Ja nisam ni danas rekao da je to rađeno tada na nelegalan način, protivzakonit način i meni je jako stalo da čast ovih poštenih srpskih oficira sačuvam, jer su nepravedno napadnuti. Rekao sam na početku svog obraćanja da mene možete da zovete kakvim god hoćete imenima, o meni možete da pričate kakve god hoćete priče, ali neću da dozvolim da časni srpski oficiri, koji danas sede pored mene ovde, zbog toga ispaštaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Gašiću.
Gospodine Pavićević, zašto mislite da imate pravo na repliku? Ako ste mi obećali knjigu o istoriji i poklonili ministru knjigu o istoriji, ne morate sada da mislite da samo zbog toga imate pravo na repliku. Ali, evo, obrazložite zašto mislite da imate pravo na repliku.

Na osnovu člana 104. imam pravo na repliku, jer mislim da gospodin Gašić nije dobro razumeo jedan deo mog izlaganja.
Vi, gospodine Bečiću, nemojte da brinete, pripremiću odgovarajuću knjigu za odgovarajući trenutak ovde u Skupštini.

Zahvaljujem. Radujem se tom trenutku.

Dakle, poštovana gospodo narodni poslanici, poštovani pripadnici i predstavnici Vojske Srbije, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću i poštovani ministre Gašiću, ja smatram, ministre Gašiću, da nije bilo primereno da jednom čoveku koji nastupa u ime jedne institucije koja je Ustavom definisana, članom 138, gospodine Gašiću, da za tog čoveka kažete, a ja sam vas slušao, ne samo da je pogrešio, nego da govori gluposti. Vi ste, gospodine Gašiću, rekli da taj čovek jeste uradio nešto za šta je vas sramota da kažete kako biste opisali to što je on uradio.
Poštovani gospodine Gašiću, taj čovek nastupa u ime jedne institucije, koliko sam ja razumeo, dela po zakonu. Taj čovek se pridržava izvesnih pravila i kako ja razmišljam, gospodine Gašiću, ja smatram da ako je kralj mogao da promeni stav preispitujući se, ako je general Putnik, koji je bio ministar vojni, mogao da se preispituje, poštovana gospodo, da menja stav, pa zašto vi, gospodine Gašiću, ne biste mogli da kažete da vam je žao što ste za gospodina Jankovića, rekli da govori gluposti, i da vam je žao, gospodine Gašiću, što ste rekli da vas je sramota da izgovorite tu reč koja vam je pala na pamet, da biste opisali njegovo delanje.
U pitanju je odnos…

Vreme.

U pitanju je odnos prema institucijama, gospodine Gašiću. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću.
Isto kao koje pravo tražite za ministra Gašića, to isto možete da uputite i Povereniku Jankoviću.
Izvolite, gospodine Gašiću, dobićete reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ne znam da li koristim repliku ili imam pravo kao ministar da se obratim. Ali, i moja fotelja i moja funkcija jeste neka institucija i nju ne može da neko bez ijednog argumenta, zato što želi da zaštiti neke tamo interese, zato što želi da spinuje određene informacije, zato što želi nešto da dođe do nečega. Ne znam kako biste vi nazvali to isto tako pojavljivanje, objavljivanje u medijima bez da saslušate drugu stranu i da kažete – da, vaši argumenti su zbog da, zakona.
Niste u pravu, dužni ste, ili niste dužni, a čak i da sačekamo da nam kaže, da nam tužilaštvo kaže, da nam kaže sud da, dužni ste. Mi ćemo to da dostavimo jer nećemo da remetimo postupak koji je u toku, nego izlazite i vi dajete neke informacije i pre toga osuđujete VBA, a da niste došli za sedam godina u kontrolu i našli bilo kakav propust.
Ne zaboravite, samo još jednu stvar, skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti je dva dana pre izlaska ovih informacija u medijima, prihvatio izveštaj i završio kontrolu VBA. Znači, da ta neka institucija dezavuiše skupštinski odbor za kontrolu službi bezbednosti. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Gašiću.
Kao što sam i rekao ja pre toga, kao što vi imate odgovornost ima i druga strana odgovornost.
Gospodine Pavićeviću, mislim da nemate više prava na repliku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ali mogu li da obrazložim? )
A šta sada?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da obrazložim.)
Da obrazložite, izvolite.