Hvala.
Zoran Babić, replika. Spominjali ste stranku i onda ministar Vujović.

Zahvaljujem se predsednice.
Pošto je bilo dosta reči o ispunjenim i neispunjenim obećanjima, ja moram da konstatujem da kada bi govorili o neispunjenim obećanjima DS, trebalo bi nam mnogo više vremena nego što moja poslanička grupa ima. Spreman sam da organizujem i jednu sednicu Skupštine na kojoj ćemo govoriti o svim neispunjenim obećanjima DS.
Reći ću samo dva, pošto je i gospodin Ćirić, probao da govori o dva ispunjena ili neispunjena obećanja. Govoriću o 200 hiljada radnih mesta, koliko su DS i Boris Tadić obećali 2008. godine, pa od 200 hiljada novih radnih mesta smo došli do 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla, osim ako niste za tih 200 hiljada novih radnih mesta mislili na sve one ljude u redovima u filijalama u službi za zaposlenje.
Podsetiću vas i na 1000 evra obećanih po svakom stanovniku, svakom građaninu Republike Srbije, jasno priznatom, da je sve to urađeno i obećano, nerealno, ali samo da bi Boris Tadić dobio izbore i pobedio Tomislava Nikolića 2008. godine.
Tačno je da su javne nabavke i Zakon o javnim nabavkama čedo SNS i ponosimo se time, kao što se ponosimo kada smo vam predlagali izmene i dopune i 2010. i 2011. godine, kada niste želeli ni da razgovaramo o tome, a kamo li da raspravljamo u Narodnoj skupštini.
Tačno je to što ste rekli da je taj podatak od 300 miliona evra ušteda, a podatak je iz Uprave za javne nabavke, iste one Uprave za javne nabavke, koje ste vi dislocirali i prebacili tamo u neki špajz u Ustaničkoj ulici ili krajem Ustaničke ulice. Isti ti ljudi rade na osnovu zakona, rade korektno i pošteno. Zar je malo 300 miliona? Samo što niste shvatili dobar vremenski period. Nije za godinu dana, već za devet meseci važenja Zakona o javnim nabavkama, jer je stupio na snagu 1. aprila 2013. godine. Oprostite mi, ako budem promašio, ali 1. aprila je startovao.
Takođe Kancelarija za brze odgovore, „van stop šop“, zašto vam smeta tako nešto kao ideja koja je već zaživela...

Vreme.

… još samo jednu rečenicu a to je, i ako pitanje nije bilo upućeno meni, već gospodinu Vujoviću, ako niste protiv aranžmana sa MMF, zašto ste onda oterali MMF 2011. godine? Zašto ste ga onda oterali i to predstavili kao pobedu Vlade…

Vreme, molim vas.

… i pobedu nas kao društva, a sada niste protiv saradnje sa MMF i niste protiv aranžmana sa MMF?

Hvala.
Reč je tražio Dušan Vujović.
Po Poslovniku gospodine Ćiriću?
Razmišljam uporno. Član 104. stav 2. vi nemate prava ne repliku. Ili predsednik …
(Goran Ćirić, s mesta: Pomenuo je moje ime i prezime.)
… poslaničke grupe.
Nemojte dobacivati. Poludeću.
(Goran Ćirić, s mesta: Ne date mi reč.)
Nije u pitanju reč, nego replika.
(Goran Ćirić, s mesta: Pitajte ga da li je pomenuo moje ime i prezime.)
Da li imam ja pravo na nešto na zasedanju? Na nešto barem? Mogu li da pročitam član 104.?
(Goran Ćirić, s mesta: Imate pravo da mi date reč.)
Niste ni duhoviti. Otužno je već. Stvarno je otužno.
Ako hoćete da me saslušate, ako nećete, radite šta god hoćete. Napravite od parlamenta ne znam ni ja šta, dobrovoljno pevačko društvo. Neka radi ko šta hoće.
Član 104. stav 2. uz moju najbolju nameru govori o tome kada se pominju političke stranke da pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. Neki put se dešava ovde da damo ovlašćenom. Niste ni jedno ni drugo.
Sada radite šta god hoćete, a na meni je da kažem da je član 104. stav 2. takav i na meni je da pokušam da vodim sednicu, što mi se stalno osporava, a ja ću da se borim za to dok god mogu da se borim.
Uz svo uvažavanje vaše da želite da odgovorite, ne znam kako. Daću reč ministru, dr Dušanu Vujoviću. Možda on vas lično nešto spomene.

Samo da, pošto je bilo upućeno direktno pitanje oko programa sa fondom, želim da, to smo govorili već pre, naglasim jednu važnu stvar.
Prvo, ovaj fondov program, odnosno naš program sa fondom, fondov program podržava naš program. To je ono što mislim da smo mi uspeli ovaj put da to bude naš program koji će fond da podrži. Naravno, fond ima dopunskih uvek zahteva, očekivanja i ostalo. Prepoznaćete da je naš program po tome što on ne liči na standardne fondove programe. On ima stabilizaciju, makrostabilizaciju, rashodnu i prihodnu stranu.
Ono što nigde nema, on nema reformu starih preduzeća. On nema plan razrešenja tih preduzeća koja se nalaze u portfoliju, odnosno portfelju Agencije za privatizaciju. On nema pitanje rešavanja velikih preduzeća, kao što su „Smederevo“, hemijski kompleks itd.
Fondov program po pravilu nema programe rešavanja javnih preduzeća tzv. monopola prirodnih i pravnih monopola, kao što su „Srbijagas“, EPS, „Telekom“ i ostali. Ono što je novina u našem programu, i pored toga fond i kada ima te strukturne mere, one nisu potkrepljene detaljima koje ćemo mi imati u programu. Drugo jako važno, oni nikada za mojih 9.000 dana iskustva u Svetskoj banci nisu imali potpuno uparene strukturne kredite Svetske banke koji će podržati reforme tih preduzeća.
Ovo sve što govorite, deo toga će biti u programu, a deo toga se priprema. Prema tome, nas čeka jako veliki posao da se to razradi, sinhronizuje i ostalo. Većina tih projekata se nalazi u fazi pripreme i očekujem da budu realizovani u mesecima nakon potpisivanja sporazuma sa fondom.
Gde se nalazimo? Poslednje detalje dogovaramo, ispunjavamo. Između ostalog smo se obavezali sami da ćemo ovaj set zakona, koji sređuje situaciju, da će biti 1. februara. Da li će biti 1. ili će biti 2. ili će biti…To su sve sitnice. Mi smo rekli do kraja januara meseca. Jako je važno da do predaje dokumenata za savet direktora fonda to uradimo, da nađemo rešenje.
Oni su čak prihvatili kod nas onog momenta da kažemo da smo predali taj set zakona, da smo ušli u raspravu, za njih je više nego dovoljan znak da će to biti prihvaćeno sa amandmanima ili bez amandmana, ali suština tih dokumenata je tu, koja podiže nivo organizacije finansijskog sektora koja smanjuje rizike, koja eliminiše one probleme koje smo imali u prošlosti.
Pre svega, njih interesuje koja je eksponiranost budžeta na moguće gubitke u finansijskom sektoru. To je pre svega aspekt fonda. Prema tome, ja mislim da tu već imamo rešenja koja obećavaju dosta.
Što se tiče konkretnih privatizacija, mi ne idemo sa programom u kome najavljujemo, mi vam najavljujemo naše namere, mi objavljujemo naše principe i kažemo – primer „Telekoma“, već mesecima postoji ideja u javnosti, objavljena i potvrđena, da želimo da razmotrimo privatizaciju „Telekoma“. Zašto? Nekoliko faktora: situacija na tržištu, nedostatak ogromnih finansijskih sredstava da bi „Telekom“ držao korak sa dešavanjima tehnološkim i drugim u svetu. Prema tome, sada se nalazimo u fazi da ćemo raspisati tender za savetnika za „Telekom“ i očekujemo da ćemo dobiti odlične uslove i da se „Telekom“ privatizuje. To ne znači da ćemo ga prodati bud zašta, prošli put je propao pokušaj privatizacije, ali ćemo pokušati u ovoj situaciji da se integralni „Telekom“, koji uključuje sve, klasičnu telefoniju, modernu kablovsku televiziju sa optičkim vlaknima, mobilnu telefoniju sa 4G kapacitetom i sve ostalo što je potrebno da se proda na najbolji način. Sada nam kažu u preliminarnim razgovorima da „Telekom“ može da postigne cenu veću nego što ikada pre imao. Naravno, prodavaće se onaj deo koji je vlasništvo države, a ne onaj deo koji je u vlasništvu malih akcionara.
Znači, naša namera je da iskoristimo pogodnu situaciju na tržištu da potražimo strateškog investitora i da pokušamo da dobijemo najbolju moguću cenu. Sličnim principima se rukovodimo i kada je u pitanju privatizacija udela države, odnosno državnih akcija u pojedinim bankama. Mi imamo strategiju privatizacije i povlačenja države, kao što je ovde već pomenuto. Ni tu nećemo davati zabadava i tu ćemo pokušati uvek da dobijemo najbolju moguću cenu i najkvalitetnije donošenje odluka u finansijskom sektoru. To je naše. Država ne želi da se meša u donošenje finansijskih odluka, ali želi da obezbedi da se izbegnu rizici koji su pre postojali u tom sektoru.
Što se EPS-a tiče, prva stvar kod EPS-a, kod „Železnica“, kod „Srbijagasa“, jeste pravno-organizaciona konsolidacija tih preduzeća, da se uđe sa jasnim modelom organizacije, modernim menadžmentom. Onog momenta kada oni budu organizovane firme koje će efikasnije poslovati, da li će one privlačiti dopunske investicije, pre svega kao model dokapitalizacije u stvari, a ne privatizacije, ili ne, to će biti stvar tržišta, to će biti stvar uslova i svega drugoga.
Takođe, jako važno, i to je deo koji je već pominjan u javnosti, ali mislim da moram da ga naglasim, da sa fondom imamo dogovor da sve privatizacije, sredstva od privatizacije služe za delimičnu otplatu dugova, onih najskupljih dugova koji nam najviše opterećuju budžet, 130 milijardi su kamate u ovogodišnjem budžetu, i završavanje onih kapitalnih projekata koji daju najveći prinos. To su oni projekti koji se godinama rade, a nisu završeni. Nema reči o potrošnji. Znači, ne možemo da privatizujemo stvari, a da to ide u tekuću potrošnju, pošto to nije racionalno.
Postoji tu jedan sivi slučaj, a to je investicija u ljudski kapital, ali to je nešto o čemu možemo da razgovaramo uz saglasnost međunarodnih organizacija. Znači, principi su bitni. Ne možemo sada da vam kažemo tačne odgovore, pošto ih niko ne zna. Zato unajmljujemo savetnike, zato želimo da istražimo situaciju i u datom trenutku ćemo doći pred parlament, ako treba da razgovaramo o strategiji privatizacije, strategiji dobijanja tih resursa i najboljeg trošenja tih resursa zarad ubrzanja privrednog rasta i korišćenja prilike koju ćemo stvoriti, nadam se, uspešnom fiskalnom konsolidacijom i održavanjem makroekonomske stabilnosti u narednim mesecima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vera Paunović, a neka se prijavi poslanik Ivan Karić.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana guvernerko Narodne banke Srbije, poštovani ministre, stanje u kome se nalazi naš bankarski sistem se već duži vremenski period može definisati kao veoma složeno. Takav položaj bankarstva je svakako pod uticajem višegodišnje ekonomske krize koja se zakonomerno preliva iz svetskih finansijskih centara i na našu zemlju, a što sve negativno utiče na sve tri bazične vrste bankarskih poslova: kredite, depozite i posredovanje u plaćanjima. Zabeleženi su stečajevi četiri banke, čime se stvaraju i dodatno multiplikuju problemi koji opterećuju čitavu našu privredu i tržište.
Namera NBS kao predlagača ovog paketa zakona je upravo pokušaj da se ovakvi slučajevi i poteškoće u budućnosti izbegnu ili makar ublaže njihove štetne posledice. Stoga je NBS zatražila da ima šira i jača ovlašćenja u postupku kontrole rada i poslovanja samih banaka, ali i da se ovom zakonskom izmenom stvore novi i preciziraju neki stari instrumenti za poboljšanje položaja banaka koje bi se našle u eventualnom finansijskom problemu. U tom pravcu mislim da je dobro što će se sada u Zakonu o bankama prepoznati pojam: „sistematski značajna banka“, kao ona koja je po svojim karakteristikama važna za stabilnost celog finansijskog tržišta i da se radu tih banaka posveti posebna pažnja i nadzor.
Rizici kojima su banke izložene do sada su u zakonu bili striktno definisani kroz granice određenog procenta kapitala koji se mogao angažovati na raznim stranama i mislim da je dobro ako se Narodnoj banci sada poveri pravo da ona sama propiše te granice kao jedno fleksibilnije rešenje kojim će moći brže da se reaguje na aktuelna događanja u finansijskom sistemu.
Dodavanjem novih članova 36a do 36g uvodi se institut plana oporavka koji mora da predloži banka koja je potkapitalizovana i koji će se podnositi Narodnoj banci Srbije na ocenu, što bi trebalo da utiče na pažljivije poslovanje banaka. Predviđa se kontrola u vidu dijagnostičkog ispitivanja, kao jedan vid preventivne kontrole koju će vršiti NBS neposrednim uvidom u knjige i druge dokumentacije. Prerađeni su članovi koji se odnose na korektivne i prinudne mere koje NBS može da izrekne u postupcima kontrole, tako da su oni sada detaljnije razrađeni, a predviđaju se i mere rane intervencije i mogućnost uvođenja privremene uprave na godinu dana.
Najveći deo ovih izmena i dopuna zakona odnosi se na sam postupak restrukturiranja banaka, kojima je posvećeno čak 20-ak novih članova. Značaj ovog instituta najbolje se može videti iz članova 128a i 128b koji nabrajaju ishode i načela ovog postupka, a to su: ostvarivanje kontinuiteta u poslovanju, izbegavanje negativnih uticaja, zaštita deponenata i klijenata, da gubitak treba da snose u prvom redu akcionari banke, da se članovi uprave razrešavaju, kao i drugi postulati za vođenje postupka restrukturiranja.
Član 128e predviđa četiri modela za sprovođenje ovog postupka, prodaju ili prenos akcija, odvajanje imovine i raspodelu gubitaka na akcionare i poverioce koji su u daljem tekstu zakona precizno normirani. Kao dodatni vid zaštite akcionara i poverilaca predviđena je nezavisna procena da li bi eventualni postupak restrukturiranja proizveo veće gubitke u odnosu na stečajni postupak.
Nešto manji broj izmena sadrži Predlog izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije. Najveći deo njih je u vezi i u skladu sa predloženim izmenama Zakona o bankama i Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i sa njima čini jednu logičnu celinu. Ovde bih istakla detalj da je dobro što je prepoznato da se uredi oblast izdavanja prihodnog i numizmatičnog novca, jer se na taj način mogu steći prihodi od njihove prodaje.
Predlog Zakona o osiguranju depozita i Agenciji za osiguranje depozita imaju za cilj da se obezbedi bolje funkcionisanje i obezbeđenje sredstava u ovom fondu, koji je u poslednje vreme znatno iscrpljen usled pokrivanja potraživanja nastalih stečajeva banaka. Novim Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka unete su određene novine u ove postupke radi njihovog efikasnijeg sprovođenja i zaštite poverilaca, ali i princip da će po odlukama Narodne banke pokušaji restrukturiranja imati prvenstvo u odnosu na stečaj i likvidacije.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS, smatra da izmene postojećih i predlozi novih zakona koje je predložila NBS, mogu doprineti da se stanje u jednoj tako važnoj oblasti dodatno uredi na dobar način i da se izbegnu rizici da se ponove nedavni stečajevi banaka i time dodatno narušava stabilnost finansijskog sistema, pa će u danu za glasanje dati svoju podršku ovim zakonskim predlozima. Hvala na pažnji.