Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak.

Uvaženi predsedavajući, da li mogu samo da vas zamolim, da li postoji mogućnost, vidim da je ministar energetike tu, ali čini mi se da je trenutno izašao samo da telefonira, da li postoji mogućnost da govorim kada se vrati u salu, pošto bih izuzetno mnogo želela da se obratim njemu? Ne bih želela da njegove saradnike opteretim eksplicitnošću svog izlaganja i da moraju da mu prenose sve što želim da mu kažem, ako je to u mogućnosti.

Ja jedino što mogu da uradim, jeste da zamolim nekog drugog ako želi da … Inače, formalno-pravno…

U redu. Poštujemo formalno-pravno, zato smo Skupština da poštujemo formalno-pravno.
Na početku bih zaista, uvaženi predsedavajući, htela da pozdravim vas, da pozdravim kolege iz ministarstva i, samo ako nije problem, da ovaj dogovor i skinete sa vremena mog obraćanja. Da li može?

Samo se prijavite ponovo.

U redu, prijaviću se ponovo.

Izvolite.

Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, gosti iz ministarstva, ja bih danas u okviru objedinjene rasprave želela nekoliko stvari da kažem vezano za Zakon o energetici, takođe, nešto malo o zakonima iz oblasti planiranja i arhitekture, obzirom da sam arhitekta i da se već preko 30 godina bavim arhitekturom, a već preko 15 godina energetikom u graditeljstvu i u arhitekturi.
Želim da, naravno, zbog značaja ovih zakona, svoje izlaganje fokusiram na Zakon o energetici i u tom smislu bih želela da kažem da u okviru SDPS moje obraćanje će biti želja doprinosa primeni ovog izuzetno dobrog zakona.
Zgradarstvo je, na žalost, najveći zagađivač ove planete i, ne znam koliko možda niste to očekivali, svako od vas je pretpostavljam mislio da je industrija veći zagađivač ili, ipak, eventualno, saobraćaj, zgradarstvo sa utroškom energije i utroškom energije prvo u eksploataciji i gradnji je najveći zagađivač planete. Utoliko mislim, ministre, da bi eventualno ovo moje arhitektonsko izlaganje mogao da bude neki doprinos u vašoj oblasti.
Mi se trenutno nalazimo u eri treće svetske energetske krize i kao zemlja uvoznik energenata, prevashodno nafte i gasa, činimo svoju ekonomiju prilično zavisnom i, nažalost, vrlo nekonkurentnom. U tom smislu, u cilju obezbeđenja energetske bezbednosti, mislim da je vrlo važno da se nakon ovog zakona napravi strategija primene zakona i strategija razvoja energetike, kako bi se zapravo ovaj odličan zakon i sproveo u delo.
Šta to dalje znači? Mislim da treba da imamo jasnu energetsku strategiju primene raznovrsnih izvora energije, zatim, to podrazumeva modernizaciju energetskih objekata, racionalnu upotrebu kvalitetnih energenata, korišćenje obnovljivih izvora energije, naravno, to sve zakon i predviđa, ali nam treba, vrlo bitno, strategija i primena zakona, ulaganje u nove energetske izvore i striktno poštovanje jednom donete strategije.
Šta su problemi Srbije? Srbija je najneracionalniji korisnik energije u Evropi. Mi trošimo više od 10 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda od zemalja EU, a, nažalost, loš nam je odnos i loše nam je poređenje i sa zemljama u okruženju. Trošimo pet puta više energije po jedinici društvenog proizvoda od zemalja u okruženju.
Mi uvozimo posebne energente i to nas stvara energetski zavisnim, imamo niskokalorični lignit, nažalost niskokalorični, i, naravno, „Kolubara“ i „Kostolac“ i nisu neiscrpni izvori. Naravno, štetnost dima kao posledica korišćenja tih energenata je najbolje poznata Obrenovčanima.
Šta su rešenja? Do 2020. godine Srbija treba da dostigne cilj od 27% učešća obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom bilansu. Imamo apsolutno sve izvore alternativnih energija, osim energije mora i okeana, sve druge imamo. Šta imamo? Imamo energiju reka, potencijal hidroelektrana, energiju vetra za neke vetroregeneratore, energiju sunca za izgradnju solarnih kompleksa, energiju biomase i, ono o čemu posebno želim danas da govorim, imamo geotermalne izvore energije.
Kao neko ko se time bavi više od 15 godina, želela bih nešto da govorim o podacima koji su dostupni meni i nekim promotivnim projektima u kojima sam učestvovala. Šta je uopšte geotermalna energija? To je energija podzemnih voda i toplih stena, koja se nalaze pod zemljom naravno. Srećom, Srbija na gotovo celoj svojoj teritoriji je izuzetno bogata geotermalnom energijom. To se posebno odnosi na velike gradove, Beograd skoro na celoj svojoj teritoriji leži na geotermalnim izvorima.
Kao početna inicijativa, ono što posebno želim da vas zamolim, o čemu treba da razmišljate, za Beograd je neophodno sačiniti jedan geotermalni atlas koji bi dao, sa svojim predistražnim radnjama, tačne podatke u kojim zonama se nalaze racionalni za korišćenje izvori te energije. Znamo da ga ima ispod Beograda, ali nije svaka zona podjednako racionalna. Ovo se odnosi i na Niš i na Novi Sad, posebno akcentujem Beograd obzirom da sam se time i konkretno bavila.
Na primer, tačno se zna da u zoni Beogradske toplane, na nekoj dubini od 2.000, 3.000 metara nalaze se topli izvori vode temperature koja je oko 50, 60, a možda čak i 70 stepeni i korišćenjem te energije kao dopuna, kao zamena, kao ekonomska zamena nafte koju koristimo za grejanje vode imali bi za rezultat mnogo nižu cenu energije koju dajemo građanima i, naravno, mnogo racionalnije korišćenje i jeftinije za građane.
Veliko ratno ostrvo je označeno kao zona koja bi izvorima geotermalne energije mogla da da energiju sasvim dovoljnu za ceo Zemun. Ada ciganlija se smatra da leži na izvorima geotermalne energije koja bi mogla da da energiju za celu Čukaricu. Zna se da u zoni Aerodroma, o tome su rađena i ispitivanja i ispitivanja, ima dovoljno energije koja bi apsolutno mogla da zameni kompletnu energiju koju troši objekat Aerodroma. Ovo takođe važi i za objekat Arene.
Kada kažemo da se radi o energijama na dubini od 2.000, 3.000 metara, čini se da je to nekakva bitna dubina. Za racionalnost korišćenja tog energenta to se smatra srednjim, pa čak i plitkim dubinama.
Šta bi još mogle te bušotine da donesu? One su po pravilu i višenamenske bušotine. One svojim ispitivanjem za rezultat imaju i kompletne seizmičke podatke koji govore o nekim rizicima od zemljotresa. Nažalost, mislim da je Beograd, možda jedini, a možda postoji i još jedna prestonica u Evropi, koji nema podatke o seizmičkim rizicima.
Vas ministre posebno želim da zamolim da date doprinos u afirmaciji projektovanja koje se zove „Projektovanje zelene arhitekture“, pojam koji se sam po sebi podrazumeva. On znači projektovanje, ali i gradnju sa punom svešću o ekologiji, energetici i o ekonomičnosti.
Šta sve zelena arhitektura znači? To je arhitektura koja maksimalno koristi obnovljive izvore energije, to je arhitektura koja podrazumeva konzervaciju i recirkulaciju vode, odnosno prikupljanje atmosferske vode i otpadnih voda koje se recirkulišu, koja maksimalno koristi recirkulacione materijale, odnosno koristi materijale koji se recikliraju posle rušenja nekog objekta, znači to su materijali koji se odnose na neke deponije koje su relativno blizu, a koje nisu štetne gradovima.
Zelena arhitektura je i dalje integracija različitih izvora energije i to je model gradnje pametne kuće. Pametna kuća podrazumeva kuću koja štedi energiju, a krajnji ishod je naravno i ekonomičnost.
Da bi pojasnila šta znači zelena arhitektura, želim nekoliko dobrih primera iz sveta da navedem. To zeleno projektovanje, naravno, započeto je još velikanima Rajtom, Maltom, Korbizjeom, ali u današnje vreme savremene arhitekte projektuju svest o zagađenju planete. Sada je zapravo baš kruna mog obraćanja ministru i ako nemate ništa protiv, ministre, želim samo da vam kažem da mnoga ministarstva energetike u svetu, posebno EU, podstiču projektovanje zelene arhitekture time što nagrađuju najzelenije projekte u određenoj godini. UNESKO svojim odlukama, zatim udruženja arhitekata i ponovo kažem ministarstva energetike godišnjim nagradama za najekonomičnije, energetski nezavisne i arhitektonski definisani kao zeleni objekti nagrađuju se arhitekti, graditelji, investitori koji grade po principu zelene arhitekture. Ja bih vas zamolila da posebno o tome razmislite.
Da bih kroz primer rekla šta to znači, evo jedan od najpoznatijih zelenih projekata, zelenih objekata, a to je Svetski trgovinski centar u Bahrajnu. To je objekat koji se sastoji od dve kule i te dve kule su povezane pasarelama. To je objekat koji je potpuno energetski samostalan, koristi energiju vetrogeneratora. Znači, na pasarelama između tih kula nalaze se retrogeneratori. Objekat koristi geotermalnu energiju i većina ta dva objekta ima fasadu koja se zapravo sastoji se od solara, odnosno fasada su stakleni solari. Ona je svojom formom i dizajnom tako prilagođena da se strujanjem vazduha štedi energija za grejanje i hlađenje.
Sigurno najveći živi svetski arhitekta, ne samo po principu projektovanja zelene arhitekture, nego generalno najveći živi svetski je verovatno Norman Foster, ali je i najveći promoter i zagovornik zelenog projektovanja. Kao najbolji primer je sigurno poslovno-stambeni kompleks u Singapuru. To je objekat koji u Singapuru koristi geotermalnu energiju za toplotne pumpe kao izvor energije, zatim sa dve udvojene fasade i zelenim pojasmo između stvara energetski kontrolisanu arhitekturu. Takođe, talasastom formom krova omogućava prikupljanje atmosferske vode, korišćenje te vode, a čak se radi i recirkulacija otpadnih voda.
Da ne bih sada previše pričala o tome, hoću samo da vas navedem na takav način razmišljanja. Naravno, nije to jedino vaša oblast, oblast jednog drugog ministarstva reguliše projektovanje u arhitekturi, ali vas molim da razmišljate o zelenoj arhitekturi u kontekstu uštede energije.
Na kraju svog izlaganja, u ime SDPS, želim da vam kažem, kako kaže jedna dobra italijanska poslovica – nije bogat onaj ko mnogo zarađuje, bogat je onaj ko mnogo štedi. U tom smislu je i moj doprinos ovim izlaganjem. Želim takođe da kažem da će SDPS podržati i ovaj zakon i sve ostale zakone u ovom paketu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar energetike, gospodin Aleksandar Antić.

Želim da zahvalim gospođi Bošnjak na ovoj zaista inspirativnoj diskusiji. Kada kažem inspirativnoj, pre svega mislim zato što je prepuna tema o kojima Ministarstvo rudarstva i energetike razmišlja ili bi trebalo da razmišlja daleko intenzivnije, daleko ozbiljnije i verujte mi da se to zaista nalazi u našim razmišljanjima i našim planovima.
Pre svega, moram da se složim sa vašom poslednjom ocenom i tom italijanskom poslovicom, koja kada se pretoči u energetski sektor definitivno se može ekonomski izračunati na način da svaki dinar koji ulažemo u uštede donosi više energije od izgradnje novih energetskih objekata. Tako da, za nas u ovom trenutku možda i najveća investicija treba da ide u pravcu štednje. S druge strane, mi moramo graditi nove energetske objekte zbog budućnosti naše zemlje i zbog činjenice da će potrošnja električne energije, pogotovo posle 2020. godine, po svim strategijama rasti.
Geotermalni potencijal naše zemlje je nesumnjivo veliki. Nažalost, materija je potpuno neistražena. Mi ćemo pokušati preko našeg sekretarijata, odnosno našeg sektora za obnovljive izvore da to promovišemo do mere da to postane pre svega interesantno privatnim investitorima. Ja apelujem na sve nas, znam da gospođa Bošnjak nije deo tog problema, ali da moramo da izađemo iz tog problema koji sagledava u energetici isključivo državu kao najvećeg investitora. Ne, upravo ulazimo u vreme kada privatne investicije, privatno-javna partnerstva, ti koncepti postaju dominantni. Država će sve manje investirati i to objektivno u nekim godinama pred nama i neće biti posao države.
Mi znamo da pitanje arhitekture i pitanje svih tih elemenata, pa čak i energetskog pasoša nije baš u nadležnosti Ministarstva energetike, ali se isto tako slažem da bi trebali da budemo deo promocije tih ideja i deo jednog šireg projekta koji treba da podrži zeleno projektovanje, odnosno zelenu arhitekturu.
Konačno, moram da se osvrnem na strategiju razvoja energetike, odnosno energije za neki naredni period i da kažem da smo mi kao Ministarstvo napravili jednu strategiju za koju sam ja lično mislio da je jako dobra. Stavili smo je u proceduru pred Vladu Srbije na usvajanje, ali nažalost onda se desio ovaj set stvari vezano za odluku ruskih partnera oko nastavka realizacije projekta Južni tok i ja sam bio prinuđen da tu strategiju povučem i da jednostavno sada malo pokušamo da damo neke odgovore na ovu novonastalu situaciju, pre svega uzimajući u obzir obavezu da tome pristupimo odgovorno. Nismo mogli da se pravimo da je sa Južnim tokom sve u redu i da idemo na usvajanje takve strategije. Moramo tu strategiju ponovo da sagledamo i da je nakon izrade ponovo uputimo na usvajanje.