Zahvaljujem.       
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući. Drago mi je da ste i vi dobili priliku da vodite sednicu Narodne skupštine. Nadamo se da će se nešto promeniti u radu.
Pozdravljam ministarku Mihajlović, koja danas nije nešto Bog zna kako raspoložena, ali nadam se da ćemo saznati razlog kroz ovu raspravu, koji bi to problem mogao biti koji muči vaše Ministarstvo.
Vi ste, uvažena ministarko, pred nas stavili tri zakona: Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi i Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila. Kao i uvek do sada, i vi ste ove zakone dostavili po hitnom postupku.
Mogao bi se svaki građanin Srbije pitati – čemu žurba sa ovim zakonima? Bez obzira što Srbija nema more, ona je dužna da uredi neka pitanja koja se tiču njenih građana koji plove na brodovima drugih zemalja i brodovima u vlasništvu Srbije i da država Srbija uredi plovidbu na domaćim plovnim putevima.
Ali, priznaćete da to nije za hitan postupak. Mogao bih da prihvatim da bi za hitan postupak moglo biti nešto što danas, evo, dobio sam od građana pitanje, informaciju, kako hoćete, porodice koje su sa troje ili četvoro dece, ostali su bez struje zato što nisu mogli da plate komunalne obaveze…(isključen mikrofon)

Molim vas, gospodine Veselinoviću, da se vratite temi dnevnog reda.
Institut poslaničkih pitanja je bio pre nekih par sati. Tada ste mogli da postavite to pitanje. Sada vas molim da se vratite temi dnevnog reda. Izvolite.

Ja sam vas, gospodine Arsiću, tek pohvalio, a vi ste se odmah pokvarili.
Radi se o sledećem. Gospodine Arsiću, objašnjavam razlog zbog čega poslanička grupa SDS smatra da ovi zakoni nisu trebali da uđu u proceduru po hitnom postupku. Ne mislim da je Zakon o pomorskoj plovidbi i ovi drugi zakoni takve prirode da zahteva hitnost, pogotovo što ću sada navesti i razloge koji eksplicitno govore da se radi samo o navici Vlade, lošoj navici, i želji, čini mi se, nameri da poslanike ostavi bez dovoljno mogućnosti da na adekvatan način analiziraju te zakone.
Evo i zašto. Recimo, neke odredbe Zakona o pomorskoj plovidbi, odredbe člana 15. stupaju na snagu tek kada Srbija uđe u EU. Zar mislite da će se to desiti u roku od 15 dana? Vama je trebalo petnaestak dana da sačekamo redovnu proceduru. Rekli su nam – neće za pet godina.
Neke odredbe člana 20. ovog zakona stupaju na snagu 1. januara 2018. godine. Kao što sam pitao ministre pre vas ovde, pitam i vas – čemu žurba, čemu preša, što kaže narod, da u proceduru stavite zakone po hitnom postupku ako ste mogli da omogućite normalnu pripremu poslanicima za ove zakone? Oni nisu nevažni. Mi ne kažemo da su oni nevažni.
Mi smo se potrudili, iščitavajući svako slovo, svaku tačku i zarez, da pripremimo amandmane na ove zakone. Pripremili smo tridesetak amandmana, ali bi se sigurno kvalitetnije i mi pripremili za raspravu i o amandmanima i o zakonima u načelu da smo za to imali koliko toliko pristojno vreme. Još jednom vas pitam – čemu to?
Istina, ukinuta je praksa, to koincidira sa izborom novog direktora „Službenog glasnika“ iz vaših redova, da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Međutim, svakako je važno šta u ovim zakonima piše. Vrlo je bitno da vidimo da li su ovi zakoni implementirali samo Konvenciju o radu pomoraca, koju je donela Međunarodna organizacija rada, koju smo mi ratifikovali 18. oktobra 2011. godine.
Sledeće pitanje je – zbog čega tu konvenciju niste implementirali u naš pravni sistem? (isključen mikrofon)

Gospodine Veselinoviću, moram da vas prekinem, u jednom delu. Ja se izvinjavam, čisto zbog kvaliteta vaše diskusije.
Zakon o dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi upućen je u skupštinsku proceduru 31. 12. 2014. godine. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama upućen je u skupštinsku proceduru 8. decembra 2014. godine i skinut je hitan postupak sa njega, Narodna skupština je skinula hitan postupak. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila je po redovnom postupku. Znači, svi zakoni su barem preko mesec dana u proceduri. Oni su podneti i Skupština je rešila da ne budu u hitnom postupku.
Izvolite, nastavite.

Dakle, na zakonima piše da su oni po hitnom postupku, a mi smo saziv za sednicu dobili dva ili tri dana pre održavanja sednice. Dakle, kako smo mi mogli znati da će ta sednica biti održana i zbog čega bi mi zakone, koji su po hitnom postupku, posmatrali na način sem da su po hitnom postupku? Mi nismo dobili obaveštenje da je sa njih skinuta oznaka da su po hitnom postupku.
No, ovo nema veze sa tim. Dakle, gospodine Arsiću, gospođo ministarko, Konvencija o radu pomoraca, koju je donela Međunarodna organizacija rada, je usvojena, odnosno ratifikovana 2011. godine kod nas. Mi smo Zakon, kojim implementiramo tu Konvenciju, novelirali 2013. godine. Zbog čega, ministarko, niste u te novele zakona uneli odredbe Konvencija koja je već bila ratifikovana, nego to činite, ne znam, godinu, dve dana kasnije? Dakle, imali ste mogućnost da već tada ugradite te odredbe Konvencije u ovaj zakon.
To samo pokazuje koliko, što bi rekli, leva ne zna šta radi desna, i zbog čega imamo izmene i dopune zakone koje su skoro bile u proceduri?
Osim toga, u ovim zakonima, ovo su opšte primedbe, na jednom mestu kaže da nije potrebno obezbediti finansijska sredstva, dok se na drugom mestu kaže da će primene ovog Zakona, konkretno, o pomorskoj plovidbi izazvati troškove Narodne banke Srbije, Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca. Koliko znam, Narodna banka Srbije je državna institucija, da li će imati troškove ministarstvo ili NBS, to je sasvim svejedno, te da će stvoriti troškove zdravstvenim ustanovama zbog uvođenja ISO sistema upravljanja kvalitetom. Dakle, šta je istina? Da li će ovaj zakon konkretno stvoriti obavezu ili neće stvoriti obavezu?
Ono što je, takođe, bitno da znamo, moja prethodna govornika je rekla da zna nešto o tome da li će Luka Beograd biti na jednom ili na drugom mestu. To je za primenu ovog zakona veoma bitno. Mi, kao poslanici, evo, ja konkretno, ne znam da li je pitanje Luke Beograd rešeno i da li se i u kojoj meri ovi zakoni odnose na Luku Beograd? Kakve će implikacije imati na Luku Beograd i kakve implikacije ima Luka Beograd na ovaj zakon?
Dakle, u kojoj je kategoriji vlasništvo Luke, u kojoj je kategoriji zemljište Luke, građevinsko, prostor gde treba da bude Luka ili nešto treće? Na koji način se ovaj zakon, odnosno ovi zakoni, pre svega zakon koji se odnosi na luke, reflektuje na Luku Beograd, možemo reći i Luku Novi Sad, ali pre svega na Luku Beograd, i da li je ovaj zakon na neki način, u određenim delovima, kada nije usklađivanje sa međunarodnim konvencijama, proistekao iz činjenice da imamo jednu vrlo, vrlo specifičnu situaciju sa Lukom Beograd, najvećom lukom u Srbiji, gde imamo čoveka na čelu, vlasnika koji je trebao biti direktor Železnica? Dakle, ima veze sa vlašću. Dakle, može se desiti, možemo pretpostaviti, mi iz opozicije, verovatno se neko iz vlasti pita, da li je gospodin Beko na neki način uticao na pisanje ovog zakona?
Naravno, gospođo ministarko, veoma je važno i za ove zakone da li ćemo mi imati nove plovne puteve. Ja vas, ministarko, evo, pred narodnim poslanicima, pred građanima Srbije pitam – da li ste vi lično i da li je Vlada Srbije odustala od izgradnje još jednog plovnog puta na koji bi se odnosio ovaj zakon, a to je Kanal Dunav-Morava-Vardar do Egejskog mora, za koji je Vlada Srbije platila izradu elaborata? Istina, nikada nije gospodin Bačević dostavio Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti informacije vezane za taj elaborat. Da li su u tom elaboratu predviđene neke nove luke u Srbiji i da li će se ovaj zakon primenjivati na njih? Da li činjenica što je gospodin Bačević sada ambasador u Kini znači da je Vlada Srbije, pošto se to, koliko sam razumeo, trebalo finansirati sredstvima kineske države, dakle, da li vi ostajete kod tog projekta za izgradnju Kanala Dunav-Morava-Vardar do Egejskog mora?
Da li je to projekat i ove Vlade? Ako jeste, onda to treba da znamo i ovaj zakon će se primenjivati i na taj plovni put. Ako nije, molim vas da kažete da nije i da kažete da je to jedno od izbornih obećanja koja SNS nije realizovala. A možda je to presudilo što vi danas sedite tu?
Dakle, molim vas da date jasan odgovor. Ćutanje će značiti da ste ostali kod poslednje izjave gospodina Bačevića da će graditi kanal do Egejskog mora…
(Vladimir Đukanović, s mesta: Tema.)
Molim vas, gospodine Arsiću, da li možete da poslanike pozicije…

Gospodine Veselinoviću, ja molim kolege poslanike da ne dobacuju, a vas molim da se vratite temi dnevnog reda. Slušamo vas već više od 11 minuta i voleo bih da makar jedan minut posvetite zakonu.

Gospodine Arsiću, radi se o zakonu koji se tiče luka na plovnim putevima i vrlo je važno šta će biti i koji će subjekti trebati da primenjuju te zakone i na koje će se objekte primenjivati ti zakoni, jer će tu biti novih luka ukoliko bude novih kanala. Ja samo pitam oko sadržine i predmeta, ali…

Gospodine Veselinoviću, postavljate pitanja na koja znate odgovor. Znači, zakon se primenjuje na sve postojeće objekte i primenjivaće se na nove koji se izgrade. Nećemo valjda da pišemo novi zakon?

Gospodine Arsiću, molim vas da ja čujem odgovor od ministarke da li će se taj plovni put graditi i kada će početi izgradnja kanala do Egejskog mora koji ste obećali u kampanji 2012. godine?
Gospođo ministarko, ako nemate odgovor na ovo pitanje, a tiče se zakona i tiče se plovnih puteva, gospodine Arsiću, jer Dunav trenutno nije plovan u punom kapacitetu, a vi znate zbog čega je to tako – zato što niste završili Žeželjev most i zato što mogu tim Dunavom da plove samo brodovi određenog gaza, određene visine i obećali ste mi, gospođo ministarko, pre sedam-osam meseci da ćemo zajedno biti na nastavku početka izgradnje tog mosta. Jutros sam prošao pored tog mosta – tamo se ništa ne dešava, tamo propada deo mosta koji je donet.
Vraćam se na sam zakon, u punom smislu kako sam dobio instrukciju od gospodina Arsića, međutim smatram da sam sasvim bio u temi gospodine Arsiću. Kada je u pitanju Agencija za upravljanje lukama iz delatnosti ove Agencije nama se čini ministarko da ona više nije agencija kako je ona prepoznata kod nas u pravnom sistemu, koja je nezavisna već ona više predstavlja organ uprave. Zašto? Zato što ona obavlja neke poslove koji su više u nadležnosti države i upravnih tela, dakle stručne, razvojne poslove, zaključuje ugovore o koncesijama, odlučuje o lučkim koncesijama, obavlja poslove koji su parekselans poslovi državne uprave. Zbog toga smatramo da se na ovu Agenciju teško mogu primeniti pravila koja se primenjuju na agencije koje su nezavisne, a koje nisu državni organi.
Imam pitanje, ono je mene više zaintrigiralo, pošto nisam mogao da dođem do načina, odnosno matematike, kako ste došli do iznosa od pet miliona 186.000 evra, kada su u pitanju poslovi koji se objavljuju na sajtu Agencije? Nije mi sasvim jasno, uglavnom su tu neke okrugle cifre. Ne znam koju ste metodologiju koristili.
Sa druge strane, bilo bi dobro da znamo odgovor na pitanje da li je ovaj Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama jedan od razloga zbog čega se on donosi, da bi se praktično ispravila greška koja je doneta odlukom o visini lučkih taksi. Država je donela odluku o visini lučkih taksi koja nije mogla da se primenjuje iako je stupila na snagu 1.7.2014. godine, te takse nisu primenjivane jer su luke tvrdile i pokazalo se po svemu sudeći da su bile u pravu, država ne može da naplaćuje takse jer su to lokalni prihodi. Da li vi kroz odredbe ovog zakona ispravljate i tu grešku koja je po svemu sudeći jedna od mnogih grešaka Vlade Republike Srbije?
Sa druge strane, postoji ozbiljan problem i čini mi se da on ni ovde nije na adekvatan način sankcionisan, a tiče se sankcionisanja brodara koji naprave prekršaj, čak i krivična dela na plovnim putevima i ne zna se ko je nadležan za ta dela. Može se desiti da oni nigde ne pristaju, dakle može se desiti da nigde ne pristanu da naprave prekršaj na plovnom putu. Do sada je bilo problema u nadležnosti za takve prekršaje. Nemam uvid da je taj problem na kojoj sam u ranijim analizama ovih zakona, rekao bih sukoba pojedinih zakona, video da je to pitanje ovde rešeno, a nije nebitno pitanje.
Na kraju, gospođo ministarko pošto je Srbija više na kopnu nego na moru i na vodama, recite mi molim vas, da li je koridor prema Crnoj Gori u opasnosti i da li je kineski partner odustao od tog posla i da li će to biti još jedna od obećanih a ne ispunjenih vaših želja?