Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, danas razmatramo tri zakona iz oblasti plovidbe, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim vodama, izmene Zakona o pomorskoj plovidbi i izmene Zakona o državnoj pripadnosti i opisu plovila.
Zajedničko za sve ove zakone je njihovo usklađivanje sa drugim donetim zakonima iz oblasti pomorskog i rečnog saobraćaja. Usklađivanje sa Zakonom o planiranju ili izgradnji, Zakona o putnim ispravama i drugim zakonima.
Takođe, usklađivanje sa prihvaćenim međunarodnim obavezama i obezbeđuju veći nivo zaštite pomoraca i što je najvažnije, zaštitu životne sredine. Takođe, uređuju plovne puteve, plovidbu i naravno prateće objekte uz vode.
Šta novo donose izmene Zakona o pomorskoj plovidbi? Na brodu nije dozvoljeno zapošljavanje lica mlađih od 18 godina, ukoliko ti poslovi ugrožavaju njihovo zdravlje.
Brodar je dužan da za svoje zaposlene zaključi osiguranje za slučaj povrede ili smrti. Brodar mora obezbediti zdravstvene preglede za pomorce po ISO standardima.
Član posade može biti lice sa ispravom o identitetu, ispravom o obrazovanju i zdravstvenom statusu.
Pomorske knjižice ne mogu služiti kao pasoš, kako su već rekle i kolege pre mene, i uvode se biometrijske identifikacione kartice.
Naravno da među zakonima o kojima danas govorimo je najznačajniji Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Obzirom da Srbija ima dve velike međunarodne plovne reke, Dunav od svojih 1.508 plovnih kilometara, kroz Beograd teče sa svojih 588, a Sava je plovna nekih 593 km, od toga 207 km je kroz Srbiju. Naravno, brojne pritoke takođe su delimično plovne.
Postojeći Zakon o plovidbi i lukama zbog toga treba usaglasiti sa ratifikovanim sporazumima, usaglasiti sa novodonetim zakonima i treba sprovesti proceduru za nova ulaganja, pod tim podrazumevam mogućnost koncesija ili neko privatno i javno partnerstvo.
Izmene postojećih zakona mogu se svrstati u nekoliko kategorija. Deo zakona koji definiše i uređuje prostorne elemente korišćenja vodotokova i obala, unapređenje zakona u oblasti kontrole ispravnosti plovila, znači tehnički delovi zakona, definisanje nadležnosti nad procedurama, precizno definisanje pojma luka i lučke sadržaje i zakon reafirmiše značaj strategije razvoja vodenog saobraćaja i naravno, kroz akcioni plan, garantuje ovog puta i sprovođenje te strategije.
Svoj doprinos današnjoj diskusiji želela bih da dam u oblasti koja je najsrodnija mojoj profesiji, a to su prostorni planovi, urbanistički planovi koji definišu ovu materiju i koji se bave ovom materijom, naravno i procedure izgradnje, rekonstrukcije na objektima koji su plateći objekti uz plovne puteve.
Na samom početku želim da otvorim jednu dilemu i da postavim pitanje – zašto se redefinisao pojam „luka“ i „pristanište“, te ću citirati Zakon koji u svom članu pojmovnik, u tačci 22. kaže: „Luka je vodni i sa vodom povezani prostor, koji je izgrađen i opremljen za prijem domaćih brodova i brodova strane zastave, njihovo ukrcavanje, iskrcavanje, skladištenje, ukrcavanje i iskrcavanje putnika.“ U tačci 45. za pojam „pristanište“ kaže: „Pristanište je vodni i sa vodom povezani prostor koji je izgrađen i opremljen za prijem domaćih brodova…“, ovo ne stoji, ali ja sad kažem – isključivo domaćih brodova, „… njihovo ukrcavanje i iskrcavanje kao i za potrebe skladištenja.“, i naravno odnosi se i na ukrcavanje i iskrcavanje putnika.
Ovo dalje znači da luke mogu biti nacionalne i međunarodne, a pristaništa, po sad ovoj definiciji, ostaju isključivo domaća, odnosno primaju domaće brodove. Pitanje je da li ovo dalje znači da postojeća pristaništa treba da dobiju status luke, ili pak da se nešto menja u definiciji tih pojmova.
Mi znamo da Beograd ima jednu luku, koja naravno, isključivo ima taj privredni značaj, ima jedno pristanište, to je Savsko pristanište, kod Beton hale, tu pristaju svakodnevno, međunarodni brodovi.
To pristanište je u poslednjih nekoliko godina izuzetno lepo opremljeno, čak je dobilo i neka međunarodna priznanja za sadržaje i za način kako izgleda. Da li će to sad pristanište biti preimenovano u luku, ili će se ti brodovi izmestiti, međunarodni, ili pak, do izgradnje neke nove međunarodne luke koja prima i te međunarodne brodove će se nešto desiti, ja po čitanju ovog zakona to nisam shvatila.
U Apatinu takođe postoji jedno pristanište, u redu, ono može biti po svom značaju i definiciji luka. Novi Sad ima tri pristaništa. Hoće li nešto od toga biti sada luka? Donji Milanovac takođe ima jedno pristanište.
Još malo nešto beogradske statistike. Beograd ima negde oko 40 marina, zimovnika, privezišta, sidrišta, nije baš tačno po definiciji šta je koji od ovih objekata i naravno broj im se, 35 do 45, menja pošto se neka svakodnevno gase, neka se nova otvaraju.
U Beogradu ima oko 150 do 180 restorana, splavova. Ima negde oko 2000 kućica na vodi, od čega je 1000 zvanično prijavljeno. Kada kažem „oko“, to je zbog toga što nisu svi uredno prijavljeni. Broj plovila se kreće između sedam i osam hiljada. Prijavljeno je negde oko 4000 jer naravno zbog plaćanja poreza, veliki broj tih plovila nije uredno prijavljen.
Ovaj zakon nadam se urediće i kompletno ovu materiju i naravno da bez precizne i tačne statistike, naravno ne možemo ni urediti ni svoje plovne puteve ni priobalje.
Što se tiče same planske dokumentacije, želim da kažem da je generalnim planom Beograda predviđeno da se postojeća luka na Dunavu, Dorćolska, da se zadrži u naravno smanjenom obimu. Ona ostaje kao privredna luka i njeno zaleđe je redefinisano i prenamenjeno u poslovno – stambeni sadržaj, što je naravno sa svojim i ekološkim i ekonomskim opravdanjima logično.
Nova lokacija za luku je predviđena ovim planom na levoj obali Dunava, ispod Pančevačkog mosta, nizvodno, naravno u blizini u zoni Pančeva. Htela bih da pitam, za tu zonu je Građevinska direkcija Beograda poručila i izrađen je generalni projekat. Taj generalni projekat je završen pre nekih četiri-pet godina. On se nalazi u ministarstvu i nikada nije urađena revizija tog generalnog projekta. Za njega postoji čak i studija opravdanosti. On je u svakom smislu i urbanistički definisan, a i opravdan. Ono što je takođe važno, većina tog zemljišta je u vlasništvu grada, Mislim da su stvoreni neki preduslovi da se dalje iskorakne u tom smislu.
Takođe, želim da još malo otvorim jednu dilemu. Agencija za upravljanje lukama je u poslednjih par meseci kroz javnu debatu inicirala izgradnju nove luke u zoni kineskog mosta. Za tu lokaciju ne postoje nikakvi urbanistički planski preduslovi, znači ni prostorni planovi ni planovi nižeg reda ga nisu definisali i mislim da bi tu trebalo takođe dobro preispitati ovu inicijativu, obzirom na verovatno probleme sa infrastrukturom, prevashodno mislim na odsustvo železničkog saobraćaja.
Takođe, ne znam zašto ste stalo sa izradom plana, detaljnim regulacionim planom Savskog pristaništa, kako god se ono zvalo u budućnosti, zona Beton hale i pristaništa za turističke brodove. Taj plan mislim da je bio skoro završen i čini mi se da bi dao doprinos kompletnoj ovoj materiji, koju regulišemo današnjim zakonima.
U toj zoni, ono što je takođe dobro je da je bio raspisan međunarodni urbanističko-arhitektonski konkurs i dobili smo dva izuzetno atraktivna prvonagrađena rešenja jednog domaćeg arhitekte, jednog japanskog arhitekte i krenulo se sa implementacijom tih projekata i mislim da eto tu bih zamolila i vas, gospođo ministarka, da date svoj doprinos da se i tu nešto malo iskorakne.
Sledeće, mislim da postoji odluka ministarstva za izgradnju još jednog međunarodnog pristaništa. Ta odluka je po staroj nomenklaturi i zove se Međunarodno pristanište i mislim da se radi o Zemunu. Takođe bih eto volela da vidim, da znam i šta će da se dešava u skladu ovog novog zakona i sa tom lokacijom.
Takođe je jednim planom detaljne regulacije predviđeno pristanište u Grockoj. Mislim da je zbog trase stranih turističkih brodova zamišljeno da tu pristaju i oni, te takođe opet tu treba preispitati status da li je to luka, pristanište ili u pristanište mogu da pristanu i strani brodovi.
Što se tiče materije koja tretira izgradnju, rekonstrukciju objekata u vodotokovima i pratećih objekata na obalama, ovaj zakon je dao još jedan bitan doprinos što je povećao nadležnosti lučkoj kapetaniji i direkciji za vodene puteve. U postupku pribavljanja uslova pri projektovanju i izgradnji, lučka kapetanija izdaje nautičke uslove za taj projekat, a direkcija izdaje uslove za vodene puteve.
Naravno, pri izradi dokumentacije, pre dobijanja građevinske dozvole, i Lučka kapetanija u okviru svoje nadležnosti i direkcija daju saglasnost za projekat, što mislim da će dodatno povećati, uneti red kako u izradi dokumentacije, tako i u gradnji.
Mislim da u svakom slučaju svaka dodatna kontrola poboljšava i uspostavlja, da kažem, nove vrednosti što poštovanja zakona, što čuvanja prirode i okruženja.
Na samom kraju želim da kažem da će Socijaldemokratska partija Srbije podržati ove zakone zato što uz svako usaglašavanje sa međunarodnim propisima Srbiju približava Evropi, evrointegracijama prevashodno, zato što uvodi red u korišćenje voda Srbije, zato što unapređuje ekološku svest, zato što se stvaraju preduslovi za širi privredni razvoj, turizam, razmenu roba, brodogradnju, hidrogradnju, a posebno zato što ovi zakoni afirmišu socijalnu i društvenu odgovornost prema pomorcima. Hvala vam na pažnji.