Hvala.
Reč ima predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić.

Da vam se zahvalim na diskusiji i da kažem da ste u pravu kada govorite o javnim preduzećima. To je bila i bojazan i Fiskalnog saveta MMF-a, pre svega da li smo precenili prihode koje možemo da prikupimo od javnih preduzeća, ali odmah da vam kažem da smo to već uspeli da obezbedimo, da smo mi unapred znali šta je to što će nam javno preduzeće uplatiti. Taj novac već postoji, nije nešto što moramo da čekamo i što će da zavisi od njihove naredne aktivnosti.
Ono što je najveća aktivnost, oko 60 miliona evra, to će nam sada iz Elektromreže Srbije leći. Mislim da smo i oko Telekoma negde oko 25 miliona evra, i biće verovatno dodatnih još šest miliona, ako se ne varam Sertiću, oko 600 miliona dinara, što će reći pet miliona evra, znači negde oko 30 miliona evra Telekom. Govorim o najvećim. Tu su i Pošta Srbije i taj novac je već obezbeđen i čekamo ga u budžetu, odnosno u Trezoru Republike Srbije.Što se toga tiče nema bojazni.
Ono za šta imamo bojazan i vi i ja, i svako od nas, to je hoćemo li mi uspeti da suštinski reformišemo ta javna preduzeća da bi ona mogla da daju tu vrstu doprinosa ili veći doprinos u 2016. godini. Zato što sam sit te računice od 24 sata i 48 sati, mi moramo da gledamo na dve, tri, pet i 10 godina unapred.
U skladu sa tim ćemo i da menjamo ljude koji se na tim pozicijama nalaze, jer da budem iskren, nisam zadovoljan u dobrom delu kako nam javna preduzeća funkcionišu, kao što ni državne banke nisam bio zadovoljan kako funkcionišu, i zato smo plaćali visoku cenu javašluka, lopovluka, kriminala, korupcije i svega drugog.
Što se tiče nivoa inflacije, to uvek ima svoje dobre i loše strane. S jedne strane, smanjujete fiskalni deficit, s druge strane, povećavate svoje obaveze. Naše je da držimo stabilnost, ali koliko ste u pravu kada ste govorili o jednoj drugoj temi, za koju bih želeo da kažem građanima Srbije da me mnogo više brine od težine reformi koje treba da sprovedemo i kvalitete života koji ćemo da imamo, pre svega 2016. godine i 2017. godine, to jeste ta spoljna politička situacija.
Naime, dramatični pad rublje samo u jednom danu je nama oborio dinar za 0,7-0,8% u jednom danu, zato što su odjednom svi sa istoka Evrope dobili nalog svojih zapadnih centrala da povlače novac u južnu Afriku i u neke druge zemlje.
Dakle, ni krivi ni dužni stradali smo u jednom danu. I Jorgovanka se borila i borila se Vlada Srbije i nekako smo uspeli to da zauzdamo i da držimo na najnižem nivou pad naše nacionalne valute u tom trenutku. Sad, kao što vidite, to je uspelo da se stabilizuje uz, razume se, aranžman sa MMF-om i mere fiskalne konsolidacije i sve drugo.
Ali, mi ne živimo sami na svetu. Sve što se oko nas dešava, na nas utiče. Užasan strah imam. Zato sam se čudio onima koji su prizivali ukrajinsku nestabilnost u Srbiji još u izbornoj kampanji. Zato sam se čudio onima koji računaju na bilo kakvu nestabilnost, onima koji se raduju tome da bi mogli negde nekakvi neredi i nemiri da izbiju, zato što time naša zemlja gubi.
Ja sam siguran da veliki broj ljudi u ovoj zemlji, bez obzira da li im se sviđa ili ne sviđa onaj ko je na vlasti, žele i vole uspeh svoje zemlje, a ne neuspeh svoje zemlje. Zato moramo da očuvamo stabilnost i u zemlji i u regionu i, ako smem to da kažem, nemoguće nam je da se izmaknemo iz problema ovih velikih sila, ali da ne budemo neko ko će da se pravi pametan, da će da reši sve svetske probleme i da pokušamo da nas ostave što je moguće dalje od žarišta njihovih problema i njihovih muka.
Danas, izviniću vam se, pošto sam počeo da mucam od umora, a ne od bilo čega drugog, pošto mi to inače nije običaj, zamoliću vas da posle ovog izlaganja izađem jer me sutra ujutru čeka put u Bor i težak i naporan dan, a ostaće ministri ovde i verujem više ministara nego poslanika iz pojedinih poslaničkih grupa.
Danas smo čuli mnogo dobrih stvari, mnogo dobrih ideja kako i šta bi bilo dobro da unapredimo. Nažalost, od kritike čuli smo nekoliko, rekao bih, dobrih, novih ideja, ali kritika nije bila dovoljno ubedljiva ili uverljiva. Ako je argument kritičara da rebalans donosimo zbog Er Srbije, mogu samo da kažem da je to sramota da to neko izgovori. Ako je nečija kritika da to donosimo zbog „Srbijagasa“, to je sramota da neko izgovori. Ne postoji druga reč kojom bih to okarakterisao, kao što je više od sramote da kritikujete rebalans rebalansa a niste videli da li ste to zbog povećanih rashoda ili zbog smanjenih rashoda, odnosno povećanih ili smanjenih prihoda tražili donošenje takve vrste akta. Ali, i to govori o našoj delimičnoj neozbiljnosti, nemetodičnom i nedovoljno odgovornom pristupu.
Na kraju, da ne bi bilo da sam zaboravio šta sam dana rekao, vidim da su se neki koji su valjda ceo život vodili kampanju i protiv stranke koju vodim i protiv mene lično i protiv predsednika Republike, obradovali mnogo današnjoj mojoj izjavi, gde sam rekao da ću da podnesem ostavku kada budem na 26%. Samo želim javnost da obavestim da nikada nisu posvetili celu stranu onima kojima nije palo na pamet da podnesu ostavku sa 6%, nikada. Nikada im nije palo na pamet da to traže i od onih koji su im nekada bili idoli, a imali su 10%.
Ponavljam još jednom, dobro je da se raduju sa 26%, svakako neću biti predsednik Vlade i omogućiću nekom drugom, predsednik Vlade Srbije, ali takođe, sasvim izvesno je, neću biti ni teret stranci koju vodim, pa će stranka izabrati nekog boljeg za to mesto.
Mislim da se tako ponašaju pošteni, odgovorni i ozbiljni ljudi. Da terate narod i da terate ljude da vas vole, ne ide. Ako ljudi misle da loše radite, prepustite nekom, čiji će rad da poštuju, a moguće je da Srbi i moguće je da građani Srbije žele da ih neko obmanjuje i da im neko priča besmislice o tome kako će sutra da im poveća plate i penzije, tako kao što su delili kredite iz raznih razvojnih banaka i svega drugog i da nikad više dinar u te banke nije ušao.
(Narodni poslanik Aleksandra Jerkov dobacuje s mesta.)
Nemojte da mi dobacujete. Ovo je 20 put danas da ste mi dobacili. Časovi pristojnosti ne postoje u Narodnoj skupštini, ali bilo bi dobro da vas neko vrati i da pokušaju da vam objasne šta znači elementarno poštovanje sagovornika i šta znači elementarna pristojnost.
Još jedanput da se zahvalim svima vama koji ste budžet podržali, da se zahvalim svima vama koji budžet niste podržali, koji ste imali dobre, izvanredne ideje za poboljšanje ovog akta. Ova jedna ideja, nisam je zaboravio, oko energetske efikasnosti i ulaganja u našu građevinsku industriju. Svakako ćemo naredne godine o toj ideji i te kako da razgovaramo i mislim da ćemo imati i deo novca da u te velike projekte uložimo.
Zahvalan sam građanima Srbije, na kraju krajeva, što čini mi se dobro razumeju šta je to što radimo, što imaju poverenja u svoju Vladu, a onog sekunda kada to poverenje nestane, verujem da će neki drugi da dođu, ali vam danas kažem – videćete, ništa od svega ovoga neće da promene, nego će reći da se kaju što su govorili nešto drugo i da su zadovoljni onim što smo preduzimali. To, složićete se, nije mala, već velika stvar kojom ćemo se svi svakako ponositi. Hvala vam još jedanput i izvinite još jednom.

Zahvaljujem predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću i posebno zahvaljujem na današnjem doprinosu na sednici Skupštine.
Reč ima gospodin Milisav Petronijević, a neka se pripremi Goran Kovačević.
Izvolite, gospodine Petronijeviću.

Poštovani predsedavajući, predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću skratiti, imajući u vidu da je veoma jasno iskazan stav SPS o predloženom i rebalansu i budžetu i pratećim zakonima. Ja to samo mogu da potvrdim. Zadržaću se samo ukratko na tri pitanja. Jedno vezano za prihode i dva vezano za rashode.
Šta je osnovna karakteristika ovog budžeta? Jeste da su prihodi povećani, a rashodi smanjeni u odnosu na 2014. godinu. Kada su prihodi u pitanju, želim samo da kažem nekoliko reči. Prihodi su veći, iako se ne povećavaju porezi. Nije planirano povećanje poreza, iako će biti smanjeni prihodi zbog smanjenja mase zarada za plate, jer je manji porez, manji su socijalni doprinosi. Dakle, i u takvim uslovima predviđeno je povećanje prihoda, a osnovna ili glavna tačka na čemu će Vlada da radi u narednoj godini jeste dok se ovo ne povećava, povećava se ili pojačava borba protiv sive ekonomije, borba za veću naplatu poreskih prihoda i za veću finansijsku disciplinu.
Mislim da je ovo važno pitanje iz dva razloga. Prvo, ako imamo u vidu da je siva ekonomija skoro trećina nacionalnog dohotka, koliko je važno pojačati tu borbu i smanjiti je? S druge strane, veoma je važna i poruka da se poreski prihodi naplaćuju u većem obimu i da se pojača finansijska disciplina.
U Srbiji skoro da je postalo normalno da se ne plaća porez, doprinosi, struja, prevoz, itd. Želim da dam snažnu podršku Vladi na ovom putu za suzbijanje toga.
U Srbiji svi moraju da plaćaju porez, svi moraju da plaćaju doprinose, svi moraju da plaćaju dažbine, jer plaćanjem toga mi omogućujemo da imaju i zdravstvo, da imaju i obrazovanje, da se grade škole, bolnice, vrtići, itd. Na kraju krajeva i jedna poruka građanima Srbije da, imajući u vidu da je Vlada bila prinuđena da smanji plate i penzije jer je nužda naterala na to, veoma je važno da pošalje i poruku građanima Srbije, ne može neko da ne plaća porez, a da pri tom ima avione, jahte, itd. Tu mora Vlada da pokaže do kraja odlučnost i dajem snažnu podršku Vladi u tom pravcu.
Kada je u pitanju rashodna strana, čuli smo da je smanjenje rashoda predviđeno i pored rasta duga, ako sam dobro zapamtio, koji je ušao u rashodnu stranu. Opet je smanjen rashod. Ako se ne varam, to je odudaranje od jedne prakse da se svake godine rashodi povećavaju. Ovo je prvi put da se smanjuje.
Želim da istaknem samo dve stvari. Jedna stvar, značajno smanjenje svakako jeste smanjenje mase zarada, mase sredstava za zarade i penzije. Vlada je bila prinuđena da to uradi, ne zato što to želi. Niko ne voli da smanjuje to. Prema tome, ni ta Vlada, ali je Vlada, birajući između popularnosti i odgovornosti, izabrala odgovornost da obezbedi stabilnost za plate u dužem periodu.
Ono na šta želim da skrenem pažnju, pored te mere smanjenja mase zarada, pored najavljene mere smanjenja broja zaposlenih, želim da insistiram na toj meri koju je Vlada bila predvidela za ovu godinu, nije stigla da uradi do kraja godine, ali je čeka taj posao, a to su platni razredi, zakon o platnim razredima. Mislim da to mora da se uradi i treba javnosti reći koliko to jeste obiman posao, važan posao, težak posao. Taj posao mora da se izvede do kraja. Zašto? To obezbeđuje pravičnost. Nije narodu krivo, kako poslovica kaže, što nema, nego što nije pravo. Jednostavno, pravičnost tih zarada, dakle, kod svih onih koji troše državne, javne pare mora da se uvede.
Na kraju krajeva, prosveta i zdravstvo, koji nisu adekvatni u sistemu zarada, prilika je da i oni na adekvatan način budu zastupljeni kroz platne razrede u sistemu zarada, a da ne govorim o Zakonu o platama u državnim organima od koga su pobegli svi. Malopre je to premijer pominjao. Ja neću. Deset puta sam govorio do sada, ali sada neću. Nije logično da premijer ima tri, četiri puta manju platu od bilo kog nezavisnog organa.
Nemojte pogrešno da me shvatite. Nezavisno telo znači da je nezavisno u svom radu, u donošenju odluka, ali nije nezavisno od stanja u Srbiji, a pogotovo ekonomskog stanja u Srbiji.
Šta hoću da kažem? Devet stotina koeficijenata, nekoliko ili čak nekoliko desetina osnovica. U različitim oblastima različito se primenjuje. To mora da se izvede do kraja i da se uvede jedan red, kako bih rekao.
Na kraju, želim samo da kažem, šta po mom mišljenju znači ovaj budžet. Ovaj budžet, prvo, oslikava sadašnje stanje i najavljuje budućnost, odnosno pravi pravac, put ka budućnosti. Zašto sadašnjost? U ovako teškoj ekonomskoj situaciji, ovoliko može i on je realan, on nije spisak lepih želja, već realan. Vlada je uočila realne probleme i ponudila realne odgovore na ta pitanja sa kojima se suočila.
S druge strane, ovo je nastavak započete konsolidacije javnih finansija prilikom usvajanja rebalansa u oktobru mesecu, a istovremeno i početak trogodišnje finansijske konsolidacije. Očigledno, jasan pravac, jasna politika Vlade u delu koji se odnosi na konsolidaciju javnih finansija.
Ali, šta želim da kažem? Želim da skrenem pažnju kada su u pitanju rashodi, ja želim da odam priznanje Vladi na socijalnoj odgovornosti prilikom izrade ovog budžeta, kao što je prilikom smanjenja plata pokazala socijalnu odgovornost zaštitivši najugroženije kategorije stanovništva i ovom delu socijalnih davanja, ako se ne varam 144 milijarde otprilike, dve valjda više u odnosu na 2014. i sedam na prethodnu godinu. Dakle, pokazuje svoj odnos prema najugroženijim kategorijama stanovništva. I naravno kao pripadnik Socijalističke partije Srbije, ja dajem snažnu podršku i ističem to pitanje, ali ono što mislim da je najvažnije i mere fiskalne politike i reforme javnog sektora i reforme privrednog ambijenta i završetak restrukturiranja i unapređenje rada javnih preduzeća nisu cilj, to je sredstvo da se dođe do glavnog cilja, da stvore osnov za poboljšan privredni ambijent, da stvori osnov za povećanje investicija i domaćih i stranih, ravnopravno, ja snažno podržavam, danas sam čuo od ministra privrede da se priprema zakon o ulaganju u Srbiju i to je prilika da se na taj način reši, a šta to sve znači, to znači u stvari novo zapošljavanje, to znači stvaranje osnove za stabilan i neodrživi rast u narednim godinama.
Vidite, to dovodi do većeg bruto društvenog proizvoda. Kada je bruto društveni proizvod veći, onda je naravno i učešće našeg duga manje. Naš dug ima visok procenat, između ostalog, zato što imamo mali društveni proizvod. Povećanjem njega taj procenat se smanjuje. Kada je on veći, veći su porezi, veći su doprinosi, jer ljudi su zaposleni, uplaćuju poreze i doprinose. Kada su veći porezi i doprinosi ima veća izdvajanja, mogućnost za obrazovanje, za zdravstvo, za sve druge javne potrebe ove države.
Naravno, glavna stvar je da se ojača privreda, uništena pljačkaškom privatizacijom i pogrešnim konceptom privrednog sistema u prethodnom periodu, a to znači radi se o privredi jedina koja pravi pare. Mi mnogo u Srbiji imamo onih koji troše, a veoma malo onih koji prave. Dakle, to je glavni cilj. Sve ostalo, te mere, je samo sredstvo da se dođe do tog cilja. Ja želim da dam punu podršku Vladi na tom jasnom cilju, a glavni cilj je rekao sam veći standard, ali na realnim osnovama.
Sasvim na kraju, završiću sa jednom rečenicom. Potrebno je da se bdi nad ovim budžetom maltene mesečno i da se brzo reaguje, ako ima negde odstupanja.
Drugo, otišao je premijer, ali prenesite mu poruku od svih bitaka koje su već otvorene, otvorio je još jednu najvažniju, to je bitka za veru u Srbiju, bitku da građani veruju u ovo da će dati rezultate, onda je uspeh siguran. Podržaćemo Predlog budžeta i sve ostale zakone. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem gospodine Petronijeviću.
Reč ima ministar u Vladi dr Kori Udovički.

Samo da se zahvalim poslaniku Petronijeviću na komentarima o Zakonu o platama u javnoj upravi koji se priprema, da je on neophodan i samo bih da mu potvrdim da ga spremamo sa najvećim zalaganjem, da ne odustajemo od tog puta i da naglasim da kada se nacrt tog zakona pojavi u javnosti negde, verovatno krajem prvog tromesečja naredne godine, da će to biti u rekordnom roku, s obzirom na koliki je posao i koliko je vremena bilo potrebno za takav rad i izradu zakona u drugim zemljama. Hvala.

Hvala gospođo Udovički.
Reč ima narodna poslanica Marjana Maraš.
Izvolite gospođo Maraš.

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas između ostalih i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Na samom početku prvenstveno bih izrazila zadovoljstvo što će rebalansom biti isplaćene sve zaostale subvencije iz ranijih godina, koje se odnose na isplatu regresa za gorivo i đubrivo, podsticaja za biljnu proizvodnju, premiju osiguranja i podsticaja za priplod grla.
Izmene i dopune Predloga zakona o podsticajima proizilazi iz potrebe za unapređenjem osnovnih elemenata poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, u skladu sa promenama ekonomskog i tržišnog ambijenta.
Izmena Zakona stavlja u fokus poljoprivredna gazdinstva koja koriste do 20 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta što predstavlja najbrojniju kategoriju gazdinstava, a istovremeno kategoriju koja čini okosnicu poljoprivredne politike Republike Srbije.
Na ovaj način nastavlja se sa podrškom malim poljoprivrednim gazdinstvima, dok se velikim poljoprivrednim proizvođačima usmeravaju ka korišćenju sredstava iz predpristupnih fondova EU. Poljoprivredna površina do 100 hektara koja je do sada bila raspoloživa za podsticaje po osnovu direktnih plaćanja, zakonom se izuzima iz navedenih podsticaja za nivo preko 20 hektara. Takođe, iz prava na ostvarivanje podsticaja po istom osnovu izuzimaju se površine poljoprivrednog zemljišta uzetog u zakup, odnosno na korišćenje.
Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava koja su upisana u registar, ima površinu gazdinstava od tri do pet hektara, ukupan broj poljoprivrednih gazdinstava koji se nalazi u grupi do 20 hektara iznosi nešto preko 300 gazdinstava, a ona čine okosnicu agrarne politike Republike Srbije. Usmeravanjem finansijske podrške će se uticati da ona postane ekonomski jača i konkurentnija, kako bi se pravovremeno pripremila na promene koje dolaze priključenjem EU.
Promenom ciljne grupe do 20 hektara se postiže pravednija raspodela budžetskih sredstava. Ova sistemska mera je usmerena rešavanju disbalansa u subvencionisanju biljne i stočarske proizvodnje i na ovaj način se delimično ova dva sektora dovode u ravnotežu.
Predložene izmene Zakona o podsticajima su posledica izdvajanja ogromnih sredstava iz agrarnog budžeta za subvencionisanje površina do 100 hektara, pri čemu su izostali rezultati ovih mera. Očekivanja su bila da će podsticajima ratarske proizvodnje efekat biti razvoj i unapređenje stočarstva.
Dosadašnjim sistemom subvencionisanja nažalost cilj nije postignut. Sve ostale mere agrarne politike ostaju iste, uključujući i premije za mleko, a uvode se i nove mere kao podsticaj razvoju stočarstva, koje se odnose na uvođenje u sistem podsticaja za kvalitetne priplodne tovne krave. Iznos podsticaja je minimum 20.000 dinara po grlu. Kod podsticajnih sredstava koja se odnose na tovna grla, definisan je iznos podsticaja za tov jaradi u minimalnom iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu, ako je grlo namenjeno za proizvodnju menja predatog klanici, ili namenjeno izvozu.
Kod podsticaja tova junadi izmena se odnosi na uslov podsticaja da se sredstva ostvaruju nakon predaje grla klanici, ili nakon izvoza. U delu podsticaja koji se odnosi na krave dojilje, pored čistih rasa dodaju se i melezi tovnih rasa.
Suština je da se u kontekstu mera štednji i racionalnog trošenja stimuliše razvoj stočarstva, a da su zaštićeni mali proizvođači sa posedom do 20 hektara, bez državnog zemljišta uzetog u zakup.
Poseban naglasak u ovom zakonu je stavljen i na proizvođače proizvoda sa oznakom geografskog porekla i sa sertifikovanom organskom proizvodnjom, s obzirom da se ovim zakonom predviđa i uvođenje podrške za ove kategorije proizvođača u okviru podsticaja za mere ruralnog razvoja.
Imajući u vidu sve ove razloge, kao i mere koje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine preduzima u želji da na sve načine podstakne razvoj poljoprivrede u Srbiji, Socijalistička partija Srbije će u Danu za glasanje podržati usvajanje Predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođice Maraš.
Socijalistička partija Srbije nema više vremena.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani članovi Vlade, ulazimo u petnaesti sat današnje rasprave i stvarno ću se truditi da ne budem ni opširan i da se ne ponavljam. Jer, zadovoljstvo mi je bilo, ovo je već treći-četvrti put kako radim na budžetu. Prvi put je kompletna Vlada bila ovde i na sva postavljena pitanja dali ste kvalitetne i valjane odgovore.
Ponovio bih samo reči uvaženog kolege Arsenovića, ko je čuo - čuo je, ko je shvatio – shvatio je, a ko neće – neće ni u sledećih 15 sati.
Da bih malo plastično progovorio koju reč o Predlogu budžeta, biću lokal patriota i komentarisaću stavku Ministarstva privrede – 95 miliona dinara na ime sudskih troškova zbog loše privatizovanih preduzeća. Među tim preduzećima je i „Magnohrom“ iz Kraljeva, za koga vrlo dobro znamo da je u procesu privatizacije uništen, isečena je jedna tunelska peć, isečeno 70% kapaciteta i ti isti kapaciteti su prodati i kroz staro gvožđe instalirani na Kosovu i Metohiji. Posle tako uspešne, posle tako dobre privatizacije, ovaj budžet i ova Vlada Republike Srbije će morati da plati čak i sudske troškove upravo onim Indijcima koje je predsednik Vlade pominjao na početku svog izlaganja.
Da ova Vlada misli i na socijalni deo govori i deo u budžetu koji se odnosi na urbanu regeneraciju, odnosno na oporavak jednog dela grada Kraljeva nakon katastrofalnog zemljotresa posle četiri pune godine. U Predlogu budžeta nalazi se osam miliona evra i početkom 2015. godine biće započeti i radovi na tom vitalnom projektu za grad Kraljevo.
Nadam se, sa time ću završiti, da će se i u onom razdelu gde se nalazi 111 subjekata, odnosno projekata iz Nacionalnog investicionog plana, naći i nalazi se sigurno, a mislim da ministar privrede to i zna, i Zavod za javno zdravlje i treća faza završetka objekta koji je takođe uništen u katastrofalnom zemljotresu. Toliko. Hvala vam.