Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 22.12.2014.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/469-14

22.12.2014

Beograd

Sednicu je otvorio: Igor Bečić

Sednica je trajala od 10:10 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik dr Ivan Bauer. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Ivan Bauer

Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će u Danu za glasanje podržati Predlog rebalansa budžeta za 2014. godinu, Predlog zakona o budžetu za 2015. godinu i sve prateće zakone.
Današnju diskusiju ću fokusirati uglavnom na Predlog zakona o budžetu i na prateće mere fiskalne konsolidacije, odnosno na, da tako kažem, neki pogled u sutra, a taj pogled u sutra je nemoguće, čini mi se, napraviti a da ne pogledamo malo u prošlost. Kada pogledamo u prošlost, možemo da vidimo da je Srbija još od 2005. godine na jednoj postojanoj trajektoriji konstantnog povećanja rashoda, smanjenja prihoda budžeta, rasta budžetskog deficita i povećanja javnog duga. Tu trajektoriju smo mi, čini mi se, u priličnoj meri uspeli da zaustavimo u ovom poslednjem kvartalu 2014. godine, bez obzira na šok koji smo imali, odnosno na poplave koje smo imali u prvom delu 2014. godine i sada ulazimo u 2015. godinu sa ambicijom da uđemo u jedan proces preokretanja te putanje.
Kada govorimo o tome šta smo uspeli da postignemo već sada, prva stvar koja mislim da je veoma važna a koju treba da kažemo jeste da smo uspeli, čini mi se, već u prvoj godini primene ovog trogodišnjeg plana mera fiskalne konsolidacije da značajno smanjimo ukupan deficit. On je smanjen sa 7,8% bruto-domaćeg proizvoda, barem prema onim podacima koje posedujemo, ne možemo govoriti o uštedama koje će eventualno biti postignute zato što će one biti predmet praktično tek u izveštaju o izvršenju budžeta, dakle, mi u ovom trenutku raspolažemo sa podatkom od 7,8% bruto-domaćeg proizvoda u 2014. godini i projektovanih 5,8% bruto-domaćeg proizvoda u 2015. godini. S obzirom na konzervativne procene, to 5,8% može da bude i manje, kao što će i onih 7,8% najverovatnije biti manje.
U svakom slučaju, mi govorimo o negde oko 2% ušteda u budžetskom deficitu u jednom trogodišnjem planu koji targetira u 2017. godini budžetski deficit od 3,8%. Dakle, planiramo da za tri godine ostvarimo neko smanjenje od nekih 4% bruto-domaćeg proizvoda, a već u prvoj godini ostvarujemo 2%. Dakle, praktično, za 2016. i 2017. godinu nam ostaje, pod znacima navoda, samo po 1% bruto-domaćeg proizvoda za smanjenje, što će biti svakako mnogo lakše ostvariti nego ovih 2%.
Kada govorimo o merama fiskalne konsolidacije, one nisu ništa novo. Mi još od 2012. godine, tačnije rečeno od rebalansa u 2012. godini, primenjujemo mere fiskalne konsolidacije, ali primenjujemo mere fiskalne konsolidacije koje su se prevashodno bavile prihodnom stranom budžeta, odnosno nisu rešavale strukturne probleme koje se u tom budžetu nalaze. Dakle, mere same po sebi nisu ništa novo. Ono što jeste novo, bolje i drugačije, jeste način na koji te mere odnosno kako te mere sprovodimo.
Mislim da je tu vrlo važno reći jednu stvar, a to je da, čini mi se da smo završili sa jednim periodom u kome smo imali običaj u nekim delovima tog perioda da na veštački način stvaramo suficit ili smo imali običaj, izvinićete što koristim jedan kolokvijalan izraz, da u nekim periodima štelujemo deficit. To je prva stvar koja mislim da je veoma važna i da je suštinska stvar.
Drugo što je vrlo važno jeste da prestajemo sa praksom stalnog gašenja požara, odnosno primene jednokratnih ili, ako hoćete, ad hok mera. Ovog puta idemo u mere koje su usmerene na rešavanje strukturnih problema.
Sledeća stvar koja mislim da je izuzetno važna jeste da su po prvi put prilikom izrade budžeta korišćene projekcije koje su bile vrlo konzervativne po svojoj prirodi, ako hoćete, čak, usudio bih se da kažem – po malo pesimistične. To je nešto što je novo i to je nešto što je drugačije. Pokazalo se u prethodnom periodu da smo vrlo često imali običaj da imamo vrlo optimističke procene, naročito prilikom projektovanja prihoda budžeta, koje se potom nisu ostvarivale. Prvo smo trpeli kritike Fiskalnog saveta, potpuno opravdane, a potom smo imali probleme da u rebalansima budžeta treba da objašnjavamo zbog čega su te procene bile pogrešne.
Na kraju krajeva, citiraću ministra Vujovića, po prvi put, kako vi rekoste, ministre – sve ono što je bilo ispod crte, automatski ide iznad crte. Dakle, nema više prikrivenih troškova. Imamo jedan budžet koji je konačno, čini mi se, u priličnoj meri transparentan i samim tim, rekao bih, takođe kredibilan.
Pomenuo sam da smo imali dobre rezultate u poslednjem kvartalu 2014. godine i zaista u 10. i 11. mesecu, odnosno oktobru i novembru 2014. godine, mi beležimo za naše pojmove značajan rast naplate PDV-a, što je posledica dva faktora. Jedan je stabilizacija poreskog sistema, koja je nastala nakon nekih stalnih promena koje unose distorzije u poreski sistem, a druga stvar jeste jedna ozbiljnija kontrola na terenu koja je dovela do, rekao bih, boljeg obuhvata.
Zatim imamo takođe jedan vrlo značajan parametar, odnosno indikator, a to je značajno povećanje naplate akciza na duvanske proizvode. To je vrlo značajno zato što smo u 2013. godini i u prvoj polovini 2014. godine imali vrlo značajne padove u naplati akciza na duvanske prerađevine, negde oko 20%. Sada imamo prvi put, dakle, posle godinu i po dana, rast naplate. Tu bih naročito pohvalio Vladu i nadležno ministarstvo. Mi smo, bez obzira na to, ipak, kada smo pravili projekcije naplate akciza za 2015. godinu, išli sa, opet jednom, rekao bih, pesimističnom procenom, dakle, nije uopšte ukalkulisano to da imamo porast naplate akciza. Naravno, imamo ovaj trend koji se nastavlja, a to je rastući trend naplate akciza na naftne derivate.
Ovo što sam sad rekao nije nešto što treba da nas uljuljka i da to znači da treba da stanemo sa nastavkom primene mera. Ja bih rekao da moramo mnogo ozbiljnije u 2015. godini da primenjujemo mere, odnosno, moramo da nastavimo da radimo na jačanju kapaciteta poreske uprave, moramo da radimo na jačanju, čini mi se, sinergije inspekcijskih službi odnosno njihove međusobne saradnje, da bismo na taj način postigli bolje rezultate.
Treća stvar, koja mislim da je veoma važna, jeste da moramo da radimo na jačanju svesti kod građana, tj. građani moraju da shvate da oni koji ne plaćaju poreze, praktično zavlače ruke u njihove džepove.
Kada govorimo o budžetu za 2015. godinu, odnosno o Predlogu zakona o budžetu za 2015. godinu, ja bih rekao da ga karakterišu tri stvari – odgovornost, racionalnost i transparentnost. Kada govorimo o odgovornosti, mislimo na odgovornost u projektovanju i sprovođenju fiskalne politike. Ja bih tu citirao nešto što je Fiskalni savet u svojoj analizi Predloga budžeta za 2015. godinu rekao – procena javnih rashoda i javnih prihoda u budžetu su u najvećoj meri objektivne, a planirani fiskalni deficit realističan. Dakle, to govori o jednoj odgovornoj fiskalnoj politici.
Kada govorimo o racionalnosti, mislim na racionalnost upravljanja resursima koji se nalaze u rukama države. Naravno, to se odnosi i na Predlog budžeta, ali i na prateće mere fiskalne konsolidacije, naročito na onaj deo koji se odnosi na praktično reorganizaciju javnog sektora.
Kada kažem – transparentnost, tu na prvom mestu mislim na transparentnost u prikazivanju svih troškova koje država ima.
Mere o kojima govorimo, koje se primenjuju a koje su deo ovog paketa mera fiskalne konsolidacije, jesu na prvom mestu jedno trajno rasterećenje rashoda na nivou države i to se postiže upravo ovim strukturnim promenama o kojim govorim, a ne nekim ad hok merama.
Druga stvar koja je vrlo važno jeste transformacija javnog sektora u jedan efikasan, delotvoran i racionalan sistem, čime se stvaraju preduslovi za stvaranje boljeg poslovnog okruženja, a što opet može da ima za posledicu i porast investicija i porast zapošljavanja i bolju produktivnost i bolju konkurentnost srpske privrede.
Jedna od stvari koja se kroz tu reorganizaciju rešava, ilustracije radi, jeste, a to smo oročili za 31.12.2015. godine, rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju i disfunkcionalnih preduzeća koja se nalaze u portfelju Agencije za privatizaciju. Dakle, samo rešavanjem tih problema pojaviće se novih 700 miliona evra u našem budžetu jer to je upravo onoliko koliko smo mi na godišnjem nivou, prema procenama Svetske banke, dakle, nezavisne institucije, trošili na ova preduzeća.
Na kraju krajeva, mislim da je nešto što je vrlo važno to da se nastavi borba protiv sive ekonomije i poreske evazije, odnosno izbegavanja plaćanja poreza. Tu bih zahvalio našim prijateljima iz Slovačke koji su tokom prošlonedeljnog sastanka ponudili, i nadam se da će to Vlada prihvatiti, njihovu ekspertsku pomoć upravo u borbi protiv sive ekonomije.
Kada na ovo što sam sve rekao dodamo i proces pristupanja EU, koji svakako takođe daje svoj doprinos popravljanju poslovnog okruženja ili poslovnog imidža, kako god hoćete, Srbije, onda je jasno da smo stvorili solidne pretpostavke za jedan dugoročno održiv rast u Srbiji.
Ono što bih takođe želeo da pohvalim jeste da, za razliku od prethodnih godina kada smo imali vrlo česte izmene zakona iz poreske oblasti, ove godine nemamo praktično uopšte nikakve značajne izmene kada je poreska politika u pitanju. Ovo što imamo danas kao izmene na dnevnom redu, to su u suštini izmene koje su tehničkog karaktera, dakle, to nije izmena poreske politike.
Dakle, idemo u pravcu stvaranja jedne stabilne poreske politike, što je nešto što je vrlo važno, što ima vrlo značajne konsekvence, odnosno treba da ima vrlo značajne konsekvence i verujem da će imati, a to je na prvom mestu bolja naplata i bolji obuhvat naplate poreza, a na drugom mestu veća predvidivost. Ukoliko želimo u nekom narednom periodu da imamo ozbiljan priliv investicija, mi moramo da stvorimo jedan predvidiv sistem. Ozbiljni strani investitori neće doći na tržište koje nije predvidivo. Jedan od elemenata vrlo važnih te predvidivosti jeste upravo stabilna poreska politika.
Ono što bih takođe istakao kao vrlo značajnu stvar jeste da će i javna preduzeća konačno morati da počnu da se ponašaju prema nekim unapred propisanim pravilima. Tu bih posebno pohvalio ministarstvo koje vodi ministar Sertić i njega konkretno. Dakle, nešto za šta su se SDPS i ministar Ljajić zalagali već u jednom dužem periodu jeste da se vezuje za ciljeve ono što radimo, odnosno da pravimo praktično jednu spregu između ciljeva, merila i odgovornosti. To je nešto što uvodimo i ovaj budžet, time što ga pravimo programskim budžetom a ne više linijskim, to je ono što se uvodi u javna preduzeća. Dakle, mora da se zna ko je za šta odgovoran, mora da se zna ko je ciljeve postavio, moraju da se znaju vremenski rokovi, moraju da se znaju prolazna vremena, moraju da se znaju merila i moraju da se znaju pravila ko je odgovoran za slučaj da ti ciljevi nisu ostvareni.
U ovom budžetu smanjujemo neproduktivne subvencije, odnosno one subvencije koje su se pokazale u prethodnom periodu kao neefikasne. Vidim da tu najviše pažnje privlači to što menjamo subvencije poljoprivredi, odnosno što se smanjuju praktično subvencije poljoprivredi, odnosno agrarni budžet. Mislim da tu propuštamo da primetimo, ne mislim, naravno, na vas, ali mislim na jedan deo javnosti, da osim što se smanjuju rashodi, u smislu subvencija poljoprivredi, da se menja struktura tih rashoda, odnosno da praktično vršimo jednu vrstu racionalizacije subvencija.
Subvencije su inače u Srbiji na nivou koji je daleko viši od zemalja u EU. Mi definitivno moramo da idemo na smanjenje subvencija. Kada je reč o subvencijama poljoprivredi, mi ćemo smanjiti, odnosno vaš je predlog da se smanje subvencije, odnosno da se praktično ukinu za poslove koji su veći od 20 ha, to su stvari koje su vrlo logične, da se ukinu subvencije za državno zemljište koje se daje u zakup, ali se sa druge strane radi nešto što je vrlo značajno, a to je da imamo snažniju podršku stočarstvu, što mislim da je jedna od šansi koju smo propuštali u prethodnom periodu. Takođe, imamo ulaganje značajno u sisteme za navodnjavanje i imamo konačno završavanje laboratorije za proveravanje kvaliteta sirovog mleka, što mislim da je vrlo važno.
Takođe treba istaći, to se, na žalost, gotovo nikada ne pominje, da će u 2015. godini biti 175 miliona evra na raspolaganju iz IPA fondova za poljoprivrednike. Mi, naravno, te poljoprivrednike, ali i našu državnu administraciju moramo da obučimo da budu u stanju da koriste te fondove, ali i to je nešto što postoji na raspolaganju i to je nešto što su sredstva koja treba da budu na najbolji mogući način iskorišćena. Ta sredstva sigurno ili neće biti iskorišćena ili će biti iskorišćena na najbolji mogući način.
Ono što mislim da je vrlo važno takođe reći kada govorimo o trošenju budžetskih sredstava, mi najčešće govorimo o tome koliko se troši. Naravno da je vrlo značajno smanjiti budžetski deficit, odnosno smanjiti nivo troškova, ali mnogo manje govorimo o tome, a mislim da je to podjednako važno – način na koji se troši, odnosno kako se troše sredstva. Mi moramo ta sredstva koja trošimo da trošimo na jedan delotvoran način. Opet se vraćamo na onu priču o ciljevima, odnosno nečega što programski budžet može da omogući, da praktično mi, osim što vidimo koliko se novca troši, vidimo i na koji način se taj novac troši.
U tom smislu, ona priča o tome da ćemo smanjiti štednju na diskrecionim rashodima a ne na privlačenju javnih investicija mislim da je vrlo korisna. Zaista, u periodu od 2015. do 2017. godine, po mišljenju svih relevantnih institucija, uključujući Fiskalni savet, će rasti javne investicije, ali i privatne investicije, kao posledica na prvom mestu sporazuma sa MMF, ali svakako i završetka procesa restrukturiranja i rešavanja problema preduzeća koja se nalaze u portfoliju Agencije za privatizaciju. Dakle, tim kvalitetnim merama o kojima sam govorio i sporazumom koji očekujemo da će u februaru biti potpisan, odnosno aranžmanom iz predostrožnosti, sa MMF, mi menjamo položaj naše države na međunarodnim finansijskim tržištima, odnosno menjamo kredibilitet, odnosno menjamo kreditni rejting zemlje. To je nešto što je vrlo važno jer time stvaramo pretpostavke da se zadužujemo na jeftiniji način, odnosno da naša zaduženja budu daleko povoljnija nego što su ovom trenutku.
Video sam na jednom mestu, čini mi se, u analizi Fiskalnog saveta uporednu analizu Nemačke, nismo mi uporedivi, ali je kao konkretan primer ovde vrlo zanimljivo ako ima nešto malo veći deficit u odnosu na BDP, koliko su manja izdvajanja u odnosu na BDP za servisiranje tog deficita zato što se zadužuju po daleko povoljnijim uslovima. Mi, naravno, ne možemo da očekujemo da dostignemo kreditni rejting Nemačke, ali moramo da radimo na poboljšanju kreditnog rejtinga, time ćemo mnogo toga poboljšati. Smanjićemo, npr, izdvajanja za kamate koje su nam ove godine vrlo veliki problem jer mi imamo vrlo malo smanjenje rashoda, bez obzira na to što smo u suštini napravili vrlo ozbiljne rezove na kojima smo uštedeli vrlo ozbiljne količine novca zato što, između ostalog, smo imali vrlo značajno povećanje kamata u 2015. godini.
Kada govorimo o konkretnim uštedama, mi smo, naravno, najveće uštede ostvarili po osnovu smanjenja plata i penzija, po osnovu smanjenja diskrecionih rashoda, po osnovu smanjenja subvencija o kojima sam govorio. Mislim da kada govorimo o uštedama je važno još nešto reći. Čini mi se da ovim Zakonom o budžetu u 2015. godini i Zakonom o budžetskom sistemu uvodimo jedno novo opredeljenje, a to je opredeljenje da se deli samo onoliko koliko realno imamo, a ne da se protežemo preko, kako kaže naš narod, sopstvenog gubera. Dakle, ono što smo se dogovorili i što smo učinili kada su stranke u pitanju, to je da se procentualna davanja vezuju za poreske prihode, dakle, za ono što prihodujemo, a ne za rashode, kao što je bio ranije slučaj. Tako će od sada pa nadalje važiti za sve. Dakle, sva procentualna davanja se vezuju za nešto što je realno, a to je koliko smo prihodovali.
Druga stvar, ukidaju se svi netransparentni bonusi, dodaci i naknade, što mislim da je takođe vrlo važno. Treća stvar, povećanje plata i penzija, koje će, verujem, u jednom trenutku postati tema o kojoj ćemo moći da razgovaramo, se vezuje za jednu agregatnu zaradu koju smo napravili na nivou države, a ne na nekakva pravila koja nisu zasnovana na realnim parametrima. Bez obzira na ovo što zvuči na trenutke pesimistično, mislim da ipak možemo da se nadamo izvesnom oporavku standarda stanovništva u 2016. i 2017. godini, ali na realnim osnovama, a ne kao do sada.
Kao pripadnik SDPS, moram da kažem i nekoliko reči o nečemu što nas vrlo zanima, a to je socijala, odnosno socijalna davanja. U tom smislu, moram da pohvalim Vladu što smo, bez obzira na velike uštede koje treba da budu učinjene u 2015. godini, smogli snage da socijalna davanja u izvesnoj meri povećamo, dakle, u nominalnom iznosu, odnosno da, kako kaže Fiskalni savet, praktično ta davanja budu na odgovarajućem nivou.
Ono što mislim da treba da poslušamo je nešto što je Fiskalni savet rekao, a to je da ta davanja treba da budu bolje targetirana. Dakle, moramo u narednom periodu da se usmerimo, da se fokusiramo na to da davanja socijalna budu što je moguće bolje targetirana. Tu bih pomenuo nekoliko primera koje smo imali, koje imamo, odnosno, u ovom budžetu.
Jedan je, recimo, nešto što mislim da je vrlo važno, to je program za socijalno ugrožene, odnosno tzv. projekat energetski zaštićenog kupca gde će država obezbediti između 120 i 240 kilovat časova za tog zaštićenog kupca.
Druga stvar jeste, to što su omogućeni veći transferi nacionalnih službi za zapošljavanje. Dakle, idemo u susret problemu. Znamo da ćemo u narednoj godini imati porast nezaposlenosti zbog završetka procesa restrukturiranja određenih obaveza koje smo preuzeli, ali mi idemo u susret tome. Mi opredeljujemo 2,2 milijarde dinara za aktivne mere zapošljavanja. Mi opredeljujemo određena sredstva za povećavanje nadoknada za nezaposlene i za prevremeno penzionisanje onih koji žele da dokupe radni staž…
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme gospodine Bauer.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Ivan Bauer

Socijaldemokratska partija Srbije
…na teret države. Završiću ovde, zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Završite misao.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Ivan Bauer

Socijaldemokratska partija Srbije
…ne, ne, zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Krkobabić. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Milan Krkobabić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani članovi Vlade Srbije, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije koji posmatrate ovu diskusiju danas, pred nama su rebalans, to je drugi rebalans u ovoj godini za 2014. godinu i Predlog budžeta za 2015. godinu, sa zakonima koji ih prate.
Šta reći o rebalansu, novom, za 2014. godinu sem da je u neku ruku on u svemu ovome i neko pozitivno iznenađenje, ako može da se kaže za rebalans, rebalansa.
Zašto to kažem, jer vidljivo je da su načinjene određene uštede, da su smanjeni rashodi i da su na drugoj strani učinjeni napori da se povećaju prihodi. To je dobro. To je dobro opredeljenje bilo bi još bolje da je to opredeljenje bilo januara meseca. Na žalost, ono nas prati tek ova poslednja tri meseca. Bolja naplata PDV, bolja naplata akciza, smanjenje troškova. Ja bih rekao i prvi put, pratio sam malo rad i Vlade, ministri su sasvim ozbiljno shvatili svoj zadatak i počeli su da pretresaju svoje pozicije. Neki su čak nudili možda i nešto što u datom momentu i nije trebalo da se ponudi, ali sve u svemu napravljena je određena računica i kruna toga je i ovaj rebalans. Ne toliko nominalno, koliko izraz spreme i volje da se učine neke konkretne stvari. Onda mislim da je to i dobar primer da se pristupi izradi budžeta za narednu godinu.
Budžet za ovu godinu koji je pred nama, ne bih ponavljao ovo što su govorile kolege, jeste transparentan, jeste obiman, pod znacima navoda neki kažu i da je težak, on je dosta jasno definisao stvari. Neka moja razmišljanja idu u pravcu da je mogao i manje detaljan da bude jer ta detaljnost i odvlači pažnju od nekih suštinskih bitnih pozicija, ali dobro. To je nešto što su formalne zamerke ovom budžetu.
Budžet za ovu godinu je nastavak onog iz, mislim za 2015. godinu iz 2014. godine, rekao bih i pokušaj da se trasira neki put i za 16-tu, i za 17-tu. Ja ga tako i shvatam. Shvatam to malo šire od proste računice, shvatam da se lansira jedan novi koncept koji treba tek u 2016. i 2017. godini da da adekvatne rezultate.
Naravno, šta je bitno za ovaj budžet? Svi koji me danas gledaju i slušaju, i kolege u ovom parlamentu veoma dobro znaju, određuje se sudbina najvećeg broja ljudi javnog sektora, preduzeća, zdravstvenih ustanova, naučno-istraživačkog razvoja, nema potrebe da sada nabrajam. Upravo, on će odrediti koliko će on imati sredstava u idućoj godini, kako će ih dobijati, koliko će moći da potroše.
Ono što smatram da je bitno, bitno je da program Vlade Republike Srbije, žao mi je što i premijer nije ovde, to je ključna stvar. Postoje programi i Vlada i ministri pretpostavljam da stoje čvrsto iza tog programa, oni moraju da se naslone upravo na ovaj budžet. Taj program, realizacija tog programa može da verifikuje ovaj budžet i da mu da prelaznu ocenu, ali o tome ćemo pričati tokom sledeće godine. Ne isključujem ni rebalans sledeće godine i to nije ništa loše.
Konstanta je i dalje. Rashodi se u zadnjih nekoliko godina povećavaju, prihodi se smanjuju, budžetski deficit raste, ukupno zaduženje 70%. U redu, stavljamo tačku, hoćemo da idemo dole ka 60%, hoćemo da taj deficit smanjujemo. Sada smo ga sveli, koliko vidim, ovim predlogom na 191 milijardu. Uredu.
Ponovo se vraćamo, uštede. Gde smo štedeli? Štedeli smo na jednom izuzetno osetljivom segmentu koji se tiče najvećeg broja stanovnika ove zemlje ili bar najvećeg, da tako kažem, na penzijama, jednom delu penzija, i zarada u javnom sektoru. Oni koji su dotaknuti tim merama, o njima ne mogu da imaju neko izuzetno pozitivno mišljenje i ja ih razumem.
Nedavno sam čuo vašu jednu izjavu gde ste rekli da su ove žrtve, žrtve sa smislom, ako sam dobro parafrazirao. Zaista podržavam jedan takav koncept, ali u svom delovanju u idućoj godini u realizaciji budžetskih ovih pozicija, mi upravo moramo da dokažemo da je to žrtva sa smislom, da ta žrtva je imala smisla. Ako to uspemo onda svi ti ljudi koji su došli, da tako kažem, u onaj korpus ljudi koji su dali jedan svoj, ja to zovem solidarni doprinos na umanjenju plata i penzija, ne smatram to smanjenjem, naravno, znam ja da je to nominalno smanjenje, ali je veoma bitno da to ne shvatimo na takav način, da ne shvatimo da je to namet. Svaki namet je težak i čovek sigurno ne može biti zadovoljan tim namenom. Ako kažemo – da, ovo je privremena mera, ovo je solidaran doprinos u kratkom vremenskom periodu u kome ćemo pokušati da odradimo neke ključne, bitne stvari i da nam sutra bude bolje ali svima, onda to ima jedan drugačiji značaj. Ljudi se motivišu.
Gospodin Čanak nije ovde ali je izrekao jednu misao da je ovde potrebna i politička volja, saglasnost. Ja bih to proširio malo, ne samo politička, ne stvar saglasnosti konsenzusa vladajuće koalicije, to postoji, većina postoji, to nije problem. Potrebno je da svi u ovom parlamentu postignemo minimum nivo saglasnosti, da nađemo taj najmanje zajednički imenitelj oko koga možemo da se okupimo, a onda da bismo mogli da pošaljemo poruku građanima Srbije da svi skupa učestvuju u ovom konceptu bez sveopšteg konsenzusa, ja bih rekao, bez svenarodne saglasnosti ovaj koncept će imati manje šansi na uspeh.
Deo koji se tiče ušteda odnosi se i na subvencije. Već je istaknuto nekoliko puta, one su smanjene, tiču se subvencija u poljoprivredi. Tačno je, svi mi to znamo da su bile nelogične. Pomagali smo one koji su bili dovoljno pametni, dovoljno umni, dovoljno lukrativni da se već samo pomognu. Svi oni koji su imali hiljade hektara zemlje dovoljno su vešti da im pomoć ni ovog parlamenta, ni ovog budžeta ne treba i apsolutno je upravu to smanjenje subvencija.
Subvencije koje se tiču javnog sektora, posvetio bih par minuta ovoj temi, bavim se tim poslom, su veoma bitne. Javna preduzeća, to je poznato, to je kamen o vrat i srpskom budžetu i srpskoj državi.
Ministar Sertić je ovde, pokrenuo je nekoliko bitnih stvari. Mislim jedan veoma, veoma ozbiljan pristup, jedna nova metodologija, novi odnos prema javnim preduzećima, prosto, da se izvede odgovornost, da se vidi rezultat.
Nema tu velikih priča i velikih mudrovanja. Završni račun sleduje. Mi ćemo tačno znati koliko je koje javno preduzeće imalo. Da li je imalo poslovni dobitak, ili poslovni gubitak. Ako dobro pamtim podatke, gubici su bili negde, čini mi se, preko 50 milijardi u prošloj godini.
U ovoj godini projektujemo da budu nešto preko 20 milijardi. To je smanjenje za blizu 30 milijardi. To je sjajan iskorak. Zaista sjajan iskorak. Ali, prosto, pitanje, dobro ljudi kada je bilo 55 ili 50 i nešto milijardi u minusu, zbog čega to nije u plusu 55, i eto nama tih milijardu evra, i eto rešenja za sve naše probleme.
Niti bi penzioneri razmišljali kada će im se penzije ponovo uskladiti, niti bi radnici u javnom sektoru očekivali umanjenje, niti bi lekari smatrali da nisu dovoljno plaćeni, profesori takođe. Da ne govorim o onome o čemu smo potpuno smetnuli s uma, u 21. veku, kakva su nam i kolika izdvajanja za naučno istraživački rad.
Ali, dobro. prvi koraci su učinjeni.
Stojim na stanovištu da je nužno u narednom periodu da se izvrše izmene Zakona o javnim preduzećima, govorim ovo pragmatično. Danas smo sva javna preduzeća natrpali u isti koš, i ona velika i ona mala. Sva razlika između njih su u dvodomnom ili jednodomnom upravljanju, i da li u nadzornom odboru imaju pet ili tri predstavnika, to je potpuno nebitno.
To je suštinski nebitno pitanje. Moramo ih jasno definisati. Podeliti u nekoliko grupa, pogotovo pažnju posvetiti javnim preduzećima koja se nalaze na tržištu, koja tržišno posluju. Imamo ih, i ona moraju u tom slučaju da pune budžet Republike Srbije.
U ovoj godini mislim da je prihod od tih javnih preduzeća bio relativno skroman. Imam zadovoljstvo i čast i da građanima Srbije to saopštim, „Pošte Srbije“ su uplatile dve milijarde i 122 miliona neto dobiti. Uplatile su preko 500 miliona poreza na dobit. Završili investiciju od 46 miliona. Servisirali u potpunosti sva primanja za 15 hiljada zaposlenih, rastu i razvijaju se.
Znači, jedan lep primer jednog javnog preduzeća, kako može i kako treba da funkcioniše. Na isti način radi „Elektromreža“. Vidim, sada ministar Antić nije ovde, preduzimaju koraci za definisanje pozicije EPS. Zašto EPS?
Ja lično mislim da samo EPS, poštovani narodni poslanici zaslužuje ne jednu sednicu ovog tipa, dve, tri, nego 10, ako treba. To su najveći resursi Republike Srbije. Trenutno od toga nemamo mnogo.
Hajde da vidimo i da nađemo najbolji način da taj naš famozni EPS stavimo u funkciju, da ga stavimo servisiranja, ispunjavanja osnovne misije koju ima, ali s druge strane da na tržištu puni budžet Republike Srbije. mislim da će to biti ozbiljan zadatak. Moraju da krenu u transformaciju.
Jedan podatak koji je bitan za ovaj visoki dom, od 30 i nešto javnih preduzeća u Srbiji, samo tri su krenula u suštinske, strukturne duboke reformske promene, „Pošta“, „Elektromreža“ i EPS.
Šta to u praksi znači? Koorporatizacija, novi vid nastupanja na tržitštu, naučno istraživački razvoj, istraživanje tržišta, kontrola kvaliteta.
Sve su to elementi da bi neko mogao da kaže – da, danas smo konkurentni, a konkurentnost je osnov, i ja to, gospodine ministre finansija, u ovom predlogu budžeta, baš ne vidim najbolje. Gde je izvoz? Šta je sa izvozom?
Pre nekoliko godina predsednik SAD, ovo je interesantna stvar, je izdao naredbu, pazite, predsednik SAD, kao što naređuje vojne operacije, vi to dobro znate, ispravite me ako grešim, da se izvoz mora povećati za 50%. To su oni uradili za nepune četiri godine.
Mi moramo da izvozimo. Naravno, reći ćete mi – ljudi, a šta da izvezemo ako ne proizvodimo ništa? Dajte da proizvedemo.
Da vidimo gde nam je strategija industrije, gde nam je strategija substitucije izvoza, da krenemo u proizvodnju. Bez proizvodnje, bez stvaranja novih proizvoda, bez pružanja novih usluga, možemo samo da sanjamo o izvozu.
Naravno, pokazatelj svega toga je i vaš apel, malopre bio, i očekivanja direktne strane investicije. Direktne strane investicije su nešto, grinfild, da kažemo, nema ih mnogo u Srbiji, nema ih, ali su poželjne.
Moramo da učinimo da omogućimo, tu su sad i ovi pokušaji da sve skupa završimo za mesec dana.
Ne znam koliko su lokalne samouprave u svemu tome spremne da učestvuju. Ima ovde valjanih predsednika opština, koji to znaju.
Ali, tu moramo da uložimo energiju. Strani investitor, čime se rukovodi? Sigurnošću sredstava koja ulaže da može da ih vrati i profitom koji može da ostvari. Sve drugo je u drugom planu.
Ne verujem mnogo u relacije prijateljstva u biznisu. Vi to vrlo dobro znate. Postoje samo precizne procedure.
Prijateljstvo je u drugom planu. Zato je veoma bitno da imamo procedure.
Držeći se tih stvari, očekujem od Ministarstva privrede, da nastavi ovaj započeti posao, da definiše javna preduzeća na način kako sam rekao. da napravi razliku među njima, da odvoji rad od nerada, i da u idućoj godini, znatan izvor za punjenje budžeta, ta prihodna strana, pored akciza, pored PDV, pored poreza, upravo bude dobit tih javnih preduzeća.
Ubeđen sam da to možemo da ostvarimo, ali za to nam je nužan, apsolutno nužan, konsenzus. Ponavljam, ne jedne političke opcije, svih političkih opcija, konsenzus građana Srbije.
Znači, to je naš resurs. Ne smemo da ga se odričemo tek tako. Nemamo drugi.
Ono što bih imao na kraju da kažem, da će poslanička grupa PUPS podržati i Predlog rebalansa i Predlog budžeta i pratećih zakona, da kažemo, čistog srca, ali sa izuzetno, izuzetno pažljivim očekivanjima, šta i kako će se raditi u idućoj godini.
Nemojmo ponovo da konstatujemo da smo uštede završili na smanjenju plata i penzija.
Nemojmo ponovo, tokom sledeće godine, da neko ponovo izađe i kaže – e, sad nismo uspeli, sada ćemo dodatno.
Znači, na ovaj način smo uzeli vazduh u pluća, udahnuli smo. Dajemo šansu ovom dobrom timu. Očekujem da je to dobar tim da realizuje ove ključne stvari. Onda uspeh neće izostati.
Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Željko Sertić.
Izvolite.

Željko Sertić

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, nekoliko poslednjih diskusija je obilovalo pričom vezano za privredu, i moje je zadovoljstvo da mogu da dam par informacija i da par reči uputim na rad Ministarstva privrede, ali i rad članova drugih članova vlade koji imaju u svom portfoliju i javna preduzeća i privredu kao svoj osnov rada, pre svega poljoprivreda, elektroindustrija, energetika, infrastruktura itd.

Poslanik Krkobabić je i direktor jednog jako velikog i veoma značajnog preduzeća za Srbiju, i u tom delu ima puno informacija, i zna šta smo prošli u prethodnom periodu.

Poslanik Marković, je takođe, neko ko je ceo život u privredi, i svi ljudi koji imaju dodirne tačke sa tim, na jedan ipak specifičniji način pričaju o tome sa dosta razumevanja i sa dosta informacija sa kojima raspolažu.

Nama javna preduzeća jesu jedno od najvažnijih stvari u fokusu pripreme za narednu godinu, ne samo zbog ove pripreme fiskalne konsolidacije i oporavka kompletne ekonomije Srbije i ne samo zbog toga što je svakako iza MMF i za Svetsku banku i za sve međunarodne institucije koje sarađuju sa nama, jedno od glavnih pitanja bilo kada ćete smanjiti subvencije preduzećima.

Drugo pitanje koje se postavlja često u javnosti, a to je koliko ima viška zaposlenih u javnom sektoru. Tu moramo da odvojimo javnu administraciju, javna preduzeća, nekoliko puta sam davao izjave i stojaću čvrsto oko toga. U javnim preduzećima moramo prvo da vidimo precizno i jasno šta se radi i šta je to proces rada, kada utvrdimo jasne procese rada tada ćemo napraviti plan koliko ljudi treba da rade te poslove i za mene je mnogo važnija stvar ko će ostati u tim firmama i kako ćete te firme da budu vođene kako bi realizovale poslove kojima je država dala. Dakle, javna preduzeća vrše određene poslove koje im je država dala i u ime države treba da sprovedu.

Ogroman dug koji smo imali u 2013. godini, videćemo kako će biti po rezultatima tamo negde početkom marta ćemo verovatno imati, pošto do 28. februara je rok za predaju svih obračuna za 2014. godinu, ja se nadam da neće biti takav kao što je bio u 2013. godini, ali posao koji smo pokrenuli pre mesec i po dana o kome je gospodin Krkobabić pričao je po prvi put urađeno u Srbiji. Dakle, sa 36 najvećih preduzeća smo seli i naterali smo, pod znacima navoda, preduzeća, tražili smo od njih da odbrane svoj plan rada za narednu godinu. Stavku po stavku, svako preduzeće je po tri, četiri sata branilo svoj program rada.

Ne radi se o 19. tačaka koje smo im uputili kao Vlada sa zadatkom šta treba da sve u svom uputstvu urade, nego se radi o promenama procesa funkcionisanja. Dakle, vi imate jedan ogromni broj preduzeća u Srbiji koji zaista ne funkcionišu, ne po tržišnim osnovama, ne funkcionišu ni po jednom poznatom operativnom sistemu rada. Tu će nam trebati mnogo pomoći, trebaće nam, već smo razgovarali sa Fakultetom organizacionih nauka i sa nekim drugim ekspertima koji mogu da nam pomognu da implementiramo sve procese i sve stvari koje su nam važne da u konsolidaciji naših javnih finansija, a to znači, pre svega, u javnim preduzećima.

Nije dovoljno samo reći, ne znam, „Srbijagas“, „Putevi Srbije“, ili koji god drugo, treće preduzeće nema više subvencija. Mi tu odluku donesemo, ali to preduzeće treba da nastavi svoj život, mora da nastavi da funkcioniše. Nova preduzeća koja su na tržištu kao što su Pošte, kao što je Telekom gde imaju ozbiljnu tržišnu konkurenciju, dakle, jedno su preduzeća kojima imaju određeni monopol, druga su preduzeća koja nemaju izvorne prihode i treća kategorija su preduzeća koja funkcionišu na jednak način kao što to funkcioniše ostali sektor privrede.

Dakle, taj proces moramo za svako preduzeće da kreiramo pojedinačno, moramo da napravimo da javna preduzeća koja funkcionišu na tržištu do onog momenta dok budu u vlasništvu države ili država bude imala interes da ih drži u tom obliku, da mogu da funkcionišu i da zaista se bore sa tržištem, jer time ćemo i onog momenta ako se odlučimo za neku privatizaciju i prodaju imati daleko veću cenu, jer to preduzeće će biti sposobno da se nosi sa konkurencijom i da realizuje svoje planove.

Druga stvar koja je bila spomenuta, pitanje investicija. Pitanje investicija je veoma kompleksna stvar i veoma puno posla i aktivnosti mora da se obavi da bismo mi zemlju doveli do toga da budemo poželjna, velika i ozbiljna destinacija.

Procesi su počeli, posao je počeo, ali to vam je ono kao što više učite sve više vidite koliko ne znate, tako i ovde kada krenete, mislite, ne znam dovoljno uraditi, pet ili 10 stvari, a onda kada počnete da čistite shvatate koliko imate opstrukciju nekada administracije, koliko imate pravnu regulativu koja je neujednačena koja vam takođe pravi problem i nekada je najlakše doneti odluku - da hoćemo to da radimo, ali to treba implementirati.

Ja s obzirom da dolazim iz praktičnog života, iz privrede, pokušavam sa svojim saradnicima da pretočim političke odluke i zadatke koje imamo u realnost i to je veliki ozbiljan posao. Uključili smo sve asocijacije koje postoje u Srbiji. Pre neki dan smo na Vladi formirali tim za rešavanje problema o sivoj ekonomiji u kome su predstavnici NALED-a i Komore i svih asocijacija koje postoje u Srbiji i koje rade, koje zastupaju privredu. Savet stranih investitora, organizacije iz Nemačke, Austrije upravo kako bi nam pomogli da izađemo iz tog procesa.

Sa jedne strane, strani investitori kada dođu u državu traže stabilnost političku, pravosudnu, traže stabilnost i dugoročnost vezano za poresku politiku i traže vam mnogo podsticaja. Bilo je često u poslednje vreme pitanja da li treba da imamo podsticaje, da li ćemo ih uračunati u budžet ili ne. Pa, jesmo stavili smo ih u budžet i nastavićemo da dajemo podsticaj, jer to je ulaganje dela projektnog budžetskog finansiranja koja ima svaka kompanija i to daju sve zemlje u regionu, to daju gotovo sve zemlje EU danas. Španija čini se preko 25 hiljada evra daje po radnom mestu, dao sam vam samo jedan primer. Svaka zemlja za sebe kreira određenu politiku i mi imamo naše prednosti i borimo se da naše prednosti prikažemo i da ugledom koji stvaramo s jedne strane političkim, sa druge strane konkretnim razgovorima sa predstavnicima i EU koji i te kako utiču na stabilnost i na ugled naše zemlje u Evropi i sa treće strane razgovor sa privrednicima da svedemo na istu meru, da kada pričamo o Briselu da ta priča ne bude drugačija od onoga što pričamo sa svakim preduzetnikom, odnosno sa svakom kompanijom koja dolazi u Srbiju.

Nisu laki razgovori. Velike kompanije znaju da imaju mogućnost i da im sve zemlje u okruženju nude određene stvari, ponekada nas čak i ucenjuju. Vi sad treba da budete mag da jednu firmu veliku koja će vam otvoriti 500 ili 1000 radnih mesta ili više dovedete u Srbiju, a da pri tome imate konkurenciju nekih zemalja koje ne poštuju pravila čak ni EU. Mi se trudimo zbog naših pretpristupnih pregovora i svih obaveza koje imamo i dogovora sa EU da budemo korektni u tom odnosu i da ni jedan dinar ne damo više od onoga što pravila EU propisuju i veoma brzo ćemo u narednih nekoliko nedelja u ovom parlamentu imati pred vama zakon o ulaganjima kojim želimo da definišemo jasna pravila investiranja u Srbiji.

Pod jedan, investicije strane i domaće su izjednačene, postoji problem da domaće kompanije ne mogu u svakom momentu tako jednostavno i tako lako da dobiju garancije jer su prezadužene jer imamo veliki broj problema. To strane banke rade lakše, odnosno strane kompanije preko svojih banaka. Kamatne stope su daleko manje, ali mi birajući između zapošljavanja i vođenja neke tvrde politike, ja sam uvek za to da nađemo model i način kako da zaposlimo naše ljude, da imamo dobar i kvalitetan dogovor sa stranim investitorima, da ne budemo samo radna snaga ovde ili ako to budemo da vidimo koji su to lanci proizvodnje koje možemo da vežemo sa njima kako bi smo zaposlili još pet, deset, petnaest, dvadeset ili više procenata dodatno preduzeća koja će biti zajedno sa njima.

Nekada je to veoma teško, nekada je lako, u zavisnosti od toga sa kim pričate. Nisu sve kompanije iste, nemaju sve kompanije istu ni poslovnu kulturu, pa na različite načine razgovaraju sa svima, sa onima sa kojima treba da to rade.

Sa treće strane, počeli smo veoma temeljno da čistimo našu kuću i naše dvorište. Već dve i po nedelje u SIEPA se nalazi jedna ekipa koja ide od dokumenta do dokumenta, od procedura, od poslova, od razgovora sa ljudima koji tamo rade kako bi smo utvrdili da li zaista i koji su to nedostaci koje trenutno naša agencija za promociju ima i kako da je osposobimo za poslove i obaveze koje funkcioniše. Da li je to što nama treba ili ćemo da pravimo nešto drugo pa ćemo da izađemo pred vas sa novim paketom mera kako to da radimo?

Dakle, znamo šta je zadatak i cilj, ali neću da izađem pred vas i da kažem ili u novinama ili u medijima bombastično gasimo nekoga, a da pri tome nismo kreirali put i način kako ćemo to da uradimo. Prvo ćemo reći – ovo je posao, ovo su ciljevi, ovo su metodi kako ćemo meriti svi zajedno uspešnost nekih institucija ili neke institucije, a onda ćemo da kažemo – da, smatramo da je iz tog i tog razloga, ostavićemo SIEPA kao agenciju koja će da radi na takav i takav način ili ćemo da kažemo – ne, brisaćemo to, napravićemo nešto drugo. Dakle, jedna odgovorna politika želim da bude manir rada svih nas.

Preduzeća u privatizaciji i stečaju, poslanik Dragan Marković je postavio jedno pitanje kako preduzeća koja su u problemu i restrukturiranju mogu da rade? Sva preduzeća koja su u procesu restrukturiranja su do kraja maja zaštićena od naplate putem sudskih procesa. To je mera koju je država uvela kako bi upravo omogućila da preduzeća pokušaju da se konsoliduju u određenom periodu i da mogu da rade. Problem je što naše domaće banke, poslovne, komercijalne banke, ne žele da ulaze u poslovne aranžmane sa takvim preduzećima. Iz tog razloga smo mi i u ovoj godini i u prethodnim godinama, a i u narednoj godini, formirali jedan deo sredstava koji će ići preko fonda za razvoj u kome ćemo moći da pomognemo određenim preduzećima sa tržišnim potencijalom da prevaziđu svoje probleme do momenta dok ih ne budemo privatizovali.

Zašto je nama važno da proces privatizacije bude brz i efikasan? Zato što smo shvatili, ne zato što je Svetska banka rekla da imamo 750 miliona evra godišnje dugovanje. Pitanje je da li je u toj meri i na koji način se računa metodološki u kompletnom iznosu, jer tu je uračunato i ono što su očekivani prihodi i ono što nije plaćeno i direktni troškovi itd. Suština je da zaista imamo osposobljena preduzeća koja mogu da žive i da rade.

Kompletni portfolijo preko 500 preduzeća je definisan. Za svako preduzeće se zna na kom modelu će biti privatizovano. Do prve polovine januara meseca preduzeća imaju obavezu da pripreme svoju dokumentaciju u skladu sa pravilima kako su dobili odluku o modelima i tada, već u toku januara meseca krećemo sa najvećim brojih onih zvaničnih objava.

Ono što je važno da znate, za svako preduzeće će biti javni poziv, bez obzira o kom modelu se radilo. Nijedan dogovor neće biti napravljen kod mene u kabinetu ili bilo čijem drugom. Dakle, oni uslovi koji budu objavljeni, svi će moći da se prijave i da kažu – mi želimo to.

Imate različite modele prodaje kapitala, najveći deo preduzeća koji definisan prodela imovine ili strateško partnerstvo. Imamo i nekoliko kombinovanih modela, čini mi se, tih preduzeća u kombinovanim modelima. Dalje, imamo jedan broj preduzeća koja će da odu u stečaj i ponovo se u medijima digao problem. To su preduzeća koja ne postoje. Imamo nekih 188 preduzeća, a trenutno tih 188 preduzeća, 90% posto ne postoji ili imaju jednog zaposlenog i to je formalno više neko ostao zaposlen u toj firmi.

Ponudili smo socijalni program. Preko 5.000 ljudi nam se javilo u ovom delu iz budžeta, iz rebalansa koji smo već usvojili. Ovih dana su krenuli programi za radnike koji žele da napuste preduzeće kako bismo oslobodili preduzeća od balasta da možemo lakše da pregovaramo sa nekim od investitora.

Dakle, ozbiljan posao je urađen u prethodnom periodu i ozbiljan posao nas čeka. Svaki delić ove pazle je važan da vidimo na koji način ćemo da ga radimo, što pažljivije, sistematičnije kako bismo došli do krajnjeg rezultata. Taj krajnji rezultat je dobar za sve nas.

Ono što je veoma važno, poslanik Krkobabić je spomenuo pitanje izvozne privrede. Da, izvozna privreda je stub razvoja Srbije. Bez izvozne privrede mi se našim kapacitetima unutar Srbije zatvoreni ne možemo ništa da uradimo. Zato nam je važan svaki elemenat koji možemo da uklopimo, koji se odnosi na naše prijateljske odnose sa zemljama, bez obzira gde, pre svega okruženja, a onda i šire, duž cele zemaljske kugle, kako bismo omogućili našim privrednicima podizanje kapaciteta izvoza.

Prošle godine smo imali 186 miliona dolara izvoza za rusko tržište. Ove godine ćemo dostići cifru od 300 miliona dolara, o kojoj smo pričali pre šest meseci.

Mi smo počeli podizanje naših kapaciteta i pre sankcija 1. avgusta koje su uvedene, one prve prema poljskoj robi. Dakle, svi sada spominju politički kontekst. Hajde da se sklonimo od političkog konteksta. Ekonomski otvoreno tržište Ruske Federacije za nas je veoma značajno. To što mi nemamo dovoljno kapaciteta da to budu tri milijarde ili 33 milijarde, to je stvar 25, 30, 50 godina prethodnog rada. Ne možete u tri meseca ili tri godine sve da uradite kako biste obrisali sve probleme iz prošlosti, ali je važno da imamo… Prošle godine smo imali preko 700 preduzeća, a ove godine ćemo imati preko 1.000 preduzeća koja izvoze na tržište Ruske Federacije.

Dakle, suština je u tome da moramo zaista na pravi način da se okrenemo izvoznim potencijalima, a to podrazumeva i ono o čemu smo pričali kada pričamo sa investitorima, bez obzira odakle dolaze, da li domaći koji žele da dalje investiraju ili stranci koji nam ulaze ili, kao što sam pre neki dan imao veliko zadovoljstvo da otvorim u Čačku jednu tekstilnu kompaniju koja proširuje svoje kapaciteta, koja 100% svog izvoza, odnosno stoprocentni svoj proizvod u tekstilu izvozi na zapadno i evropsko tržište i to dvoje mladih ljudi koji su povratnici iz Nemačke. Dakle, ljudi su prihvatili izazov da dođu u svoju zemlju, da zaposle nekoliko stotina radnika i da krenu da rade. Na takvim preduzećima treba da počivaju naša ekonomija, pored onog velikog dela, što možemo očekivati velikih kompanija koje će doći.

Zbog toga danas u 11.00 sati u Privrednoj komori Srbije predstavljena je strategija razvoja SME sektora u Srbiji, dakle, malih, srednjih i mikro preduzeća, dakle dokument koji će Vlada Srbije da usvoji u narednih nekoliko dana, kako smo i obećali, do kraja godine će biti gotova, u kojoj smo takođe kroz najširi mogući konsenzus svih ljudi i svih asocijacija, svih zainteresovanih osoba koje se bave razvojem ekonomije u Srbiji definisali koji su to strateški i kako ćemo se baviti malim i srednjim preduzećima, 99,8% privrednih subjekata u Srbiji spada u SME sektor.

Kako da uradimo drugi stub? Šest stubova postoji na kojima počiva ta strategija. Drugi stub te strategije je finansiranje. Kako mi da smanjimo naše kamate ako ne uradimo fiskalnu konsolidaciju? Kako da uradimo fiskalnu konsolidaciju ako zadržavamo sva prava i sve obaveze koje imamo? Pričamo o prebacivanju iz javnog u realni sektor, a to niko nije uradio a da ne boli.

Ja imam osećaj nekada da više su spremni ljudi naši penzioneri i zaposleni u javnom sektoru da otrpe mere koje nisu popularn, ali su neophodne i da razumeju korak napred, nego nekada mediji, a kako čujem i poslanici.

Da li mislite da postoji čarobni štapić kojim neko može da pukne i da kaže – u redu, imamo sad par milijardi viška u budžetu, pa se sad neko igra, pa iz tog razloga, da bi nekom naudio, će da smanji penzije i plate. Ne, sve je povezano.

Ja nisam neko ko kritikuje prošlost, ali postoje ozbiljni problemi i ozbiljne odluke koje su u prošlosti donete koje nas danas koštaju ovakvih mera.

Hajde da pričamo šta je to što svako od nas može da uradi za naredni period, šta je to što svako ministarstvo, svaki poslanik, svaki direktor javnog preduzeća, u krajnjoj liniji svaki građanin će da uradi na svom poslu. Ako je sekretarica danas svoj posao uradila sa 50%, neka sutra radi sa 60% ili 70%. Ako je direktor na jedan način vodio svoje preduzeće šta mi treba da učinimo da stimulišemo, da postavimo korektivne mere i mere prolaska merenja rezultata preduzeća kako bismo napravili posao.

Nadzorni odbori moraju da budu deo rešenja, moraju da pomognu direktoru u sprovođenju mera, a ne da bude mesto za primanje nekih nadoknada ili samo da bi neko sedeo tamo. Dakle, ceo sistem menjamo. To je ozbiljan posao. Ne može preko noći da bude, ali sam siguran da će se za godinu, dve, tri naredne ozbiljne promene videti.

Ako mi dobijamo te pohvale sa svih strana, onda nemojte da mi budemo ti koji ćemo jedni drugima da podmećemo klipove u noge. Žao mi je što nismo imali priliku da javne sednice budu bilateralnih sastanaka, a sada kada smo imali Samit Kine i 16 zemalja centralne i jugoistočne Evrope. Svaki sastanak je počinjao onako kako se radi bilo gde u svetu, prva priča o ekonomiji, razgovori direktni. Sa svakim od šefova država naš premijer i tim koji je bio uz njega je razgovarao o ekonomiji, šta je urađeno do sada u odnosu na prethodni sastanak, šta su problemi, da li su problemi koje smo imali, kao što je bio na primer sa Albanijom, oko farmaceutske industrije, da li su rešeni i kada su rokovi za rešavanje tih stvari i vide se opipljivi rezultati. Rokovi za infrastrukturne projekte su postavljeni takvi da Kinezi koji su gotovo do savršenstva doveli neke stvari u svojoj državi, rad, kvalitet, brzinu, su bili iznenađeni zahtevima koje je tražio premijer na tom sastanku i prihvatili su to. Do 15. januara je dogovoreno da se naprave modeli, najkasnije do juna meseca da budu urađena sva strateška dokumenta i da već za leto počnu radovi.

Nama infrastrukturni projekti nisu samo rešenje da li ćemo da putujemo od Beograda do Budimpešte za dva i po sata. Nama je važno što, ako pričamo o pruzi od Pireja do Budimpešte možemo da prevezemo kontejnere, a onda je vezana šira slika. Da biste to uspeli uspešno da uradite, da biste imali kargo saobraćaj podignut sedam do deset puta, koliko je moguće na našem prostoru, vi morate da garantujete svim međunarodnim prevoznicima vreme prolaska kroz vašu državu. To će nas naterati da rešimo sve carinske barijere, da kompjuterizujemo naš sistem prenosa, da kontejner koji je zaključan u pirejskoj luci može da izađe bilo gde u Evropu u najkraćem mogućem roku. Nateraće nas regionalno da sarađujemo.

Nama treba nekada godinu dana da sastavimo sve premijere na jednom mesto kako smo imali danas, a imali smo tog dana sastanak premijer Makedonije, naš premijer, premijer Crne Gore i premijer Mađarske. Izvinjavam se, premijer Kine je bio na sastanku, a ne premijer Crne Gore. Na tom sastanku su dogovoreni rokovi kako će se, odakle i na koji način funkcionisati pruga od Pireja do Budimpešte.

Postoji mnogo stvari, da ne pričamo o slobodnim zonama, da ne pričamo o svim drugim elementima koji su direktno vezani za razvoj infrastrukture. Kada pričate sa strancima, oni vas pitaju pa ne samo za zakone, ne samo da li imate autoputeve, da li imate gas, da li imate telekomunikacionu mrežu, danas vas pitaju koliko ste vi kao nacija spremni da izdržite udare tržišne ekonomije? Da li ste spremni da, ako izgubite posao u jednoj firmi, nastavite da se školujete da bi prešli u drugu firmu? Da li ste spremni, ako ste preduzetnik, da firmu, ako ste napravili neku grešku ili je tržište učinilo da izgubite preduzeće, da se ponovo pokrene i da radite u novim poslovima? I danas su to elementi, jer jednostavno, cena raste. Svi žele da dođu tamo gde mogu, da imaju ljude sposobne da se bore.

Mi imamo veliku prednost, dobijamo pohvale, ne samo za naše radnike koji su u proizvodnji. Mi dobijamo pohvale za naše menadžere, za mlade ljude koji su spremni, koji su odgovorni, koji imaju međunarodna iskustva, koji hoće da rade. Dakle, stvaranje ambijenta poslovanja je ogroman posao i zavisi od svih nas, i od zaposlenih i od ljudi koji rukovode, ali i od ljudi koji sede u ovoj sali, a pogotovo od kolega ministara.

Ja vas molim za podršku za ovaj program i za sve ovo što radimo, jer su namere potpuno iskrene i čiste. Da li može da bude bolje? Može da bude bolje. Moja su vrata uvek otvorena za bilo koga, bez obzira sa koje strane dolazi, pozicija, opozicija, da razgovaramo o svakom modelu koji može da učini ekonomiju boljom. Ako imamo ekonomiju, imaćemo sutra i budućnost, imaćemo i našu državu i sve ono što je potrebno da budemo zadovoljni svuda ovde. Hvala vam.