Niste dobili reč da bi diskutovali.
Primena Poslovnika je samo u pitanju na koje vi vrlo rado upozoravate predsednika parlamenta, pa se trudim.
Da li još neko ima povredu Poslovnika?
Za početak nema.
Katarina Rakić ne želi reč.
Stavljam na glasanje predlog poslanice Katarine Rakić o spajanju rasprave. Izvolite.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 137, protiv – 11, uzdržanih – nema, nije glasalo 15 od ukupno prisutna163 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, o predlogu za dopunu dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 136, protiv – 15, uzdržanih – nema, nije glasalo 13 od ukupno prisutna 164 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Dvanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja, Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o energetici, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela grupa od 122 narodna poslanika Poslaničke grupe Srpska napredna stranka;
3. Predlog zakona o izmenama Zakona o matičnim knjigama, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, koji je podnela grupa od 123 narodna poslanika Poslaničke grupe Srpska napredna stranka;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II), koji je podnela Vlada;
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, dr Kori Udovički, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave, Jadranka Joksimović, ministar bez portfelja, magistar Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Milovan Filimović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, prof. dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, Ana Ilić, zamenik direktora kancelarije za evropske integracije, Olivera Gudžulić, načelnik u Ministarstvu rudarstva i energetike, Neda Mijatović Bojanović, šef Odseka za sistemsko upravljanje u oblasti energetike u Ministarstvu rudarstva i energetike i Olga Antić Miočinović, šef Odseka u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog pretresa podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelnu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o energetici, Predlogu zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, Predlogu zakona o izmenama Zakona o matičnim knjigama, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II).
Da li žele reč predstavnici i predlagač?
Javite se kojim redom želite.
Izvolite.
Reč ima potpredsednik Vlade ministar Kori Udovički.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove rasprave u načelu, dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa predloženim izmenama Zakona o matičnim knjiga koji je donet 2009. godine, a koji je u ovu oblast državne uprave uveo niz značajnih novina.
Predlog zakona, o kome će se danas raspravljati u Narodnoj skupštini, pripremljen je, s jedne strane radi usklađivanja sa odredbama drugog zakona, a s druge strane radi obezbeđenja potrebnih uslova za potpunu automatizaciju matičnih knjiga koje su se do sada vodile isključivo u papirnom obliku.
Naime, odredbe Zakona o matičnim knjigama koje uređuju uslove za obavljanje poslova matičara neophodno je uskladiti sa izmenama Zakona o državnoj upravi, koji je Narodna skupština usvojila ove godine, i to u pogledu uslova koje državni službenik mora da ispunjava - za davanje ovlašćenja, za vođenje upravnog postupka, i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica.
Predlaže se neophodno usklađivanje uslova za obavljanje poslova matičara sa odredbama zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi iz 2014. godine, tako da matičar, odnosno zamenik matičara može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova na osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju od tri godine društvenog smera.
Takođe, radi obezbeđenja potpune automatizacije matičnih knjiga i vođenja drugog primerka matičnih knjiga, isključivom primenom savremenih sredstava za obradu i skladištenje podataka potrebno je produžiti rok za ispunjenje propisane obaveze imalaca javnih ovlašćenja gradskih i opštinskih uprava u kome bi oni u celini izvršili dostavljanje sadržaja drugog primerka matičnih knjiga u elektronskom obliku ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave.
U skladu sa Zakonom o matičnim knjigama iz 2009. godine u propisanom roku od dve godine ministarstvo nadležno za poslove državne uprave uspostavilo je centralni sistem za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga, a centralnom sistemu su do sada pristupile sve jedinice lokalne samouprave kojima su povereni poslovi vođenja matičnih knjiga.
Međutim, polazeći od toga da se do donošenja ovog zakona drugi primerak matičnih knjiga vodi isključivo u obliku knjige tvrdog poveza i da se matične knjige ne vode samo u sedištu opštinske, odnosno gradske uprave, već i u matičnim područjima koje određuju skupštine opština, jedan broj organa kojima su povereni poslovi matičnih knjiga do sada nije postigao stepen automatizacije koji je potreban da bi mogli u ostavljenom roku, u ovom od pet godina, da završe u celini propisanu obavezu vođenja drugog primerka elektronskim putem.
Potrebno je istaći da je produženje roka predloženo nakon detaljne analize. Do sada ostvarenih rezultata u ovoj oblasti, naime ceo proces pristupanja opštinskih i gradskih uprava centralnom sistemu i dostavljanja podataka iz matičnih knjiga u ovaj sistem realizovan je fazno i bio je uslovljen prethodnim obezbeđenjem tehničkih pretpostavki za vođenje matičnih knjiga u elektronskom obliku i njihovim povezivanjem u jedinstveni informacioni sistem.
Najveći broj opštinskih i gradskih uprava je centralnom sistemu pristupio u poslednje dve godine propisanog roka, ali, bez obzira na tu činjenicu, od ukupno 1.673 matičnih područja, 1.154 je već u centralnom sistemu, odnosno dve trećine ukupnog broja matičnih područja.
Pored toga, od ukupno 113.350 matičnih knjiga koje se vode u Republici Srbiji, u centralni sistem su uneti podaci za 61.969 matičnih knjiga, sa ukupno 17.900.000 upisa.
Ako se uzme u obzir da sve matične knjige nemaju jednak broj upisa i da u centralni sistem nisu uneti podaci iz matičnih knjiga koji imaju znatno manji broj upisa u odnosu na matične knjige iz kojih su već dostavljeni podaci, predloženo produženje roka je realno za ukupno ostvarenje postavljenog cilja, potpune automatizacije matičnih knjiga.
Još bih da kažem da je predloženi rok i usklađen takođe sa trenutnim nacrtom strategije i akcionog plana uvođenja elektronske uprave, tako da će u ovom roku od naredne dve godine potpuna elektronizacija matičnih knjiga da bude postignuta na vreme i za uvođenje kompletne elektronske uprave u Srbiju. Hvala.

Reč ima ministarka Jadranka Joksimović.

Zahvaljujem.
Uvaženi narodni poslanici, danas je zaista meni zadovoljstvo da predstavim Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Vlade RS i Evropske komisije o pravilima sprovođenja finansijske pomoći EU Republici Srbiji, u okviru instrumenata za predpristupnu pomoć, tzv. IPA 2, koja je veoma važna.
Čini mi se da ponekada postoji možda i manjak razumevanja koliko je zapravo značajna predpristupna pomoć koju EU pruža godinama Republici Srbiji i koju će nastaviti da pruža u ovom procesu pregovora i dokle god je Srbija kandidat do potpunog stupanja u članstvo, kada se, naravno, otvaraju mogućnosti za još veća i značajnija sredstva za podršku strukturnim reformama.
Zaista mi je zadovoljstvo da predstavim danas, iz razloga što smo jednom veoma koordiniranom i ažurnom aktivnošću, uspeli da, u naj kraćem mogućem roku i kao prva zemlja regiona, usvojimo na Vladi Predlog zakona i, nadam se, u Skupštini usvojimo Predlog zakona o okvirnom sporazumu. To pokazuje da smo na pravi način razumeli važnost koju za nas imaju predpristupna sredstva EU, kao i važnost efikasnog i odgovornog korišćenja…
Ja se izvinjavam predsednice, ja sebe slabo čujem, ako biste mogli samo … predsednice?

Šta ste rekli?

Ja se izvinjavam, ja zaista sebe, prosto, slabo čujem. Ne želim da se nadvikujem sa narodnim poslanicima. Ako ne zanima ljude u Narodnoj skupštini, narodne poslanike, verujem da zanima građane, a zaista ne bih da vičem.

U prenosu se to ne čuje. Stalno apelujem na poslanike, svih 250.

Dakle, da pojasnimo samo osnovne elemente okvirnog sporazuma i zbog čega je važno što smo ovako zaista promptno i, čini mi se, u rekordnom roku uspeli da potpišemo ovaj okvirni sporazum. To pokazuje, još jednom da ponovim, značaj koji kao država pridajemo i razumemo sredstva koja dobijamo kao zemlja kandidat od EU, kao i našu želju i zaista najiskreniju nameru da na najefikasniji način i na najodgovorniji način pristupimo korišćenju ovih sredstava.
Ovaj okvirni sporazum, naravno, da napomenem da govorim u svojstvu nacionalnog IPA koordinatora koji, po funkciji ministra zaduženog za evropske integracije, postoji, okvirni sporazum između Evropske komisije i RS detaljno uređuje pravila korišćenja novog instrumenta predpristupne pomoći koji nazivamo IPA 2 i koji se odnosi na sedmogodišnji period od 2014. do 2020. godine. IPA 1 je pokrila period od 2007. do 2013. godine. Ovo je jedan novi višegodišnji set mehanizama kojima se definiše način korišćenja instrumenata predpristupne pomoći.
Kroz ovaj program IPA 2, Evropska komisija će zapravo usmeravati sredstva razvojne pomoći Republici Srbiji. Budući da su pravila korišćenja instrumenata veoma specifična, utoliko što Evropska komisija zahteva usvajanje jednog, i ne samo usvajanje, već zaista uspostavljanje jednog posebnog sistema i različitih tela i samih struktura, odnosno posebno kontrolnih mehanizama radi osiguravanja namenskog i efikasnog korišćenja bespovratnih sredstava, zaista je nužno da u naš domaći pravni sistem uvedemo sva pravila ovog instrumenta bez izuzetka. Još jednom, zbog toga je važno da smo ovo u ranoj fazi i uradili.
To zapravo znači da je nužno da ovaj okvirni sporazum bude potvrđen, tj. ratifikovan u formi zakona u Narodnoj skupštini i da kao takav postane deo pravnog sistema Republike Srbije. To je, naravno, urađeno i za prethodni period, za IPA 1 od 2007. do 2013. godine.
Evropska komisija je krajem avgusta 2014. godine usvojila model okvirnog sporazuma koji je jednobrazan za sve korisnike IPA 2 i zato im je naravno pripremila verziju okvirnog sporazuma za Republiku Srbiju i dostavila na saglasnost domaćim institucijama.
Vlada RS je 19. decembra 2014. godine usvojila tekst okvirnog sporazuma i ovlastila nacionalnog IPA koordinatora, da potpiše, ja sam to potpisala 23. decembra, i mi smo razmatrali na sednici Vlade nacrt i utvrdili predlog zakona o potvrđivanju ovog okvirnog sporazuma koji je upućen Narodnoj skupštini na razmatranje po hitnom postupku.
Ono što bih takođe želela da naglasim, to je da smo neposredno pre sednice Vlade tog dana, dakle 23. decembra, u Narodnoj skupštini RS održali i javno slušanje na temu IPA 2, gde su zaista govorili i predstavnici nevladinog sektora i svi zainteresovani narodni poslanici, tako da, i sa te strane mislim da smo u kratkom roku uspeli da poštujemo i ovlašćenja Narodne skupštine i, naravno, da organizujemo jednu, ne mogu reći debatu, ali svakako javno slušanje koje nije manje značajno.
Osnovni razlog, samo bih to objasnila, zbog kojeg Vlada predlaže Narodnoj skupštini da ovaj zakon bude usvojen po hitnom postupku, a u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine, jeste, kao što sam pomenula, nužnost da u najkraćem roku uspostavimo pravni osnov za korišćenje sredstava koje je Evropska komisija već odobrila Republici Srbiji i to u okviru programske alokacije za IPA 2014. godine.
To je posebno važno zbog toga što je Evropska komisija usvojila Akcioni program za Republiku Srbiju za programsku 2014. godinu, što je inače prva programska godina u okviru IPA 2. I pored 115 miliona evra bespovratne pomoći koji će biti usmereni na različite sektorske prioritete koje je kandidovala naša zemlja, Evropska komisija je odobrila i 62 miliona evra u okviru IPA 2014. godine, isključivo za sanaciju i obnovu nakon poplava koje su nas zadesile u maju mesecu. Upravo zbog toga je veoma važno da što pre usvojimo ovaj okvirni sporazum da bismo mogli, posebno ovih 62 miliona koji su već isprogramirani za sanaciju poplava, da u što kraćem vremenskom roku počnemo da koristimo.
Priprema posebne akcije za finansiranje prioriteta u obnovi nakon poplave iz IPA 2014. je inače usvojena i obavljena po ubrzanoj proceduri tokom leta i jeseni ove godine, u avgustu i septembru mesecu, pri čemu smo u dogovoru sa Evropskom komisijom dogovorili mehanizme implementacije koji će omogućiti ubrzanu realizaciju tih projekata. Isto važi i za dodatnih 10 miliona evra koje je Evropska komisija odobrila Srbiji u okviru regionalnog instrumenta podrške, tj. višekorisničke IPA za 2014. godinu.
Prema tome, ovo su razlozi zbog kojih smo predložili usvajanje po hitnom postupku, da bi zaista mogli odmah da pristupimo korišćenju sredstava koja nam je EU odobrila. To su, još jednom zbog građana Srbije da ponovim, bespovratna sredstva EU i ta alokacija je zaista veoma velika i značajna. To je ukupno 62 plus 10, dakle, 72 miliona evra bespovratne pomoći za sanaciju od posledica poplava iz IPA 2014. godine, a ostalih, kako sam rekla, 115 miliona za 2014. godinu je usmereno na različite sektorske reforme.
Budući da se ovim predlogom zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma ispunjavaju i međunarodne obaveze Republike Srbije i vrši se usklađivnje sa propisima EU, a da postoje zaista, mislim da ćete se svi složiti, objektivni razlozi hitnosti i interes naše zemlje da primeni ovaj mehanizam što pre, mislim da je razumljiv razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Evropska komisija je pripremila i Okvirni sporazum za IPA 2 za Republiku Srbiju, polazeći od nekoliko uredbi EU koji predstavljaju sekundarne izvore prava. To su Uredba Saveta ministara i Evropskog parlamenta, Uredba Saveta ministara i Evropskog parlamenta kojim se utvrđuju zajednička pravila i procedure za sprovođenje instrumenata Unije kojima se finansira njeno spoljno delovanje i Uredba o sprovođenju IPA 2 sa posebnim pravilima za sprovođenje IPA 2 Uredbe.
Naravno, u toku današnje diskusije ja ću biti otvorena da pojasnim sve ono što predstavlja sadržinski i u odnosu na sredstva ovaj Okvirni sporazum. Za sada toliko. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandar Antić. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na dodatno objašnjenje Nacrta zakona o energetici, želim samo da informišem narodne poslanike i javnost da sam upravo došao iz Kolubare sa kopa „Tamnava-Zapadno polje“, gde sam sa predsednikom Vlade prisustvovao početku proizvodnje uglja na tom za nas najvećem i najznačajnijem kopu, da su od danas naši energetski bilansi bogatiji za novih 10.000 tona uglja i da od danas možemo da kažemo da smo u oblasti energetike sve one kapacitete koji su bili ugroženi i pogođeni poplavama doveli u red i da od danas na svim našim energetskim objektima i u svim kopovima se obavlja proizvodnja. To je, naravno, važno za budućnost naše zemlje i to je i važan ekonomski rezultat.
Ovih 10.000 tona uglja koje ćemo proizvoditi dnevno sa kopa „Tamnava-Zapadno polje“, kada se to pretvori u finansijsku vrednost, to je otprilike nekih 250.000 evra dnevno, odnosno sedam i po miliona evra mesečno. Obzirom da smo taj kop doveli u funkciju da proizvodi ovu količinu uglja minimum pet meseci pre onih prvih procena koje smo imali od strane Svetske banke, potpuno je jasno da smo uspeli vrednim radom, pre svega zaposlenih u Kolubari i njihovih partnera koji učestvuju u tom poslu, da uštedimo za ovu zemlju nekih 40 miliona evra. To je izuzetno važna stvar i za mene kao ministra, ali mislim i za sve građane Srbije.
Ono zbog čega smo, naravno, danas ovde je pitanje Zakona o energetici. Zakon o energetici predstavlja najviši pravni akt u oblasti energetike kojim definišemo politiku naše države, ciljeve i način ostvarivanja te politike u oblasti energetike. Jednostavno, ovim zakonom mi definišemo energetsku budućnost naše zemlje, funkcionisanje svih energetskih subjekata i tržišta energije. Biću slobodan da kažem da predloženi zakon predstavlja značajan kvalitativni iskorak u odnosu na važeći zakon koji je usvojen 2011. godine i da se kao takav trudi da da odgovor na sve izazove i promene u oblasti energetike kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou. Ovaj zakon predstavlja osnovu kako bi se obezbedilo sigurno i kvalitetno snabdevanje energijom, unapredili procesi obnovljene energetske delatnosti, poboljšao investicioni ambijent, uskladili propisi sa standardima EU i omogućila implementacija međunarodnih obaveza u oblasti energetike.
Moram da napravim jednu malu digresiju i da podsetim da je Srbija u oblasti energetike možda i najviše iskoračila u pravcu evropskih integracija, da smo deo Energetske zajednice i da kao takvi, kao potpisnici tih međunarodnih ugovora smo u obavezi d primenjujemo pravila, regulativu i energetske direktive EU. Moram da kažem da rok od 1. januara 2015. godine, od kada smo u obavezi da primenjujemo i one direktive iz trećeg energetskog paketa, usvajanjem ovog zakona obezbeđujemo i to je važna stvar jer pokazujemo ozbiljnost države da ispunjavamo one obaveze koje potpišemo i koje prihvatamo. Moram reći da smo, po svemu sudeći, a na kraju ću pročitati i pismo Energetske zajednice, jedina država u regionu koja je to u potpunosti uspela.
Zaista verujem da je ovaj zakonski projekat jedan nesumnjivo reformski zakon, sa reformskim karakterom, sa ciljem da značajno unapredi energetski sektor. Ovaj zakon unapređuje energetsku bezbednost države i sigurnost i boljitak za sve građane Srbije. Pre svega, unapređenjem uslova za isporuku energije, sigurnim snabdevanjem i zaštitom kupaca električne energije, kao i izgradnjom novih energetskih objekata pokušava da organizuje i održi funkcionisanje tržišta električne energije, uspostavi svojinu nad mrežama operatora sistema, podstakne korišćenje obnovljivih izvora energije, definiše položaj Agencije za energetiku, kao i svih drugih subjekata značajnih za obavljanje energetske delatnosti na teritoriji Republike Srbije.
Cilj ovog zakona je da omogući povoljniji i sigurniji investicioni ambijent pouzdanim regulatornim okvirom, smanjenjem administrativnih procedura, kao i jasnim definisanjem uslova, prava i obaveza i međusobnih odnosa energetskih subjekata čiji je osnivač Republika Srbija, kao i onih koji dolaze iz privatnih sektora.
Ovaj zakon bez ikakve dileme širom otvara vrata za investicije u energetiku koja je jedna od najperspektivnijih privrednih grana Srbije i za koju postoji velika zainteresovanost stranih investitora.
Mislim da slobodno mogu da kažem da ukoliko postoji jedna oblast u društvenom i privrednom ambijentu Srbije u kojoj ne postoji manjak investicija i manjak investitora, to je oblast energetike. Mi u ovom trenutku imamo jedan veliki broj investitora koji radi na realizaciji različitih projekata, ali i veliki broj investitora koji dolaze iz Evrope, iz čitavog sveta i koji bukvalno traže od nas da im damo bilo kakve projekte ukoliko postoji i ukoliko postoji naš ekonomski interes kako bi se ti projekti realizovali. Nažalost, ovaj trenutak i nije najpogodniji za takvu investicionu politiku zbog niske berzanske cene električne energije i takvi projekti u ovom trenutku imaju jednu, da kažem, usporenu tu studiju izvodljivosti, ali mi naravno radimo na praćenju svih tih trendova i bez ikakve dileme, vreme pred nama će doneti nove energetske projekte.
Pre nekoliko dana smo potpisali ugovor o zajmu sa kineskom „Eksim bankom“ i Srbija će posle gotovo 30 godina dobiti konačno prvi veliki energetski objekat. Daleko smo odmakli u aktivnostima vezano za rudnik „Štavalj“ i novi termoblok od nekih 300, 350 megavata u tom delu Srbije. Radimo ozbiljan projekat vezan za proširenje proizvodnje uglja u rudniku „Kovin“ sa opcijom da se i tu izgradi jedan novi energetski objekat. Ako tome dodamo politiku podsticaja koju Republika Srbija ima u oblasti obnovljivih izvora energije i otprilike tarife za nekih, za objekte za više od 1.000 megavata instalisane snage, bez obzira da li dolaze iz energije vetra, solarne energije, iz hidropotencijala ili biomase, možemo jasno videti da je pred Srbijom u narednih nekoliko godina jedan ozbiljan investicioni ciklus. To je oblast energetike koji će bez ikakve dileme dovesti do toga i da Srbija u vremenu pred nama ima dovoljne količine električne energije i da ispunjavamo one naše međunarodne obaveze o potrebi za 27% električne energije trošimo iz obnovljivih izvora.
Moram da kažem da je ovaj zakon u proteklim nedeljama i mesecima bio u ozbiljnoj žiži javnosti kako domaće stručne, tako i međunarodne javnosti da je jedno od prvih pitanja koje smo imali od predsednika svih stranih investitora i diplomatskih i zastupnika iz njihovih zemalja, bilo kada će biti donet novi zakon o energetici. Obzirom da je to pitanje dolazilo iz zemalja EU i od predsednika ruskih, američkih, kineskih kompanije, od predsednika najvećih međunarodnih finansijskih institucija, Svetske banke i BRD, imali smo ta pitanja i na poslednjem srpsko-kineskom forumu, mislim da sve to govori da je ovaj zakon imao izuzetan značaj i da postoje velika očekivanja od usvajanja samog zakona.
Zaista verujem, pošto pre svega politika ove Vlade jeste okrenuta ekonomiji, budućnosti zemlje i okrenuta stvaranju jednog boljeg investicionog ambijenta, pre svega verujem da će ovaj zakon poboljšati investicionu klimu, dovesti predlagače kako domaće, tako i strane, a što naravno predstavlja prostor za otvaranje novih radnih mesta koji je prioritetni zadatak Vlade Republike Srbije.
Ovaj zakon predstavlja kao što sam rekao jedan ozbiljan iskorak u usaglašavanju naše normative sa standardima EU. Ovaj zakon predstavlja osnov za ispunjenje i punu primenu naših obaveza iz trećeg paketa propisa EU koji je stupio na snagu 2011. godine sa našom obavezom da ga primenjujemo od 1. januara 2015. godine.
Taj treći paket podrazumeva poštovanje niza direktiva i uredbi kojima se regulišu pravila za unutrašnje tržište električne energije, prekograničnu razmenu električne energije, jačanje nezavisnih regulatornih tela poput Agencije za energetiku kao i promociju pre svega obnovljivih izvora energije obzirom da je jedna od direktiva EU naročito odluka Ministarskog saveta energetske zajednice iz oktobra 2012. godine koju je Srbija obavezuje, kao što sam rekao da do 2020. godine imamo udeo potrošnje i od 27% iz obnovljivih izvora.
Ne želim da sada prepričavam ono što smo mogli da pročitate u obrazloženju zakona, ali želim vašu pažnju da usmerim na nekoliko elementa. Prvi važan element za mene je jačanje institucionalne uloge Agencije za energetiku kao nezavisnog regulatornog tela, sa veoma značajnom pozicijom u sistemu državnih institucija. Davanje veće nezavisnosti i samostalnosti, ali i ovlašćenja u radu. Ovoj agenciji ne predstavlja samo ispunjenje našim međunarodnih obaveza, nego predstavlja i pobedu struke nad dnevnom politikom. I predstavlja pobedu jedne dugoročne strategije razvoja energetskog sistema Srbije u odnosu na sve ono što na dnevnoj bazi nam se čini manje ili više afirmativno.
Zakon potvrđuje ali i proširuje delokrug ovlašćenja Agenciji i praktično joj daje pun suverenitet u određivanju cene električne energije, kao i gasa. Naravno cena pristupa transportu gasa i nafte, kao i cena troškova priključaka na prenosni i distributivni sistem, ali i davanje saglasnosti na sva pravila o radu tržišta električne energije, nafte i gasa kao i pravilima rada svih prenosnih i distributivnih sistema.
Zaista jedan širok dijapazon ovlašćenja koja, ponavljam, toj najstručnijem telu koje mora biti potpuno nezavisno daje ovlašćenja koja obezbeđuju i nama koji kako da kažem vodimo Vladu i vama koji predstavljate zakonodavnu vlas u Republici Srbiji. Znači, to nam daje jednu sigurnost da svi ovi procesi koji su i važni za energetsku stabilnost i bezbednost zemlje se obavljaju sa jednom super vizijom koja je, moram da istaknem, ekspertska.
Kao drugi element ovog zakona koji je izuzetno važan, moram da pomenem jačanje regulative u oblasti obnovljivih izvora energije. Predloženi zakon o energetici promoviše obnovljive izvore energije i uređuje zakonodavni okvir dajući pre svega investitorima koji su dominanti u oblasti obnovljivih izvora veću pravnu sigurnost. Tako da ću sada samo po tezama pošto sam izgleda odužio.
Zakon donosi u oblasti obnovljivih izvora nekoliko značajnih novina. Jedan je to da prvi put u Srbiji je uveden jedinstven model ugovora o otkupu električne energije ili kako ga famozno zovu PPA ali mogu slobodno da kažem da mi se čini da ovaj zakon imao je tu neophodnu dozu hrabrosti da je u tom segmentu omogućena sigurnost investitorima da mogu da računaju da će isti uslovi važiti za njihove investicije od početka izgradnje pa sve do kraja investicionog ciklusa.
Bitna razlika u odnosu na prethodni zakon, a pogotovo onaj zakon koji je važio pre 2011. godine jeste to da se ranije investitor prepuštao ogromnom riziku između potrošnje više desetina miliona evra i garancije javnog snabdevača da će svu proizvedenu električnu energiju otkupiti. To je razlog zašto danas nemamo velike projekte iz obnovljivih izvora i to je razlog zašto ćemo ih nakon usvajanja ovog zakona imati. Novim zakonom omogućavamo zaključenje ugovora sa investitorima koji su pribavili građevinske dozvole i obezbedili finansijske garancije čime oni stiču privremeni status povlašćenog proizvođača. Tu su naravno sve podsticajne mere i svi uslovi uključujući probni rad budućeg objekta, definisani i garantovani projekti već pre početka građenja.
Takav ugovor pod odloženim uslovima koji se tiče isključivo obaveze takvih investitora da taj svoj, da kažem slobodno, rezervisani kapacitet koji stiču privremenim statusom iskoriste tako što će svoj objekat završiti u rokovima koji su predviđeni i steći naravno status povlašćenog proizvođača.
Ono jedno od pitanja sa kojima smo se suočavali oko koga je bilo dosta problema ovim zakonskim rešenjem nalazim odgovor na ta pitanja, a vezana su za priključak na prenosni sistem od strane investitora iz oblasti obnovljivih izvora energije, to pitanje smo rešili na način što smo zakonom propisali mogućnost investitorima da sami o svom trošku izvrše radove, naravno, u skladu sa tehničkim zadatkom koji daje operator sistema da izvrše priključenje na sistem i na taj način da sami utiču i na troškove, ali i na dinamiku svih tih aktivnosti.
Moram da kažem bez želje da danas ovde pred narodnim poslanicima bilo šta guram pod tepih da postoji jedno pitanje oko koga je bilo dosta polemike i oko koga, ja znam da su ovde i kod vas u poslaničkim klubovima dolazili različiti predlozi amandmana i znam da je bila i kod vas jedna ozbiljna polemika na temu tih amandmana koji su vezani za određena pitanja koja se preklapaju na relaciji Zakona o energetici i Zakona o planiranju i izgradnji, a vezano za priključak na distributivnu mrežu i tu ima nekoliko pitanja koja moram ovde pred vama da pomenem.
Jedno pitanje Zakon o planiranju i izgradnji, u cilju ubrzavanja čitave jedne procedure koju investitori imaju predviđa da je obaveza energetskih kompanija da u fazi izrade lokacijske dozvole daju sve tehničke elemente uključujući cenu za priključenje na distributivni sistem i da se samim time ukine rešenje o priključenju kao institut koji postoji u sadašnjem zakonu i u svim prethodnim aktima po kojima se u Srbiji radi.
Mi zaista kao ministarstvo izuzetno uvažavamo takav stav i takvu potrebu da se investitorima u stvaranju te klime pruže sve pogodnosti, ali nismo bili u mogućnosti da prihvatimo takvo tumačenje uzimajući u obzir da je rešenje o priključenju jedan izuzetno odgovoran akt koji garantuje u trenutku kada znamo kakav objekat se gradi sigurno, bezbedno, kvalitetno napajanje električnom energijom i priključak na sistem u skladu sa tim.
U trenutku kada se radi lokacijska dozvola, ministarstvo, ali i ostale energetske kompanije su na stanovištu da mi ne posedujemo neophodan broj podataka o objektu koji treba da se priključi na mrežu električne energije.
Te odgovore na pitanja kakav je priključak, kakva je snaga, kakva tehnička rešenja su neophodna za priključenje. Mi dobijamo tek nakon izdavanja građevinske dozvole.
Sa druge strane, taj mehanizam rešenja o priključenju ne važi samo za nove objekte. On se odnosi i na postojeće objekte koji ranije nisu bili priključeni na mrežu, kao i za slučaj promena uslova, isporuke energije u objektu koji je već priključen na sistem, spajanja, razdvajanja instalacije, odnosno mernih mesta, promena odobrene snage, objekta kupca, kao i ponovnog priključenja usled isključenja.
Ministarstvo rudarstva i energetike čvrsto stoji na stanovištu da mi ne možemo institut odobrenja za priključenje da izbrišemo u ovom zakonu.
Mi ćemo naravno, u vremenu pred nama do pune primene Zakona o planiranju i izgradnji koji je predviđeno u tom domenu od 1. marta 2015. godine to usaglasiti na nivou Vlade, ali je dodatni razlog zašto institut odobrenja za priključenje mora da ostane u ovom zakonu.
Ukoliko bi ga mi danas izbrisali iz ovog zakona do 1. marta 2015. godine niko u Srbiji ne bi mogao da se priključi na električnu energiju.
I konačno, mi duboko verujemo da je ovo jedno vrlo stručno pitanje na koji odgovor ne treba da daju političari, niti interesne grupe, bile one okupljene u investicionim forumima ili na bilo kom drugom mestu, već isključivo oni ljudi koji su odgovorni za sigurnost i bezbednost snabdevanja električnom energijom, odnosno struka, i ponavljam struka u stoprocentnom odnosu stoji iza ovakvog rešenja.
Na samom kraju želim da ponovim još jedanput te opšte ciljeve koje Predlog zakona koji se želi predlogom da se postignu, pod jedan - to je potpuno usklađivanje domaćeg regulatornog okvira sa trećim energetskim paketom koji se odnosi na električnu energiju, prirodni gas i obnovljive izvore energije, pod dva – stvaranje uslova za obezbeđivanje sigurnog snabdevanja tržišta Republike Srbije energijom i energentima, pod tri – stvaranje uslova za efikasno funkcionisanje tržišta električne energije i prirodnog gasa, pod četiri – stvaranje uslova za uspostavljanje i funkcionisanje organizovanog tržišta električne energije, pod pet – stvaranje uslova za učešće stranih pravnih lica na bilateralnom bilansnom i organizovanom tržištu električne energije, pod šest – zaštita svih kategorija kupaca, a naročito energetskih ugroženog kupca, ja moram ovde da podcrtam još jedanput da Vlada i Ministarstvo vode jednu odgovornu socijalnu politiku ove oblasti, da smo zadržali instituciju zaštićenog kupca da ostvari sve one mere koje su bile prisutne i u budžetu za 2014. godinu, da imamo na poziciji Ministarstva rudarstva i energetike čini mi se oko 700 miliona dinara kojima subvencionišemo one ljude u Srbiji koji iz različitih razloga ne mogu da plaćaju električnu energiju, da im obezbeđujemo od 120 do 240 kilovat sati električne energije mesečno, kao i određene količine gasa i toplotne energije.
Ovaj zakon obezbeđuje i neke formalne stvari, poput zabrane međusobnog subvencionisanja energetskih subjekata, stvara uslove za dostizanje obavezujućeg i nacionalnog cilja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije i potrošnje biogoriva u transportu.
Znam već sada imam neki presek i znam šta je bilo u raspravi i ja se plašim da li ćemo uspeti da dostignemo od tih 10% i naravno pričaćemo tokom rasprave o tome, ali u svakom slučaju ovaj zakon, ponavljam, ima snažnu tu izraženu investicionu notu i notu zaštite prava potencijalnih investitora i pre svega tih iz oblasti obnovljivih izvora energije.
Ovaj zakon naravno, pojačava napore države vezano za suzbijanje nelegalnog tržišta nafte i derivata nafte i konačno ono što sam rekao jača nezavisnost Agencije za energetiku i otklanja nedostatke primene važećeg Zakona o energetici.
Želim da se zahvalim u ovom trenutku, naravno, na prvom mestu ovim ljudima koji sede levo i desno pored mene, ali i čitavom timu koji sedi u ministarstvu i sprema se da analizira amandmane narodnih poslanika. Iza6 ovog zakona je naravno jedna ogromna energija i više mesečni rad ove ekipe ljudi, ali naravno i tima i ljudi iz prethodnog ministarstva energetike kojima se takođe ovom prilikom zahvaljujem, kao i izuzetno velikom broju subjekata koji su uzeli učešće u javnoj raspravi.
Mislim da bi mi trebalo sada nekoliko minuta da pročitam, sve institucije koje su dale doprinos da ovaj zakon bude zaista dobar i ja ću sada reći neskromno možda da je on zaista dobar, a najbolje svedočanstvo za to da je ovaj zakon dobar je stiglo iz institucija koje su vrlo stroge o oceni zakonskih projekata i koje na našem evropskom putu i jesu u obavezi i imaju to pravo da kontrolišu naš zakonodavni okvir i pročitaću nekoliko segmenata iz dopisa koji smo dobili iz energetske zajednice koja od Evropske komisije jeste nama „nadzorni organ“ u tom domenu ispunjavanja naših obaveza koji kaže da se sekretarijat direktno uključio u proces izrade zakona putem dostavljanja nekoliko rundi komentara i razgovora o tekstu zakona u Beogradu.
Predlozi zakona su značajno poboljšavani nakon svakog kruga i ovaj dokument je dostigao stanje za koje verujemo da adekvatno prenosi odredbe trećeg paketa, te s toga preporučujemo da bude usvojen, kao i finalna ocena da Srbija će ispuniti rok od 1. januara 2015. godine za primenu trećeg energetskog paketa i ne samo to, već bi mogla da bude i prva ugovorna strana koja je završila proces ažuriranja svog zakonodavnog okvira.
Mislim da zaista su ovo dobre ocene i ocene da je Srbija naravno u svakom smislu na pravom putu, ali da je u oblasti energetike taj pravi put već u velikoj meri prošla.
Pozivam narodne poslanike da u jednoj pristojnoj demokratskoj atmosferi imamo jednu kvalitetnu raspravu u ovom zakonskom rešenju. Mi smo u potpunosti spremni da čujemo sve primedbe, predloge, sugestije i da ih uvažimo naravno ukoliko predstavljaju poboljšanje u odnosu na zakonski projekat, bez obzira da li ti predlozi dolazili iz redova vladajuće većine ili opozicije i naravno, pozivamo vas da podržite ovaj zakon zato što je ovaj zakon dobar za budućnost naše zemlje. Hvala.