.
Hteo bih da pokušam još jednom da ubedim ministarku Mihajlović da razmisli o tome da prihvati i ovaj amandman na član 2, koji smo zajednički podneli Zoran Živković i ja.
Amandmanom član 2. Predloga zakona mi predlažemo da se promeni ovaj stav koji se tiče definisanja lica kojeg nazivamo finansijer. Naš predlog je da finansijer bude lice koje po osnovu zaključenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju itd, ali i da to bude ono lice koje ima izvesna prava u odnosu na to što je finansirao jedan deo za neku npr. izgradnju.
Prema zakonu, kako ste vi predložili, finansijer nije takvo lice. To može da bude samo lice koje će da da svoj novac, bez da raspolaže bilo kakvim pravima. Poštovana gospođo Mihajlović, mi smo onda zaključili sledeće – da nije logično da neko ulaže finansijska sredstva, a npr. da nema prava sticanja svojine na objektu koji finansira.
Koji bi bio motiv nekoj osobi ili nekoj grupi ljudi da finansira sa znanjem da nikada ne može da stekne bilo kakva prava, pa npr. ni pravo sticanja svojine na objektu koji finansira? Molim vas da razmislite o tome. Mislim da i ovaj amandman na član 2. Nove stranke može da bude prihvaćen. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Branka Bošnjak.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branka Bošnjak

Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministar, uvažene koleginice i kolege, ne bih previše dodala obrazloženju izmene člana 2, onome što je rekao prethodni kolega, samo želim da napomenem da uvođenje pojma finansijera, njega ne razgraničava i ne mora po pravilu da ga razdvoji od pojma suinvestitora i investitora.
Ukoliko eksplicite ostavimo u zakonu da finansijer nema pravo sticanja svojine na nekretnine, na onome što se gradi, to bi značilo da nijedan ugovor koji se potpisuje između investitora i finansijera ne može u sebi da sadrži nijedan član koji bi definisao neko pravo finansijera da makar po nekoj kaznenoj odredbi bude neko ko će imati pravo sticanja svojine. Znači, ne možemo čak pomenuti neku hipoteku, da ukoliko neko ne izvrši neku obavezu, ni hipoteku nad delom nekretnine ili nad nekretninom.
Predlažem da se moj član prihvati, jer smatram da finansiraju moramo ostaviti pravo sticanja svojine nad nekretninom. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Na član 2. amandman sa ispravkom je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije podneo je amandman na član 2.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Hvala.
Slično kao kod amandmana na član 1, smatrao sam da osnovna načela treba detaljnije razraditi upravo zbog onoga što postoji u našoj praksi i upravu zbog stanja u Republici Srbiji.
Naime, u članu 3. Predloga zakona, posle reči: „održivog razvoja kroz integralni pristup u planiranju“ predlažem da se dodaju reči: „i usklađivanje interesa korisnika prostora i prioriteta delovanja u prostoru, zaštite javnog interesa, zaštite privatnog interesa, ali nikada na štetu javnog interesa“.
Zbog čega smatram da ovako treba da glasi ovo načelo? Zapravo zbog toga što do sada često nije poštovan prioritet delovanja u prostoru i ako imamo takvu situaciju u praksi, onda smatram da to treba da bude sadržano u nekom od načela.
Zatim, zbog činjenice da je privatna svojina Ustavom izjednačena sa drugim oblicima svojine. Mislim da joj treba i kroz ovaj zakon priznati to pravo, s tim što nikada ne sme imati prioritet u odnosu na javni interes.
U tački 2, posle reči: „ravnomernog teritorijalnog razvoja“, što je apsolutno dobra kategorija, predlažem da se doda: „i usklađenog ekonomskog, socijalnog, ekološkog, energetskog, kulturnog razvoja Republike Srbije“. Zbog čega? Opet zbog stanja u našoj zemlji. Mi smo na evropskoj negativnoj listi po stepenu neravnomernog razvoja i on se, nažalost, posle 2000. godine povećavao. Stepen razvijenosti gradova i opština u Republici Srbiji ima najveći disbalans u Evropi.
Zbog toga smatram da u svim zakonskim rešenjima i kroz delovanje svih ministarstava treba da postoji apsolutna svest o ovakvom stanju i da svako u domenu svog delovanja propiše normativno da će učiniti sve da se takvo stanje poboljša, ali i u praksi da se to na drugi način reguliše.
U tački 3. posle reči: „racionalnog korišćenja zemljišta“ predlažem da se dodaju reči: „i prirodnih resursa“. Zbog čega? Zbog toga mi ne treba samo da racionalno koristimo zemljište. To je moje mišljenje. Mislim da zemljište nije jedini prirodni resurs. Ima mnogo drugih prirodnih resursa i zbog toga nisam video, po mom mišljenju, neki ozbiljan razlog zbog čega je ovo prihvaćeno, ako nije imala Vlada nameru da prihvati ceo amandman. Mislim da je kroz odbor, ako smatra da je neki od delova ovih amandmana racionalan, trebalo prihvatiti.
U tački 6, posle reči: „prevencije tehničko-tehnološki nesreća, zaštite od požara i eksplozija, zaštite od prirodnih nepogoda“ predlažem da se dodaju reči: „aseizmičkog projektovanja i građenja objekata, zaštite stabilnosti i trajnosti objekata“. Zbog čega? Tačno je. Ja kažem da je i Vlada u ovom delu u pravu. Ako Vlada kaže – zaštite od nesreća, to podrazumeva i zaštitu od zemljotresa. Međutim, Japanci su šampioni u preventivnom delovanju protiv zemljotresa, i zbog toga su posledice njihovih zemljotresa najslabije vidljive po njihovo stanovništvo i po njihove objekte, upravo zato što su i to planiranje za zaštitu od zemljotresa digli na najviši mogući nivo. Bez obzira što ovo podrazumeva u drugim načelima i drugim odredbama, i Vlada je tu u pravu, da se poštuju svi tehnički standardi i svi propisi, onda možemo u tome podrazumevati i da tu spada i planiranje od zaštite od zemljotresa.
Takođe, mislim da je potrebno obratiti posebnu pažnju na zaštitu objekata i trajnost objekata, jer se posebno zadnjih godina, na žalost, gradi sve nekvalitetnije, posebno to čine, bez obzira, ne želim nijednu kategoriju graditelja da izdvojim, ali često privatni graditelji, koji žele, u potrazi za profitom, što jeftinije i sa što manje sredstava da izgrade neki objekat, ali cena je stabilnost objekata, trajnost objekata i kvalitet objekata. Zbog toga sam smatrao, kažem, da i ovo načelo sa ovim odredbama treba razraditi. Hvala.