Zahvaljujem, gospodine Bojaniću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo ministri, žalosno je što imamo 12 tačaka objedinjenih sa budžetom koji je krovni zakon svake Vlade, ali očigledno je da većina može da nametne i takve okolnosti. Šta da radimo, radimo pod tim uslovima koji su nam nametnuti.
Da bi znali u kojim okolnostima se država nalazi i građani Srbije i celo društvo u celini, treba da malo izanaliziramo stanje u kome se nalazimo već nekoliko godina. Dakle, stanje je takvo da imamo istorijski najveći dug od 22 milijarde i 700 miliona, ili malo više, imamo rekordno visok kurs evra, privreda Srbije se nalazi u recesiji u poslednja tri kvartala, imamo pad proizvodnje, pad građevinske industrije koji je ogroman, imamo stagnaciju izvoza i imamo pad stranih investicija. Podsećam da Srbija nikada nije imala ovoliko visoke poreze kao što ih ima danas, sa 18% na 20%. Konačno, smanjujemo plate i penzije, koje nas vode otprilike negde na neki afrički standard. Teško da mogu da zamislim da Srbija može da ide ka EU sa afričkim standardom. U isto vreme imamo štajk advokata, koji vas kao ministra finansija i verujem ostale ministre treba da zabrine, jer siguran sam da određeni deo privredne aktivnosti ne funkcioniše upravo zbog tog štrajka. Da ne govorim o ostalim štrajkovima, pre svega prosvetara itd.
Mi ćemo u toku ove rasprave imati priliku da amandmanima pokušamo da popravimo ovaj budžet. Kažem pokušamo da popravimo, jer mislimo da je budžet jako loš. Pogotovo je jako loš ukoliko pogledamo šta u stvari vi kao ministar finansija, a do skoro i premijer, govorite o tome šta treba da budu ukupni prihodi i šta smatrate prihodima. Mislim da je za građane Srbije važno da znaju da se ovim budžetom smanjuje izdvajanje za poljoprivredu za gotovo 38%. Nije ovo kritika ministarki poljoprivrede. Mislim da ste i vi, kao uostalom i svi ostali ministri, insistirali da se taj budžet ne smanjuje, ali to je činjenično stanje. Privreda u Srbiji je u jako lošem stanju. Hvalili smo se ovih dana da smo duplirali izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju. Umesto da investiramo upravo u tu granu, nažalost, to se smanjuje.
Ono što je za nas iznenađujuće i što je premijer pokušao da objasni, nažalost nekvalitetno, to je da je u raspravi pomenuto da, recimo, Vlada Vojvodine troši 109 miliona na putovanja. Vašim budžetom koji ste predložili na stavci 422 ukupno izdvajanje za troškove putovanja svih ministarstava je šest milijardi i 352 miliona dinara, oko 55 miliona evra. Ali, nije to sve, imamo na stavci 423 ukupno izdvajanje za usluge po ugovoru. Molim vas da građanima Srbije i poslanicima objasnite šta su to usluge po ugovoru, na koje građani Srbije, odnosno budžet treba da izdvoji 135 miliona evra, odnosno 16.373.692.000 dinara. Ako kažemo da za godišnje povećanje, odnosno održanje plata prosvetara treba 25 miliona evra, kažite nam ko crpi ovoliki novac, ukoliko imate i više zaposlenih u Vladi nego što treba?
S druge strane, u više navrata je pričano o tome kako imamo jako velike i pozitivne rezultate po pitanju zaposlenosti u Srbiji, odnosno po pitanju smanjenja nezaposlenosti. Pa, zanima me da li vi kao ministar finansija, odnosno vaše kolege, vidim da premijer to ne čita, pratite bilten Narodne banke Srbije? Da li ste imali priliku da na 112. strani, tabela 35, gde piše – zaposlenost i zarade, pročitate sledeće: da je u maju mesecu 2012. godine u Srbiji bilo zaposleno milion i 733 hiljade ljudi, u maju mesecu ove godine milion i 697 hiljada ljudi, što je u prevodu 40 hiljada manje zaposlenih u maju mesecu ove godine; nezaposlenih 763 hiljade u maju mesecu 2012. godine, a 779 hiljada u maju mesecu ove godine, što je 40 hiljada više nezaposlenih? Šta je onda Narodna banka Srbije uradila? Narodna banka Srbije je promenila način, odnosno metodologiju izračunavanja nezaposlenih, odnosno zaposlenih i virtuelno zaposlila ljude za koje ne znamo gde su zaposleni.
Znači, gospodine ministre, ja vas smatram ozbiljnim čovekom, imali smo više puta ovde raspravu. Voleo bih kada bi kamera mogla ovo da uveliča, ove brojke, ali pozivam sve građane koji imaju internet da uđu na sajt NBS i da vide da li ministri i premijer govore istinu ili NBS ne govori istinu. Naprosto to su stvari koje su takve i činjenica je da se u Srbiji danas mnogo lošije živi nego samo pre dve godine.
Ono što je još lošije, to je što je premijer pokušavao da nas ubedi da su građani Srbije sa ovim budžetom i ovim odlukama koje su donešene u proteklih tri meseca prošli kroz klanac opasnosti i da praktično mi sa 2015. godinom krećemo u jedan boljitak, da će biti prihodi budžeta veći, da će građani zbog toga biti srećniji itd. Ta stvar ne stoji. Kriza tek sada ulazi u građanstvo. Smanjenje penzija i plata proizvešće smanjenje prihoda od PDV, smanjenje potražnje, smanjenje proizvodnje i na kraju će sve to platiti opet onaj srpski seljak koji proizvodi povrće i koji se nada da će penzioner kao i do sada moći da kupi njegove proizvode.
Naprosto, ovo što je danas ovde u „prajn tajmu“, znači, u vremenu dok su građani gledali izgovoreno, nije odraz realnog stanja u Srbiji niti je odraz realnog stanja naše privrede niti je odraz realnog stanja u smislu optimizma kojim vi zračite. Razumem, da postoji višak energije onih koji treba da ubede građane Srbije da upravo zbog nekih loših vremena se danas ne živi bolje, ali ta stvar je završena.
Molim vas da konačno preuzmete odgovornost za svoj rad. Molim vas da podnesete izveštaj o svom radu, a ne o radu prethodnih vlada koje već ne postoje gotovo tri godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Šutanovac.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, kao ovlašćeni predstavnik.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako on sada ima reč?)
Samo momenat, da vidimo redosled narodnih poslanika, kao ovlašćeni predstavnik Veroljub Arsić ima pravo na repliku.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kakva replika? Nisam nikoga pomenuo?)
Gospodine Šutanovac, ja vas molim nemojte, imate dve opomene, nemojte molim vas da dobacujete sa mesta i da remetite rad Narodne skupštine. Znam da je to vaš manir, ali nemojte večeras to više da radite. Molim vas još jednom.
Gospodine Arsiću, ministar Snežana Bogosavljević Bošković ima prednost.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pošto ste nekoliko puta pomenuli poljoprivredu, subvencije u poljoprivredi, ja bih još jednom zarad javnosti i zarad istine rekla – tačno je, povećan je izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju. To je rezultat upornog i napornog rada ministarstva i naših nadležnih službi da usaglase sertifikate, povećan je, ali nije dostigao onaj nivo koji mi želimo da bude postignut. Radićemo na tome da sledeće godine bude još veći i da dostignemo 500 miliona eura.

Kada se radi o subvencijama, vi kažete da će biti smanjene za 39%. Ja ne znam kako ste vi došli do te cifre?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Iz budžeta.)

Budžet. Budžet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine je 5% kao što je bilo i do sada, 5% od nečega je 5%. Sada da ne ulazimo u matematiku i previše statistike, mi smo izmenili zakon samo u delu subvencionisanja biljne proizvodnje. Znači, umesto 100 subvensionisaćemo u narednom periodu, u narednim godinama 20 ha. To je otprilike oko 5% poljoprivrednih gazdinstava koja se uopšte javljaju za subvencije i koje koriste subvencije. 94,4% ili 310.000 gazdinstava ne podleže izmenama zakona i neće uopšte osetiti ovo smanjenje subvencija na našem ministarstvu. Dakle, oni će imati mogućnost da koriste sve kao i do sada, sve mere agrarne politike čak uvodimo i dve nove mere kao stimulaciju u stočarstvu.

Naravno, svima treba da bude jasno da ni jedan ministar ne želi da ima manji budžet, jer svi mi tražimo da bude veći, ali mi moramo da se suočimo sa realnošću. Poljoprivreda u ovoj sada situaciji dobila ono što je mogla da dobije. Zahvalna sam ministru Vujoviću, Ministarstvu finansija i svim ministrima koji su nam omogućili da isplatimo docnje, dugovanja koja smo prenosili mnogo godina unazad. Vi znate, svake godine četiri milijarde, nege godine pet milijardi. Uštedeli smo i taj smo novac iskoristili, platićemo sve ono što je stiglo za naplatu i ući ćemo čisti u novu godinu. Nismo srećni, ali prosto mi delimo sudbinu sa ostalim građanima države Srbije.

Opet podvlačim, 310.000 gazdinstava, 94,4% neće osetiti ništa od ovoga što ste vi rekli. Javila sam se, jeste kasno, jeste da sam sve ovo pričala više puta, ali prosto rekli ste neki broj, neku cifru 39% i da to ne ostane tako u javnosti. Nemojte da mi se plaše poljoprivrednici i da misle da su vaši podaci tačni. Samo se zbog toga javila. Hvala.

Zahvaljujem.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Oni spavaju. Da li ja sada mogu repliku?)
Gospodine Šutanovac, molim vas pošto imamo nekoliko ministara prijavljenih, videćemo na kraju da li ste dobili mogućnost za repliku.
Reč ima ministar u Vladi dr Nebojša Stefanović.

Želeo sam, pošto nije „prajm tajm“ da ipak i ovi ljudi koji gledaju da mogu da čuju nešto o čemu smo danas razgovarali.
Prvo što se tiče putnih troškova. Putne troškove koje ste pomenuli po svim pozicijama na stavci 422 u svim ministarstvima, spadaju npr. i putni troškovi za prevoz dece, prevoz dece do škola, međugradski prevoz, spadaju troškovi MUP za prevoz policijskih službenika koji rade, a znate vi ste bili ministar odbrane, Ministarstvu odbrane za prevoz vojnika itd. Zato su te cifre tolike, jer se radi o ogromnom broju ljudi, radi se o stotinama hiljada ljudi. Naravno, sve inspekcije, svi državni organi tog tipa. Jako mali novac za Vladu, za same članove Vlade. Dakle, to može da se vidi po pozicijama.
Drugo što se tiče uposlenih ovde je više puta rečeno a mislim da nije loše da se pomene zato što dolazi do konfuzije kada počnu da se upoređuju različita merila, kada različite institucije daju različite podatke. To zaista može da stvori konfuziju kod ljudi. Međutim, NBS ima jedan uži spektar prikazivanja zaposlenih na neodređeno vreme. Jedini koji može merodavno da da podatke je RFZO. Dakle oni koji plaćaju zdravstveno osiguranje po osnovu rada ulaze u kriterijume Zavoda za statistiku vezano za zaposlene, odnosno nezaposlene i tako je bilo oduvek.
Prema podacima za april 2012. godine stopa nezaposlenosti je bila 25,5%. Poslednji kvartal 2014. godine 17,6%. Nepobitni podaci. Broj zaposlenih se povećao značajno. Jedan deo ljudi i zahvaljujući merama Ministarstva rada, odnosno Vlade Srbije, jedan deo ljudi koji su radili u sivoj zoni, u tom sektoru koji su novac dobijali na ruke se prebacio u regularne tokove i time povećao deo uposlenih, jedan deo novozaposlenih. Ponoviću, Fresenius Medical Care u Vršcu, PKC varing sistem u Smederevu, „Kalcedonija“ u Apatinu, Adriana.tex u Rumi, LEONI WIRING SYSTEMS u Doljevcu, „Geoks“ u Vranju, Everest Production u Rumi, Balkan BIBL u Jagodini, „Svarovski“ u Subotici, Centar za doradu semena u Bečeju i „Henkel“ u Kruševcu, „Džins“ u Leskovcu itd, itd.
To su nove kompanije koje su otvorene. Pričam samo o onima koji su otvorili nove pogone u ovom periodu. Dakle, što se tiče toga nepobitno podaci pokazuju da je došlo smanjenja nezaposlenosti. Da li smo mi super zadovoljni i srećni i rekli da ne treba više. Naravno, da nismo. Mi smatramo da na tome zajedno treba da radimo još, ali ovo su dobri pokazatelji koji već osmi mesec za redom, a što se ranije nije dešavalo pokazuju konstantan trend pada nezposlenosti. Što je dobro za ovu zemlju.
Da li smo zadovoljni što plate nisu više? Voleo bih da su veće plate, ali prosto, ekonomski momenat za zemlju je takav da je dobro da radimo na povećanju uposlenosti i što je to sada zdravije.
Ljudi moraju da znaju, ljudi se više ne zapošljavaju masovno u javnom sektoru. Sada imamo mnogo veće zapošljavanje u privatnom sektoru, što je jedino održivo i jedino zdravo.
Dakle, očekujem da ćemo nastaviti i u narednoj godini ovaj trend, da ćemo i dobrim merama koje je podržao MMF, a MMF znate da je prilično rigorozan i rigidan kada se tiče svih procena, o čemu gospodin Vujović može mnogo više da kaže nego ja, koji kaže da su ove mere koje Vlada preduzima, da su dobre i da će dovesti do rasta, da će dovesti do ozdravljenja privrede.
Ja očekujem da će to biti dobra poruka novim investitorima koji će faktički u narednoj godini nastaviti investiciju u Srbiji iako očekujem, da kažem, tešku godinu na ekonomskom nivou na teritoriji čitave Evrope, da kažem, dakle, ne samo za našu zemlju i da će to dovesti do novog zapošljavanja ljudi. Ovo što je do sada urađeno mislim da je jako dobar pokazatelj, i mislim da će i ovaj čitav mesec decembar u kome nemamo smanjenja agregatne tražnje.
Mi imamo rekordnu, kao što je premijer rekao, rekordnu naplatu PDV kada se poredi sa decembrom 2013. godine, rekordnu naplatu koja, ako se nastavi ovako to će biti, pa možda možemo da kažemo i preko 42 milijarde, preko četiri milijarde koje se tiču PDV.
E, to ćemo videti naravno na kraju ovog meseca ali očekujem da ćemo imati jedan trend, veliki trend rasta i da će ljudi u Srbiji moći da vide već i naredne godine, već i u 2015. godini da će to dati dobre efekte po našu ekonomiju.

Zahvaljujem dr Stefanoviću.
Reč ima ministar u Vladi, gospodin Aleksandar Vulin. Izvolite.

Znate, ono što se ovde sad postavlja kao suštinski problem, to je da, kako je moguće verovati u potpunu istu metodologiju u aprilu 2012, a neverovati u potpunu istu metodologiju u decembru 2014. godine. Ništa se nije promenilo. Promenili se rezultati naravno, jer sada imamo veći broj zaposlenih.
Promenili se rezultati u smislu da stopa nezaposlenosti opada i promenili se rezultati da imamo daleko više ljudi koji rade na raznim delovima ali se i dalje ne veruje.
Ne veruje se ni Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, a njega ne možete da prevarite jer njemu morate da platite.
Dakle, nije čak i upitanju ni anketa o radnoj snazi nego morate da platite za Republički fond da bi vas prihvatili kao nekog ko radi, kao nekog ko je zaposlen.
Imamo povećanje uplate u PIO fond. To znači da ima više ljudi koji rade i naš jedini put u krajnjoj liniji jeste, i ništa drugo ne možemo da uradimo, nego da povećamo odnos osiguranika u odnosu na broj zaposlenih. To je jedini put.
Samo vas molim da verujete istoj metodologiji u koju ste verovali kada ste bili vlast, da verujete istoj toj metodologiji sada kada ste opozicija. Ništa drugo.

Zahvaljujem gospodine Vulin.
Reč ima ministar u Vladi, dr Dušan Vujović. Izvolite.

Hvala.
Mnogo smo već danas puta ponovili razne stvari. Za one naše gledaoce koji još uvek izdržavaju budni pored ekrana želim samo da pojasnim neke stvari.
Znači, opšta situacija koju smo nasledili je dobro poznata svima. To da imamo istorijski najveći dug to znamo. Ono o čemu ovde pričamo, to je da fiskalna konsolidacija treba da dovede do smanjenja deficita da bismo u roku od dve godine od tog četvrtog kvartala 2016. godine preokrenuli trend duga kao učešće u društvenom proizvodu. To nam je cilj, to nam je želja.
Prema tome, ono u čemu se slažemo verovatno ne moramo da raspravljamo. Znači, to znamo. Možemo da razgovaramo posebno o tome koji su faktori proizveli takav rast duga poslednjih godina, kada je to krenulo, premijer Vučić je pominjao neke cifre.
Možemo da radimo i složeniju analizu, fiskalna strategija koja će biti podeljena za nekoliko dana čim prođe Vladu, ima deo koji se odnosi na trendove u dugu, predviđanja duga i tačku preokreta na 77,5% duga u četvrtom, odnosno krajem 2016. godine.
Znači, oko toga se slažemo da nam je to problem, ali ceo smisao fiskalne strategije, ceo smisao fiskalne konsolidacije, ceo smisao o prilagođavanja stezanja kaiša, smanjivanja troškova jeste da smanjimo deficit i da posredno ostvarimo prostor da se smanji učešće duga u društvenom proizvodu.
Izvinite.
Znači, tu nema nikakve dileme. Malo razjašnjenje povodom cifre koja se odnosi, tzv. četiri, nije 42 nego 423 ako ste mislili na ugovor, 42, ako je 42 onda je…
( Dragan Šutanovac, s mesta: Rekao sam 423.)
Odlično, 423 po našim ciframa ovde 15,6 milijardi i to je cifra koja se odnosi na tzv. ugovore, a to su ugovori o delu, to su ugovori privremene, povremene poslove od kratkoročnih do trajnijih poslova, to su ugovori, znači, su ograničeni po učešću o ukupnim troškovima do 10% mogu da budu i de fakto služe za poslednje dve, tri godine da se ili angažuju ljudi koji ne žele ili ne mogu da rade u Vladi zato što mu je trajno radno mesto na nekom drugom mestu, i ne žele da napuste taj svoj posao, a nisu trajno potrebni u Vladi.
Drugo, to su ljudi koji rade privredne, povremene poslove. Letos smo imali jednu situaciju da su nam postavili pitanja kako se to strašno povećao broj tih tzv. ugovoraca, ispostavilo se da je to sezonsko angažovanje ljudi koji rade u protivgradnoj zaštiti.
Znači, to su od takvih vrsta privremenih i povremenih poslova, do zatvaranja onih elemenata u strukturi zaposlenih koji nisu obezbeđeni u uslovima kada imamo prirodni odliv ljudi, a imamo ograničenje zapošljavanja.
Kao što znate, u većini ministarstava, postoji veliki raskorak između sistematizacije i popunjenosti i ti ugovori omogućavaju da se ta razlika popuni, većina trajnih radnih mesta i to je jako mali broj se zapošljavao, ljudi, na osnovu odluka Kadrovske komisije i ja vam sada tumačim primenu pravila u praksi, to su odluke kadrovske komisije koja ima predstavnike većine ministarstava i koja gleda prave potrebe i pruža to.
Kao što je danas već pominjano, mi ćemo ostati pri toj politici, jer to nam je jedan od načina da držimo pod kontrolom veličinu ukupne države, i da držimo pod kontrolom troškove koji su sa tim povezani.
Dakle, tu nema nikakve dileme.
To je cifra od 15,6 milijardi, a ona je prethodne godine bila veća.
Prema tome, mi smo u skladu sa politikom koju smo afirmisali ovde smanjili te cifre i po savetu i Fiskalnog saveta i po savetu MMF, i po savetu Nezavisnih analitičara, kod nas nismo želeli da smanjujemo više tu cifru, jer bismo time ograničili sebi mogućnost da obezbedimo kontinuitet i kvalitetne ljude koji su neophodni na određenoj vrsti, posebno analitičkih i drugih poslova, koji ne mogu da se obezbede, realokacijom ljudi, odnosno preuzimanjem ljudi između ministarstava i pojedinih drugih organa.
Naglašavam, pitanje nezaposlenosti, pitanja ovakvih detalja nisu suštinska pitanja, to su pitanja, ovde primena strategije se ovde dešavala na isti način na koji se vršilo prilagođavanje troškova, na nivou ukupno zaposlenih, na nivou plata i penzija, na nivou ukupnih fiskalnih rashoda.
Prema tome, ja razumem vaša pitanja, možemo da tražimo odgovore preciznije ili manje precizne, ali bih želeo da bolje razumem na koji način to dovodi u pitanje ovaj budžet i posebno ne razumem vašu ocenu da je budžet loš ili dobar.
Cilj ovog budžeta smo jasno rekli, a to je, da se drže rashodi pod kontrolom, i zato su niži za 27 milijardi, nego u prethodnoj godini. Prihodi da se usmeravaju tako da budu što efikasniji, zato su oni i veći za 27 milijardi i mislim da je to krajnje realno i da je to cifra koja je kao što već pomenuh jedanput večeras, koja je svega nekoliko procenata iznad cifre stvarnog ostvarenja u ovoj godini .
To je 850 milijardi sa 19. decembrom, plus očekivane naplate do kraja godine, plus sopstveni prihodi koji se ne izražavaju u toj cifri, koju prati Trezor, ali se izražavaju u godišnjoj cifri.
Znači, moja tvrdnja je da ćemo mi sigurno u okviru postojećih kadrovskih rešenja, u okviru postojeće efikasnosti, pri postojećim poreskim stopama i naporu poreske administracije, sigurno ostvariti prihod, ako ne bude nekih vanrednih šokova, kao što su bili prošle godine. To je naše očekivanje.
Što se tiče rashoda, svi elementi projektovanja rashoda su realni, svi elementi kontrole rashoda su realni i ja očekujem da ćemo se nalaziti upravo u onom rasponu koji smo predvideli u budžetu, da će deficit na nivou klasično definisanih prihoda i rashoda republičkog budžeta, bez garancija na nivou 158 milijardi, a sa garancijama, na nivou 191 milijarde.
Kao što sam i rekao, tu se ništa ne menja, mislim da je to krajnje realno, krajnje ostvarivo. Kojim ćemo tempom to ostvarivati, ja ne znam. Ako postoje rizici, i ako postoje tzv. kako se zovu „apsajd dres“, nismo više „prajm tajm“, nego smo „lejt najt“, što bi rekli sada. Ako postoje rizici svi rizici su na pozitivnoj strani. To pokušavamo nekoliko puta već da kažemo. Znači, mi sa fondom imao dogovor da smo i u projektovanju stope rasta i u projektovanju prihoda, koji se smatraju mekanom merom i u projektovanju rashoda uvek išli na konzervativnu stranu, da je vrlo moguće da ćemo ostvariti to i još bolje.
Ono što je jako bitno i što mislim da treba građani da znaju, to je da sve elemente dopunske efikasnosti, ako ostvarimo više prihoda, ti prihodi će biti raspoloživi da se finansiraju u neke druge stvari koje smatramo neophodnim.
Nemojte da zaboravite da pored ovih stvari koje se nalaze u budžetu postoje stvari koje su vanredni prihodi, koji mogu da budu veći od onih koje smo stavili unutra, vanredni neporeski prihodi posebno. Mi njih ne projektujemo na višem nivou, jer je vrlo moguće da se ostvare. Kao što je premijer već rekao mi smo stavili krajnje konzervativno samo one prihode javnih preduzeća za koje već znamo, a, vrlo je moguće ako reforma u ključnim javnim preduzećima bude uspešna da ti stvarni prihodi transferi javnih preduzeća budu i veći.
Kada sam već kod toga da odgovorim na jedno pitanje oko tzv. prihoda koji se smatraju uštedama. To su one uštede u platama u javnim preduzećima koje će se prenositi na budžet putem transfera koji se, kao što se to radilo kod tzv. solidarnog poreza. Prema tome, to se javlja kao element neporeskih prihoda.
To su de fakto, nisu dividende, nego su drugi transferi koji se ostvaruju iz javnih preduzeća. Mi tu želimo da ostvarimo takvu proveru, prvo da se to uskladu sa odlukama organa tih preduzeća realizuje. Drugo, da se na pravi način transferišu u budžet i treće, da bude nešto što odgovara performansama koje su dogovorene za javna preduzeća.
Najvažnije od svega, to je smisao svega ovoga što radimo. Smisao svega ovoga što radimo je da postignemo one ciljeve za tri godine koje smo sebi postavili. Mislim da kod tih ciljeva, nisam danas čuo da je bilo ko iz pozicije ili opozicije sporio te ciljeve, a to je da ostvarimo fiskalnu održivost, manji deficit koji možemo da izdržimo, manji dug u društvenom proizvodu, da istovremeno rešimo strukturne probleme, kao što je gospodin Sertić govorio detaljno. Ti problemi su jako važni. Pazite, to nije priča, ti problemi su jako važni pošto bez njih nećete dobiti ni kvalitetne investicije i imaćete stalno te vanredne rashode iz budžeta koje su kroz plate, kroz štrajkove, kroz neplaćene račune, kroz pad finansijske discipline, kroz MPL-ove, i sve ostalo.
Prema tome, ako se bavimo pravom ekonomskom analizom ovog budžeta, ovaj budžet elemente rizika koji su bili vezani za preduzeća u restrukturiranju, pokušava da stavi pod kontrolu. Kao što sam rekao, javna preduzeća su sastavni deo drugog dela priče.
Prema tome, mislim da je odgovor na vaše pitanje, da li je taj budžet loš, ja mislim da u datoj situaciji bolji budžet sa većim učešćem i struke i strategije i strukturnih reformi i kratkoročnih reformi nije bilo moguće napraviti, a da to ne bude mnogo bolnije i za stanovništvo i za sve ostale.
Setite se načina na koji smo definisali smanjenje plata i penzija, tako da se ne diraju plate i penzije ispod 25 hiljada. To su plate koje 99% se troše na domaće proizvode i utiču najviše na agregatnu tražnju.
Prema tome, naš pristup je bio da minimiziramo negativno dejstvo na agregatnu tražnju, da ostvarimo uštede koje su potrebne, da minimiziramo troškove svih tih reformi i ostvarimo putanju koja je održiva na srednji rok. Hvala lepo.