Trudim se koliko mi omogućite, naravno, trudim se, zaista.
Prvo, poslanik Tošković se pozvao na 106, 107. i 108. Na 106. i 107. se nismo ni obazirali, nego na 108, o staranju.
(Marko Đurišić, s mesta: Govorili ste i o 106. i 107, sve ima u stenogramu.)
Evo, opet vi vičete. Eto ga sada ponašanje.
Poslaniče, vičete, upadate u reč, ponašate se nepristojno i nevaspitano. Uzdržaću se od izricanja mera, jer vi to i želite. Vi to i želite, kao poslanik, i pojedine vaše kolege i u ovom Parlamentu od 250 poslanika samo tri poslanika prave ovakvu atmosferu. Znači, to nema veze sa predsedavajućim i sa kršenjem Poslovnika, svi predsedavajući imaju sa tri poslanika probleme, zato što misle da oni mogu da rade u parlamentu što god hoće i kako hoće i Poslovnik ne važi za njih.
Repliku guvernerka nije tražila. Ona je predstavnika predlagača zakona. Vi ste pisali i glasali za taj Poslovnik i omogućili predstavnicima predlagača zakona da u ovom delu sednice govore neograničeno, a kada su amandmani, obrće se situacija i oni mogu samo dva minuta da govore, bez obzira na količinu govora i pitanja koje dobijaju. Tu nešto nije u redu, ali vi ste o tome trebali da razmišljate kada ste pisali ovaj Poslovnik i kada vam je ovaj Poslovnik savršeno odgovarao. Nisam povredila Poslovnik, koji ste vi pisali, pa treba malo da uzmete vremena da ga proučite i da znate šta ste uradili, jer nešto ovako ozbiljno se piše za sva vremena, a ne onda kad ste vi na vlasti, pa posle vam zasmeta.
Da li ste zadovoljni odgovorom?
(Marko Đurišić, s mesta: Ne, naravno.)
Niste. Hoćemo da glasamo za povredu? Da, ne?
(Marko Đurišić, s mesta: Ne mogu da vičem, kaznićete me.)
Ne vičete, nego odgovorite na pitanje. Nismo u zabavištu, a niste ni duhoviti. Da ili ne?
(Marko Đurišić, s mesta: Da li mogu u mikrofon?)
Mikrofon se ne dobija za to. Da ili ne?
(Marko Đurišić, s mesta: Da.)
Da. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.
(Marko Đurišić, s mesta: Zašto replika?)
Pominjali ste SNS, svaka treća rečenica.

Reče gospodin Veselinović da mu smeta sedam zakona koji su spojeni i o kojima danas raspravljamo, a nije mu smetalo kada je 29. maja 2009. godine predložio 57 zakona i spojio ih u jednu tačku dnevnog reda.
Reče – nisu spojivi ovi zakoni, a, recimo, on je spojio zakon o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, Zakon o zdravlju bilja i Zakon o spoljnim poslovima. Vrlo spojimo u režiji SDS i Janka Veselinovića.
Reče Janko Veselinović da mu nedostaje predsednik Vlade ovde, da bi imao neka pitanja da mu postavi. Nema Vlade u parlamentu. Gospodo, 2008. godine Vlada DS i Mirka Cvetkovića i Janka Veselinovića ni jednom nije došla u parlament, 2010. godine ni jednom nije došla u parlament, 2009. godine tri puta. Pa, za ceo mandat nas je gospodin Cvetković, znate gospođo Tabaković, bili smo zajedno naordni poslanici, udostojio sedam puta po 15 minuta, koliko je bio u parlamentu, a ovde su češće i više prisutni ministri u Vladi i predsednik Vlade nego opozicionih narodnih poslanika.
Reče gospodin Janko Veselinović, iznoseći neke tvrdnje, vođene političkom mržnjom, ali ni jedan predlog. To je odraz nestručne, nesposobne i nekompetentne SDS gospodina Janka Veselinovića, ali mu zato nije nedostajalo znanje, ni volja da podrži rešenja kada je Razvojna banka Vojvodine preuzela ulogu Fonda za kapitalna ulaganja, nije mu smetalo da glasa da se iz Razvojne banke Vojvodine daju sredstva nenaplaćena Ananiju Pavićeviću i firmi NS DON.

Vreme.

Možda nema tih lekova, ni lekara, ni svega toga što je navodio gospodin Veselinović, jer je otišlo u firmu NS DON, valjda „Novosadski Don“, „Novosadski gazda“ Ananije i Janko Veselinović. Nije mu smetalo da glasa da se dva puta dokapitalizuje sa po 90 miliona evra nešto što je na kraju pod njihovom vlašću vredelo 10 ili 100 puta manje.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović, replika.

Nadam se da ćete mi dati dva i po minuta, kao i gospodinu Babiću.
Gospođo Tabaković…

Izvinjavam se, kome ste želeli da replicirate?

Gospođi Tabaković.

Ona je odgovorila na sve vaše tvrdnje, a ne može – posle ću. Vi ste dobili repliku na izlaganje Zorana Babića.

Dakle, odgovorno tvrdim za svaku reč, za svaku rečenicu koju sam izgovorio, a to mogu da posvedoče i građani, da nema ni jedne neistine u njima, ni jedne neistine. Mogu da se složim sa gospođom Tabaković da sam možda bio do kraja ne sasvim precizan, ali se iz šireg konteksta moglo razumeti da sam rekao da je Narodna banka, govoreći o odredbama koje nisu bile toliko bitne da se regulišu sada, da su bile bitnije odredbe o zaštiti građana, potrošača, govorio sam i o štedišama koji štede u evrima, odnosno čiji je kredit vezan za evre i švajcarce, govorio sam o kursu dinara.
Smatrao sam da bi bilo bitnije da o tome raspravljamo, nego, rekao sam, da se raspravlja o kovanju novca i pravu koje NBS sebi dala, a kovati se može samo metalni novac. Sada, u modernom finansijskom sistemu, ne postoji metalni novac koji ima neku značajniju vrednost. Rekao sam – novac koji će na sebi imati određene likove. Iz toga se moglo zaključiti da se radi o numizmatičkom novcu koji je posvećen određenim događajima.
Meni je važnije da kažem sledeće, kada se radi o javnim nabavkama…