Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsednice.
Poštovani ministre Sertiću, uvažene kolege narodni poslanici, obzirom da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, naša drugarica dr Dijana Vukomanović iznela stav SPS kojim se daje podrška predloženim zakonskim izmenama, ja ću samo dodatno istaći da se radi o doslednom i principijelnom stavu SPS kojim se ujedno manifestuje podrška Vladi Republike Srbije i politici koju Vlada Republike Srbije, pre svega njen premijer, prvi potpredsednik i svi ministri u Vladi zastupaju i sprovode.
Imajući u vidu da u tom političkom delovanju i pružanju podrške učestvujemo i mi narodni poslanici u poslaničkom klubu SPS to je još jedan dodatan razlog da isključivo u interesu građana Republike Srbije prepoznamo da i danas predloženi zakoni o kojima raspravljamo imaju i te kakav razlog za podršku i kako je uvažena Dijana Vukomanović to istakla, oni će zaista u danu za glasanje biti podržani.
U svom izlaganju ću se osvrnuti samo na jedan od delova predloženih zakonskih akata, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Uvaženi ministre, ovde bi trebalo da krenemo od samog fokusa ili motiva predlagača da se predlože ovakve izmene i dopune Zakona o privrednim društvima. Fokus u svakom slučaju iz sopstvene akcije, akcionarskog društva i kada razgovaramo o tom pojmu ili pravnom institutu, jer se radi o pravnom institutu koji je sistematizovan u odredbama Zakona o privrednim društvima moramo ipak da ga uvežemo sa osnovnim interesom države koji se vezuje za preduzeće Telekom Srbije A.D. Beograd.
Ovde su se pojavile dileme sa kojima ću se ja kao pravnik i advokat saglasiti. Dileme koje se vezuju za retroaktivnost zakona i dileme koje se vezuju za selektivnost. Kada govorimo o tim dilemama moramo odmah da se odredimo na sledeći način. Tačno je da smo u ovoj situaciji pribegli izmenama i dopunama zakona kako bi omogućili da preduzeće Telekom Srbija A.D. bude na najbolje mogući način stavljeno u proceduru prodaje sopstvenih akcija. Da nismo pribegli ovakvim izmenama i dopunama postavlja se osnovano pitanje da li bi uopšte moglo da dođe do toga da se zainteresuje bilo ko od potencijalnih investitora koji bi pretendovali na kupovinu sopstvenih akcija.
U situaciji kada imamo dve dijametralne različite stvari, a jedna je inicijativa, nastojanje, težnja i neophodnost da se pronađu potencijalni investitori. Druga je poštovanje zakona. Očigledno je da je ova dilema na neki način, ja ću sada izaći iz onoga što smatram kao pravnik i izaći iz delova struke, očigledno je da smo u političkom smislu pronašli rešenje. To političko rešenje jeste upravo pokušaj da se izmenama i dopunama zakona Telekomu omogući da spasi svoju imovinu, a spasavanje te imovine upravo podrazumeva da se onaj rok koji je definisan kao rok od tri godine u kome se moraju otuđiti akcije i to sve ono što prelazi preko 10% od vrednosti kapitala firme, da se na neki način spase. Zaista je to i cilj i taj cilj se ovim zakonom postiže.
Sa druge strane, kao pravnik ne mogu da ni u kom slučaju gazim po struci i da kažem da sam sklon tome da se ovo definiše kao neselektivno postupanje. Selekcija je određena, Telekom se spašava. U tom smislu ne možemo da kažemo, ne možemo da ignorišemo činjenicu da se ovaj zakon usmerava samo na jedan jedini privredni subjekt a to je Telekom.
Što se tiče retroaktivnosti, uvaženi ministre, imajući u vidu vaše bogato iskustvo i kao privrednika i kao političkog funkcionera, moramo imati jednu činjenicu u vidu i niko je ovde od nas narodnih poslanika neće dovesti u sumnju, a to je da smo opšti interes kao razlog i ustavno obrazloženje da retroaktivnost zakona, u konkretnom slučaju, upodobimo sa situacijom Telekoma, pronašli samo u ovoj situaciji.
Iskreno se nadam da se neće više nikada desiti da se opšti interes stalno prilagođava i upotrebljava kao razlog za retroaktivnost zakona, jer ćemo onda doći u jednu vrstu pravne anarhije, pa će se pojaviti neko novo preduzeće, pa će se pojaviti neki novi privredni subjekt, pa ćemo spašavati nečiju imovinu, koja se opet vezuje za petog, šestog, sedmog, osmog, devetog i opet ćemo pozivati na opšti interes za pojedinačan slučaj. Opšti interes za pojedinačan slučaj ne postoji, tako da se nadam da se apsolutno razumemo, i podržavam ono što podrazumeva neophodnost i nužnost. Mi u poslaničkoj grupi SPS, nemamo ni jedan jedini problem da podržimo nešto što je nužno, a nužno je spasiti najprofitabilnije preduzeće uz Republici Srbiji.
Zašto ovo govorim? Podsećanja radi, pre četiri godine je takođe započet postupak privatizacije Telekoma. Ovo je zbog pravilnog informisanja građana, tada je procenjena vrednost cele kompanije negde otprilike oko 2,2 milijarde evra, odnosno 2 milijarde i 200 miliona evra i tadašnja Vlada je za paket od 51% tražila minimum 1,4 milijarde evra.
Opet, podsećanja radi, kao jedini kupac u tom periodu pojavio se Telekom Austrija, sa ponudom koja nije bila prihvaćena od strane tadašnje Vlade. Nije bila prihvaćena zbog toga što je Telekom ponudio u gotovom 950 miliona, a razliku do 1,4 milijarde ponudio u vidu investicionih ulaganja. Taj tender se završio neuspešno. Taj tender je ostao sa nekakvom vrstom deficita, ili ti fijaska, kada je u pitanju Telekom.
Mi smo danas u situaciji da imamo 78,% akcija u vlasništvu države, da imamo obavezu po zakonu da se odabere ili izvrši izbor tzv. izabranog savetnika, koji će u zakonom propisanoj proceduri dati sugestiju, mišljenje, savet, odluku o tome da zajedno sa Vladom vidimo koji će se to deo od ovih 78,1% akcija staviti u proceduru eventualne kupovine.
U tom smislu ono što je jako važno istaći jeste činjenica da mi sada sa predloženim izmenama i dopunama dolazimo u situaciju da motiv predlagača prihvatimo kao potpuno opravdan, ali, zaista potpuno opravdan, pre svega iz razloga koji imaju isključivo finansijsku dimenziju.
Nemojmo da zaboravimo činjenicu da je član 282. regulisao pojam i suštinu sopstvenih akcija. Šta su to sopstvene akcije? To su one akcije koje društvo stiče od svojih akcionara. Da bi Telekom stekao te akcije, u momentu sticanja je morao da se zaduži. To zaduženje je imalo nekoliko determinatora, nekoliko generatora. Ako bi to zaduženje ostalo, a Telekom ne bi bio prodat, onda bi taj teret zaduženja bio daleko veći, onda bi se to reflektovalo u negativnom smislu i na državu, Republiku Srbiju. Kako bi se plaćale dividende Republici Srbiji, na koji način? U kojoj meri bi bila oštećena Republika Srbija kao većinski vlasnik Telekoma.
Svi ovi finansijski aspekti, svi ovi finansijski pokazatelji ukazuju na neophodnost izmena i dopuna koje ste vi predložili, i u odnosu na član 288. i u odnosu na član 287.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što je zaista 20% zaštita imovine u ovoj situaciji nešto što predstavlja pravnu sigurnost, ali ne samo pravnu sigurnost, nego i ekonomsku sigurnost.
S druge strane, obrazloženje koje ste dali je prihvatljivo i mi u poslaničkoj grupi SPS nemamo problem da afirmišemo takvo obrazloženje kao krajnje pozitivno jer se radi o tome da se institut prava preče kupovine sada definiše samo u odnosu na jedan segment.
Međutim, uvaženi ministre, ja se tu moram i kao pravnik i advokat potpuno saglasiti sa uvaženom koleginicom Batić. Nejasnoća ove norme može da proizvede u praksi ozbiljne probleme, kako u pogledu tumačenja, tako i u pogledu primene.
Pravo preče kupovine jeste samo pravo. Ako je kao pravo sistematizovano, a korpus prava je opet definisan sistemskim zakonom, onda je neprihvatljivo i predstavlja non sens, dane upotrebim neku grublju reč, da se to pravo obezbeđuje od strane akcionarskog društva i da je dužno akcionarsko društvo da ja imam pravo. Nema niko potrebe ni da kaže, ako je zakon i Ustav definisao kategoriju titulara prava, u konkretnom slučaju prava preče kupovine.
Šta to dalje podrazumeva da je neko dužan da kaže da ja to pravo imam? To pravo ja imam i ovako i onako i tu je moja koleginica uvažena gospođica Batić Olgica potpuno u pravu. Ja bih vas zamolio da kroz amandmane zaista izvršimo korekciju ovog člana, barem što se tiče samog teksta, kako bi on u praktičnom smislu bio potpuno primenljiv i ne bi izazivao bilo kakvo podozrenje struke, a sa druge strane, ne bi izazivao probleme u neposrednoj primeni.
Na kraju, želim samo da istaknem još jednu veoma važnu činjenicu, a to je da je sa predloženim izmenama se došlo do nečeg što je prevashodno interes države, a to je da se stvore neophodni zakonski preduslovi, da konačno tenderska procedura ili neka druga procedura koja će biti zakonom definisana za prodaju Telekoma, bude uspešno realizovana.
Još jednom u smislu podrške vama, u smislu podrške Vladi Republike Srbije, u smislu podrške politici koju sprovodi Vlada Republike Srbije i prevashodno u interesu građana, SPS i poslanici poslaničke grupe SPS podržavaju izmene i dopune zakona o kome raspravljamo. Hvala.

Reč ima ministar Sertić.

Poštovani poslaniče, ponoviću ono što sam rekao poslanici Batić, a to je da svakako očekujem od vas amandman ili zajednički ili odvojen po ovom pitanju.
Ne mogu vam dati sada direktno odgovor na to jer nisam pravnik i ne znam kako je definisan sam član. Potpuno mi logično zvuči ovo što pričate, to ne isključuje suštinu barem mog razumevanja pravničkog dela i mislim da je logično, osim ukoliko ne postoji neko drugo određenje koje sada ja lično ne vidim, a možda ga vi znate i mislim da bi bilo zaista i jednostavnije i jasnije izraziti taj član na ovaj način.
Ono što ću svakako ponoviti iz vaše priče, prvo vam se zahvaljujem za podršku, a to je vi ste odvojili vaš deo na pravnički i onaj drugi finansijski i tu se potpuno slažemo da donosimo zakon u poslednjem momentu.
Retroaktivnost nije ugrožena niti Telekoma niti bilo kog drugog dela jer je zakonsko rešenje faktički za Telekom do 25. a za sva ostala preduzeća svakako potencijalna u rokovima nakon toga.
Ono što je nama važno da je ovo isključivo ekonomsko pitanje i da pri tome ne kršimo Ustav, ne kršimo ni jednu drugu pravničku uzansu koja bi nam bila važna i sami odbori i zakonodavstvo da li će se izjasniti o amandmanima i dali su već saglasnost na ovu vrstu zakona. Ovo zaista jeste pitanje ekonomsko i tu vidim da se svi slažemo oko toga da je veoma važno da za budućnost Telekoma koji je važan činilac u ekonomskom životu Srbije, obezbedimo najbolje uslove u budućnosti, da sami to ne možemo da iznedrimo, da su nam važni partneri i da je elemenat koji ćemo definisati u nekoliko meseci narednih, predloge na koji način, kako, na koju vrstu partnerstva, privatizacije, strateškog partnerstva ili nekog trećeg oblika ćemo dobiti neke ljude ili neke kompanije ili neku kompaniju koja će biti u funkciji razvoja ekonomije Srbije.
To je jedini razlog zašto razmišljamo o dugoročnoj.
Ponavljam, ne u ovoj godini, „Telekom“ ima svoje dobre rezultate, bez obzira na sve probleme sa kojima se suočava i sada ozbiljnom konkurencijom. Ali, pričajući o narednim godinama i budućnosti, plašim se da „Telekom“ može da uđe u probleme, jer ova vrsta delatnosti, ova industrija danas, pored velikog razvojnog elementa koji ima u sebi, ozbiljna osnova za taj razvoj su ogromna, konstantna ulaganja za koja mi nemamo trenutno sposobnost, a ukoliko ne bismo uradili i ovo pomeranje sa 10% na 20%, time bismo i bilanse ugrozili na taj način da bismo imali još manje.
Zahvaljujem se svima na sugestijama i svakako ćemo kroz amandmane gledati svaki smisleni dobro opravdan predlog da prihvatimo. Hvala vam.

Zahvaljujem ministru Sertiću.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, izmene Zakona o privrednim društvima malo zakasnilo stižu u Narodnu skupštinu, pošto taj rok koji je bio 31. decembra je mogao da bude ispoštovan i onda ne bismo ušli u retroaktivnost koja sada postoji i u buduće pravne probleme koje možemo imati kao država, upravo zato što, kako smo čuli u vas, ulazi se u postupak privatizacije, a pitanje je na koji način će nakon te privatizacije, kada jedino merilo, tržišna, a ne knjigovodstvena vrednost, bude ono što je važno.
Da li će biti zadovoljni manjinski akcionari i da li će neko osporavati legalnost retroaktivnosti? To vas pitam da odgovorite, jer u pitanju je velika imovina i mislim da je na drugi način mogao da bude rešen ovaj problem.
Zašto je bilo sporno da država prenese vlasništvo od 10% akcija „Telekoma“ na neki svoj drugi entitet, pravno lice? Moglo je to da se uradi, bilo kroz javni dug. Zaduživali smo se, čuli smo i od kolega, i za mnogo manje značajne stvari. Mislim da je značajna imovina u pitanju i da ne smemo prema njoj da se odnosimo na ovaj način.
Kada je vaša stranka, gospodine ministre, 2011. godine govorila da će podneti krivične prijave za one koji sprovode privatizaciju „Telekoma“, odnosno pokušavaju da privatizuju „Telekom Srbije“ za gotovo dve milijarde evra, tada se govorilo o tome da je „Telekom“ porodično srebro i da ne treba da se prodaje. Ja se tu slažem. Šta se tu izmenilo u ekonomskoj politici vladajuće stranke? Šta se to izmenilo na tržištu telekomunikacija za tri godine toliko značajno da sada „Telekom“ treba prodati, da je sada jedino važno privatizovati ovo akcionarsko društvo? Mislim da nema velike razlike i mislim da neće biti postignuta mnogo veća cena od dve milijarde. Da li će onda biti podnete krivične prijave protiv onih koji su pokrenuli postupak privatizacije?
Drugi problem koji vidim u ovim izmenama je zakonsko regulisanje u korist jednog društva, makar bilo ono državno. Ako težimo slobodnom tržištu, ako smo za tržište gde se država neće mešati ključno, a telekomunikacije u našoj zemlji su takve, kako možemo onda jedan zakon donositi samo za jedno društvo?
Zašto menadžment „Telekoma“ tri godine, od toga ova Vlada ima predstavnike u Nadzornom odboru dve i po godine, nije ranije reagovao? Zašto nije „Telekom“ u skladu sa zakonom otuđio akcije u korist države? To je moglo da se uradi. Nije imalo potrebe da se ulazi u ovaj problematičan zakonski postupak.
Ponavljam, može doći do problema nakon privatizacije, jer budući kupac će možda da se žali na ovo, možda će manjinski akcionari, koji će možda smatrati da će biti oštećeni i to će stvoriti, siguran sam, velike probleme.
Mislim da je to moglo da se izbegne da smo bili temeljni, pravovremeni i da su ljudi iz menadžmenta „Telekoma“, iz Vlade Srbije na vreme reagovali.
Ove izmene stvaraju izuzetak. Izuzeci nikada nisu dobri, naročito ako se sprovode reforme u ekonomskom i finansijskom sektoru. Mislim da ove izmene oslikavaju kompletnu reformu o kojoj govori Vlada. Mislim da one nisu temeljne, da su nedovoljno zakonski utemeljene i ne mislim da će doneti ono o čemu se najviše govori, bolji život. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima ministar u Vladi gospodin Željko Sertić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Meni je žao što poslanik nije bio tu u sali kada smo u prethodnih sat i po ili dva razgovarali o svim elementima. Ne razumem vaše ponavljanje novinskih članaka koje smo razjasnili ovde, da su mnogi preneli pogrešnu informaciju?
Nije 31. decembar bio granični rok za prodaju, odnosno za ulazak u ovaj posao vezano za tri godine rešavanja problema sa sopstvenim akcijama, nego 25. januar. Dakle, 31. decembra 2011. godine Vlada je donela odluku, a 25. januara je stupila na snagu, operativno, zaključen je ugovor. Dakle, nad akcijama je 25. januara 2012. godine „Telekom Srbija“ dobio svoje vlasništvo, tako da je 25. januar granični rok za nesmetano donošenje ovog produženja roka. Dakle, ne radi se o „Telekomu“, radi se o svim kompanijama na koje se odnosi ova vrsta aktivnosti, tako da o retroaktivnosti u tom delu zaista ne možemo da pričamo.
Što se tiče pitanja prodaje akcija pre svega na otvorenom tržištu, odnosno na berzi, već sam objašnjavao da od 2008. godine, pa na ovamo imamo ozbiljan problem, međunarodnu krizu koja je ozbiljno uticala i na našu domaću berzu. Izbacivanje tih 20% akcija na berzu bi omogućilo ili obezbedilo potencijalno negativne efekte špekulativnog kapitala, jer ponuda bi bila veća, a pitanje je da li bismo imali dovoljno potražnju za akcijama da ona bude u pravom merilu i na samom tržištu.
Što se tiče pitanja o stavu SNS, mi danas razmišljamo o budućnosti kompanije „Telekom“, kako će kompanija ne da posluje u 2014. ili 2015. godini, nego kako će kompanija da obezbedi svoje dobro tržišno poslovanje u 2016, 2017, 2018. godini itd. Dakle, sada kreiramo pretpostavke za budućnost i sam proces. Ako se odlučimo za privatizaciju i uđemo u taj proces, trajaće određeno vreme. Za to vreme kompanija mora da radi, mora da daje rezultate, kako danas radi, kako je radila i u 2014. godini, ali nam je važno zato upravo da ne bismo došli da lomimo na prečac, da donosimo ishitrene odluke, zato smo ušli u proces traženja privatizacionog savetnika koji će nam ponuditi modele koje ćemo da onda ocenimo šta je od interesa za državu Srbiju najbolji model kojim bismo ušli u dugoročan proces osnaživanja „Telekoma“ kao kompanije koja treba da utiče na ekonomski razvoj Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Sertiću.
(Ivan Jovanović, s mesta: Replika.)
Gospodine Jovanoviću, po kom osnovu se javljate?
(Ivan Jovanović, s mesta: Replika.)
Na izlaganje gospodina ministra?
(Ivan Jovanović, s mesta: Da.)
Pa niste pomenuti.
(Ivan Jovanović, s mesta: Niste čuli. Rečeno je da nisam bio dva sata i da sam iz novina pročitao. Molim vas, dajte mi reč.)
Izvolite.

Gospodine ministre, stvarno nije primereno da tako odgovarate narodnim poslanicima, da sam u  novinama pročitao netačnu informaciju da smo do 31. decembra imali rok, zato što je opšte poznata stvar da je 31. decembra 2011. godine potpisan ugovor u Atini o kupovini akcija OTE-a. Tri godine nakon toga je 31. decembar 2014. godine. Ne možete na taj način odgovarati  narodnim poslanicima.
Što se tiče iznošenja akcija na berzu, ne 20%, bilo je dovoljno 10% akcija da se iznese i država je mogla, ako je htela da garantuje cenu, da izađe kroz drugo privredno društvo i da izvrši postizanje cene koju želi. Hvala.