Zahvaljujem.
Pravo na repliku Zoran Babić, i završavamo sa krugom replika. Izvolite.

Kada smo kod obećanja, da li to beše onaj isti Boris Tadić koji je osam godina bio predsednik države, koji je u jednoj predizbornoj kampanji, sećam se, sećate se i vi, sigurno, gospođo Mihajlović, izašao na Ibarsku magistralu na Koridor 11, pa je rekao onako slavodobitno – evo. tu je „haj vej“? Sutradan je samo od „haj veja“ ostao haj, samo doviđenja, bez puta. Da li je to isti onaj gospodin Tadić, kojeg je gospodin Veselinović, kao što ga i sada podržava, koji je obećao 200 hiljada novih radnih mesta 2008. godine? Znate zašto su građani siromašni? Ne zato što su ostali bez tih 200 hiljada obećanih radnih mesta, nego što je još 400 hiljada ljudi nesretnim, pljačkaškim, kriminalnim privatizacijama ostalo još preko toga bez posla.
Da li je to isti onaj Boris Tadić koji je kvalitet asfalta na obilaznici oko Beograd, a jako dobro se sećam, ispitivao ručno? Pazite, to je marketinški bilo tako dobro, da se predsednik države sagne, pa da onako ručno ispituje kvalitet asfalta. Ručno je mazio asfalt, a šta je bilo ispod, koliko je bila debljina tog asfalta, šta je bila podloga, koliko problema imamo zbog toga, zbog loše ugovorenih poslova, zbog loše urađenih podloga?
Šta je sada, za vreme vlade Aleksandra Vučića, za vreme vođenja na ovaj način, kao što radi gospođa Mihajlović, koliko je urađeno autoputa, koliko je urađeno Koridora 10, koliko je urađeno Koridora 11? Mi se nalazimo u samom evropskom vrhu, što se tiče izrade autoputeva, po dužini i po kvalitetu.
Siromaštvo. Gde ste nas vi doveli, gospodine Veselinoviću? Čime se vi hvalite, gospodine Veselinoviću? Sa koliko ljudi koji su ostali bez posla pljačkaškim privatizacijama, siromaštvom?

Molim vas, gospodine Babiću, bez ličnog obraćanja.

Ako je bilo tako dobro do 2012. godine, zašto ste izgubili izbore?

Vreme, gospodine Babiću.

I vi nišanite nekoga i vi nekoga pokazujete, da li treba da sedi ovde u Narodnoj skupštini ili ne treba, sa listama koje ne možete ni da predate, zato što vas ljudi na lokalu neće ni na vašu listu, a kamo li da glasaju za vas. Stavite malo prst na čelo i počnite da se ponašate kao odgovoran čovek.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Gospodine Veselinoviću, po kom osnovu?
(Janko Veselinović, s mesta: Pominjali su i predsednika stranke i mene.)
Gospodine Veselinoviću, prvo moram da vam kažem da ste vi svojim izlaganjem isprovocirali jedan niz replika. Na to se javila i ministarka, javio se kolega Babić, imali ste i vi pravo da im odgovorite, oni vama, i mislim da je vreme završimo sa tim i da nastavimo dalje sa radom.
(Janko Veselinović, s mesta: Njihovih pet, a moje dve. Dajte mi još jednu.)
Gospodin Babić je na vaše izlaganje imao tri replike, vi ste mu dva puta odgovorili, računajte da mu je prva replika koju je rekao bio dogovor na vaše izlaganje. Isto se dešava i sa ministrom Zoranom Mihajlović. Znači, potpuno ste ravnopravni bili.
Potpuno sam siguran da vi, kao vešt i iskusan poslanik, ćete već naći način da u nastavku diskusije da se javite i da nastavite.
(Janko Veselinović, s mesta: Ne želim da kršim Poslovnik.)
Verujte, ne kršim ga ni ja u ovom slučaju, dobili ste samo odgovore na pitanja koja ste postavili, a vi i gospodin Babić samo ste izmenjali međusobno optužbe. Tako ako hoćete možemo da nastavimo ceo dan, ali nema svrhe onda biti na ovoj sednici. Da ostavimo vas i gospodina Babića da rešimo taj problem .
(Janko Veselinović, s mesta: Dozvolite da budemo ravnopravni.)
Idemo dalje.
Pitam da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovana gospođo ministar, gospođo Mihajlović, poštovani predstavnici Ministarstva, gospođo Sojić, gospodine Kovačeviću, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, očigledno je da postoje neki poslanici nekih stranaka bivšeg režima koji se vode onom narodnom – ja zakon nisam čitao, ali zakon je takav i takav. Ali, to je nešto što govori o njima, ne bih trošio vreme na to.
Pred nama su tri važna zakona, dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi i Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama nastavlja se proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva i prakse sa transportnom politikom EU u oblasti vodnog transporta. Transponovanje propisa EU u domaćem zakonodavstvu i njihova primena u ovoj grani saobraćaja pokazao se kao izuzetno težak proces u našoj zemlji. Ovde prevashodno mislim na sektor lučkih usluga Republike Srbije, gde u periodu od 2001. do 2006. godine je sproveden potpuno neprimeren proces privatizacije lučkih preduzeća u kome su luke kao javna dobra tretirana kao i svako drugo preduzeća u privatizaciji, čime je napravljen jedan od najnegativnijih presedana u celokupnom uporednom pravu.
Problemi nastali takvom sprovedenom privatizacijom počeli su delimično da se rešavaju 2010. godine, usvajanjem Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Međutim, brojna pitanja ostala su nerešena u tom zakonu, što je prouzrokovalo zastoj u daljem razvoju lučkog sektora Republike Srbije.
S tim u vezi, ovim predlogom zakona predlaže se promena klasifikacije luka sa ciljem da luke koje su danas otvorene za međunarodni saobraćaj zadrže mogućnost da to i dalje ostanu, dakle, da i dalje ostanu otvorene za brodove svih zastava sveta, ali i da se istovremeno domaće zakonodavstvo harmonizuje sa zahtevima Uredbe EU 1315/2013, o smernicama za razvoj trans-evropskih transportnih mreža.
Posledično, predloženo je napuštanje dosadašnje klasifikacije na luke otvorene za međunarodni saobraćaj i luke otvorene za domaći saobraćaj i ista se zamenjuje klasifikacijom od međunarodnog značaja, nacionalne luke od pokrajinskog značaja i nacionalne luke od lokalnog značaja, odnosno od značaja za lokalnu samoupravu, pri čemu će sve tri kategorije luka biti otvorene za međunarodni saobraćaj.
Zahteve Uredbe 1315/2013. o minimalnoj količini od 500 hiljada tona pretovara, kao i strožije infrastrukturne i druge zahteve moraće da ispune luke koje će biti klasifikovane baš kao luke od međunarodnog značaja.
Nadalje, ovim predlogom zakona napravljen je prvi korak u cilju usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa odredbama direktive EU 2014/23, o dodeljivanju koncesionih ugovora u delu koji se odnosi na dodeljivanje lučkih koncesija. S tim u vezi, izvršena je podela na dve vrste lučkih koncesija, i to – lučke koncesije za usluge, kada se koncesija daje za obavljanje lučke usluge, i lučke koncesije za javne radove, kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata. U skladu sa odredbama direktive 2014/23 Predlogom zakona propisana je procenjena vrednost usluga, odnosno javnih radova, koja obavezuje agenciju za upravljanje lukama na pokretanje postupka dodavanje lučke koncesije i to je onih pominjanih 5.186.000 evra.
Koristim ovu priliku da ukažem da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je pripremilo ovaj predlog zakona, pokazalo da ume da sluša i da ume da razume zahteve koji dolaze od strane privrede.
S tim u vezi, značajno je istaći da je ovim predlogom zakona smanjen broj lučkih naknada i to samo na dve naknade koje se naplaćuju u dnevnom poslovanju, umesto dosadašnjih četiri. Pored ove dve naknade, lučki operateri, koji će tek ući na tržište lučkih usluga Republike Srbije, plaćaće naknadu za operativnu upotrebu luke kao dobra u opštoj upotrebi i ležarinu kao posebnu vrstu lučke naknade plaćaće samo brodovi koji koriste operativnu obalu luke u neku drugu svrhu, osim ako je to slučaj sa pretovarom tereta.
Takođe, Predlogom zakona preciziran je postupak za utvrđivanje lučkih područja luka i pristaništa. S tim u vezi, instituta proglašenja lučkog područja, te mogućnost proširivanja lučkih područja u većini luka, koja je prepoznata Strategijom razvoja vodenog saobraćaja od 2015. do 2025. godine, koju je Vlada nedavno usvojila, 31. decembra 2014. godine, otvaraju mogućnost za ulazak novih lučkih operatera na domaće tržište.
Ovde je interesantno ukazati i na to da je Lučki sektor Republike Srbije izuzetno interesantan i za sve svetske lučke operatere. S tim u vezi, sa pažnjom smo pratili informacije o potencijalno velikom ulaganju kineskog konzorcijuma lučkih operatera, finansijskih institucija i konsultanata u izgradnji nove luke u Beogradu, gde se u medijima kao nova lokacija spominjala pozicija kod Pupinovog mosta. Takođe, u medijima smo mogli da vidimo da postoji zainteresovanost velikih lučkih operatera iz država članica EU, kao i Ujedinjenih Arapskih Emirata za ulazak na domaće tržište lučkih usluga.
U cilju preciziranja pojedinih odredaba predloga zakona, poslanička grupa SNS je podnela nekoliko amandmana na predlog zakona i verujemo da će isti biti prihvaćeni od strane predstavnika predlagača, zato što imaju za cilj poboljšanje ovih zakonskih predloga.
U odnosu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, osnovni razlog za donošenje ovog predloga zakona jeste nastavak usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Konvencijom o radu pomoraca, kako bi se rešio problem sa kojim se suočavaju domaći državljani koji rade kao pomorci.
Naime, poslednjih godina naši državljani se suočavaju sa problemom, da prilikom pristajanja pomorskih brodova na kojima rade ne mogu da privremeno napuste brod i izađu na kopno kao i ostali pomorci, jer ne poseduju identifikacionu kartu pomoraca u skladu sa navedenom konvencijom. Ovim predlogom zakona ovaj nedostatak će konačno biti otklonjen, te će državljani Republike Srbije uživati ista prava kao i pomorci iz ostalih zemalja.
Konačno, Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila izvršeno je usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima, te je uređena jedna specifična situacija u odnosu na rad pomoraca na domaćem pomorskom brodu. Naime, kako ovi brodovi nikada ne ulaze na teritoriju Srbije, propisano je da tim pomorcima nije potrebno odobrenje za boravak, u skladu sa Zakonom o strancima, kao i dozvola za rad, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca.
Želeo bih da se još malo zadržim na jednom dokumentu koji se zove Strategija razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine, koji je nedavno, kako smo i rekli, usvojila Vlada Republike Srbije. Strategija razvoja vodnog saobraćaja je obiman i sveobuhvatan dokument, koji predstavlja šansu koju Srbija može i mora da iskoristi da osnaži sve svoje privredne i infrastrukturne kapacitete u oblasti vodnog saobraćaja, a između ostalog i uz pomoć opredeljenih finansijskih sredstava EU. Sledeći korak, uz Strategiju razvoja vodnog transporta, je i donošenje pratećeg akcionog plana, koji ima zadatak da prepozna konkretne mere za dalje unapređenje ovih ciljeva.
Iz svih ovih razloga, poslanička grupa SNS snažno podržava ova predložena rešenja i u Danu za glasanje će glasati za ove zakonske predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda.
Takođe, poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu. Sa radom nastavljamo u 14.00 časova.
(Posle pauze.)

 Nastavljamo sa radom po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević, a neka se pripremi narodni poslanik Blagoje Bradić.
Izvolite, gospodine Steviću.