Zahvaljujem, gospođo ministarko.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS gospodin Zoran Babić, izvolite.

Danas sam čitao jedno zanimljivo štivo u jednim dnevnim novinama, da isuviše dug boravak u jednoj prostoriji, a mi smo budžet izglasavali nekih dvadeset i dva - tri sata, dovodi stanje organizma u neko stanje kao da smo u alkoholisanom stanju.
(Marko Đurišić, s mesta: Jeste, moju sliku su stavili.)
To je, ja ne utičem gospodine Đurišiću na nezavisnost medija, jer ne želim i ne znam koja je i kakva je slika, ali je takav tekst bio.
Po ovome što je malopre izrečeno ja jedino mogu toj vrsti stanja da pridodam i pripišem. Niti je premijer ikada ikoga nazvao u ovoj sali uličarem, ali političkom kukavicom da, i to ćemo ponavljati zato što to jeste, niti sam se bavio fatamorganama jesam tu-nisam tu, ali, hajde da to pridodamo potvrdi ovog teksta koji sam danas pročitao, vrlo zanimljivog teksta sa ne tako lepom slikom.
Što se tiče dekonstrukcije. Dekonstrukciju vrše vlasti kao i konstrukciju vrše građani na izborima. Građani na izborima su konstruisali koristeći se terminologijom prethodnog govornika, konstruisali su podršku Aleksandru Vučiću, SNS, politici reformi, a oni koji su u svojoj dekonstrukciji palili ovo svetilište i centar političkih zbivanja toliko ga poštujući, a danas ga upoređujući sa štalom, jer u štali živi stoka više govori o vama i o raskolu u Novoj stranci. Ali, mi ostadoste nemi kod onog i trpeža i drpeža koji ste podržavali, gospodine Pavićeviću.

Zahvaljujem.
Obaveštenje narodnim poslanicima da nismo više od ovog momenta u direktnom prenosu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Čime se služe.)
Gospodine Pavićeviću, stvarno ovo nema smisla.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ovo je stvarno ponižavajuće.)
Gospodine Pavićeviću, stvarno nema smisla šta ovo radite. Dobio sam obaveštenje od RTS da od 20 časova više nismo u direktnom prenosu. Biće odloženo u nekom terminu posle dva do tri sata, tako da gospodine Pavićeviću, nemojte na takav način da obmanjujete Skupštinu, to uporno radite.
Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite.

Dobro, koliko vidim, ovde sam jedino ja video deo tog prenosa i deo slave koji sam predao gospodinu Pavićeviću.

Izvinjavam se na tome, gospodine Antiću.

Apsolutno sam ovde zato što uvažavam Skupštinu Republike Srbije, a ne zbog TV prenosa.
Nisam hteo da budem deo polemike i ne želim da budem ni u ovom trenutku. Hoću da izrazim nadanja da će gospodin Pavićević imati vremena da pročita Zakon o energetici, pošto do glasanja ima sigurno 48 časova. Ako bi se malo manje bavio rečnikom, a više Zakonom o energetici verujem da bi stekao predstavu o samom zakonu. I tokom rasprave o budžetu i u pripremi budžeta mislio sam da je Zakon o energetici malo zanimljiviji, pošto budžet su samo brojke, a ovde su uglavnom slova pa je bolje za čitanje.
Ono što je sada ozbiljni deo ovog mog javljanja je samo jedna mala ispravka. Ja nisam nijednog trenutka rekao da je način usvajanja ovog zakona neka evropska praksa, kao što ste rekli. Ja sam dao jedno objašnjenje i pokušao da opravdam činjenicu zbog čega je ovaj zakon ušao u proceduru na način na koji jeste i na način zbog koga nisam u potpunosti srećan.
Naravno, voleo bih da su narodni poslanici imali više vremena za pripremu kada je ovaj zakon u pitanju i otprilike sam objasnio koliko rada i usaglašavanja je bilo na ovom zakonu od formiranja radne grupe za finalizaciju ovog zakona, koji je koleginica Mihajlović počela još 2013. godine. On je u novembru mesecu 2013. godine bio i u javnoj raspravi. Od juna nova radna grupa, od juna više krugova usaglašavanja sa Energetskom zajednicom. Naravno, ponovo ceo krug usaglašavanja sa svim energetskim kompanijama, najave da će zakon ići u usvajanje do kraja godine. Sve vreme je nacrt zakona uvek ažuriran na internet stranici Ministarstva rudarstva i energetike. Hoću da kažem da nismo bežali od javnosti. Javnost je sve vreme bila uključena. I u ovom trenutku dok ja sa vama polemišem stižu mejlovi iz različitih grupacija vezano za određene zahteve, vezano za dodatno usaglašavanje oko zakona.
Ponavljam ono što sam rekao i što je koleginica Joksimović potvrdila, duboko verujem da je u interesu naše države da se ovaj zakon usvoji, da počne da se primenjuje od 1. januara. To je dobro za kredibilitet naše zemlje i, ponavljam, verujem da je dobro da dobijemo tu ocenu da smo prva zemlja iz Ugovora o Energetskoj zajednici koja je u potpunosti ažurirala svoje zakonodavstvo sa svim energetskim direktivama, odnosno sa zakonodavstvom EU.
Žao mi je što niste uspeli da analizirate ovaj zakonski projekat. Pretpostavljam da je velikim poslaničkim grupama lakše da vrše pripremu jer imaju podelu zaduženja kada su poslanici u pitanju.
Ponavljam, pred nama su i neki drugi zakoni koje će moje ministarstvo predlagati. Pokušaćemo da Narodna skupština ranije bude deo samog zakonodavnog procesa, odnosno procesa usvajanja zakona.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
(Vladimir Pavićević, sa mesta: Replika.)
Ne možete čitavo veče da dobijate replike.
(Vladimir Pavićević, sa mesta: Svi dobijaju.)
Na čije izlaganje?
(Vladimir Pavićević, sa mesta: Na izlaganje gospodina Antića.)
Gospodine Pavićeviću, već sam dao reč gospodinu Đukanoviću.
(Vladimir Pavićević, sa mesta: Ja sam se javio pre toga.)
Niste bili u sistemu.
(Vladimir Pavićević, sa mesta: Jesam.)
Niste.
(Vladimir Pavićević, sa mesta: Moraću da se javim po Poslovniku ako mi ne date pravo na repliku.)
Već je dobio reč gospodin Vladimir Đukanović.
(Vladimir Pavićević, sa mesta: Niste mu dali reč. Nije mu uključen mikrofon.)
Dobićete reč kada završi gospodin Đukanović.
Ne možete svaki put da nekome dam reč i da moram da oduzimam da bih dao vama reč.
Kada završi gospodin Đukanović, dobićete reč.
Izvolite, gospodine Đukanoviću.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Ne vidim razloga da se ljuti neko ko…
Da li može malo tišine? Ipak je ovo jedan ozbiljan zakon i pristalica sam da se o ovako ozbiljnim stvarima na ozbiljan način razgovara.
Znate, neko ko se bavio podnošenjem amandmana da pomera zarez i tačku i tome slično, da nije to radio možda bi pročitao ovaj zakon, tako da šta da se radi.
Znate, razlika je u tome da li hoćete da nečemu pristupite konstruktivno ili destruktivno, ali to je već stvar onoga ko podnosi amandmane.
Nekoliko stvari bih ovde rekao. Prvo, meni je veoma važan dopis Energetske zajednice, koji sam ovde i pokazao, gde direktor Energetske zajednice, odnosno zamenik direktora, zapravo šef pravnog odeljenja je potpisao i apsolutno pohvalio i Vladu Republike Srbije i sve one ljude koji su učestvovali u izradi ovog zakona za sam zakon.
Prema tome, ne možemo da kažemo da struka nije konsultovana ili da se recimo ne ide ka evropskim integracijama. Ovaj zakon, kao što je gospođa Joksimović rekla, je nešto što nama skida dosta toga sa grbače.
Ja ću pročitati u zaključku šta je čovek naveo. Kaže: „Dozvolite mi da vam se još jednom lično zahvalim na vašem vođstvu ovog izazovnog zadatka, izrade novog zakona o energetici. Kako stvari stoje danas, Srbija ne samo da bi mogla da ispuni rok od 1. januara 2015. godine, već bi mogla da bude i prva ugovorna strana koja je završila proces ažuriranja svog zakonodavnog okvira. To bi bio veliki uspeh po sebi. Mi ćemo vam biti na raspolaganju tokom zakonodavnog procesa i nakon usvajanja“. Ovakva jedna pohvala je nešto što može samo da nam godi.
Međutim, nekoliko stvari mi ovde moramo, gospodine Antiću da raspravimo. Prvo, mi smo duboko svesni da kao država ulazimo u takav sistem da, posebno prilikom distribucije električne energije, moramo da liberalizujemo tržište. Nažalost, nije tu ministar, ali verujem da ćete mu preneti. Plašim se da u to ulazimo prilično nespremni zato što je neko u nekom ranijem periodu potpuno upropastio naš elektroenergetski sistem. Sada je situacija onakva kakva jeste. Moramo da ispunimo ono što su ti koji su to inače upropaštavali potpisali i mi od 1. januara liberalizujemo tržište. Moći će da se pojavi privatni distributer električne energije. Pravna lica već mogu, a čini mi se da će i fizička lica moći da izaberu od koga će kupovati struju, odnosno električnu energiju.
Mislim da naša „Elektroprivreda Srbije“ kaska za tim uvođenjem korporativnog upravljanja. Dobro je da se u to kreće i dobro je da se to najavljuje, ali se plašim da ne pripremljeni ulazimo u tržišnu utakmicu. Videćemo kako će to izaći. Ne krivim ovu Vladu, daleko bilo, krivim one koji su do toga doveli, jer mi smo imali jedan genijalni sistem u kome je monopolsko preduzeće, kao što je „Elektroprivreda Srbije“, završilo čini mi se 2011. i 2012. godinu sa 400.000.000 dinara gubitka. Kako je to neko uspeo da izvede, ja mu čestitam, ali ako imate jedno jedino preduzeće koje jedino može da vrši distribuciju električne energije, a da bude u minusu, to je zaista fascinantan uspeh i ja sam prosto šokiran kako je neko takvo preduzeće uništio i upropastio.
Ono što se ovde vodi jedna polemika, mi moramo da budemo svesni da po našem Ustavu Mreža je u 100% vlasništvu Republike Srbije i mi ne možemo sada da to tek tako dajemo te priključke i da se svako kači na naše mreže. Jednostavno, ili ćemo da menjamo Ustav ili da menjamo neke zakonodavne okvire. Ne mogu da prihvatim tu tezu da može ko god hoće da vam se priključi na mrežu. Prosto, moramo da vodimo računa o nekim državnim interesima. To je javno dobro i dobro je da je Vlada to prepoznala i da takve stvari, koje su možda u Zakonu o planiranju i izgradnji malo konfuzno i brzo donete da se ovim, recimo, ovako nešto ispravlja.
Što se tiče našeg preduzeća, retko ko ovde danas spominje, ali je to veoma važna rečenica samog premijera da ubuduće, na primer, „Srbijagas“ više neće dobijati dinara subvencije od države i neće dobijati nijedno preduzeće. To je veoma važna stvar i moramo konačno da shvatimo da naša energetska preduzeća nisu socijalna preduzeća nego su to preduzeća koja moraju da donose dobit Republici Srbiji. Znate šta, ili ćemo da se naviknemo na tržište ili da prosto idemo u bankrot.
Ne može da se događa više da neko ne plaća kazne, da neko ne plaća struju. To je nešto što mora da se promeni u svesti samog naroda da je to neka naša obaveza. Zašto je to neko dopuštao ranije? Zašto imamo preduzeća u restrukturiranju koja nisu plaćala električnu energiju? Meni to nije jasno, ali je time doveo potpuno u kolaps naš elektroenergetski sistem zato što je uveo takvo jedno sumanuto pravilo da ono preduzeće koje uđe u restrukturiranje ne plaća električnu energiju. To je mimo bilo kakve tržišne logike, ali nažalost, mi smo bili svedoci da se to dešavalo i godinama je tako uništavano sve u ovoj državi.
Takođe, nije mi jasno svojevremeno, i dobro je da se sa tom praksom prekinulo, vezano za ono čuveno posredovanje u kupovini električne energije. Tu su razne firme imale neverovatne uticaje. Dobro je da se sa tom praksom prekida. Imali smo zaista jedno preduzeće koje je tašna-mašna sistem, ali oni su najviše kupovali električnu energiju npr. u letnjem periodu kada je ona dosta jeftinija, a onda tu istu električnu energiju prodaju EPS u zimskom periodu kada je ona skuplja. Naravno da su zarađivali na toj razlici debelo, a država je bila oštećena. Ko je njima omogućavao takav posao? Zna se o gospodinu Hamoviću i o Lazareviću mnogo toga što može ovde da se istakne.
Ja sam šokiran kada je bio onaj čuveni anketni odbor ovde, koji je gospodin Vučić predvodio, ali takve stvari su ovde iznošene, da me čudi da tužilaštvo nikada do sada za takve stvari nije reagovalo.
Voleo bih da zabeležite to, gospođo Filipović, dobio sam od jedne nevladine organizacije, odnosno potrošačke organizacije „Prosperitet“ iz Novog Sada jedan mejl. Oni su tražili da u sam zakon uđe i ova kontrola sirove nafte. Mislim da nisu bili dovoljno upoznati, tražili su to kroz tačku 29. u članu 16. da se to definiše, ta kontrola sirove nafte i njenog kvaliteta, pa bih voleo da se to možda malo pojasni, ako bi ministar bio u stanju, eventualno da mu prenesete.
Čini mi se da se to u zakonu nekim naknadnim članovima uvodi, ali ljudi možda ne znaju, nisu dovoljno to pročitali. Bilo bi jako dobro da se o tome informišu.
Na kraju krajeva, što se tiče same kontrole nafte, dobro je što je uvedeno ovo markiranje. Vidim po podacima koje ste nam ovde dostavili, 30 miliona evra, između ostalog, je veći prihod od svih tih silnih akciza i zaista je to nešto što je dobro, ali čini mi se da ta kontrola mora da bude još rigidnija kako bi se naplata povećala i kako država više ne bi imala štetu, mada vidim kroz pad ove cene nafte da ima i manje šverca, ali je dobro da se taj šverc apsolutno suzbije.
U svakom slučaju, veoma je važno da se ovaj zakon što pre usvoji. Mislim da je ovo jedan dobar zakon i puna podrška kada dođe vreme glasanja. Ne mogu da shvatim one ljude koji retorički zalažu kao za ulazak u EU, da će glasati protiv ovako nečega, ali opet kažem, da su više čitali zakon, a da nisu podnosili amandmane tipa jedna tačka ili dve tačke da se izmene, verovatno bi pročitali i možda bi za ovako nešto i glasali. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Dušica Stojković nije tu, pa reč ima narodni poslanik Dalibor Radičević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u svom obraćanju osvrnuću se na Zakon o energetici.
Zakon o energetici donet je 2004. godine i njegovim donošenjem započet je proces reformi u energetskom sektoru. Imao je zadatak da obezbedi uslove za efikasniji rad i razvoj svih subjekata koji se bave energetskom delatnošću po tržišnim uslovima poslova, kao i usklađivanje propisa sa propisima EU.
Ovim zakonom implementirane su odredbe drugog paketa propisa EU i stvoren je osnov za primenu propisa, koji se odnosi na obaveze razdvajanja energetskih subjekata. Na osnovu ovoga, izvršeno je računovodstveno i pravno razdvajanje prenosa električne energije, kojom se bavi JP EMS, kao i proizvodnja, distribucija i trgovina električnom energijom, koju je preuzelo JP EPS.
Na osnovu ovog zakona osnovana je i Agencija za energetiku Republike Srbije, sa zadatkom da obavlja poslove na unapređenju i usmeravanju razvoja tržišta energije, kao i aktivnosti energetskih subjekata na obezbeđenju redovnog snabdevanja kupaca energije.
Nakon donošenja zakona 2005. godine potpisan je ugovor o osnivanju Energetske zajednice sa Evropskom zajednicom i zemljama iz okruženja. U ugovoru su definisani uslovi i pravila za unutrašnje tržište električne energije, prirodnog gasa, kao i prekogranične razmene energije.
U međuvremenu, EU je donela treći paket propisa o unutrašnjem tržištu energije. Njegov cilj je otklanjanje sistemskih problema u funkcionisanju tržišta električne energije i prirodnog gasa. Glavne smernice trećeg paketa propisa su strožiji uslovi za razdvajanje operatora prenosnih sistema, jačanje ovlašćenja, kao i funkcionalne i finansijske nezavisnosti regulatornih tela, kao i unapređenje zaštite potrošača električne energije i prirodnog gasa.
Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice utvrđena je obaveza za Republiku Srbiju za implementira navedene propise iz trećeg paketa do 1. januara 2015. godine.
Zakonom o energetici iz 2011. godine nastavljena je reforma energetskog sektora i u potpunosti je implementiran drugi paket mera i započeta implementacija trećeg paketa.
Cilj novog Predloga zakona o energetici je da dovrši započeti proces implementacije trećeg paketa propisa, čime se stvaraju uslovi za sigurno, kvalitetno i pouzdano snabdevanje električnom energijom i prirodnim gasom, podsticanje konkurentnosti na tržištu, razvoj energetske infranstrukture i uvođenje savremenih tehnologija, zaštita kupaca, kao i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Novi Zakon o energetici sadrži detaljno propisane norme koje za cilj imaju rešavanje problema koji su uočeni u primeni važećih propisa važećeg Zakona o energetici. Neki od problema koji se rešavaju novim zakonom su: preuzimanje merno razvojnih ormana i mernih uređaja, donošenje i realizacija planova za njihovo preuzimanje, problemi praćenja kvaliteta isporučene električne energije ili prirodnog gasa, kao i kvaliteta snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom, problemi ugrožavanja energetskih objekata izgradnjom, izvođenjem drugih radova u njihovoj blizini, problemi neovlašćenje potrošnje električne energije, problemi praćenja tokova derivata nafte, suzbijanje crnog tržišta derivata nafte i slični problemi.
Donošenje novog Zakona o energetici će pored prilagođavanja i usklađivanja regulatornog okvira sa pravnim tekovinama EU u oblasti energetike uticati i na uslove za sigurno snabdevanje tržišta Republike Srbije energijom i energentima, a predloženim rešenjima se ostvaruju i uslovi za ulaganje u energetske objekte koji koriste obnovljive izvore energije.
Potrebno je ukazati na to da Predlogom zakona o energetici nisu propisani novi troškovi privredi građanima u odnosu na postojeći zakon, osim u onom delu koji se odnosi na formiranje rezervi energenata.
Imajući sve prethodno navedeno u vidu, dolazim do zaključka da je pred nama kvalitetan predlog zakona i da ću u danu za glasanje dati podršku za usvajanje Zakona o energetici. Hvala.