Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šutanovac, Borislav Stefanović i Gordana Čomić.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Amandman koji je u pretresu govori o profesionalnom vojnom licu koje je sprečeno da vrši dužnost zbog trudnoće, porodiljskog odsustva i nege deteta. To je jedan od amandmana za koje je meni drago da bude u pretresu u pojedinostima, kao što mi je i izuzetno drago zbog svih promena na bolje koje su Vojska Srbije, ministar odbrane, svi u nizu, i gospodin Rodić, i gospodin Vučić, i sada gospodin Gašić, uradili na većem prisustvu žena baš kao profesionalnih vojnih lica i prisustvu vojnim gimnazijama i vojnoj akademiji i rodovima vojske.
Ovo je jedna situacija kada je profesionalno lice takvo da zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta ili posebne nege deteta kaže se – ne razrešava se od dužnosti. Deo rečenice: „i ima prava propisana opštim propisima o radu“ mi smatramo da je nepotreban. Ona ili ima prava koja koristi iz propisa koji su opšti propisi o radu, jer je ključ i ideja ovog člana da se ona ne razrešava od dužnosti zato što je trudna, zato što je na porodiljskom odsustvu, zbog nege deteta ili zato što je neko ko želi da uzme porodiljsko odsustvo, ne mora to biti nužno žena. Samo ovaj deo rečenice, jer ta prava propisana opštim propisima o radu stoje pa stoje. Ključna stvar je ova, da je dobro rešenje da se ne razrešava od dužnosti u ovim slučajevima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu. Izvolite.

Hvala.
Nije mi jasno zašto bi se ovo obrisalo, s obzirom da je usaglašeno sa našim radnim zakonodavstvom gde se baš za ovakvu službu, čini mi se, daju posebna neka prava. Tako da, ako bismo ovo izbrisali, plašim se da bismo onda ženama koje su u vojsci, koje su oficiri, a koje su na trudničkom, a kasnije porodiljskom odsustvu, uskratili ta prava. Zaista mislim da je dobra ova rečenica i verujem da će se i uvaženi predlagač ovog amandmana ipak složiti da ovako nešto ostane, jer možemo da dođemo u situaciju da tim ženama uskratimo ta prava koja su im inače propisana našim radnim zakonodavstvom. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik dr Vesna Rakonjac. Izvolite.

Samo da pojasnim. Postoji jedan deo u Zakonu o radu koji se odnosi na žene koje žele da prekinu svoje porodiljsko bolovanje pre isteka 12 meseci i tu stoji pravo na dojenje i na negu deteta u tom smislu. Tako da, mislim da ovo treba da ostane, jer bismo na ovaj način, ako ovo izbrišemo, uskratili tim ženama pravo koje im po Zakonu o radu pripada. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Hvala.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je apsolutno opravdano opstajanje ovog dela formulacije ovog stava iz jednog jedinog razloga, odnosno, ne iz jednog jedinog, ima niz razloga, ali jedan je za mene ključan.
Dakle, nesporno je da se profesionalno vojno lice koje je sprečeno da vrši dužnost zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta ili posebne nege deteta ne razrešava od dužnosti, ali za slučaj da mi ne stavimo ovu odredbu: „i ima prava propisana opštim propisima o radu“, došli bismo u hipotetičku situaciju da takvo vojno lice koje je na ovakvoj vrsti odsustva sa obavljanja svojih poslova, recimo, može disciplinski da se kažnjava, a po opštim propisima o radu lice koje je na porodiljskom, trudničkom odsustvu, odsustvu zbog nege ili posebne nege deteta ne može.
Ovo je „leks specijalis“ koji se primenjuje na pripadnike Vojske Srbije. Ovo vam odgovorno tvrdim, jer smo imali velike probleme, recimo, kada pričate o državnim službenicima i upravo tu se primenjuju propisi, opšti propisi o radu i to je posebno navedeno u Zakonu o državnim službenicima, kao što je navedeno i o zakonu o posebnim, recimo, pravosudnim funkcionerima. Tako da opstanak ovog dela stava i te kako je opravdan. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, odnosno predsednice Skupštine, gospodine ministre, poštovane kolege iz Ministarstva odbrane, nisam komentarisao prethodna dva amandmana iako sam i dalje ja ubeđen koja nisu prihvaćena da su mogla biti prihvaćene iz prostog razloga što smatram da neki neće imati nekih bitnih materijalnih poslovica.

Međutim, podneo sam amandman na član 44. kojim se reguliše penzionisanje profesionalnih lica po potrebi službe. Smatram da ovakvo rešenje koje je dato u zakonu može imati izuzetno velike posledice po buduće ljude koji budu po tom osnovu penzionisani iz prostog razloga što je rešenje koje je dato u Zakonu o Vojsci i rešenja koja su data u Zakonu o penzionisanju povodom penzionog sistema su suprotnosti.

Pročitao sam amandman koji je podneo gospodin Babić i to je pokušaj da se ovaj problem ublaži. On ovde kaže da će se tražiti stav i mišljenje nadležnog Ministarstva, međutim, to budite ubeđeni nije rešenje. Prvo, nema razloga da to ministarstvo, čak i ne da mišljenje iz prostog razloga što on ne trpi posledice. On će primeniti svoj zakon, pa će trpeti posle lice koje bude penzionisano. Ali, s druge strane, šta će biti ako ne da saglasnost? Šta ćete onda uraditi sa tim licem?

Imam obavezu, jednostavno moralnu da kažem više iz prostog razloga što već evo od 2004. godine, vojni penzioneri se tuže sa državom, nažalost, ružno je, ja moram da kažem da je to ružno. Zakleli smo se da branimo otadžbinu na kraju moramo da se tužimo sa tom svojom državom zbog, ili nepreciznosti u zakonima ili hajde, da ne kaže samovolje ili pogrešnog tumačenja, hajde da budem blag. Neću nikoga da optužujem da je to namerno uradio, ali su posledice ogromne.

Imate tužbi 2004. godine oko 30.000 sada od 2008. godine oko 40.000 i nažalost vojni penzioneri su bili u pravu. Ali, je problem što ima još oko 12.000 ljudi penzionera kojim nije isplaćena penzija od 2004. godine koje ih je sledovalo, zato što nisu tužili. Sada je Ustavni sud. Dalje ja taj problem neću da potenciram? Ali, ne bih želeo više nikada da oficir ili podoficir koji ode u penziju ima potrebu da se tuži sa svojom državom. Ne bih želeo isto tako da država zavlači ruku u njegov džep ili je to on zaslužio molim vas. Najgore ja se izvinjavam što, ja neću se posle javljati, jednostavno hoću da apelujem i molim sada da ovo rešenje, amandman koji je podneo gospodin Babić, on na neki način to ublažuje, ali, verujte mi, ja sam konstatova, odnosno pokušao da analiziram i jedan i drugi zakon - nije to rešenje. Vi ćete gospodo moji te oficire koji budu po ovom osnovu penzionisani materijalno doživotno kazniti.

Vi zaboravljate da su u međuvremenu došle izmene i dopune Zakona o PIO gde su uvedeni kazneni poeni zbog toga što neko nema dovoljno godina starosti. U tom zakonu, toj dopuni nisu izuzeta vojna lica, molim vas, oni podležu tim licima. Kada primenite striktno taj zakon, takvo lice će dobiti 50% penzije od one koja bi inače dobio po zakonu. Molim vas, da li je to u redu ili nije u redu?

Znači, nemam sada rešenje ovde. Moje jednostavno prosto rešenje je bilo da se izbriše i da se u međuvremenu nađe rešenje. Ovo ponuđeno rešenje, to malo zamagljuje, izvinite na izrazu, malo ublažava se, ali budite sigurni, uđite u problem pa ćete videti. Voleo bih da nisam u pravu, ali sam ubeđen 99% da sam u pravu da će ljudi imati probleme. Posebno zato što kroz izmenu ovog amandmana koji je gospodin Babić podneo, sada su tu svrstani sve kategorije i po potrebi službe, i oni koji su bolesni, i oni koji su invalidi, i oni koji su izgubili posao zbog nečega i tako dalje. Ne može sve da se svrsta u isti koš postoji neka razlika u tom kategorisanju.

Jednostavno ne mogu od vas da zahtevam da prihvatite ovaj amandman moj zato što to nije rešenje. Pokušao sam jednostavno da ukažem, jer prosto u ovom vremenu ja neko rešenje ne mogu da ponudim. Ali, šta je moj apel, da u najkraćem mogućem vremenu i molba, ovaj član koji ovde govori o članu 44. se usaglasi zajedno sa Ministarstvom za rad, ta dva zakona da se usaglase. I onda nećemo imati problema. Inače, ovo kako je sada bojim se da će biti problema. Nadam se da neće biti takvih lica koja će biti podvrgnuta tom tretmanu kao što su u ova prethodna dva slučaja bila iz 2004. godine i 2008. godine, ali svejedno, neka je jedno lice, zašto bilo koga da štetimo nepotrebno, da kažem.

Ako je neko nešto zgrešio on neka odgovara zakonski, molim vas. Neka snosi zakonske posledice. Ako neko mora da ode u penziju zbog potrebe službe, onda nije on za to kriv i ne treba da snosi posledice. Zato ja znam da je potreba za ovim kako je ovde rečeno. To je potreba vojske. Nisam protiv ovog ponuđenog rešenja koje ste vi ponudili nego samo jednostavno ukazujem na problem koji će da se desi. Znači, zalažem se da se prihvati ovo rešenje, ali da to takvo rešenje bude u Zakonu o PIO u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku i da sutra ljudi nemaju problema, jer to rešenje će o penzionisanju donositi nadležan filijala Ministarstva za rad i socijalnu politiku, a ne Ministarstvo odbrane, ono će samo doneti odgovarajuće rešenje da se on penzioniše, a penziju će mu utvrđivati ovaj.

Može da se desi gospodo da neće neko ni dobiti penziju, a šta onda ako se i takva mogućnost desi, da ovo Ministarstvo za rad kaže – to lice ne može da ostvari penziju po Zakonu o PIO Srbije.

Smatrao sam da ovo dodatno, da kažem, da obrazložim, da ukažem da jednostavno zamolim. Neka to prođe privremeno, ali da je neophodno u što hitnijem ili bržem vremenu naći adekvatno rešenje i usaglasiti ovaj problem. Zahvaljujem se.