Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Hvala.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da podržavam upravo ono što je rekao i uvaženi kolega poslanik, a to jeste da Vlada Republike Srbije svojom politikom zaista svedoči da Srbija jeste faktor mira i stabilnosti u ovom delu Evrope. Vlada Republike Srbije propagira i rukovodi se isključivo mirnodopskom politikom. Vlada Republike Srbije poštuje Rezoluciju o vojnoj neutralnosti Republike Srbije, koju je izglasala Narodna skupština.
Podsećam na nešto što sam već rekao, jedna Švajcarska, koja je vekovima neutralna država, ima ratno vazduhoplovstvo. Sumnjam da u ovom uvaženom domu postoje oni koji se ne zalažu da Srbija na svim poljima dostigne nivo jedne Švajcarske, u vladavini prava na prvom mestu. Ja bih bio srećan kada bi mogla i da razvije sistem neposredne demokratije, koji postoji u nekim kantonima Švajcarske Konfederacije, ali i na polju ekonomskog razvoja, stabilnosti, socijalne sigurnosti, pravnog poretka, ali i na polju odbrane. Dakle, neutralna država već nekoliko vekova, koja ulaže u svoje oružane snage izuzetno visoke sume novca, a koja ima ratno vazduhoplovstvo. Da li će joj neko reći da vodi agresivnu politiku, da implicira nešto što nije tačno? Svakako da neće. Ovde je reč zaista o terminologiji koja je kod nas još uvek u upotrebi. Jednostavno, nije se zapatilo kod ljudi da govore vazduhoplovstvo ili vojno vazduhoplovstvo. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Samo se izjasnite koje vreme trošite.

Vreme poslaničke grupe.

Hvala. Izvolite.

Mogu da vam kažem da je ovakav termin baš u skladu sa reformama vojske i njenim osavremenjivanjem. Ovo je dobro, mi sledimo primere razvijenih zemalja. Već sam ovde napominjao neke i članice EU. Hvala vama, gospodine Selakoviću, pomenuli ste Švajcarsku. Ne vidim zašto to tamo nekom smeta. Nije to bezazlena stvar i nije to uopšte igra reči - da li je to ratno ili je samo vazduhoplovstvo? To je veoma važno, zato što vi na neki način opredeljujete i svoju strategiju u samoj vojsci i za šta spremate tog pilota. Ako biste samo stavili vazduhoplovstvo, izvinite, ali vazduhoplovstvo može da bude i civilno, može da bude i poljoprivredna avijacija. Ne verujem da na vojnoj akademiji nekoga školuju za poljoprivrednu avijaciju.
Tako da, ovo je veoma bitno i, na kraju krajeva, mislim da je to čast svakom pilotu koji je završio vojnu akademiju, da je bio deo ratnog vazduhoplovstva i da ne može da se poistovećuje sa svima ostalima. Ipak je to nešto za šta ste se školovali i što vam služi za čast da se svuda pohvalite. To su ljudi koji su svetla tačka u ovom društvu. Samo najsposobniji idu tamo i žele da se baš školuju za to. To uopšte nije igra reči, to je veoma važan termin i zato sam potpuno pristalica da ostane ratno vazduhoplovstvo. Što bi narod rekao, koristim često jednu poslovicu, ne treba da budemo veći katolici od pape i da sada mi nešto pacifikujemo našu vojsku, kada svi ovi na koje se pozivamo nisu na takav način terminološki pacifikovali vojsku. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Stevanović. Izvolite.

Poštovani ministre, visoki oficiri Vojske Srbije, dame i gospodo poslanici, dve stvari sam hteo da kažem. Prvo, povezivati logički naziv ratnog vazduhoplovstva i njegovo stanje je stvarno neprimereno. Verujem da nećemo da promenimo stanje u našem ratnom vazduhoplovstvu ako dodamo jedan pridev ili ako ga oduzmemo.   
Međutim, hajde da onda skinemo, ako već plašimo nekog sa tim načinom, što kaže opozicija. Šta ćemo da radimo sa lovačkom avijacijom? Hoćemo li da je zovemo samo avijacija? Čak ona deluje i predatorski. Ratno vazduhoplovstvo je ono što nama treba. Zato što, što reče moj kolega, može da bude i civilno i humanitarno. Mislim da je to dobro za imidž naše vojske i upravo zbog onih koji su ginuli 6. aprila 1999. godine, upravo zbog njih. Puno vam hvala.

Hvala.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Vlada je u pravu kada je odbila moj amandman jer sam napravio previd gledajući osnovni tekst zakona, bez kasnijih izmena i dopuna.
Ali, vezano za ovaj amandman samo želim nešto da kažem, što mislim da treba da se ponovi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naravno, predložio sam da se u okviru obaveza pripadnika Vojske Srbije u vršenju službe donosi i kodeks vojničke etike, koji je već i donet. Ali, mislim da je, kada se priča uopšte o vojsci i o našoj tradiciji, retko se mi tom jednom od najvažnijih institucija, jednom od najboljih institucija, jednom od institucija za koju su mnogi mislili da je začaurena i ideološki ostrašćena itd, pokazala se u reformama posle 2000. godine da je daleko i najdalje otišla i kamo sreće da su tako postupale sve ostale institucije. Zbog čega je Vojska Srbije taj nivo dostigla? Pre svega zbog toga što rade stručni ljudi, što su školovani, što poštuju standarde, što imaju odlične resurse.
Sada, zbog čega je potrebno naglasiti to što je načelnik Generalštaba već doneo Kodeks časti? Upravo zbog onoga što imamo u našoj vojničkoj tradiciji, a što stalno treba da ističemo, crna je još uvek dosta slika o Srbiji zbog sukoba 90-ih godina. Ali, oni koji tu sliku nabolje menjaju su u velikoj meri pripadnici Vojske Srbije, kroz učešće u mirovnim misijama. Drugi koji tu sliku na bolje menjaju su, recimo, naši teniseri i sportisti, pa tek možda svi političari i državni funkcioneri. Sada, ako smo od Karađorđevog ustanka imali poštovanje neprijatelja uz prikazan veliki stepen patriotizma, lične hrabrosti, poštovanja države, imali smo i poštovanje neprijatelja. Karađorđe je znao da kazni svoje vojnike, i to na najsuroviji način. Tri je vojnika u Beogradu javno obesio zbog toga što su krali tursku imovinu, imovinu neprijatelja.
Ministar finansija Lazar Paču, sa Vladom sa Krfa je neprijateljskoj Nemačkoj tada, sa kojom smo bili u ratu i koja nas je sa Austrougarskom monarhijom isterala iz zemlje, otplaćivao kredite uzete pre rata. Nemački ministar finansija tada je izjavio da će to ući u svetske anale finansija, da smo sa jednom zemljom u ratu a da nam ona sve vreme otplaćuje kredite.
Mnogi istoričari, poput Leopolda fon Rankea, mnogi humanitarci, mnogi lekari, mnogi neprijateljski oficiri i vojnici kažu da je u Prvom svetskom ratu u Nišu, recimo, u jednom bolničkom odeljenju bolji bio tretman neprijateljskih vojnika nego naših. To je ona čast i hrabrost tradicionalna srpskih oficira i vojnika kojom mi treba da se ponosimo.
Moj je deda bio zarobljenik Kraljevske vojske, četiri godine rata je proveo u Nemačkoj. Trojicu dedova su mi Nemci streljali. Jedan protestantski pastor je u maju 1945. godine održao misu u protestantskoj crkvi u Nemačkoj posvećenu velikoj pobedi hrišćanske ljubavi i srpskih oficira. Zbog čega? Oko 350 hiljada naših vojnika i pet hiljada oficira je bilo u Nemačkoj. Za vreme dok su oni obnavljali nemačku privredu i radili u robovskim uslovima rada, ovde su stradala njihova deca, braća, unučići od tih istih Nemaca. Pastor je rekao u toj propovedi da su se sa puno opravdanja plašili šta će se desiti kada puknu zarobljeničke žice, da li će im srpski oficiri vratiti milo za drago, sa puno opravdanja. Ali, šta se desilo? Kada su izašli na slobodu, naši oficiri i vojnici su nemačku decu tretirali kao našu decu, pevali su im pesme, davali bombone, držali u krilu, ljubili i milovali. Pastor je rekao da takva pobeda hrišćanske ljubavi vojnika i oficira do sada nije viđena. Isto su se naši ponašali u svim sukobima, i u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu i tokom NATO agresije 1999. godine.
Zbog toga sam samo, uz puno uvažavanje da je Vlada u potpunosti u pravu što je odbila ovaj moj amandman, imao potrebu samo ovo da naglasim. Hvala.