Hvala, poštovana predsednice.
Uvažena gospođo Mihajlović, predstavnici Ministarstva, danas raspravljamo o tri predloga zakona – Predlogu zakona i izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Kada govorimo o ovom prvo predloženom zakonskom rešenju, dakle, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, pvenstveno se uočava potreba i to, čini mi se, je vrlo dobro i primećeno da se zapravo materija koju isti uređuje se upodobljava ovakvim predloženim rešenjem, a prvenstveno sa određenim međunarodnim konvencijama, ali isto tako i sa domaćim pozitivno pravnim propisima, tu prvenstveno mislim na Zakon o prekršajima, koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine, a posredstvom kojih će biti olakšana i omogućena jedna efiksana kontrola nad sprovođenjem odredaba zakona o kome danas, kao prvo predloženom, raspravljamo. Takođe se vrši i usklađivanje sa predlogom, odnosno sa važećim Zakonom o putnim ispravama.
Moram se saglasiti da u pogledu problematike, prvenstveno mislim na rok izdavanja identifikacionih kartica pomoraca, tu sam saglasna sa svojim prethodnikom, uvaženim kolegom Jovanovićem, i isto lično smatram da je ovaj rok mogao biti kraći. Takođe, određene primedbe koje je kolega Jovanović izneo smatram da stoje, tako da, na ovom mestu neću ponavljati ono što je izrečeno.
Naime, iako sam naziv zakonskog teksta uvek ukazuje na materiju i na predmet koji se zapravo tim zakonskim rešenjem uređuje, onda bi laička javnost, naravno, mogla zaključiti da nama zapravo Zakon o pomorskoj plovidbi i ne treba, iz jednostavnog razloga što Srbija nema more. Ali, u širem smislu, naravno, tako nešto nije tačno, jer pomorsko pravo nije samo grana prava koja se prosto i puko bavi i obuhvata samo norme kojima se reguliše pravni status mora, već reguliše i brojne odnose koji se javljaju i na moru, ali i u vezi sa morem, kao i sve druge prateće aktivnosti. To pomorsko pravo, kao takvo, u užem smislu zapravo predstavlja granu prava, nešto što reguliše odnose među samim državama, i to prvenstveno po pitanju pravnog statusa morskih prostora ili, recimo, vođenja rata na moru, naravno, dodaću - ne daj Bože, a koji predstavlja deo međunarodnog javnog prava.
Pomorska plovidba, po svojoj suštini, moglo bi se reći u svojoj biti, jeste prvenstveno trgovinska delatnost i mislim da je to apsolutno nesporno. Međutim, brojni propisi, prvenstveno brojne odredbe iz oblasti upravnog prava, a koje se isto tako tiču pomorske plovidbe, zavređuju, čini mi se, izuzetnu pažnju i neophodno im je posvetiti prostora, jer bez njih se ne može shvatiti ni celina funkcionisanja pomorsko pravne materije.
Naravno, sam predmet regulisanja ovog pitanja jesu pravne norme koje regulišu plovidbu morem. U prvom redu, naravno, u svrhu prevoza ljudi i roba, ali i daleko šire. Naime, radi se o mnogim brojnim pravnim odnosima i pravnim institutima, koji su prevashodno imovinskog karaktera, i normama upravnog prava, kojima se reguliše individualizacija morskog broda, njegova bezbednost, kako sa stanovništva gradnje, tako isto i sa stanovništva eksploatacije, i ukupna bezbednost plovidbe, da tako kažem, u najširem mogućem smislu te reči.
Posebnu pažnju, ovde, naravno, pravim ovakav uvod, zavređuje i stvarno pravni, ali isto tako i obligacioni deo, koji odavde proizilazi. To je kao predmet imovinskog dela ove pravne materije u pogledu stvarno pravnog dela, gde mislim pre svega na svojinska i susvojinska prava, ali isto tako i na založna prava na brodu, dok se obligacioni deo bavi regulisanjem ugovora i vanugovornih odnosa koji uopšte nastaju u pomorskoj plovidbi.
Samo unifikacija pomorskog prava, koja zasigurno karakteriše univerzalnost i partikularnost, ali isto tako i autonomnost, razvijala se krajnje neujednačeno. Ono što je gotovo primetno i može se reći da predstavlja svojevrsni paradoks, jeste da su potpuno suprotno očekivanjima prvobitno rešavana neka pitanja iz pomorsko-pravne i imovinske materije, a tek se onda prešlo na regulisanje statusa morskog prostora. Ukoliko i po ovom pitanju posmatramo napore međunarodne zajednice, a do današnjeg dana ih je bilo izuzetno mnogo po pitanju uređenja ove materije, on je zasigurno rezultirao prvenstveno na jednim sveobuhvatnim kodifikatorskim radom, a pre svega uobličenim kao Konvencija UN o pravu mora iz 1982. godine.
U toku 19. veka, a naročito nakon stvaranja nacionalnih država, u Evropi je doneto jedno celovito pomorsko zakonodavstvo upravo u evropskim državama. U tom smislu, naravno, vodeća je bila Francuska, koja je već 1807. godine, čini mi se, donela svoj trgovački zakonik, a čija druga knjiga upravo reguliše pomorsko pravo, a time, naravno, i pomorsku plovidbu, ono o čemu mi danas raspravljamo. To nakon nje čini i Nemačka, koja takođe u svom trgovačkom zakoniku iz 1861. godine uređuje ovu materiju, a koji je, naravno, inoviran 1897. godine. Ta dva zakona izvršila su zapravo presudan, odnosno ključan uticaj po pitanju regulisanja pomorske plovidbe i na sve druge evropske zemlje.
U kontekstu izmena i dopuna Zakona o pomorskoj plovidbi, o kojima danas raspravljamo, čini mi se da je bio vidan uticaj, ispravite me, naravno, ukoliko grešim, a možda i više od uticaja, Pomorskog zakonika Republike Hrvatske, pa je vidno da su neka njegova rešenja potpuno iskopirana. Naravno, kažem, ispravite me ako grešim, ali to je po meni i dobro, jer smatram i uvek ističem da je jako dobro kopirati ono što predstavlja dobra zakonska rešenja. U nekim delovima promenjena je samo jedna reč ili je zamenjena određena terminologija.
Tako, recimo, pomenuti hrvatski Pomorski zakonik npr. u članu 1, a kojim se menja član 4. i tačka 42, glasi – priznata organizacija je organizacija koja ispunjava uslove propisane posebnim propisom i koja je ovlašćena od strane ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, za obavljanje statutarne sertifikacije pomorskih brodova, koji obuhvata obavljanje pregleda i izdavanje propisanih isprava. Zapravo, celokupna definicija priznate organizacije identična je već spomenutom rešenju u hrvatskom Pomorskom zakoniku, s tim što se u ovim izmenama i dopunama javlja termin: „pomorskih brodova“, dok je u hrvatskom Pomorskom zakoniku upotrebljen termin: „pomorski objekat“, što lično smatram ispravnijim rešenjem i sveobuhvatnim, ukoliko se, recimo, pođe od neke banalne stvari. Na primer, ako uzmemo u obzir definiciju plovila koji je tehnički plovni objekat.
Svakako se u razlozima za donošenje ovakvog jednog zakonskog teksta navodi Konvencija o radu pomoraca i zasigurno je da se ovim izmenama usaglašavaju odredbe kojima se uređuje i rad lica mlađih od 18 godina i obaveze brodara da zaključe polisu osiguranja, odnosno da polože neko drugo jemstvo, a sve radi pokrića potraživanja po različitim osnovama, da ih sada ne bih posebno navodila.
Iako se u već spomenutim razlozima za donošenje navode međunarodne konvencije, pa se tako, pored Konvencije o radu pomoraca, navodi i Konvencija o identifikacionoj kartici pomoraca, a koju sam pomenula i sporan je taj rok izdavanja identifikacione kartice pomoraca, a budući pri tome da se svi međunarodni izbori pomorskog prava donose u formi međunarodnih konvencija, te ih možemo podeliti na izbore u oblasti bezbednosti plovidbe i na izbore u oblasti pomorskog privatnog prava. U tom smislu, neophodno je istaći i reći da je svakako najvažnija međunarodna konvencija iz oblasti bezbednosti plovidbe, Konvencija o zaštiti ljudskih života na moru, ili poznata kao SOLAS konvencija.
Naravno, povod njenog donošenja nije nimalo lep, kao što pretpostavljam da neki od nas znaju. To je bila katastrofa broda Titanik iz 1912. godine, da bi već sledeće 1913. godine bila doneta prva Konvencija o zaštiti ljudskih života na moru, poznata kao Titanik konvencija. Ali, usled izbijanja Prvog svetskog rata, takva konvencija nikada nije stupila na snagu i onda imamo SOLAS konvenciju, koja se po prvi put kao jedan opsežan i potpuno sažet međunarodni dokument donosi u Londonu 1929. godine, a danas je snazi SOLOS konvencija iz 1974. godine, naravno, sa protokolima iz 1978. i 1988. godine, po pravilu, naravno, sa brojnim amandmanima i sa brojnim aneksima.
Godine 1977. u tadašnjoj našoj zemlji, pošto smo ih mnogo promenili do ove sadašnje, donet je Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi i tim zakonom je zapravo u potpunosti kodifikovana ova materija o kojoj danas raspravljamo, jer se pošlo od jednog jednostavnog, rekla bih potpuno logičnog zaključka, da je potrebno izvršiti jedinstveno regulisanje pomorskog prava i prava unutrašnje plovidbe, što smatram uvek daleko boljim pristupom nego da se pomorska i unutrašnja plovidba regulišu odvojeno, ali mi smo, eto, pokazali da smo maheri da spajamo nespojivo, kao što je, recimo, planiranje i izgradnja, o čemu sam i govorila kada ste prošli put bili ovde, a tamo gde je potrebna kodifikacija, mi iz nekog razloga to uređujemo potpuno odvojenim zakonskim rešenjima.
Ono što je interesantno jeste da ovaj pomenut zakon iz naše tadašnje države iz 1977. godine, primenjivao se na našoj teritoriji sve do raspada Jugoslavije a pri tom nije imao nikakve izmene i dopune, pardon, nije izvršena ni jedna izmena. Izvršena je samo jedna dopuna i to 1985. godine.
Ovim izmenama i dopunama daje se mogućnost domaćim državljanima koji rade kao pomorci na brodovima stranih zastava da nastave potpuno nesmetano i neometano svoj rad na njima. To se ostvaruje i posredstvom unošenja odredaba Konvencije o identifikacionoj kartici pomoraca u predloženi zakonski tekst.
Ono što je činjenica i zasigurno je da su naši državljani suočeni sa brojnim problemima, a koje vi navodite u razlozima za donošenje ovog zakona i objašnjenjima i to prvenstveno sa problemima zabrane privremenog izlaska na kopno u onim lukama država koje traže da pomorci imaju već spomenutu identifikacionu karticu pomoraca, koja je izdata u skladu sa navedenom Konvencijom. Time se, ali po spornom pitanju, naravno reguliše i pitanje zabrane transfera i zasigurno potpuno opravdano menja član 84. ovakvim predloženim rešenjem.
U svakom slučaju, lično sam stava da ovo predstavlja dobro zakonsko rešenje kada govorimo o pomorskoj plovidbi, s tim što stoji sve one nedoumice i problematika koju je moj kolega Jovanović i izneo. Nadam se da će amandmanom bar nešto biti otklonjeno, a u prilog tome govori i činjenica da ovo predstavlja dobro zakonsko rešenje, što sam ispred Demohrišćanske stranke Srbije podnela samo jedan amandman, što nije svojstveno meni.
Dakle, u danu za glasanje poslanički klub SPO i DHSS, glasaće za Predlog zakona o pomorskoj plovidbi.
Kada je u pitanju, tu ću se kratko osvrnuti na preostala dva predloga zakona. Dakle, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila, koji se tiču izmena i dopuna formalno tri člana, ali zapravo suštinski se radi o izmenama svega dva člana. Činjenica je da se njima vrši usklađivanje, takođe sa domaćim pozitivno pravnim zakonodavstvom, tako što se njegove odredbe sada jednostavno upodobljavaju odredbama Zakona o prekršajima, kao što se to isto čini i o već prvo pomenutom Zakonu o pomorskoj plovidbi.
Ovde se potpunije određuje situacija kada pomorci koji rade na pomorskim brodovima, koji su upisani u Međunarodni upisnik pomorskih brodova, a koji pri tom ne ulaze na teritoriju naše zemlje da im nije potrebno odobrenje za boravak, što predstavlja dobro rešenje kao i dozvola za rad, a naravno opet sve u skladu sa pomenutim pozitivno pravnim propisima.
Naravno, i ovaj Predlog zakona poslanička grupa SPO i DSS podržaće u danu za glasanje.
Najzad u ovoj objedinjenoj raspravi imamo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, kojima se takođe vrši upodobljavanje odredaba sa važećim Zakonom o prekršajima i najuočljivije se ogleda po pitanju brisanja člana kojima se uređuje postupanje Komisije za prekršaje u plovidbi u prvom stepenu. Pojedinim predloženim odredbama vrše se izmene i dopune i time čini upodobljavanje sa odredbama Zakona o transportu opasnog tereta.
Potpuno prigodno se, takođe, dopunjuje i tekst predloženim izmenama, sve u skladu sa Evropskim sporazumom o međunarodnom prevozu opasnog tereta na unutrašnjim plovidbenim putevima koje je naša zemlja ratifikovala. Tako da se i pored ovih zahteva koji su propisani tehničkim pravilima za statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe, brodova za prevoz opasnog tereta koji moraju sada da ispunjavaju zahteve i to utvrđene pravilima za klasifikaciju priznatih klasifikacionih društava.
Dobro je i ono što se takođe predlaže, zapravo predloženo rešenje koje predviđa smanjenje broja lučkih naknada. Sada ima samo dve naknade, to je radi obavljanja svakodnevne delatnosti i svakodnevnih aktivnosti, dok i ovakva odredba jednog dana ne bude izlišna i prevaziđena. Nadam se da će to biti uskoro kada se bude usvajao zakon kojim se bude uređivala materija plaćanja naknade za korišćenje javnih dobara, davanje lučkih koncesija.
Smatram dobro predloženim rešenjem odnosno, zapravo izvršeno je jedno potpuno normiranje materija njihovog davanja u skladu sa važećim Zakonom o javno pravnom partnerstvu i koncesijama. Iako se ovde zapravo radi o velikom broju izmena i dopuna i kada govorimo o ovom Predlogu zakona i o Predlogu zakona o pomorskoj plovidbi, mislim da je ovakvo predlaganje i da su ovakve izmene i dopune predložene bile celishodne i neophodne, prvenstveno da bi održavale stvarne potrebe koje sada postoje, jer neka zakonska rešenja i brojne zakonske odredbe jednostavno su bile prevaziđene, vreme ih je već demantovalo, ali da bi bile zapravo usklađene sa drugim važećim zakonima koji su na pravnoj snazi u našoj zemlji.
Naravno, u raspravi u pojedinostima bićemo u mogućnosti da razmotrimo sve podnete amandmane, a zaista ima dosta kvalitetnih amandmana koji zavređuju ne samo pažnju, već i mogućnost detaljnog njihovog razmatranja radi usvajanja i to kako bi bili implementirani u predložena zakonska rešenja, u cilju što kvalitetnijeg normiranja materije koju uređuje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim morima, kao i upravo predloženom Zakonu o pomorskoj plovidbi.
U pogledu i ovog zakona ispred DHSS predala sam jedan amandman, što kažem, to mi nije svojstveno. Tako da zasigurno iz mog ugla ovo predstavlja dobra rešenja, s obzirom na manjak amandman u ovoj raspravi. Taj amandman sam predala prvenstveno što je on odraz jednog tehničkog karaktera. Prvenstveno se moramo rukovoditi nomotehnikom koja mora biti na zavidnom nivou po pitanju svakog predloženog zakonskog rešenja. Na kraju krajeva, kao što sam već spomenula, mislim da ćemo brojna pitanja o kojima se može raspravljati razmotriti kada budemo imali raspravu u pojedinostima, po amandmanima. U svakom slučaju u danu za glasanje poslanička grupa SPO i DHSS podržaće i glasaće za sva predložena zakonska rešenja o kojima danas raspravljamo. Hvala vam.