Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.
Uvažena koleginice, mislim da je notorna činjenica da je DS pisala zakon, ali DS nije birala direktore javnih preduzeća bez konkursa. To su svi, da stavim pod znacima navoda, vaši direktori, koji daju 75 miliona dinara predujma. To su vaši direktori. Avansno 75 miliona dinara. Uostalom, zakon je pisao USAID i sudije koje su dan danas u radnoj grupi i koje su stručnjaci za pomenutu oblast, dan danas. USAID, ambasador Kirbi, Aleksandar Vučić je najveći reformator u Srbiji, završen citat.

Kako smo sada došli do američkog ambasadora?

Objašnjavam ko je pisao zakon.
(Marijan Rističević, s mesta: Šta to znači?)
Znači USAID, eto.
Moram da kažem da je meni žao što se nepotrebno vraćate na to ko je pisao zakon. Svaki zakon se piše sa dobrom voljom. On se piše da promeni određenu oblast društvenog života. Ljudi kada pišu i prave zakone i predlažu ih Skupštini na usvajanje, oni ne razmišljaju uvek šta će se sve sa pisanim dokumentom dogoditi. Ne mogu da zamisle ni u ludilu da će biti ovakvih zloupotreba kakve se sada dešavaju.
Dakle, to ne abolira odgovornost za zloupotrebe sa izvršiteljima u poslednjih, hajde da kažem, da ne budem zloban, godinu i po dana. Ne razumem zašto se sada vraćate na to ko je pisao zakon. Znate ko je sve pisao Ustav, pa se pridržavamo Ustava, a neko i ne. To je potpuno irelevantno.
Ja vas pitam, kada već vi i ja gledamo u istom pravcu i istim pogledom gledamo na problem, apsolutno isto, otkud se sad pojavila Demokratska stranka u razgovoru? Zaista nepotrebno. Imate vaše direktore koji daju vašim izvršiteljima ogromne pare. To vi meni recite.

Zahvaljujem, poslaniče.
Reč ima Biljana Pantić Pilja, replika. Izvolite.

Ja ću samo jednu rečenicu.
Ovaj zakon je usvojen od strane većine 2011. godine. Očigledno je tadašnja većina koja je usvojila takav zakon mislila da će biti narednih 10, 15, do kraja života na vlasti, pa da će oni moći da primenjuju tako zakon, jer su tada imali svoje direktore, svoje izvršitelje, koji nisu isto postavljani po konkursu. Setimo se šta je rađenu po Novom Sadu dok je gradonačelnik Pavličić bio, tako da ne ulazimo sad u detalje oko toga, ali drago mi je što se slažemo i što će očigledno stranaka gospodina Stefanovića podržati ovakve izmene. Hvala.

Zatvaramo krug replika.
Da li se još neko do ovlašćenih javlja za reč? (Ne)
Prelazimo na listu.
Prvi govornik je narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala, gospođa predsedavajuća.
Gospođo Biljana Pantić, SPO i DHSS će sigurno podržati ove izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ali ćemo iskoristiti ovu priliku, pored ovih izmena i dopuna, da kažemo šta je po mišljenju naše poslaničke grupe neophodno da se uradi u ovim oblastima.
Mislim da je bilo potrebno izvršiti i jednu analizu dosadašnjeg efekta primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer ja spadam u grupu poslanika koja je sa dosta optimizma očekivala novi zakon o izvršenju i uvođenje privatnih izvršitelja. One analize koje smo imali priliku da vidimo pokazuju mnogo veću efikasnost u radu privatnih izvršitelja u odnosu na izvršitelje u sudu, odnosno na sudske izvršitelje. Jasno je da je u pitanju jedan ozbiljniji i odgovorniji odnos i jedan motiv za većom zaradom.
Gospođa Pantić je locirala vrlo precizno problem i sa tim su se složile sve poslaničke grupe. Međutim, ono što mi želimo da uradimo, da ne bismo po završetku mandata rada ove Vlade i ove Skupštine ponovo bili u jednom začaranom krugu, da nam tamo neki mangupi iz naših redova ili van naših redova podrivaju sistem, zloupotrebljavaju primenu zakona itd, mislim da je bilo potrebno navesti makar kod ovih najdrastičnijih slučajeva koji su to direktori imenom i prezimenom vršili zloupotrebe primene zakona, koji su to izvršitelji bili privilegovani, makar one najekstremnije slučajeve, i koja su to javna komunalna preduzeća, neka su pomenuta, a neka ne, koja su favorizovala očigledno. Ako nisu prekršila zakon, ako tu nema nečeg što se zove lukrativni motiv, u svakom slučaju su prekršili etičke norme, zloupotrebili su u primeni zakon i u svakom slučaju treba da snose i političku odgovornost i po mom mišljenju treba da izgube funkcije na kojima su.
Ovako, sve po sistemu - tamo neki neodređeni ljudi krše zakon, mislim da nije dovoljan korak i korak do kraja. Zbog čega? Naravno, ovo društvo je, ja sam o tome pričao u svim prethodnim sazivima Narodne skupštine Republike Srbije, a zbog toga smo se i našli na listi SNS kao koalicionog partnera na prethodnim izborima, mi smo zaista smatrali i dalje smatramo da je stepen korumpiranosti i kriminalizacije ovog društva nesnošljiv. Srpska napredna stranka i premijer Aleksandar Vučić su prva politička stranka koja je po obnovi višestranačja krenula u odlučnu borbu protiv kriminala i korupcije. Ali, da bi se posao završio do kraja, svako u segmentu svog delovanja mora da da tome doprinos. Ako imamo u okviru vladajuće većine ljude koji, ne znam zaista koji su to direktori, nisam se time bavio, ali šta ćemo ako su to direktori koje je imenovala vladajuća garnitura? Onda je time njihova odgovornost veća, jer u ovoj kampanji, sada kada treba da daju doprinos borbi protiv korupcije, oni čini mi se rade neki suprotan posao. Mislim da je ova moja sugestija zaista najdobronamernija.
S druge strane, slažem se sa procenama da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju kada smo ga donosili u pravno-normativnom smislu bio dobro rešenje, da je zaista Beograd kao dvomilionski grad imao samo jedan izvršni sud, a to je bio Četvrti opštinski sud u Beogradu, da su pozitivni efekti ovog zakona sigurno dominantni u odnosu na njegove negativne efekte i da ćemo mi sa naše strane dati konstruktivan doprinos da se svi negativni efekti primene ovog zakona izbace iz buduće njegove primene. Da bi se to uradilo, nama je zaista potrebna jedna sveobuhvatna analiza efekata primena ovih zakona i da lociramo problematiku koju bi ispravili na poseban način.
Druga ključna stvar je funkcionisanje Komore izvršitelja. Očigledno je da ni tu zakon nije na pravi način propisao pravila funkcionisanja Komore. Sada imamo situaciju da je često funkcionisanje te Komore izvršitelja, kao jednog bitnog organa za rad privatnih izvršitelja, u blokadi ili neefikasno ili se i tu ne pridržavaju određenih pravila, a pre svega etičkih. Ono što je sigurno dobro, to je da je SNS prepoznala problem, da je krenula u njegovo rešavanje. Ono što mi ispred naše poslaničke grupe tražimo, to je da se taj problem reši do kraja.
Navešću vam jedan primer koji sam skoro čuo u razgovor sa vrlo relevantnim predstavnicima Vlade Australije. Oni su čak bili prinuđeni zadnjih desetak, 15 godina u Australiji da mnoge zakone izmene, zbog toga što su imali dosta doseljenika, pre svega sa ovih prostora, Italije i Grčke, koji su kod svake primene zakona gledali kako da urade nešto suprotno, odnosno kako da se zakon zloupotrebi. To je sigurno slika možda na neki način i mentaliteta i odnosa prema primeni zakona, koji i ovde zaista ima duboke negativne korene.
Zbog toga kažem, mi ćemo sigurno podržati ovaj zakon. Dobro je što je SNS prepoznala pravi problem, dobro je što se monopoli koji trenutno postoje kod privatnih izvršitelja na ovaj način eliminišu, ali mislim da u ovom poslu treba ići do kraja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem. Poštovana predsednice, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, s obzirom na to da je predlagač izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju poslanička grupa SNS, dakle stranke koja veoma insistira na tome da je stub borbe protiv korupcije, iznenadilo me je da predloženim izmenama i dopunama su zapravo predložena rešenja koja umesto da sprečavaju, zapravo pogoduju korupciji u oblasti izvršenja.
Prema sada važećem Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, izvršni poverilac sam bira izvršitelja kojem će poveriti sprovođenje izvršenja na osnovu verodostojne isprave radi naplate komunalnih usluga. Danas razmatramo predlog poslaničke grupe SNS da izvršni poverilac ne određuje sam izvršitelja, već je dužan da se obrati Komori izvršitelja koja prema azbučnom redu i prebivalištu, odnosno boravištu dužnika određuje izvršitelja za postupanje u konkretnom postupku. Ono što mene iznenađuje jeste činjenica da je poslanička grupa SNS potpuno zanemarila važeći Zakon o javnim nabavkama, koji je upravo ta poslanička grupa i podržala u ovoj Skupštini i koji je onoliko hvalila kao revolucionaran preokret u borbi protiv korupcije.
U vezi sa tim, moram da postavim pitanje. Ako je taj zakon o javnim nabavkama toliko dobar kao što ste ga hvalili, zašto onda u ovom slučaju izbegavate njegovu primenu? Zašto mislim da je neophodno u slučaju izbora izvršitelja primeniti Zakon o javnim nabavkama? Zbog toga što ovde govorimo o novčanim potraživanjima na osnovu komunalnih i sličnih usluga za koju su nadležni isključivo izvršitelji. Ako pođemo od činjenice da komunalne i slične usluge pružaju u Srbiji pretežno javna i javno-komunalna preduzeća, koja su budžetski korisnici, onda je jasno da je reč o naručiocima definisanim u članu 2. Zakona o javnim nabavkama. Dakle, nije prepuštena sloboda u tumačenju šta se ima smatrati naručiocem, šta ne, izričito je propisano na koga se Zakon o javnim nabavkama odnosi i ko je dužan da ga bezuslovno primenjuje.
S druge strane, izvršitelji vrše javna ovlašćenja, ali oni tu svoju delatnost vrše ili kao preduzetnici ili kao članovi ortačkog društva i kao takvi predstavljaju školski primer ponuđača, opet u skladu sa definicijama sadržanim u Zakonu o javnim nabavkama. Da je napred navedeno tačno potvrđuje pre svega sam zakon o javnim nabavkama, koji je u članu 7. naveo šta se izuzima, koja vrsta roba i usluga se izuzima iz javnih nabavki, gde ni izričito a ni posredno nije navedena usluga izvršitelja, odnosno pravna usluga izvršitelja, kao nešto što se izuzima iz postupka javnih nabavki.
S obzirom na to da ste taj zakon o javnim nabavkama doneli vi, da ste hteli da tu vrstu usluge izuzmete, mogli ste. Na primer, članom 7. stav 1, tačka 8), izričito ste iz postupka javnih nabavki izuzeli usluge javnih beležnika. Tu onda nema dileme na koji način se vrši odabir javnih beležnika, ako za potrebu za uslugama javnih beležnika imaju budžetski korisnici, ali izvršitelje niste izuzeli i ne postoji baš ni jedno opravdanje zbog čega se odabir izvršitelja ne sprovodi po postupku javnih nabavki a ne preko Komore izvršitelja.
Kada kažete da Komora određuje izvršitelje, to ne samo da je nedorečeno, u smislu da se ne zna kome se poverilac obraća, da li se obraća izvršnom odboru komore, koji je organ koji se stara o poslovanju Komore, ili se obraća predsedniku Komore, što je prilično rizično rešenje, da samo jedan čovek odlučuje o odabiru izvršitelja za celu Srbiju, i to opet bez ikakve kontrole.
Kada kažete da je Komora dužna da u roku od pet dana odredi izvršitelja, a ukoliko ona to ne uradi onda izvršni poverilac sam bira izvršitelja na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, pitam vas, šta će se desiti ako dužnik ima prebivalište na području gde nema izvršitelja, ili zato što nije imenovan, ili zato što je imenovan pa razrešen, penzionisan i slično? Da li onda razumete u kakav položaj stavljate izvršnog poverioca u tom slučaju?
Kada predlagač u obrazloženju ovog zakona kaže da pojedini izvršitelji imaju veliki broj predmeta, a da drugi imaju zanemarljivo mali broj predmeta, pa eto, predlagač želi da ovim izmenama postigne pravičnu i ravnopravnu raspodelu predmeta, vi kao da zanemarujete jednu osnovnu činjenicu, a to je da izvršni postupak ne postoji zbog izvršitelja. Izvršni postupak postoji zbog izvršnog poverioca i izvršnog dužnika.
Izvršni poverilac je lice čije se potraživanje ostvaruje u postupku izvršenja i jasno je da je njegov interes da se postupak izvršenja sprovede brzo i efikasno, pri čemu apsolutno ne treba da ga zanima azbučni red izvršitelja, već kako će doći do izvršitelja koji će na najbrži i najjeftiniji način da naplati njegovo potraživanje.
Izvršni dužnik je, s druge strane, lice prema kome se potraživanje ostvaruje i jasno je da ni njega ne treba da zanima azbučni red izvršitelja, već samo da se u postupku izvršenja poštuju njegova prava, pre svega njegovo pravo na prigovor, i da mu se ni jedan jedini dinar više ne naplati od onoga što duguje.
Ako zaista želite da postignete ravnopravan tretman svih izvršitelja, onda jedini način jeste da ih uvedete u sistem javnih nabavki. I sami ste, kao što sam rekla, pričali da je Zakon o javnim nabavkama revolucionarno dobar, da svodi korupciju na minimum, a to znači onda da ne postoji baš ni jedan razlog da ga u ovom slučaju ne primenite.
Na primer, advokatske usluge takođe podležu javnim nabavkama, iako je odnos između advokata i njegovog klijenta pre svega odnos poverenja, a ne odnos cene i ostalih uslova. Sada, ako se advokati u postupku javne nabavke međusobno takmiče, ne samo u pogledu cene, već i u pogledu ostalih uslova koje pružaju i trude se da dostave što povoljniju ponudu, advokat koji dostavi najpovoljniju ponudu dobija posao. Tako treba da bude i sa izvršiteljima. Nikakav problem nije da onaj ko dostavi bolju ponudu dobije posao i onaj ko inače dostavlja dobre ponude ili bolje ponude da ima više posla od ostalih.
Ne razumem potrebu da se uvodi uravnilovka ni kroz ovaj zakon ni kroz postupanje komore. Predlažem vam da umesto ove uravnilovke, koja nikada do sada, i kroz istoriju nije dala dobar rezultat, stvorite uslove za fer i transparentnu utakmicu između izvršitelja jer će tako biti dobro i izvršiteljima, ali i poveriocima i izvršnim dužnicima.
U obrazloženju ste povukli paralelu između vašeg predloga da izvršitelja određuje Komora i Zakonika o krivičnom postupku u delu koji se odnosi na određivanje branilaca po službenoj dužnosti. To poređenje je apsolutno neprihvatljivo. Prvo, zbog toga što okrivljeni u krivičnom postupku uopšte nema po svom položaju, pravima i obavezama nikakvih dodirnih tačaka sa okrivljenim u krivičnom postupku.
Druga stvar, okrivljeni u krivičnom postupku u slučaju kada je obavezna odbrana ima prethodnu mogućnost da sam bira branioca koga god hoćete, a vi izvršnom poveriocu vašim predlogom uskraćujete to pravo. I treća stvar, kada se određuje branilac po službenoj dužnosti to se radi na osnovu spiska koji dostavi Advokatska komora, ali Advokatska komora na spisak branilaca po službenoj dužnosti ne stavlja po automatizmu sve advokate koji su pri nadležnoj Advokatskoj komori upisani u imenik. Ona strašno vodi računa o tome, o stručnom znanju i o stručnom radu advokata koji mora da bude takav da garantuje postojanje pretpostavki za uspešnu odbranu. Vodi se računa o stažu advokata u advokaturi i ono što je posebno važno jeste, da je taj spisak branilaca po službenoj dužnosti javan. Dakle, objavljuje se i na internet stranici i na oglasnoj tabli advokatske komore i suda. Sve ove uslove vi ste propustili da odredite za izvršitelje.
S druge strane, ako bi se i prihvatio ovaj vaš predlog, pitam vas gde su garancije i ko vrši kontrolu nad tim da će Komora zaista poštovati azbučni red? Da li je realno očekivati da će izvršitelj koji pripada toj komori u slučaju da sumnja u poštovanje azbučnog reda od strane te Komore istu tu Komoru prijavite ministarstvu. I sada, čak i da prijavi i da čak i da ministarstvo utvrdi da su postojale nepravilnosti u izboru izvršitelja i da azbučni red nije poštovan, šta će se u tom slučaju desiti? Da li ćete poništiti dodelu predmeta, što bi bilo jedino normalno u situaciji ako bi se utvrdilo postojanje nekih nepravilnosti? Ako ćete poništiti dodelu izvršeno raspoređivanje predmeta ko snosi posledice toga, pa izvršni poverilac i dužnik ni krivi ni dužni. Izvršni poverilac zbog toga što je očigledno neosnovano se pouzdao u rad Komore izvršitelja, a izvršni dužnik koje možda čak i izvršio svoju obavezu, ali izvršitelju za koga se naknadno utvrdi da uopšte nije bio nadležan.
Dalje, ako ste već izmenili mesnu nadležnost, pa umesto nadležnosti prema sedištu poverioca, odredili nadležnost prema prebivalištu, odnosno boravištu dužnika, onda meni nije jasno zašto niste i ostale članove tog poglavlja Zakona o izvršenju i obezbeđenju uskladili sa tim. Sada na primer član 256. koji govori o nadležnosti za odlučivanje o prigovoru i predviđa da o prigovoru odlučuje Veće suda na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverilaca. Vi, to niste menjali.
Dakle, vašim izmenama ovaj član nije obuhvaćen i kada bi se sada prihvatio vaš predlog bez izmena člana 256. to bi u praksi značilo da je za podnošenje predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave za naplatu novčanih potraživanja po osnovu komunalnih i ostalih usluga nadležan izvršitelj na čijem području dužnik ima prebivalište, odnosno boravište, a da je za odlučivanje o prigovoru nadležno Veće suda na čijem području poverilac ima svoje sedište.
Praktično, to bi izgledalo ovako. Ako bi na primer Telekom čije je poslovno sedište u Beogradu želelo da naplati neko svoje potraživanje za uslugu mobilne telefonije nekog pretplatnika u Užicu, ono bi moralo da se obrati Komori koja bi odredila izvršitelja sa područja Užica. Ali, ako bi u tom postupku poverilac ili dužnik uložili prigovor, onda o tom prigovoru ne bi odlučivao sud u Užicu, što bi bilo logično, ekonomično i sve ostalo, nego bi odlučivao sud u Beogradu. Kada sud u Beogradu odluči on bi opet vratio predmet izvršitelju u Užicu na dalje postupanje.
Pretpostavljam, da je ovde samo reč o previdu, a ne o nameri, s obzirom na to da je zbrda zdola pripremljen ovaj predlog, ali vas molim da učinite napor, da svaki sledeći put kada predlažete neke izmene se potrudite da vidite kako se te izmene uklapaju u postojeće odredbe i da li je potrebno i neke druge odredbe zbog toga menjati i usklađivati, a ne da ovako imamo jedan prilično konfuzan predlog koji se ne uklapa čak ni sa odredbama istog poglavlja, istog zakona.
Ako ste već izjednačili tretman javnih beležnika i izvršitelja u pogledu toga što ste ih izuzeli iz javnih nabavki, onda vas pitam, zašto niste i izvršitelje, kao što ste i javne beležnike obavezali da taj svoj privilegovan, a neki bi rekli i monopolistički položaj, da na ime toga uplaćuju isto kao i javni beležnici 30% od ukupno ostvarenih prihoda u budžet Republike Srbije.
Za sam kraj, želim da vas i pohvalim, da ste konačno ozbiljno shvatili Ustav Republike Srbije i da ste ispoštovali obavezu propisanu članom 196. koja propisuje da zakon stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja čime ste pokazali da se sve može kada se hoće i kada se na vreme uradi. Hvala.