Zahvaljujem predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću.
Gospođice Jerkov, po Poslovniku, kada je učinjena povreda Poslovnika?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Ako mi dozvolite da obrazložim, čućete.
Morate neposredno po učinjenoj povredi. Sada prilikom ovog izlaganja? Izvolite.

Gospodine Bečiću, ta dva minuta upravo služe tome da mi obrazložimo zašto smatramo da je povređen poslovnik. Čini se možda na prvi pogled da je proceduralna stvar, a nama je veoma bitno.
Ne znam da li je vama poznat stav 3. člana 103. Poslovnika koji vas kao predsedavajućeg obavezuje da onom poslaniku koji želi da ukaže da ste vi svojim postupanjem prekršili odredbu Poslovnika, date reč odmah.
Ja sam bila prijavljena pre nego što ste predsedniku Vlade dali reč, pre toga sam bila prijavljena isto tako o povredi Poslovnika, što je vama, čini mi se, bilo poznato i kada ste gospođi Vukomanović dali reč i čini mi se da je bilo nekoliko takvih poslanika.
Da vas podsetim da vas član 27. obavezuje da ovu sednicu vodite u skladu sa Poslovnikom, a ne kako vama padne na pamet ili kao što se u prenosu moglo čuti onako kako je gospodin Vučić naredio… (Isključen mikrofon.)
Zašto sada ovo, kakav je ovo način?

Ne možete na takav način da izlažete povredu Poslovnika i još da se pozivate na povredu koja je učinjena juče, danas, pre nekoliko dana.
Molim vas gospođice Jerkov, bilo je dovoljno, nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Da)
Zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi gospođica Jadranka Joksimović.

Zahvaljujem se.
Ja ću naravno da prokomentarišem i drago mi je da je gospođa Vukomanović dala priliku da se kaže nešto i u kontekstu evropskih integracija. Nisam se do sada javljala za reč, jer ima pozvanijih od mene da govore o budžetu, ali svakako da je budžet nezaobilazan element ekonomskih evropskih integracija i naravno da je to nešto što moramo da analiziramo i sa aspekta našeg ekonomskog dela evropskih integracija.
Ono što je važno i mislim da bi trebalo da bude naglašeno ovom prilikom, to je da ne upadnemo u jednu zamku promišljanja da je ovakav budžet posledica bilo kakvih nametnutih uslova od strane EU ili bilo kakvih obaveza koje u ovoj fazi proističu iz procesa naših evropskih integracija.
Na protiv, ovakav stabilizacioni budžet koji je prilično restriktivan i kako kažemo, stabilizacioni, ali koji ne zanemaruje ni razvojnu komponentu, pokazuje našu spremnost i odgovornost kao Vlade da se uključimo u jedan širi proces koji postoji i aktuelan je u novom sastavu Evropske komisije, koju je između ostalog i sam novi predsednik Evropske komisije Junker proklamovao, to jeste stabilizacija ekonomije, nova radna mesta i naravno, ono što se zove, novo ekonomsko upravljanje, kao jedan poseban i novi segment lepeze fiskalnih i monetarnih mera koje treba da stabilizuju ekonomiju.
Prema tome, mi kao zemlja kandidat jesmo u obavezi da pratimo ono što radi EU, ali da ne upadnemo u zamku i da građani ne pomisle da mi ovo radimo zato što nam je nametnula EU. Naprotiv, ova Vlada je zaista i hrabro i odlučno krenula da sprovodi te mere koje treba da dovedu do ozdravljenja srpske ekonomije i to je ono o čemu danas diskutujemo.
Mere koje prethodne vlade, da li nisu htele, da li nisu smele ili nisu umele da provedu i to je suština. Dakle, ako mi ne budemo uspešni u ovim reformama, mi ćemo i građani i Vlada će trpeti posledice. Dakle, kritika treba da bude post festum, kritika se odnosi na ono da li ćemo mi biti zaista spremni, rešeni i efikasni u sprovođenju ovakvih mera.
Kritikovati ovakve mere koje su donete u skladu, sa svim onim kako jedna, što smo više puta danas čuli, konzervativna i rigidna institucija, kakva jeste MMF, podržava i kaže – da, ovo vam garantuje da ćete za godinu ili dve, čak su oni optimističniji možda od nas, doneti konkretna poboljšanja, doneti koristi našim građanima i u tome je suština promene tog rakursa ka evropskim integracijama, što znači da nije suština otvaranja poglavlja, ako konkretan boljitak građani ne osete, kako onda mi da pravdamo politiku evropskih integracija, time što smo otvorili jedno ili dva poglavlja, a građani žive lošije.
Dakle, suština jeste da ovakve mere, fiskalne konsolidacije, mere koje između ostalog i povećanja prihodne strane, što mislim veoma dobro i pozitivno, jer se ja čudim da to nije pozdravljeno danas ni od predstavnika opozicije, i mogu da razumem skepsu, mogu da razumem kritiku donekle, ali ne mogu da razumem da sve ono što je deo jednog širokog i evropskog na kraju krajeva, modela ekonomskog ponašanja i ekonomske discipline, bude na meti kritike, a da još uvek nije ni krenulo da daje rezultate.
To je prva stvar i ja zaista retko koristim neke teške reči, ali mislim da istorijski i prelomni segment ovakve vrste donošenja, ovakvog načina donošenja budžeta, ima smisla, ne zato što je Vlada najbolja na svetu, nego zato što je Vlada pokazala odlučnost.
Mislim da svi građani naše zemlje iako nisu srećni i zadovoljni verovatno ovim reformama kažu – pa dobro jednom mora da se počne. Možda nije fer i možda nije pravedno da se baš počne sada od nas, to će svako pomisliti, ali sam sigurna da ova Vlada ima apsolutnu podršku građana za početak promena i reformi, koje će u srednjoročnom nivou doneti boljitak.
Sam budžet u kontekstu evropskih integracija, još jednom da ponovim, inače Strategija EU, nova Strategija kaže da su tri kriterijuma važna za zemlje kandidate. Prvi kriterijum, naravno uvek ostaje vladavina prava. Drugi kriterijum je reforma državne uprave ili javnog sektora kao šireg, dakle, pojma ili sintagme, s druge strane državne uprave i treća ekonomsko upravljanje, koje smo pomenuli.
Inače, ekonomsko upravljanje, naravno sada ja da ne bih objašnjavala koje su to sve mere, tu ima i ekonomista koji možda mogu bolje od mene to da objasne, ali suština je da se dovedete u ravan i brojne evropske države, članice EU sada pokušavaju da dovedu svoje javne finansije u red. To znači da po mastriktskim instrukcijama morate da imate maksimum 3% deficita BDP, morate da imate oko 60%, do 60% javnog duga.
Mi smo, dakle, iznad tih, dobro, mi smo zemlja kandidat, ali ja moram da navedem prosto zbog naših građana da znaju, da su članice EU na primer Francuska, Italija i Belgija, evo recimo Francuska i Italija koje su druga i treća ekonomija po veličini u okviru evro zone, dakle, došle do toga da ih Evropska komisija upozorava da moraju da, na primer zvanični Pariz u 2015. godini ima budžetski deficit od 4,3%. Dakle, iznad je crte od 3%, koliko propisuje Evropska unija. Još četiri zemlje članice Španija, Malta, Austrija i Portugalija premašuju propisani nivo deficita, ali njima je dato nešto više vremena za dovođenje u red u odnosu na Francusku. To nije opravdanje za našu ekonomiju, ali mi moramo da budemo realni, gde smo mi u odnosu na zaista nasleđeno i neko je ovde od poslanika opozicije pomenuo retrovizor. Da, u taj retrovizor kad se pogleda, onda vrlo dobro vidite šta ste nasledili i kako je započeo reformski proces.
Prema tome, projekcije da ćemo dovesti u red za godinu i po do dve naše javne finansije, mislim da mogu da budu samo ohrabrujuće i to pozdravlja apsolutno cela međunarodna javnost koja je relevantna za nas kao EU, kao MMF, druge međunarodne finansijske institucije.
Još bih samo dve stvari, mislim veoma važne rekla, ni jedna od zemalja kandidata sa zapadnog Balkana nije počela da sprovodi ovakve reforme. Dakle, mi smo jedina zemlja koja pored ovih reformi vezanih za budžet, za stabilizaciju ekonomije kroz budžet, došla do toga da je počela da priprema u saradnji sa Evropskom komisijom proces izrade nacionalnog programa ekonomskih reformi koji će predstavljati osnov za definisanje tog, uglavnom srednjoročnog makroekonomskog fiskalnog okvira za sprovođenje strukturnih reformi, to je zahtev Evropske komisije i mi smo već u tom procesu.
Druga stvar koju mislim da je važno da, i naravno i poslanici i građani znaju, smo mi prva zemlja regiona koja je formirala Nacionalni odbor za investicije u oblasti infrastrukture gde predsedavamo, kopredsedavamo ministar finansija i ja kao nacionalni IPA koordinator i tu je cilj da obezbedimo blisku saradnju svih relevantnih i nacionalnih institucija i Evropske komisije i razvojnih partnera i međunarodnih finansijskih institucija u pogledu izvora finansiranja prioritetnih infrastrukturnih projekata.
To je ono što Evropska komisija pozdravlja, to je inače nastavak započetog Berlinskog procesa i Berlinske konferencije za zemlje zapadnog Balkana, mi tu prednjačimo, imamo puno inicijative i u svakom slučaju ovakav budžet koji danas raspravljamo i koji ćemo nadam se usvojiti ove nedelje, mislim da će predstavljati jako dobar signal i već ne mislim, mogu da kažem da sam sigurna da ćemo dobiti jako dobre ocene i EU i svih drugih relevantnih institucija, ali kažem to je sve čak samo dodata vrednost u odnosu na ono što je prioritetni cilj, a to je da dobre rezultate i pozitivne rezultate vidimo za godinu ili dve, odnosno naši građani. Hvala.

Zahvaljujem gospođice Joksimović.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

Samo dve reči.
Dakle, to hoćemo li uspeti ili ne, ne zavisi više od naše odlučnosti, mi smo odlučnost pokazali i neće biti popuštanja u merama nikome.
Dakle, moguće su samo dve opcije. Moguće je da mere provedemo, moguće je da se držimo striktno plana i da izvučemo zemlju iz krize, da zemlju izbavimo iz velikih problema u kojima se nalazi već decenijama ili sa druge strane, nećemo moći to da sprovedemo u delo, pa neka provodi neko drugi.
Dakle, to da neko vrši pritisak na nas time što će da viče dan, dva ili pet ili što će da preti kroz medije kako će ne znam šta da uradi ukoliko ne dobije ono što misli ili smatra da treba da dobije, odmah vam kažem i ponovo se zameram svima – neće da urodi plodom.
Napravili smo plan posle mnogo godina. Prvi put posle mnogo godina Srbija ima i plan i program. Prvi put posle mnogo godina Srbija vidi na horizontu svetlo i posle mnogo godina ceo svet i to po prvi put dakle priznaje, ceo svet, sve finansijske institucije, apsolutno svi.
Dakle, popuštanje pred zahtevima svih štrajkača ili onih koji sada govore – malo nam je 200 evra po godini, a nije im bilo malo dok su neki pljačkali i uništavali njihove fabrike, pa im davali po 100 evra, tada nije bilo, a danas nam drže predavanje o tome kako je duplo više kada dajete malo i nedovoljno i to kada ne pljačkate, već konstatujete da su oni uništili i to razorili, a da niste uspeli sve da izvučete iz ponora, kao što ste pokušavali, kao što ste planirali.
Dakle, Dejvid Kameron je u Velikoj Britaniji uspeo da provede najteže mere, iako su svi bili protiv njega. Vlada je bila pred padom. Kada su ga pitali – šta da radimo, moramo da popustimo, očigledno je da mere ne daju rezultate, on je rekao – ne, izdržaćemo bićemo vezani za plan, ne odustajemo od plana.
Dve godine posle toga, to je zemlja sa najvećim ekonomskim rastom u Evropi od 3,6%, to je zemlja sa najnižom stopom nezaposlenosti u svojoj istoriji i to je zemlja koji jedini problem za dalji brzi rast predstavlja mali, minimalni rast ili stagnacija kontinentalnog dela Evrope.
Dakle, oni narodi, one vlade koje su imali hrabrosti, a narodi koji su imali dovoljno trpeljivosti, strpljenja i da tu hrabrost i odlučnost, ali i dobre mere poštuju, oni su došli, kako bi se prostim rečnikom reklo do te zelene grane i svoje zemlje su izvukli iz najteže moguće krize.
Danas je britanska ekonomija i dalje jedna od najcenjenijih na svetu, ili, ponovo da se bolje i pravilnije izrazim. Mislim da mi možemo da imamo prednost u odnosu, kao što je Jadranka rekla malopre, da mnoge zemlje zapadnog Balkana u budućnosti, da smo u prednosti što smo prvi u to krenuli, ma kako nama bilo teško i ma kolike teške udarce primali.
Uveren sam da ćemo uspeti da to na najbolji način obavimo, ali da obradujemo one koji se tome raduju, jer ja ne razumem ko su ljudi koji se raduju neuspehu Srbije i ko su ljudi koji žele da sve propadne i da sve bude lošije, ko su ti ljudi koji su pitali ili insistirali, a koliko košta Samit 16 plus jedan i doček kineskog premijera četiri dana u Beogradu, pa onda kada im odgovorite koliko košta, onda ućute, jer su više potrošili na otvaranje svog jednog spomenika u izbornoj kampanji na koji im uzgred ni jedan premijer nije došao, čak ni ove zemlje.
Želim samo da kažem, da ili ćemo to da uradimo ili nećemo. Lično nikakav problem nemam. Hoćete da izaberete nekog drugog, pa izaberite. Problem sam ja, izabraćemo nekog drugog, ali te mere moraju da se provedu i sa mnom, bez mene, sa nekim drugim, ili bez tog nekog drugog Srbija može i Srbija mora da izađe iz krize u koju je dovedena neodgovornošću, nesposobnošću, kukavičlukom, javašlukom, bahatošću i koji god izraz da upotrebim, smanjio sam odgovornost onih koji su se tako ponašali. Pri tome, dodao bih čak i koji su bili veliki neradnici.
Da li grešimo? Pa grešimo. Znate, onaj koji radi, greši. Ja ću na kraju godine da pomenem gde sve mislim da sam lično pogrešio za ovih sedam i po, osam meseci. Ali, onaj koji radi ima pravo da greši, ali kako to da greše oni koji ništa ne rade, koji sat vremena dnevno provedu na poslu, pa tako katastrofalno odluke donose? To su stvari sa kojima nikako neću moći da se saglasim i koje nikada neću moći na takav način da prihvatim.
Još jedanput se izvinjavam što sam morao da odgovorim onima koji nikakva pitanja nisu ni imali. Što sam morao da vam ukažem na besmislice i neistine koje su iznošene ovde o tome kako rebalans tražimo zbog gubitaka ER Srbije. To je bre sramota, ljudi. To je stvarno sramota da slušamo u našim medijima takve neistine, takve laži i da ih prenose tobože ozbiljni ljudi u ovoj zemlji. To je sramota. Sve što imamo, sve bismo da srušimo. Sve što nam je dobro, sve bismo da srušimo. Sve što smo uspeli da napravimo ništa nam ne valja, a onda se setimo tek kad prođe nekoliko godina – izvini, pa ovo je možda bilo dobro i ovo je možda bilo bolje. To su stvari na koje ja ne mogu da oćutim i koje nikada neću da im oćutim. Dokle budem mogao boriću se i za ovu Vladu, boriću se i za ovu zemlju, a i kada ne budem u Vladi, nastaviću da se borim za ovu zemlju i voleću je mnogo više nego oni koji i u najboljim stvarima u ovoj zemlji uvek pronađu manu i uvek pronađu razloge da to kritikuju. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem predsedniku Vlade.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, poštovani građani Republike Srbije, evo, već devet i po sati raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2014. godinu, budžetu za 2015. godinu, setu finansijskih zakona. Ono što može ovu diskusiju, koja se vodi već satima ovde u Skupštini Srbije, da se svede na nekoliko stvari, da narodni poslanici bivšeg režima, koji sebe nazivaju intelektualcima, nas iz SNS polupismenima, da narodni poslanici bivšeg režima, koji su predvodili Srbiju 12 godina, sebe nazivaju elitom, a nas iz SNS građanima drugog reda. Narodni poslanici bivšeg režima koji su vodili Srbiju 12 godina usuđuju se da nam prete, a nismo ih se bojali ni kada su bili najjači.
Narodni poslanici bivšeg režima, koji je vodio Republiku Srbiju 12 godina, nazivaju nas stokom, a posle svega što su uradili Srbiji, njenoj privredi i njenim građanima, ne mogu ni da nas uvrede. Ja sam u jednoj izjavi priču oko rebalansa budžeta i priču oko preuzimanja duga Er Srbije, za one koji su to kritikovali, nazvao bezobrazlukom i nisam posle svih ovih diskusija to svoje mišljenje promenio, zato što mi niko od narodnih poslanika bivšeg režima, koji je predvodio Srbiju 12 godina nije objasnio odakle tih 160 miliona evra duga Er Srbije, odnosno JAT-a.
U periodu od 2008. do 2012. godine Narodna skupština je davala saglasnosti na zaduženja Jugoslovenskog aerotransporta za pokrivanje dnevne likvidnosti JAT-a. Krediti su uzimani, potrošeni i ostalo je 160 miliona evra duga. Neka mi neko objasni kako su to vodili Er Srbiju, odnosno JAT? Pošto spominju često retrovizore, vratićemo se i na to.
Napadaju za preuzimanje javnog duga od „Srbijagasa“, a što ne kažu gde su najveći gubici „Srbijagasa“? Da nisu možda u azotari koju su njihovi ministri veštačkim đubrivom pelješili? Da li su zaboravili? Da li je to taj retrovizor o kome se priča? Što ne pogledate vi jednom u njega? Što nas terate da vas stalno na to podsećamo?
Na drugom mestu lokalne samouprave, toplane. Ko je vodio tada lokalne samouprave? Isti taj bivši režim koji je vodio Srbiju 12 godina. Što i u taj retrovizor ne pogledate?
Reče jedan kolega – zašto policija da plaća svoje usluge „Telekomu“? Što jednostavno „Telekom“ ne otpiše, to je državno preduzeće, mi ćemo njima da prebacimo, da platimo iz budžeta dugove koje imaju prema „Telekomu“, a onda će „Telekom“ da vrati, to je isto budžet.
Da li neko zna kako se pravi završni račun? Znate li da otpis potraživanja ide u dugovnu stranu? Da li zna neko da se kvare bilansi tog preduzeća i njegov bonitet? To nije bitno. Bitno je da se napravi politička priča, da ono što je dobro za građane, što je dobro za državu, na osnovu te političke priče bude najgore. To ne mogu da razumem, ni posle toliko godina bavljenja politikom. I kada sam bio opozicioni poslanik, radovao sam se ako, doduše retko, ako Vlada koja vodi Srbiju tada napravi dobar potez. Nije mi to bilo teško da priznam. Ako je bilo kritike, bilo je samo da li je moglo bolje, ali pripadnicima bivšeg režima koji su vodili Srbiju 12 godina izgleda da je najmilije da što je za narod gore, da bi njima bilo bolje.
Tako je bilo dok su vodili Srbiju, a sada, ako bude gore, njih ponovo na vlasti. E, pa, tu ćete da se načekate bogami dosta dugo. Ne mogu da shvatim, zar nisu srećni što se konačno od ušteda koje je napravila Vlada Republike Srbije isplaćuju subvencije poljoprivredi koje su nastajale baš dok su oni vodili tu istu poljoprivredu, 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine, a onda će neki poslanik da ustane i da kaže - pa, vi ste napravili i zadužili državu za 7,5 milijardi evra.
Hajde da pogledamo tih 7,5 milijardi evra. Tri milijarde evra, dugovi iz 2012. godine, koji se nigde nisu nalazili. Država je stvarala obaveze, vršila javne radove, to nigde nije bilo u budžetu. To je tri milijarde evra. Milijardu evra, pokrivanje gubitaka iz „Agrobanke“, „Razvojne banke Vojvodine“, za tri godine oko dve milijarde i 700 miliona evra otplata kamata na zaduženje, ne naše, nego bivšeg režima.
Napadate ministra što je konačno prvi put imao hrabrosti da i dugove javnih preduzeća i garancije koje izda Narodna skupština Republike Srbije stavi u budžet, a to ste krili dok ste bili na vlasti, o tome nije smelo da se govori. Zato nam je i propao petogodišnji aranžman sa MMF-om, koji je zaključen, čini mi se, 2010. godine, ali je naprasno u martu 2012. godine raskinut.
Ne mogu da shvatim da neko napada rad poreske uprave. Sad je premijer izneo tačne podatke. Godine 2013. naplaćen je porez na dodatu vrednost u decembru mesecu od 19 milijardi dinara za prvih 15 prvih dana, sada 22. Žao mi je što nije izneo podatak koliko je to bilo u decembru 2011. godine? Kako nastade ta siva ekonomija? Kako nastade ta siva zona? Niko od poslanika bivšeg režima koji su vodili Srbiju do 2012. godine ne daje odgovore, a on bi to najbolje trebalo da zna, jer se dešavalo baš za vreme njihove vlasti.
Argument da se stopa nezaposlenosti smanjila zato što su poslodavci iz sive zone počeli da prijavljuju svoje zaposlene, postavljam pitanje – a odakle ti radnici u sivoj zoni, kako se to desilo, ko ih je tamo oterao? Oterala ih je nelojalna konkurencija koju su predvodili tajkuni, pa se vlasnik preduzeća koji nije bio tajkun snalazio kako je znao i umeo da opstane na tržištu i za to se isto tako ne preuzima odgovornost. Što se ne preuzima odgovornost za poreske obaveze koje su nastale do 2012. godine, tako što se pljačkala srpska privreda, srpske banke i utajilo na porezu? Kod Miškovića niko nije smeo da ode da traži da plati porez, ni kod mnogih drugih, a ova Vlada jeste. Džabe vam svi ti pokušaji da preko određenih medija prikažete da mi štitimo tajkune. Štićeni su bili dok nisu plaćali porez. Kad plaćaju porez, građani su kao i svi drugi. Ako su se ogrešili o zakon, odgovaraće pred nadležnim pravosudnim organima. Da li to nekome smeta u Srbiji? Verovatno onima kojima su pomagali i vršili političku vlast ti isti tajkuni.
Sačuvaću još vremena za kraj svog izlaganja. Hteo bih samo da se vratim na taj retrovizor, tako često spominjan. Rekao sam razloge zašto gledamo u njih, ali mi se čini, takođe, da je neko Srbiju, bivši režim, vozio, vodio, kako hoćete, 12 godina sa zatvorenim očima, bez retrovizora, bez ičega, a oči su bile zatvorene da ne bi gledali kako tajkuni trpaju pare u džep, državne, narodne pare, kako se uništava srpska privreda, kako dobiju poneki dinar za svoju kampanju da bi opstali još koji dan, mesec ili godinu na vlasti. Zato se postavlja pitanje - što su te oči bile zatvorene? Sada isto, čini mi se, kad god se nešto dobro uradi za građane Srbije, pripadnici, poslanici bivšeg režima, koji su vodili Srbiju 12 godina, ponovo zažmure. Mi nećemo. Srbiju ćemo voditi otvorenih očiju, vodićemo računa o njenim interesima, a u retrovizor gledaćemo po neki put, i to iz dva razloga, da vas podsećamo šta ste radili dok ste bili na vlasti i, drugi razlog, da se ne desi da nas gori od nas pretiču u ekonomskom razvoju, kao što se to dešavalo dok su pripadnici bivšeg režima, koji su vodili Srbiju 12 godina, to dozvoljavali.

Pošto su ovlašćeni predstavnici iskoristili svoje pravo, sada prelazimo na redosled narodnih poslanika po spisku prijavljenih.
Prvi na spisku je narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani potpredsedniče Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što bih prvenstveno rekao za Predlog zakona o budžetu za 2015. godinu jeste da će on definitivno ispratiti reformski kurs i fiskalnu konsolidaciju koja nas čeka u narednim godinama i koju pokušavamo da sprovedemo u prethodne dve godine.
Mislim da i sam tekst budžeta i ono što se u njemu nalazi prati jednu novu filozofiju koju Vlada Republike Srbije, formirana pre osam meseci, definiše u svojoj politici i definiše kroz svoju javnu politiku koju želi da implemenitira kako bi naša zemlja, prvenstveno, ekonomski mogla da se razvija i kako bi rešila najveći problem, koji u našoj zemlji postoji, a to je problem zaposlenosti.
To je upravo ono što SDPS, koju predstavljam ovde u parlamentu, stavlja u fokus svoga delovanja i ono o čemu smo danas ceo dan trebali da govorimo kako bi zajednički, pozicija koja je dala u liku Vlade Republike Srbije ovaj predlog budžeta, ali i opozicija, mogli da se dogovore oko minimuma zajedničkih interesa i zajedničkih konsenzusa koje ova država mora da ima kako bi mogla da ide dalje i kako bi mogla da privuče što više stranih investicija, domaćih investicija, kako bi naše društvo moglo da se transformiše iz službeničkog u preduzetničko društvo, kako bi mogli da gajimo i da razvijamo kulturu rada u našoj zemlji, a ne kulturu egalitarizma i onoga što definiše neefikasnost i neefektivnost onoga što imamo u javnom sektoru.
Ovaj budžet definitivno pokazuje ono što ćemo raditi u narednom periodu, a to je da će Vlada, parlament i sve državne institucije pokušavati da izvedu brze i dinamične reforme, prvenstveno javnog sektora, koji je u ovom trenutku generator neefikasnosti i neefektivnosti, koji je generator jednog novog zapošljavanja i, ono što je najbitnije, privatni sektor. Želimo da napravimo jedan takav ambijent u društvu koji će, pogotovo, mlade ljude da osokoli, da motiviše, da oni svoju sreću, svoju egzistenciju traže u privatnom biznisu, u privatnim kompanijama, kod novih investitora, a ne u javnim preduzećima, ministarstvima i državnim institucijama. Tako se pravi država, tako se pravi jedan ambijent koji pretpostavlja i daje mogućnost jednoj zemlji da se razvija, da se u njoj dinamično zapošljava, jer samo zemlja koja gaji jednu razvijenu tržišnu ekonomiju, razvijeni kapitalizam, preduzetništvo, ta država može da se razvija, a sve drugo su zablude.
Isto, kao socijaldemokrata, mogu da kažem da je zabluda da može biti socijalne politike koja je kvalitetna, politike zdravstva, politike obrazovanja, investicije u nauku, sve ono što nam je realno i za šta se moja socijaldemokratska opcija zdušno i životno zalaže, da je moguće to ostvariti ako nema rasta BDP, ako nema mogućnosti da tu redistribuciju izvršimo na jedan pravedan i pošten način.
Smatram da čak i u ovim uslovima, kada se puno štedi, kada se smanjuju i kada su se smanjile zarade u javnom sektoru, kada su se čak i penzije smanjile, ono što nije dirano, ono što je čak povećano, to su transferi za socijalnu zaštitu i to pokazuje da ova Vlada može i treba da bude socijalno odgovorna, ali paralelno sa tim da ima obavezu da stvori jedan kvalitetan ambijent, da privuče što više kvalitetnih investitora, kako domaćih, tako i stranih, kako bi privreda mogla da se razvija i kako bi oni koji plaćaju poreze, koji stvaraju dodatnu vrednost u našoj zemlji mogli da izdržavaju i mogli da budu podsticaj upravo tom javnom sektoru koji će biti servis, ne samo građana, nego jedan ozbiljan servis privrede u tom razvojnom periodu naše zemlje u narednih nekoliko godina.
Ono što bih ja stavio kao drugi cilj politike ove Vlade i ono što je ovaj budžet definisao, ali i premijer u svom ekspozeu u aprilu mesecu, to je bespoštedna borba protiv sive ekonomije. Ozbiljne analize govore o tome da se čak pola BDP provuče ili iscuri u sivoj ili crnoj ekonomiji, i to naša zemlja ne sme, ne može da dozvoli i svi instrumenti koje imamo, u okviru rada poreske uprave, Ministarstva finansija, svih onih inspekcija koje bi trebalo da se izbore sa time, moraju da se bore u narednom periodu protiv sive ekonomije, protiv rada na crno, jer to ne samo da ugrožava budžet naše zemlje, ne samo što negativno utiče na BDP naše zemlje i na ono u šta bi mogli da investiramo i da ulažemo u razvoj kroz razvoj privrede, kapitalne investicije, u određene društvene delatnosti, već nas to vraća civilizacijski u, ne 20, nego u 19. vek. Iole ozbiljnija, razvijena država tržišne ekonomije, kao jedan od osnovnih ciljeva smatra suzbijanje i stavljanje sive ekonomije na nivo od samo nekoliko procenata.
Naravno, kao i korupcija, ona se ne može potpuno ukinuti, ne može se potpuno suzbiti, ali se kroz zakonska rešenja, koordiniran rad inspekcijskih službi i te kako može raditi na tome da oni koji zapošljavaju na crno, koji ne prijavljuju svoj biznis, a rade, treba da se zatvore, jer nama takvi preduzetnici, pod znacima navoda, nama takvi ljudi ne trebaju, kao oni koji će nositi razvoj u našoj zemlji.