Evo samo nekoliko stvari, da krenem od kraja – odgovori na pitanja, može samo da se desi da eventualno nešto još uvek nije došlo, inače Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zaista odgovara na sva pitanja.             Ako slučajno nešto nismo odgovorili, najlepše vas molim da ponovite. Dakle, uvek smo odgovorili na svako pitanje.
Potpuno ste u pravu da sve izmene i dopune zakona koje radimo, radimo zbog toga da bismo poboljšali privredni ambijent. Jedna od odredbi Zakona obavezala je agenciju da od svih sredstava koje skupi je dužna da to uloži upravo u razvoj i u lučku infrastrukturu.
Dakle, ne može tek tako novac koji je skupila putem naknada da investira gde ona hoće, nego samo u razvoj i lučku infrastrukturu. Tako da u tom smislu verujem da to jeste bolje nego što je bilo i da naravno, takođe, se slažem sa tim da je vrlo važno kako se zakon primenjuje, da je vrlo važno da se stalno vrši monitoring i kontrola. Zbog toga imamo inspekciju. Ona i ovim zakonom a i ostalim zakonima koje donosimo ima sada mnogo veće ingerencije nego što je imala ranije i to je naša da tako kažem pod znacima navoda udarna pesnica kada govorimo i kada pričamo o primeni zakona. Inspekcije moraju da rade svoj posao, a mi ih imamo dovoljno da mogu da urade u tom smislu svoj posao. Toliko.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik, Nikola Jolović.

Uvažena predsednice, uvažena ministarsko, kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, jer Republika Srbija je svakako država koja nema more, ali to ne znači da ne može da ima i pomorce i brodove trgovačke mornarice koji nose našu državnu zastavu.
Velike i značajne pomorske zemlje, kao što su Portugalija ili Španija i takozvane treće države, odnosno države koje nisu članice Evropske unije, ovoj oblasti kao jednoj od delatnosti na koju su se države stvarale, širile i razvijale i koja je bila okosnica ekonomske i vojne moći, dale su joj mesto koje joj pripada i definisale su je zakonima koji oblikuju sve elemente i mogućnosti plovidbe.
Isti su u potpunosti usaglašeni odgovarajućim odlukama, poveljama i konvencijama EU ili u međusobnim ugovorima sa trećim državama i to od mora i pod morem preko svih vrsta plovila do odnosa između država koji se ostvaruju kontaktima broda i brodske posade kako u lukama tako i na morima.
Zanimljiva je definicija pomorske plovidbe. Pomorska plovidba jeste plovidba koja se obavlja na moru i rekama do granice do koje su one plovne sa morske strane. Jasno je da pomorsku plovidbu mogu obavljati plovni objekti koji ispunjavaju odgovarajuće uslove za plovidbu. Iz navedenog proizilazi da naša država može imati plovne objekte i posadu koja obavlja pomorsku plovidbu, a naši pomorci mogu biti i članovi posada brodova koji nisu označeni našom zastavom.
Dosadašnji Zakon o pomorskoj plovidbi objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 87/11 i 104/13 u okviru uvodnih odredaba je u članu 1. definisao sledeće: Član 1 – Ovim zakonom uređuju se uslovi i način za bezbednu plovidbu na moru pomorskih brodova koji nose zastavu Republike Srbije i drugih plovila upisanih u jedan od domaćih upisnika, njihova sposobnost za plovidbu, posada, zaštita mora od zagađenja sa brodova, nadzor i druga pitanja koja se odnose na bezbednost pomorske plovidbe.
Sledeći rečeno, uz uvažavanje ciljeva i politike koji vodi lider SNS i premijer Srbije Aleksandar Vučić, a to je razvoj države i ulazak u EU koji se u domenu zakonodavstva postiže analizom i usaglašavanjem normi, pravila i zakona sa zakonodavstvom EU, normalno uz uvažavanje naših specifičnosti, država Srbija radi usaglašavanja i olakšavanja rada naših pomoraca, kojih da podsetim u ovom trenutku ima više od 5.000, treba da usvoji i ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi.
Ceneći činjenicu da je Konvencija međunarodne organizacije rada o ispravama pomoraca broj 108. usvojena 1958. godine i da je ista sadržana u postojećem zakonu iz 2011. godine, a da je Međunarodna organizacija rada usvojila 2006. godine Konvenciju o radu pomoraca, koju je do danas ratifikovalo 38 država članica Međunarodne organizacije rada i koja je stupila na snagu juna 2012. godine, te da se ovim zakonom vrši dalje usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa odgovarajućim odredbama Konvencije o radu pomoraca kojima se uređuje rad lica mlađih od 18 godina i obaveza brodara da zaključi polisu osiguranja ili drugo finansijsko jemstvo u cilju potraživanja za slučaj smrti ili povrede na radu pomoraca.
Znajući da je Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, ovim predlogom predviđeno je usaglašavanje sa odredbama ovog zakona, te propisivanje da pomorske knjižice ne mogu da se koriste kao putne isprave, a da bi se domaćim državljanima koji rade kao pomorci omogućilo da nesmetano nastave sa obavljanjem poslova na brodovima stranih zastava i ujedno prevaziđu probleme zabrane transfera u slučaju repratrijacije ili zabrane privremenog izlaska na kopno, ovim zakonom se u domaće zakonodavstvo unose odredbe Konvencije o karti pomoraca. Imajući u vidu da su Konvenciju o identifikacionim kartama pomoraca ratifikovale uticajne pomorske obalne države i konačno Predlogom zakona predviđeno je usaglašavanje sa odredbama Zakona o prekršajima, koji je usvojen u martu 2014. godine, a što je ujedno i osnov za donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Nabrojao sam najznačajnije promene u odnosu na postojeća zakonska rešenja, ali posebno želim da istaknem činjenicu da se ovim izmenama stvaraju neophodni preduslovi za uspešniji i kvalitetniji rad pre svega pomoraca, jer se njihovim usvajanjem dobijaju kao konačni benifiti.
Pod benifitima podrazumevam formiranje elektronske baze podataka o pomorcima, čime se onemogućava crno tržište u ovoj delatnosti i ujedno naši pomorci na osnovu dokaza i izdatim certifikatima postaju jednaki takmaci sa svim drugim pomorcima sveta, naravno, u konkurisanju za pomoračke poslove, a to će svakako uticati na povećano angažovanje i procena je da će broj pomoraca sa 5.000 porasti na 7.000 ljudi. Njihove novčane doznake porodicama u Srbiji će porasti, čime dolazi i do porasta standarda i BDP. Definišu se organizacije koje mogu vršiti osposobljavanje pomoraca i pravila njihovog rada, te obaveza da se sa svakim pomorcem potpiše ugovor o radu.
Možda je i najznačajnije to što će se uvesti potpuni red u osiguranje pomoraca, posebno ceneći činjenicu o broju i vrsti pomorskih nesreća i profesionalnim oboljenjima pomoraca, a zdravstvena zaštita se podiže na značajno veći nivo i precizno se definiše rad sa osobama mlađim od 18 godina.
Normalno je da se delovi ovog zakona, koji definišu pomorsku identifikacionu karticu ne mogu primeniti odmah zbog tehničke nepripremljenosti organa, koji će im izdavati istu, pa će se oni primenjivati od 1.1.2018. godine, a da će ministarstvo aplicirati za sredstva iz raspoloživih fondova EU u cilju tehničkog opremanja i osposobljavanja administracije za izdavanje ovih isprava, a ujedno se nakon usvajanja ovog Predloga zakona moraju doneti u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odgovarajući pravilnici.
Zbog značaja pravila iz pomorske plovidbe citiraću član 3. aktuelnog zakona – na odnose koji nisu uređeni ovim zakonom i drugim propisima koji su doneti na osnovu ovog zakona, primenjuju se običaji u pomorskoj plovidbi. Naime, običaji imaju veliki značaj i mnogobrojni od onih koji su postali sastavni deo prvoformiranog bontona i kao primer je ulazak ili izlazak broda u luku definisan pravilima izbegavanja sudara na moru, kojim je određeno da uvek prednost ima onaj brod koji se nalazi u luci jer mu je izuzetno smanjen manevarski prostor, pa tako i u pravilima finog i prihvatljivog ponašanja, prednost uvek ima onaj ko izlazi iz prostorije u odnosu na onog ko za isto vreme želi da uđe u tu prostoriju.
Dakle, na osnovu iznetog obrazloženja smatram da su ponuđena rešenja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi veoma kvalitetna, a neophodna sa aspekta usaglašenosti sa normama i zakonima EU, pa smatram da imamo samo benefite, a da ne postoje nikakve prepreke za usvajanje ovog Predloga zakona i u Danu za glasanje SNS će glasati za ove zakone. Hvala.

Reč ima Mirjana Đoković, a neka se pripremi Zoran Bojanić.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege, danas su pred nama vrlo važna tri srodna zakona.
Kada govorimo o Zakonu o pomorskoj plovidbi, ovim Predlogom zakona vrši se dalje usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa odgovarajućim odredbama ILO konvencije o radu pomoraca kojima se uređuje rad lica mlađih od 18 godina i obaveza brodara da zaključi polisu osiguranja ili pak drugo finansijsko jemstvo u cilju pokrića potraživanja za slučaj smrti ili pak povrede pomorca na radu.
Kada je reč o pomorskim knjižicama, mislim da je danas o tome bilo zaista dosta reči, dosta je kolega apsolvirao na tu temu. Pomorska knjižica više neće služiti kao dokaz o državljanstvu i neće služiti kao putna isprava, već se predlaže uvođenje u pravni sistem identifikacionih karata pomoraca koje sadrže biometrijski podatak zasnovan na otisku prsta, kao javne isprave, tako da se dokazuje na taj način identitet u skladu sa odredbama konvencije.
Stupanje na snagu ovog dela zakona uticaće na povećanje interesovanja državljana Republike Srbije za ovom profesijom. Trenutno pet hiljada radi na pomorskim brodovima strane zastave. Smatramo da će ova zakonska usklađivanja uticati da se broj srpskih pomoraca poveća na sedam hiljada, ali i da će privući i strane brodovlasnike da deo svoje flote stave pod srpsku zastavu.
Ovaj Predlog zakona predviđa da se ugovori o radu sa pomorcima registruju kod Lučke kapetanije Beograd. Predlog zakona predviđa da specijalisti Medicine rada koji obavljaju zdravstvene preglede pomoraca moraju da imaju potpunu profesionalnu nezavisnost u donošenju zdravstvene procene prilikom obavljanja zdravstvenog pregleda, kako bi se donela najsigurnija odluka o sposobnosti određenog lica da obavlja poslove na moru.
Koliko će iznositi troškovi za dobijanje ovih karata za identifikaciju sada nije moguće da se predvidi taj iznos, ali zna se pouzdano da to neće biti više od nivoa cene koju građani plaćaju za izdavanje vozačkih dozvola.
Posledice donošenja ovog zakona u potpunosti će opravdati troškove koje će da stvore za građane.
Pored usvajanja određenih podzakonskih akata, sprovođenje ovog zakona zahtevaće i određena finansijska sredstva za tehničko opremanje Lučke kapetanije Beograd. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će aplicirati za sredstva iz raspoloživih evropskih fondova, kako bi se postigli tehnički kapaciteti Lučke kapetanije Beograd za nesmetano sprovođenje odredbi ovog zakona.
Kada je reč o drugom zakonu, Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, one će svakako imati pozitivan uticaj na većinu učesnika u unutrašnjem vodnom transportu.
U ovom Predlogu zakona proširena su ovlašćenja inspektora bezbednosti plovidbe u odnosu na kontrolu i sprečavanje pretovarnih delatnosti od strane privrednih društava koja nisu stekla odobrenje za obavljanje lučke delatnosti.
Predviđenim sistemom proširivanja lučkih područja, Luka će postati centar razvoja šireg privrednog područja, čime će doći i do novih investicija, a samim tim i do otvaranja novih radnih mesta. Svaki lučki operater, kroz sistem lučkih koncesija, jačaće i samu lučku infrastrukturu.
Ovaj zakon na određeni način prevazilazi probleme koji se tiču vlasništva nad lučkim zemljištem, gde su pojedini lučki operateri stekli pravo korišćenja kroz proces privatizacije, ali na tom zemljištu nisu ništa izgradili. Tu država ponovo raspolaže lučkim zemljištem, bez ikakvog pravnog tereta, a lučkim operaterima se otvara mogućnost da izgrade planirane lučke objekte i tako steknu određene prihode.
Ovaj zakon predvideo je postupak finansijske transparentnosti u okviru kojih Agencija za upravljanje lukama i lučki operateri dostavljaju korisnicima luka informacije o svim elementima na osnovu kojih se utvrđuje sistem obračuna ili, pak, visina lučkih naknada.
Detaljnije se u ovom zakonu razrađuju odredbe o raspremi brodova, s ciljem uvođenja reda u korišćenju obala i vodnog prostora na teritorijama jedinica lokalne samouprave. Stoga će pojedine lokalne samouprave biti u obavezi da uklone svoje brodove sa sadašnjih lokacija na lokacije gde je dozvoljena rasprema brodova.
U narednom periodu planirana je nabavka 12 čamaca za inspekcijski nadzor, kao i nabavka službenih automobila za 12 lučkih kapetanija. Država će preko Agencije za upravljanje lukama investirati u lučku infrastrukturu i na taj način će podizati nivo usluge od strane lučkih operatera.
Sve će to imati pozitivan uticaj na povećanje cenovne konkurentnosti lučkih usluga i tako će se smanjiti vreme zadržavanja transportnih jedinica u lukama, smanjiće se transportni troškovi, a sve će to svakako pozitivno uticati i na krajnju cenu koštanja robe. Primena ovog zakona imaće efekata na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Tokom primene ovog zakona potrebno je usvojiti sledeće podzakonske akte, i ja ću navesti samo neke od njih, a kako ste ministre danas rekli, već su neki i usvojeni: Strategija razvoja vodnog saobraćaja od 2015. do 2025. godine, Akcioni plan za sprovođenje utvrđenih prioriteta razvoja vodnog saobraćaja, Srednjoročni plan davanja lučkih koncesija i Odluka o visini i načinu plaćanja lučkih i pristanišnih naknada.
Treći Zakon o državnoj pripadnosti i upisu plovila ima za cilj usaglašavanje odredbi ovog Zakona sa Zakonom o prekršajima, tako da se vođenje prekršajnog postupka prenosi na prekršajne sudove.
Htela bih samo da navedem jedan primer dobre prakse jezera Međuvršje, koje se nalazi na nekoliko kilometara od Čačka ka Užicu, u srpskoj Svetoj gori, koje broji negde oko 400 čamaca koji se nalaze na prostoru tog jezera. Specifičnost ovog područja je što je reč o zaštićenom području i turistička organizacija Čačak poseduje dva katamarana za plovidbu i jedan veliki brod koji je u vlasništvu preduzeća „Morava Čačak“. Reč je o području specifičnih odlika i na tom jezeru je zabranjena vožnja glisera zbog buke i zaštićenih vrsta na tom lokalitetu. Prava turistička atrakcija je vožnja ovim plovnim sredstvima za turiste koji obilaze Ovčarsko-kablarske manastire, ali je postignuto i sasvim dovoljno poštovanje zakonskih odredbi. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić, a neka se pripremi Irena Aleksić.

Hvala, uvažena predsednice.
Gospođo ministarko, savetniče, koleginice i kolege, pred nama se nalazi set predloga zakona o izmenama i dopunama zakona iz oblasti pomorstva i plovidbe. Biću vrlo kratak, s obzirom da smo dosta toga čuli danas i dosta toga je pozitivno izrečeno o sva tri predloga zakona.
Reći ću par reči o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti, koji ima samo tri člana. Njegove izmene i dopune su prouzrokovane pre svega potrebom usklađivanja ovog zakona sa odredbama Zakona o prekršajima, i to u delu koji se tiče postupka odnosno postupanja komisije za prekršaj u plovidbi u prvom stepenu, kojim se brišu ovlašćenja iste za vođenje prekršajnog postupka, te se na taj način ona i ukida, kao i odredbe člana 54. Zakona kojim se bliže određuje da kod zapošljavanja stranaca koje poseduje sva potrebna dokumenta u skladu sa Zakonom o pomorskoj plovidbi nije potrebno odobrenje za boravak, u skladu sa zakonom kojim je definisan boravak i kretanje stranaca, kao ni dozvola za rad, po zakonu o zapošljavanju stranaca.
Sledeći predlog zakona je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, kojim se pre svega vrši usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa odredbama Konvencije o radu pomoraca, koji je i ova Skupština ratifikovala 2011. godine, kao i još 37 zemalja.
Ovim predlogom prioritet je da se reše problemi srpskih državljana pomoraca na koje oni nailaze u svakodnevnom radu i da se bliže definišu i usklade odredbe koje se tiču rada osoba mlađih od 18 godina, obaveze brodara da zaključe polise osiguranja za slučaj povreda ili smrti pomorca, obaveze našeg poslodavca da obezbedi periodične zdravstvene preglede pomoraca, obaveze zdravstvenog pregleda pre stupanja na brod, a sve o trošku poslodavca. Ovo povlači i obavezu zdravstvene ustanove da licencira lekare koji obavljaju specijalističke preglede pomoraca.
Predlogom zakona bliže se uređuje i izgled i oblik pomorske knjižice, koji su propisani Konvencijom o identifikacionoj kartici pomorca međunarodne organizacije rada, kako bi naši pomorci nesmetano obavljali svoje poslove pod zastavama stranih država, tj. da ne bi dolazili u situaciju da im se zabrani privremeni izlazak na kopno tamo gde se zahteva da pomorac poseduje i identifikacionu kartu pomorca, kao i u slučaju promene broda i transfera preko teritorija država koje zahtevaju posedovanje viza u putnoj ispravi. Kada pomorac ne poseduje indentifikacionu kartu, on onda mora posedovati vizu, što stvara velike probleme.
Predlogom zakona pomorska knjižica se definiše kao javna isprava pomorca kojom se, između ostalog, dokazuje osposobljenost, zdravstveno stanje, identitet i naše državljanstvo.
Ono što je pomenuto kod predloga prethodnog zakona, i ovde je izvršeno usklađivanje sa Zakonom o prekršajima.
Na kraju, treba istaći da će se određene odredbe Predloga zakona, član 15, a koje se tiču ovlašćenja za rad pomoraca, ovlašćenja o osposobljenosti, primenjivati od trenutka prijema Srbije u EU.
I na samom kraju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama u unutrašnjim vodama. Reći ću samo to da je pre svega izvršeno usklađivanje zakona sa Zakonom o prekršajima, Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o transportu opasnih tereta. U delu utvrđivanja sposobnosti brodova za plovidbu, usklađivanje naših propisa sa evropskim Sporazumom o međunarodnom prevozu opasnih tereta na unutrašnjim plovnim putevima i evropskim Sporazumom o glavnim unutrašnjim vodenim putevima od međunarodnog značaja, te Uredbom o transevropskoj transportnoj mreži. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić. Neka se pripremi Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o tri izuzetno bitna zakona. Pre nego što nešto više kažem pojedinačno o njima, želela bih, pre svega, da istaknem da će sve predviđene izmene i dopune u značajnoj meri unaprediti kvalitet sva tri zakona i ono što je možda najbitnije od svega, da će unaprediti njihovu efikasnu primenu u praksi, što i jeste poenta svega.
Kada su u pitanju izmene i dopune Predloga zakona o pomorskoj plovidbi, ono što je možda najbitnije i što su sve moje kolege do sada istakle, to je da je vrlo detaljno i vrlo precizno objašnjen postupak izdavanja pomorskih identifikacionih kartica. Sa tom praksom već uveliko su počele mnoge države koje izlaze na more, kako one države koje su ratifikovale Konvenciju o identifikacionim karticama, a isto tako i one države koje su počele sa njenom praktičnom primenom i pre ratifikacije Konvencije, kao što su Kina, Japan, SAD, Velika Britanija i druge.
Ono što je cilj ove izmene jeste da se pomogne našim pomorcima koji rade na stranim brodovima, da im se pomogne na taj način da se više ne suočavaju sa problemima sa kojima su se do sada suočavali.
Ti problemi ogledaju se pre svega u zabrani privremenog izlaska na kopno u lukama gde se zahteva posedovanje identifikacione kartice, zatim, problemi kada postoji potreba za vanrednom promenom broda, kao i u mnogim drugim situacijama koje mogu da se jave prilikom plovidbe. Konkretno, izmenom člana 84. u značajnoj meri unapređuje se položaj pomoraca, što će, naravno, rezultirati jednim većim interesovanjem kod mladih ljudi za ovu profesiju, a nadamo se samim tim i rezultirati povećanjem broja pomoraca, koji sada iznosi negde 5.000, na nekih 7.000 pomoraca.
Ono što bih posebno pohvalila predviđenim izmenama i dopunama, jeste to što se, rekla bih, maksimalno vodilo računa da se prava i interesi pomoraca čuvaju na najbolji mogući način, možda baš imajući u vidu to da ovo nije obična profesija, već da je ovo profesija visokog rizika. Tako u buduće u cilju toga, baš čuvanja njihovih interesa, domaći poslodavac biće u obavezi da registruje ugovor o radu pomoraca kod Lučke kapetanije Beograd. Takođe, predviđeno je i obavezno socijalno osiguranje. Znači, na svaki način se vodilo računa da se pomogne vršenju kontrole da li se sve obaveze koje su zakonom propisane izmiruju kada su pomorci u pitanju.
Ono što će svakako olakšati kontrolu i oživljavanje zakona u praksi, jeste to da kada ovaj zakon bude stupio na snagu predviđeno je da se usvoji niz podzakonskih akata, koji su vrlo precizno i vrlo detaljno objašnjeni.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, naročito se predviđene izmene i dopune pozitivno odražavaju na rad luka. Ono što bih posebno naglasila, jeste da će od sada sve luke biti otvorene za međunarodni saobraćaj. Mislim da značaj toga ne treba posebno objašnjavati. Zatim, napušta se dosadašnja klasifikacija luka. Više se luke neće deliti na luke koje su otvorene za domaći saobraćaj i na luke koje su otvorene za međunarodni saobraćaj. Sada će postojati samo luke od međunarodnog značaja i od pokrajinskog značaja. Još jednom naglašavam, i jedne i druge luke biće otvorene za međunarodni saobraćaj. Jedina razlika biće u tome što će samo luke od međunarodnog značaja imati pristup fondovima EU.
Ono što je možda najbitnije i što bih ja posebno istakla kada su izmene i dopune ovog zakona u pitanju, jeste to što će se pravno regulisati jedna veoma bitna oblast, odnosno uvešće se vladavina prava u jednu jaku bitnu oblast, tj. subjekti koji su do sada nesmetano obavljali lučku delatnost bez dozvole, da pri tom ni najmanji interes nema budžet Republike Srbije, a isto i te kako nefer predstavljaju ti subjekti za druge subjekte koji i te kako redovno izmiruju sve svoje zakonske obaveze, od sada će ti subjekti morati da podnesu zahtev da regulišu svoj pravni status. Kako bi to zaista i zaživelo u praksi, predviđeno je ovlašćenje, odnosno proširenje ovlašćenja inspektora bezbednosti plovidbe. Kako je više nego poznato da ti ljudi rade zaista u otežanim uslovima, predviđeno je da se u narednih pet godina, ukoliko se ne varam, obezbedi 12 inspekcionih čamaca kako bi se tim ljudima omogućilo da nesmetano i efikasno obavljaju svoj posao.
Zatim, predloženim izmenama i dopunama smanjuje se broj putničkih naknada na dve. Sada će sva sredstva koja se skupe putem lučkih naknada biti uložena u lučku infrastrukturu, što je, ako uzmemo u obzir u kakvom stanju se nalazi većina luka u Srbiji, i te kako potrebno. Znači, sada će država Srbija, preko Agencije za upravljanje lukama, konačno biti u mogućnosti da ulaže u svoje luke, a naravno, dobijanjem nekih savremenih, dobro opremljenih, modernih luka, svi će biti na dobitku. Samim tim što će se sredstva transporta mnogo kraće zadržavati u lukama smanjiće se i brojni drugi troškovi. Konkretno, smanjiće se indirektni transportni troškovi. Sve to zajedno i te kako će pozitivno uticati na krajnju cenu robe, što i jeste cilj.
Takođe, predloženim izmenama i dopunama poboljšaće se tržišna i unaprediće se tržišna konkurencija. Sveopšte uzev, smatram da su sve predložene izmene i dopune krajnje kvalitetne i da će na najbolji mogući način unaprediti ovu oblast, koja je inače od velikog značaja za našu državu, te da će u danu za glasanje, naravno, dobiti punu podršku SNS. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Ivana Stojiljković, a neka se pripremi Milanka Jevtović Vukojičić.