Zahvaljujem, gospodine Jovanović.
Reč ima ministar u Vladi gospodin Željko Sertić, a onda gospodin Ćirić, replika.

Ja ću biti veoma kratak, da dam osvrt samo na ovo pitanje, čini mi se najvažnije koje ste postavili, ne znam da li je pre toga i gospodin Ćirić, s obzirom da je to komentarisao na samom Odboru  - zašto akcije Telekoma i svih ostali akcionara nisu izbačeni na beogradsku berzu.
U uslovima kakve smo mi imali od 2008. godine, opšta kriza koja je nastupila u celom svetu, pa je svakako pogodila i nas, znate da preko 65% naše trgovinske razmene ide i preko zemalja EU, tako da je jasna međusobna zavisnost naših tržišta i recesija koja se pojavila i svih problema u svim ekonomskim aspektima i u EU, a posle i u Srbiji. S druge strane, sa veoma plitkim tržištem hartija od vrednosti, koje i na beogradskoj berzi postoji već neko vreme, veliki rizik je bio izbaciti tih 20% akcija na berzu, jer povećala bi se ponuda svakako, ali nismo sigurni da bi potražnja bila adekvatna. Tada bi nastao jedan netržišni model u kome biste mogli špekulativnim merama da, prihvatanjem tih akcija, zato što nemate adekvatnu potražnju, utičete na bilanse i na funkcionisanje samog preduzeća.
Mislim da je dobro što je ova mera urađena na taj način, da se u momentima opštih okolnosti i krize koja postoji ne izlazi sa akcijama u javnost, odnosno na otvoreno tržište.
Što se tiče Fonda za razvoj, i o tome smo pričali malopre na Odbor, potpuno se slažem sa odgovornošću svih u procesima koji funkcionišu. Važno je reći da od septembra meseca, pošto godinu dana Fond za razvoj nije davao nikakve kredite i bio je potpuno blokiran od strane upravnog odbora, mi smo odblokirali u roku od dva i po meseca. Veliki broj privrednih subjekata je dobio podršku Fonda i sve potrebne garancije koje kompanije treba da daju. U komercijalnim bankama smo tražili da daju i obezbeđenja i u Fond za razvoj. Dakle, ne postoji više nijedna kompanija koja može da dobije po novim pravilima u Fondu za razvoj, a da nema garancije, kao što je to u komercijalnim bankama.
Ono što je velika razlika između komercijalnih banaka i Fonda za razvoj to je nivo kamata koje se u Fondu za razvoj kreću od 1% - 1,5%, pa najviše do 3%, davanje dugoročnih kredita. Za poplavljena područja smo obezbedili milijardu dinara dodatnih sredstava, kojima smo obezbedili da sva preduzeća koja su u poplavama nastradala da mogu da uzmu kredite. Obezbedili smo jedino u tom delu nešto relaksiranije modele obezbeđenja, koja su mogla da budu i na sredstva koja se upotrebljavaju, što se tiče opreme ili ličnih menica, upravo kako bismo ljudima koji nisu krivi za nesreću koja ih je zadesila omogućili da nastave svoj posao ili bar da ga započnu. Sa te strane smo imali razgovore i takođe razumevanje i poreske uprave i Ministarstva finansija i svih onih koji su učestvovali u elementima pomoći. Dakle, sa jedne strane urgentno je bilo da se u poplavama rešavaju urgentne stvari, kao što je spašavanje života, a nakon toga obnova kuća i osnovnog porodičnog života, kako je to uobičajeno. Sada smo došli do toga da možemo da pomognemo i privrednicima. I sam Fond je u tome učestvovao, zato i to napominjem, odlaganjem nekih obaveza kompanijama koje su se zadesile u tim područjima, koje su imale problem, zatim povećanje perioda otplate, ali sve u skladu sa pravilnicima koji su doneti na upravnom odboru.
Odgovorno tvrdim da nijedan kredit nije dat van pravila koje postoje. Ta praksa koja i jeste postojala u prethodnom periodu u Fondu za razvoj više ne postoji i mi ćemo se truditi da i u narednom periodu osnažimo Fond za razvoj. Bez obzira u kom obliku on bude funkcionisao, da li ćemo doneti ovde odluku na Skupštini jednog momenta da to bude razvojna banka, kao što je bilo nekih predloga ili će ostati da funkcioniše kao Fond za razvoj, mislim da je važan kao podrška, pogotovo u kriznim vremenima, jer vi danas imate situaciju i domaće kompanije koje se takmiče i na tenderima ili pokušavaju da svoju robu izvezu na svetsko tržište. Takmiče se sa kompanijama sa zapada koje dobijaju u svojim matičnim zemljama daleko, daleko povoljnije kredite, od svega nekoliko procenata i sa mnogo dužim periodima vraćanja i sa mnogo većim grejs periodima i normalno da naša privreda i zbog toga u jednom delu nije dovoljno konkurentna.
Fond za razvoj ne može da pokrije sve te zahteve, ali možemo u onim bitnim elementima da pomognemo pre svega mala privredu koja jeste sada u ovom momentu bila i najugroženija.
Evo, ministar se vratio, pa možda može da da odgovor na to, ali ja mogu da vam kažem da vezano za sam samit sa Narodnom Republikom Kinom i svim ostalim zemljama ovog dela Evrope do poslednjeg momenta su za svaki memorandum koji je potpisan vođeni razgovori i pregovori. Mislim da je to veoma odgovorno od svih onih koji su učestvovali u tim razgovorima. Upravo rezultat tih vrsta pregovora i razgovara, iako ste vi to pohvalili, želim da istaknem jeste upravo ono što ste rekli, da je i manja kamatna stopa i mnogo bolje zaduživanje Republike Srbije u odnosu na realizaciju prethodnih ugovora, upravo jeste rezultat međusobnih razgovora, pregovora i ubeđivanja jedne i druge strane.
Normalno je onaj ko želi da vam da kredit, da želi da vas zaduži sa što većom kamatom. Normalno je i prirodno da se mi borimo za mnogo bolje uslove poslovanja i želim da čestitam timu ministra Antića, koji je zaista odradio ozbiljan posao, a rezultat je ovo kako ste vi ponovili, da se zaista vidi promena u pregovaračkoj poziciji, odnosno ugovorima koje smo dobili i sam taj samit je bio ozbiljna prilika za pozicioniranje Srbije u ekonomskom smislu na jedan novi tok. Videli ste da je juče održan sastanak ovde u Beogradu povodom izgradnje pruge Beograd-Budimpešta, da su timovi koji su tada formirani, a to je bilo samo pre par nedelja, već počeli da rade.
Za nas je veoma važno da ova godina bude godina investicija, a da bismo došli do investicionog ulaganja i otvaranja sredstava ka domaćoj privredi u saradnji sa svima onima koji će učestvovati u tim projektima, veoma nam je važno da projekti priprema i sve ono što prethodi samom oslobađanju novčanih sredstava bude što je moguće pre urađeno. To je jedna nova koncepcija na kojoj ćemo zajedno sa vama kroz određene zakone koje ćemo u narednom periodu zamoliti vas za raspravu kako bi ih izmenili na pravi način, a malopre smo spomenuli Zakon o privrednim društvima, koji nam je veoma važan, da u svim elementima u kojima smo uočili određene probleme, da ih učinimo jasnijim, bržim i efikasnijim, kako bi smo pomogli našim firmama da što bolje funkcionišu i rade.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, replika na direktno pominjanje od strane gospodina Jovanovića.

Hvala.
Mislim da pominjanje nije bilo zlonamerno, ali mislim da je važno da razjasnimo detalje i šta sam ja rekao u uvodnom obraćanju. Tačno je, rekao sam da je Telekom prodat 1997. godine i da su u dva navrata dve vlade, na čijem čelu su bili predsednici i iz DS, vraćali 29% 2002. godine. Činjenice su 2002. godine 29% učešća italijanskog Telekoma za 195 miliona evra kupovine i 2012. godine 380 miliona evra plaćenih 20% udela Grčkog „Otea“. To je tačno.
Ne sporim da su i druge Vlade učestvovale u značajnom razvoju Telekoma. Posebno bih istakao upravo taj period od 2001. godine i Vlade Zoran Đinđića, koja je i pokrenula taj proces, ali i Vlade 2004. godine Vojislava Koštunice, koji je praktično podstakao i tadašnji menadžment Telekoma, kupovinu, i Republike Srpske i širenje na regionalnom planu i otvaranje poslova u Crnoj Gori, mislim da je to značajno. To je bilo u onom periodu kada DS nije učestvovala od 2004. do 2007. godine u vlasti i kada je pomenuto onih 24 privatizacija, a od toga 23 sporne iz tog perioda od 2004. do 2007. godine.
Ono što je vrlo važno pitanje oko investiranja, da li je bilo pametnije kod pokušaja privatizacije 2012. godine ulagati u razvoj ili ući sa otvorenim procesom privatizacije u definisanju cene, gde je tadašnji menadžment i tadašnja Vlada optuživana da jeftino prodaje kapital Telekoma. Dakle, dostignuta je cena za 50% kapitala od 950 miliona, u ukupnoj vrednosti milijardu i 900.

Vreme.

Mislim da je važno za dve sekunde…
Dakle, u recipročnom odnosu 20% iznosi tih 380 miliona i ja ću se radovati ukoliko se bude ostvarilo to na ovaj način kako je premijer obećavao da će se dramatično podići cena, jer tadašnja Vlada i menadžment nisu bili zadovoljni cenom od milijardu i 900 miliona evra. Mi očekujemo dramatično veću cenu i veću vrednost ovog važnog komunikacionog sistema, uz ponavljanje, DS misli da je mnogo pametnije ne privatizovati, nego ući u strateško partnerstvo u delovima i strateškom investiranju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Antić.

Zahvaljujem.
Javio sam se da iskomentarišem ovo o čemu je govorio uvaženi kolega Jovanović.
Pre svega, moram da podsetim na neke elemente. Mi sa Narodnom Republikom Kinom imamo međudržavni sporazum iz avgusta 2009. godine, koji je definisao u oblasti ekonomske i tehničke saradnje i infrastrukture realizaciju zajedničkih projekata. Na osnovu upravo tog sporazuma, 22. jula 2010. godine je zaključen opšti ugovorni sporazum o realizaciji paket projekta „Kostolac B power plant projects“ između EPS, „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ i kineske kompanije „China international machinery & equipment corp“ ili skraćeno CMEC.
Dakle, još 2010. godine je definisano da će izvođač radova za sva tri elementa sporazuma biti kineska kompanija CMEC. Revitalizacija dva postojeća veća bloka B1 i B2, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, zatim projekat odsumporavanja za dva postojeća bloka isto na Termoelektrani B i projekat povećanja kapaciteta površinskog kopa „Drmno“ na 12 miliona tona godišnje, sa izgradnjom novog termobloka B3.
Zašto ovo napominjem? Mi u ovoj fazi nismo imali sa kineskom stranom pregovore na temu ko će biti izvođač radova. To je bilo definisano još 2010. godine. Mi smo sa kineskim partnerima i prijateljima razgovarali jedino i isključivo o uslovima kredita za drugu fazu. Iz toga je potpuno jasno da pitanje da li je srpska strana možda htela da promeni izvođača CMEC, odgovor je da to nije bilo uopšte na dnevnom redu, da to nije bilo na stolu, da se o tome nije pričalo i mi uopšte nismo bili u mogućnosti da tako nešto niti tražimo, niti dobijemo.
Ne želim da ulazim u komentare različitih spekulacija i različitih informacija koje su dolazile i do vas i do nas kao član ove Vlade, da je bilo određenih problema na relaciji kineska Eksim banka – CMEC i da je to de fakto dovelo do određenog usporavanja potpisivanja ovog dokumenta. To su stvari koje smo mi mogli da zaključimo iz nekih razgovora, ali na kraju krajeva, jedino je bitan rezultat. Rezultat je da smo mi imali jedan sjajan samit, na kojem smo imali i kineskog premijera, predsednike vlada iz gotovo svih država u okruženju, da je to bio jedan politički i ekonomski događaj par ekselans mogu slobodno reći nezabeležen u proteklih nekoliko decenija u Srbiji, da je jedan od rezultata tog samita i kasnije bilateralne posete kineskog premijera bilo potpisivanje ovog sporazuma, da je ovaj sporazum izuzetno važan za Srbiju i važan sa više aspekata.
Ono što je meni kao ministru energetike ključno, a verujem i jedna sjajna vest za sve građane Srbije je da ćemo dobiti u trenutku kada taj objekat bude završen, znači, to će već biti maltene nakon 30 godino, konačno prvi veliki energetski novi objekat u Srbiji, da tim objektom i celim projektom podižemo i proizvodnju uglja u Srbiji, ali i dobijamo novih 350 megavata instalisane snage sa jedne strane i sa druge strane, da smo uspeli da ispregovaramo zaista dobar finansijski sporazum. Mogu slobodno da kažem – dobar finansijski sporazum, zato što se jasno da uporediti. Za prvu fazu ovog projekta uslovi su bili 15 godina otplate sa pet godina grejs perioda. Mi smo sada ispregovarali 20 godina sa sedam godina grejs perioda.
Kamata je za prvu fazu bila 3%. Mi smo sada obezbedili 2,5%. Naravno, to neće niko da vam da. Za to morate da se izborite. Mi smo se borili i izborili smo se za ovakve uslove i na današnji dan mogu sa puno ponosa da kažem da Srbija, ako Narodna skupština ratifikuje ovaj sporazum, pravi ključni korak ka izgradnji prvog energetskog objekta nakon više decenija u Srbiji i da kažem da smo za taj posao obezbedili, u jednom ozbiljnom dijalogu sa našim kineskim partnerima, izuzetno povoljno finansiranje.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Marinković.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj i o ovom drugom zakonu koji tretira i čiji je glavni predmet izbegavanje te mogućnosti da „Telekom“ izgubi deo svog kapitala. Tu bih pohvalio jednu posvećenost i inicijativu ministra koji je pokazao to više puta ka tome da sačuvamo našu državnu imovinu, da sačuvamo naša državna preduzeća i kao što je već to rekao jutros na Odboru da ih što je moguće bolje i kvalitetnije, idući u susret vremenu, tržištu i dešavanjima koja se tu događaju, pripremimo za eventualna strateška partnerstva. Imajući u vidu jednu činjenicu koja za nas može da bude neprijatna, ali tako je na svetskom, na globalnom tržištu, da je tržište telekomunikacija u saturaciji.
Ne bih se složio sa nekim konstatacijama da u „Telekomu Srbija“ pogotovo nedostaje kvalitetnih, dobrih, edukovanih i kvalifikovanih ljudskih resursa. Suprotno tome, nama nedostaje mogućnost da investiramo u telekomunikacije, u nove tehnologije i da igramo tu utakmicu sa drugim velikim igračima.
Pomenuću da je konkurencija „Telekomu Srbija“, u ovom trenutku u našoj zemlji, „Telenor“ koji je isto tako 52% u vlasništvu, uslovno rečeno, države Norveške, odnosno investicionih i penzionih fondova, ali „Telenor“ ima preko 300 miliona korisnika i jedan ogroman deo kapitala „Telekoma“ se investira u nove tehnologije i za dobijanje i kreiranje novih tržišta i tržišnih niša. Imajući u vidu situaciju u našoj zemlji, imajući u vidu našu makroekonomsku stabilnost, naše preduzeće „Telekom Srbija“, nema dovoljno novca da investira, tako da se slažem sa tim da u narednom periodu pronađemo strateškog partnera ili eventualno privatizujemo „Telekom“, pokušajući da dobijemo najbolju cenu, najbolje uslove koji će garantovati radna mesta, koji će garantovati kompetitivnost te kompanije i mogućnost da ta kompanija utiče pozitivno na bruto domaći proizvod, na novo zapošljavanje, ali i ono što ima prelivajući efekat na razvoj sektor i razvoj grane informacionih tehnologija telekomunikacija, koje su veoma važne za sveukupni razvoj domaće privrede.
Još jednom bih potencirao to, imajući u vidu jednu veoma dobru saradnju sa sindikatima u „Telekomu“ i poznajući situaciju u „Telekomu“, da „Telekom“ ima odlične, visoko kvalifikovane inženjere, dobre i kvalitetne menadžere koji mogu uspešno da upravljaju kompanijom, ali ako nemate dovoljno likvidnih sredstava, ako nemate dovoljno mogućnosti za velike investicije u svetu i na tržištu koje se menja na dnevnom nivou, prosto nemate mogućnost da igrate utakmicu sa tim velikim igračima, kao što su „Telenor“, kao što je „Vip Mobile“, kao što je „Dojče Telekom“ i drugi.
Ovo će nam otvoriti jednu mogućnost da na jedan kvalitetan način pripremimo to preduzeće i dobijemo najbolje moguće uslove, dobijemo najboljeg mogućeg i najkvalitetnijeg strateškog partnera i ne mogu da ne pomenem tu činjenicu da bi bilo potrebno od „Telekoma“ napraviti ono što je napravljeno eventualno i potencijalno u narednom periodu i od Aerodroma „Nikola Tesla“.
Moram da napomenem, sinoć u razgovoru sa našim prijateljem, velikim prijateljem naše zemlje, ambasadorom Alžira Abdelkaderom Mesduom, on je rekao – ja sam došao na službu 2008. godine, to je bio jedan mali, lokalni aerodrom sa eventualno dva, tri ispravna aviona, a sada je ovo potpuno druga priča, ovo je jedan aerodrom i ovo je jedna investicija i potencijal da Srbija postane regionalni igrač. Strateško partnerstvo sa „Etihadom“ se pokazalo u punom svetlu, kao veoma pozitivno, imajući u vidu da se broj putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“ za samo godinu dana uvećao za čak 40%. To je ono što Srbiji treba: najbolji i najkvalifikovaniji investitori, strateški partneri koji se kada nešto privatizuju ili ulaze u strateško partnerstvo, čiji je to biznis, i koji će se ozbiljno posvetiti poslu koji rade i koji će, pored profita, imati dugoročni razvoj kompanija sa kojima rade i sa kojima sarađuju.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o Fondu za razvoj, ovde država, Vlada i samo Ministarstvo privrede žele da pospeše i da pojačaju kontrolu nad državnim institucijama i hoće da uvedu ono što je najbitnije za dobro funkcionisanje državnih institucija, kako bi one bile što bolji i kvalitetniji servis privredi, a to je pojačanje njihove pune odgovornosti i ostvarivanje onoga što se u ekonomiji, u ekonomskim odnosima, zove kredibilitet. Znači, kredibilitet jedne institucije koji, nažalost, u jednom delu, ne mogu da kažem, urušavan, kada je u pitanju Fond za razvoj, ali nadam se da će od ove godine, pošto je spomenuto da ni jedan kredit nije odobren godinu dana, da je to jedna potreba i ministar, kao neko ko ima taj senzibilitet, neko ko je bio preduzetnik i zna šta je u stvari razvoj malih i srednjih preduzeća i koliko je važan za razvoj celokupne ekonomije, to biti jedan ozbiljan pozitivan impuls malim i srednjim preduzećima, tom sektoru, a pogotovo u nerazvijenim krajevima, područjima, da imaju mogućnost da dobiju sredstva pod povoljnim okolnostima, sa određenim grejs periodom, kako bi prevazišli trenutnu situaciju i krizu i kako bi mogli nadalje da se razvijaju.
Uz svo poštovanje pravila, procedura i države koja želi da obezbedi takve uslove, želeći i imajući kao glavni cilj da vrati te kredite i da se njihov posao posle vraćanja tih kredita, posle vraćanja kamata, isplati, kako bi mogli da zarađuju i kako bi mogli da razvijaju svoj biznis. Naravno, ne da se bave prostom reprodukcijom, nego da ga proširuju. Nadam se da će to biti jedan od glavnih uslova i glavnih motiva preduzetnika, privrednika da uzimaju te kredite. Država samo na ovaj način pravi jedan dodatni korak da pojača, da poboljša poslovni ambijent i da obezbedi ono što je definitivno potrebno, pogotovo domaćim privrednicima, a to je kapital po jednoj korektnoj i normalnijoj ceni, nego što oni mogu da dobiju u komercijalnim bankama. Kada pogledate njihove profitne stope, celokupnu situaciju u regionu, u EU, te kamatne stope koje nude komercijalne banke, prosto radeći neki normalan biznis sa profitnim stopama, od 5,6 do 15%, potrebno je raditi samo za te kredite, što je u ovim uslovima nemoguće.
Smatram važnim aktiviranje Fonda za razvoj u tom domenu, celokupnog razvoja nacionalne ekonomije i smatram da ćemo uz ove druge mere, zakonska rešenja koja smo doneli u prethodnom periodu i koja planiramo da donesemo u narednom periodu, obezbediti takav ambijent i da ćemo obezbediti jednu povoljnu mogućnost da se naši domaći preduzetnici zadužuju po dobrim i kvalitetnim uslovima i da na taj način pokušamo da rešavamo problem neravnomernog regionalnog razvoja, jer taj novac, taj svež kapital je potrebno davati preduzećima koja rade u nerazvijenim područjima.
Imao sam tu priliku da razgovaram sa mnogim preduzetnicima, pogotovo iz zapadne Srbije, iz regiona Sandžaka, Novog Pazara, Kraljeva, koji imaju dobre ideje, koji imaju dobre biznis planove, koji imaju i tržišta, ali, naravno, potreban im je obrtni kapital, potreban im je u nekim aspektima i predah kako bi mogli da u ovim uslovima kada je teško naplatiti robu, ne samo na domaćem, nego i na inostranom tržištu, kako bi mogli da dođu do daha i kako bi mogli da prevaziđu trenutnu krizu koja je veoma velika, koja je velika i veoma izražena u EU, naravno, reflektuje se i u regioni, i reflektuje se i na našu zemlju.
Što se tiče jedne stvarno pozitivne stvari, kada su u pitanju izmene i dopune ovog zakona, radi se o tome da će Fond za razvoj morati da pravi dugoročnije planove rada. Do sada su oni pravili planove rada za predmetnu godinu što je, slobodno mogu da kažem, u savremenom poslovanju, modernom biznisu jedan nonsens, jer prosto koliko god da je vreme turbulentno, koliko god da ne možemo da predviđamo stvari koje će se dešavati, pogotovo na one elemente sredine indirektne akcije, na ono na šta naša država sama, pa i preduzeća na mikronivou ne mogu jasno da utiču, mi moramo imati jedan, prosto, ako ne jasan, moramo imati plan aktivnosti čime to raspolažemo. To je jedan pozitivan impuls za privrednike, da mogu da planiraju svoje aktivnosti, svoje poslovanje i da znaju kada mogu da konkurišu i kako mogu da se zadužuju i da u skladu sa time prave svoje poslovne planove, dakle, sa mogućnošću da se kreditno zadužuju i da na taj način ostvaruju svoje strateške planove i naravno operativne ciljeve koje danas svako preduzeće ima.
Dakle, smatram da je ovo samo jedan u nizu aktivnosti i koraka Ministarstva privrede i samog ministra u ostvarivanju i kreiranju jednog kvalitetnog ambijenta za poslovanje, jedno vođenje računa o državnoj imovini, o državnim preduzećima i jedan, stvarno ciljani, i strateški osmišljen aspekt kako ćemo, ako nismo sposobni sami da upravljamo na jedan konkurentan način, ali nismo naravno krivi za to. Ja sam o tome govorio. Celo to tržište se nalazi u seturaciji i ne možemo da izdržimo tu konkurenciju kada je u pitanju mogućnost za investiranje, ali da uradimo najviše da restruktuiramo ta preduzeća najbolje moguće, kako bi dobili najbolje uslove kada je u pitanju postizanje strateškog partnerstva ili eventualna privatizacija.
Što se tiče definisanja ovog člana koji kaže da preduzeća sa društvenim kapitalom do 40% mogu da konkurišu za kredite u Fondu za razvoj, ja se nadam da u narednim godinama ćemo imati tu situaciju da za kredite kod Fonda za razvoj konkurišu privatna preduzeća, da mi ovde napravimo tržišnu ekonomiju i da ono što je i Ustavom definisano, da se to na neki način izgubi, ukine, da imamo državu privatne inicijative, da javni sektor i javna preduzeća rade svoj posao, da budu servis građanima i privredi a da privatni kapital, privatna inicijativa, privatni preduzetnici na tržištu, po zakonima, ponuda i potražnje, rade najbolji mogući posao a da im država u tome pomogne kreirajući samo okvir institucijalni, kreirajući jednu zakonodavnu sigurnost i sve one aspekte koje su u njenom domenu koristeći instrumente kako bi svi imali jasnu i istu početnu poziciju, jednake uslove i šanse za poslovanje. Ništa više.
Tako da, u ime SDPS mogu da kažem da ćemo glasati za izmene i dopune ovih zakona i naravno, za sporazum za koji ćemo glasati svesrdno podžravajući ministra Sertića i celokupno Ministarstvo privrede i Vladu RS na čelu sa premijerom Vučićem, u aktivnostima koje podrazumevaju reforme i koje podrazumevaju jedno kompletno restrukturiranje ekonomskih aktivnosti, ekonomskih oblasti u našoj zemlji. Hvala vam.