Zahvaljujem gospođi Martinović.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, a neka se pripremi narodna poslanica Irena Aleksić. Izvolite gospodine Jovanoviću.

Nakon svih ovih diskusija koje su tekle od samog početka današnje rasprave iznedrila su se neka pitanja na koje bi se možda mogao dati odgovor, ali i istovremeno i pitanja koja ukazuju na neophodnost  potrebe, kako sam to u načelnoj raspravi rekao, konačnog sistemskog rešenja u oblasti izvršenja.
Postavilo se pitanje kako izbeći diskriminaciju. Da ne bi građani sa ove sednice Skupštine bili pod jednom zabludom ili predrasudom da mi faktički branimo izvršitelja od izvršitelja, takav utisak može da se stekne.
Mi branimo državu od bilo koje vrste koruptivnog delovanja, mi branimo Ustav zato što se suprotstavljamo bilo kom obliku diskriminacije i što je najvažnije branimo zakon i zakonitost. Tačno je. Ovde je jedna uvažena koleginica rekla šta je suštinski smisao izvršenja, a to je zaštita interesa poverilaca koji svoj interes manifestuju tako što žele da na najbrži, najefikasniji način dođu do realizacije svog potraživanja. To je tačno, ali je isto tako tačno da to efikasno brzo ne mogu izvršiti ukoliko se primene odredbe Zakona o javnim nabavkama.
Uvaženi kolega Borko Stefanović je dao dva predloga. Jedan predlog je bio izbor izvršitelja preko rešenja koja daje Zakon o javnim nabavkama a drugi je predlog bio kompjuterskom metodom. Ja moram ovde da skrenem pažnju na nešto što niko ne može dovesti u sumnju. Javnim nabavkama mi samo doprinosimo da se izvršenja sprovode još duže nego što jesu. Javnim nabavkama doprinosimo da izvršni postupak koji ponegde traje i po nekoliko godina, pošto je Užice više pomenuto, ja ću reći da u Užicu izvršenja pod brojem i) ima preko 3.900 nerešenih predmeta a na osnovu verodostojnih isprava ili kako mi to kažemo pod iv) brojem preko 16.200 predmeta. Te predmete nesumnjivo ne mogu rešavati efikasno i brzo izvršitelji pri sudovima. Dobra intencija da se ti predmeti ustupaju privatnim izvršetiljema, ali ako se oni i pored ovoliko velikog broja angažuju principom javnih nabavki, onda ćemo doprineti da taj postupak i dalje predugo traje. Ovo su podaci koji su apsolutno tačni. Ovo su podaci koji su dobijeni iz suda. Slažem se, kao pravnik, ni u kom slučaju ne bih mogao na moju lokaciju da agresivno nastupim i da kažem izvršenje nije u interesu izvršnog poverioca, pa onda u čijem interesu bi bilo ako nije u interesu izvršnog poverioca.
Efikasnost naplate potraživanja, kada su u pitanju javne i javno-komunalne usluge može da se postigne tako što će izvršitelji svoj posao da rade odgovorno i savesno, da se spreče diskriminacije između njih, ali isto tako da se ta odgovornost reši na način koji može jedino sistemskim putem da se reši, a to je da se ustroji pitanje disciplinske odgovornosti, da se izvrši posebno ustrojstvo komore i po mom dubokom ubeđenju, bez obzira što sam u načelnoj raspravi podržao novi zakon o izvršenju i obezbeđenju, smatram da mi treba da tražimo od resornog ministarstva da donese poseban zakon o privatnom izvršitelju. Taj sistemski deo izvršitelji ne moraju da budu u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju kao institucija, ne moraju da budu obuhvaćeni.
Poseban zakon o privatnim izvršiteljima je ustrojen u mnogim demokratskim zemljama, zemljama koje su daleko uređenije, daleko ekonomski snažnije i moćnije od Srbije.
Lično sam, dok sam bio u Ministarstvu pravde na funkciji državnog sekretara obišao Holandiju kao zemlju koja daje najbolje moguće primere, najbolja moguća rešenja u postupcima izvršenja. Oni imaju poseban zakon o privatnim izvršiteljima. Mi treba da se po tom modelu opredelimo i da van izvršenja i obezbeđenja ustrojimo ono što se odnosi na komoru, ono što se odnosi na izvršitelje i da postavimo jasna pravila rada i komore i izvršitelja.
Kada sam pomenuo i rekao da je najbolje moguće rešenje, po mom dubokom uverenju, primena algoritma, ja onda moram da vam kažem i uvaženoj koleginici Martinović i svima ovde, da je privredno pravosuđe kao elitni deo pravosudnog sistema ovaj problem rešilo kada su u pitanju stečajni upravnici.
Podsetiću i stečajni upravnici su bili veliki problem i veliki balans zbog toga što se koruptivno delovanje pojavilo i u tom segmentu. Najosetljiviji segment prodaje imovine stečajnog dužnika, prodaje stečajne mase, obezvređivanje, otuđivanje u bescenje, nameštanje kupovine itd. itd.
Ko je to činio? Činili su stečajni upravnici. Zašto? Zato što je jedan stečajni upravnik imao po, ne znam koliko predmeta, na desetine, stotine i hiljade. Taj primer ne sme da bude primer koji će biti model za rešenje koje mi nudimo. Rešenje koje mi nudimo je vrlo jednostavno.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je to softverski rešilo, uvela princip algoritma i nikada jedan stečajni upravnik ne može biti u više stečajnih predmeta istovremeno i ne može biti određen u jednom, pa istog dana u drugom stečajnom predmetu. Taj princip može da se ustroji i ovde, ali ono što je rečeno od svih govornika to je potreba za novim sistemskim rešenjem. To je potreba kada se bude donosio novi zakon.
Da li će to biti zakon o izvršenju ili obezbeđenju ili će biti poseban zakon o izvršiteljima, nebitno je. Bitno je da se ustroji kao sistem, da se sistemski reši. Tek tada možemo se nadati da ćemo izbeći koruptivna delovanja i da neće biti diskriminacije. Pomenuto je ovde od pojedinih kolega da su direktori vezani za stranačka opredeljenja, da su neki direktori u javno-komunalnim preduzećima iz jedne ili iz druge stranke.
Ovde ne sme ni u kom slučaju da se to apostrofira kao primarno. Da li su žuti i crveni i neki drugi? Mi i te kako dobro znamo kada smo donosili Zakon o javnim preduzećima, da je jedna od odredaba bila da direktori preduzeća ne mogu biti partijski opredeljeni, ako jesu da moraju zamrznuti svoje funkcije u strankama čiji su članovi.
Naravno, ne mislim da je to Zakon koji je dao mnogo dobra rešenja i on će sigurno podleći određenim izmenama i dopunama ili donošenju novog zakona, ali ni u kom slučaju na ovoj sednici Skupštine ne sme da bude primat u diskusiji i ono što je esencijalno da se vezujemo za stranačka opredeljenja i da preko stranaka se opredeljujemo oko toga da li su izvršitelji određeni kako treba, pravilno ili nepravilno.
Suština je da izvršitelj ne sme ni u kom slučaju doći u situaciju enormnog obogaćenja, a to je istovremeno zaštita pravnog poretka. To je istovremeno zaštita Ustava, kako je ovde rečeno i to je istovremeno zaštita pravde i pravičnosti.
Zbog toga zaista ostajem pri svemu onome što sam u načelnoj raspravi rekao i želim da samo ove izmene i dopune koje će se popraviti i poboljšati amandmanima budu isključivo prelazno rešenje, ali samo prelazno rešenje do donošenja konačnog sistemskog rešenja kojim ćemo rasteretiti hipoteke, neefikasnosti pravosuđa, ogromnog vremenskog perioda u kome se sprovode izvršni postupci, a samim tim štete isključivo izvršnih poverioca.
Podsetiću da je mnogo zakona doprinelo da se izvršni poverioci nađu u jako nepovoljnom položaju. Mi smo imali u toj situaciji i odredbe Zakona o privatizaciji koji je onemogućio sprovođenje izvršenja izvršnim poveriocima prema subjektima, prema dužnicima koji se nalaze u postupku privatizacije odnosno restrukturiranja.
Na taj način je milion izvršnih poverilaca odlazilo u privrednu smrt. Na taj način je na desetine hiljada zaposlenih odlazilo na ulice. Na taj način su mnogi ostajali bez osnovnih uslova za egzistenciju. Na taj način je država ostala bez popune budžeta. I to se vezuje za odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju iako je u pitanju drugi zakon koji to sprečava. Upravo su sve to razlozi da ipak, bez obzira koliko kritikovali ili koliko hvalili predložene izmene i dopune, prihvatimo da je ovo nužnost, prihvatimo da ovo moramo sprovesti.
Ja se nadam uz popravke amandmanima i nadam se da će zaista to biti prelazno rešenje do najkraćeg vremenskog perioda kada ćemo doneti konačan zakon bilo izvršiteljima, bilo o izvršenju i obezbeđenju. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospođo Martinović, po kom osnovu?
(Vesna Martinović, s mesta: Kolega me je pomenuo imenom i prezimenom, u negativnom kontekstu, pogrešno tumačenje.)
Ja u govoru gospodina Jovanovića ništa nisam čuo što bi …
Upravo sam se konsultovao sa kolegom da li je bilo bilo šta što bi moglo da izazove repliku.
Da li je vas spomenuo imenom i prezimenom?
Gospodine Jovanoviću, molim vas, da li ste spomenuli gospođu Martinović.

Spomenuo sam gospođu Martinović, ali ne u negativnom kontekstu, samo sam prokomentarisao njenu izjavu i ništa više.

Izvolite, gospođo Martinović.

Dakle, samo jedno razjašnjenje.
Pravo na repliku imamo ne samo kada nas neko uvredi nego i kada nas pogrešno razume ili pogrešno protumači ono što smo rekli.
Ja bih vas molila, pošto ste jedini predsedavajući za tim stolom da obratite pažnju šta pričamo, kako biste mogli normalno da vodite sednicu. Dakle, samo kratak odgovor kolegi. Uzalud se vi i ja sada nadmećemo da li je javna nabavka osnovana ili ne.
Zakon je u ovoj skupštini pre dve godine donet. On mora da se primeni. Ako ne valja, treba da se menja. Ako dečiji vrtići su dužni za mleko da raspisuju javnu nabavku čija vrednost sigurno ne prelazi milione i milione o kojima smo danas od predlagača slušali, onda ćemo se složiti da je ovde više nego neophodno da se otvori tržišna utakmica i da se stvore uslovi za jedan transparentan način međusobnog nadmetanja između izvršilaca u pogledu obavljanja pravne usluge izvršenja.
Ako Zakon o javnoj nabavci nije dobar, a ja mogu da se složim donekle sa vama, onda treba da ga menjamo, ali ne da se pravimo da ne postoji, to je vrlo opasno. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Martinović.
Nisam želeo da vas prekidam, ne možete vi na takav način da nas usmeravate kako da vodimo Narodnu skupštinu i sednicu Narodne skupštine.
Ja sam vas pažljivo slušao dok ste govorili, gospodina Jovanovića. Konsultovao sam se sa sekretarom o trenutnom momentu dešavanja i toka sednice. Možda samo u trenutku nisam čuo da je pomenuo vaše prezime, ali samo izlaganje i pogrešno tumačenje nije bilo u pravcu da vi možete da dobijete repliku. I, vrlo dobro znate da o tom tumačenju da li imate pravo ili ne o replici, ne govori samo Poslovnik nego ja kao predsedavajući, ili predsedavajući koji u tom trenutku tumači i može da donese odluku da li imate prava na repliku ili ne. Ne može po automatizmu da vi samo kažete neko vas je pogrešno protumačio i vi u tom trenutku imate pravo na repliku. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić.
(Neđo Jovanović, s mesta: Replika.)
Ne može tako gospodine Jovanoviću i sada u nedogled da…
(Neđo Jovanović, s mesta: Replika, isto pogrešno tumačenje.)
U pravu ste, ako sam dao gospođi Martinović iako nije imala pravo, izvolite vi iako nemate pravo.

Zahvaljujem se.
Očigledno je da postoji određeno nerazumevanje kada su u pitanju suštinski delovi predloženih izmena i dopuna. Ja nisam rekao ni u kom slučaju, niti mi u Poslaničkoj grupi SPS smatramo da se zakoni ne primenjuju. Daleko od toga, i ne daj Bože.
Zakon kakav je donet, ma kakav, bio je uvek i ostaće zakon u primeni. Ali, ovde nije suština da li zakon o javnim nabavkama mora biti primenjen, nego je suština kako ćemo sistemski rešiti problem, a ja sam dao primer i predlog rešenja problema i molim ponovo da se pažljivo sasluša kako je to rešeno, kako sam rekao, kroz princip algoritma. Kako je to rešeno kada su u pitanju stečajni upravnici.
Nije bitno da li ćemo taj zakon o javnim nabavkama sada primeniti ako ne moramo, ako možemo drugačije da to rešimo sistemski, ako ćemo kroz budući zakon doneti daleko bolje i kvalitetnije rešenje. Ako nemamo kvalitetnije i bolje rešenje, naravno primenićemo javne nabavke, bez obzira koliko bile štetne ili ne, ali moj predlog nije to. Moj je predlog da se u budućem zakonu pronađe rešenje koje će ovaj problem da reši na najbolji mogući način, a uveren sam da je najbolji mogući način upravo algoritam. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić, a neka se pripremi narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite gospođo Aleksić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, narodni poslanici i poslanice, tačno je da predviđene izmene i dopune zakona o kojima danas diskutujemo, Zakona o izvršenju i obezbeđenju, tačno je da se odnose samo na jedan član. Ali, upravo je taj član izazvao najveći broj problema, a samim tim i najviše zloupotreba u praktičnoj primeni zakona koji je donesen 2011. godine.
Naime, po postojećem zakonu imamo jednu situaciju da izvršni poverilac sam bira izvršitelja i to iz mesta gde se nalaze sedišta tih preduzeća, a to su uglavnom veliki gradovi, u najvećem broju slučajeva to je Beograd, tako da imamo jednu situaciju da postoje izvršitelji koji imaju puno posla i postoje izvršitelji koji nemaju uopšte posla, tako da imamo neke apsurdne situacije koje su same po sebi nelogične, da izvršitelji iz Beograda idu u gradove kao što su Kraljevo, Priboj, mnogi drugi gradovi, a izvršitelji u tim gradovima ostaju bez posla.
Smatram da je to pogrešno i da niko bolje ne može da poznaje prilike u nekom gradu i ostale okolnosti od osoba koje žive u tom gradu, tako da se predviđenim izmenama i dopunama to menja. Naime, sada će izvršni poverilac, više ne bira izvršitelja, to će činiti komisija, i ono što je jako bitno da će ubuduće izvršitelj biti iz mesta, biraće se sa teritorije gde se nalazi prebivalište dužnika. Mislim da je to iz razloga koji sam već navela jako pozitivno, tako će doći do nečega što se zove jedna ravnomerna i ja bih rekla pravedna regionalna raspodela predmeta, što nam je bilo više nego potrebno.
Kao što sam malo pre već napomenula, ubuduće izvršitelje biraće komisija i to u vremenskom roku koji je predviđen zakonom od pet dana od dana pristizanja zahteva od poverilaca, izvršitelji će biti birani po jednom sasvim jednostavnom principu, po azbučnom redu. Ovaj princip pokazao se kao krajnje efikasan u nekim drugim oblastima kao što je na primer dodeljivanje odvetnika, odnosno advokata po službenoj dužnosti.
Samo ukoliko komisija ne odreaguje u zakonom predviđenom roku, u roku od pet dana, tek tada poverilac će imati pravo da odredi izvršitelja, ali opet poštujući pravilo da izvršitelj mora da bude sa teritorije gde se nalazi boravište dužnika.
Smatram da svim ovim izmenama i dopunama koje sam sada nabrojala da njihov osnovni cilj jeste da se konačno uvede red u ovoj oblasti, da se uvede jedan efikasan sistem izvršenja i da se prenebregnu brojne zloupotrebe i brojne nepravilnosti koje postoje u praktičnoj primeni postojećeg zakona.
Samo neke ću nabrojati od tih nepravilnosti kao što su neuredna evidencija, nedovoljno jasan položaj izvršitelja, a naravno, čim je nešto nedovoljno jasno, automatski je podložno različitim vidovima zloupotreba, što ovde nije nikakav izuzetak.
U našoj zemlji trenutno ima oko 199 izvršitelja i zaista svakodnevno možemo čuti različite, jako negativne komentare od strane građanstva koji nažalost nisu ni malo neutemeljeni, komentare tipa da više košta usluga izvršitelja nego sam dug, zaista to daje jednu jako ružnu sliku o nama kao o društvu. To nam zaista nije potrebno. Nisu nam potrebne situacije koje su itekako dobro poznate da imamo situacije da izvršitelji za iste usluge različito naplaćuju, što je krajnje nedopustivo.
Zatim, favorizovanje, ono što je itekako prisutno, favorizovanje određenih izvršitelja, ali ne na osnovu njihove stručnosti što su ti ljudi previše stručni pa se stalno biraju, već na osnovu različitih interesa, pre svega prijateljski veza, nepotizma i ostalih razloga, što je apsolutno nedopustivo.
Smatram da će se predloženim izmenama i dopunama to ispraviti, da će se uvesti jedan red, jedna pravna sigurnost u ovu oblast, što je više nego potrebno, što je odlika svakog zrelog i odgovornog društva, što Srbija želi da postane u pravom smislu te reči, tako da se nadam da će sve kolege podržati ovu našu inicijativu i u danu za glasanje dati svoj glas za predviđene izmene i dopune. Zahvaljujem.