Hvala.
Vi ne možete, vi ste oglasili gospodina Stefanovića, ovde ima po Poslovniku Ivana Jovanovića. Izvinjavam se, ovo je vaš potpis. Ima vreme kada ste predali na pisarnicu, 10. februar, ovlašćen narodni poslanik Ivan Jovanović, postavljajući pitanje na sednici Narodne skupštine dana 10. februara 2015. godine i vi ste potpisali, gospodine Stefanoviću.
Ko se još javio za postavljanje pitanja?
Reč ima narodni poslanik Siniša Maksimović. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažene kolege narodni poslanici, obraćam se ministru zdravlja doktoru Zlatiboru Lončaru, sa pitanjem koje se odnosi na državne apoteke iz plana mreže i njihov opstanak u trenutno teškim okolnostima koje su generisane vođenjem nove politike RFZO.
Naime, radi se o tome da je dovedeno u pitanje održivost državnih apoteka i održivost socijalno odgovorne mreže apoteka, a to ću pojasniti u izlaganju.
U Rasinskom okrugu, sredini iz koje dolazim, koju čine šest opština: Kruševac, Aleksandrovac, Brus, Ćićevac, Varvarin i Trstenik, farmaceutsku zdravstvenu zaštitu stanovnicima pruža Zdravstvena ustanova „Apoteka Kruševac“ i ona je kao i većina ostalih državnih apoteka, negujući principe maksimalne socijalne i društvene odgovornosti razvila široku mrežu apoteka, ogranaka i stanica u gradovima i selima, u isto vreme radeći na unapređenju kvaliteta i na opšte zadovoljstvo stanovništva.
Zdravstvena ustanova „Apoteka Kruševac“ kontinuirano unapređuje sve svoje kvalitete usluga na području čitavog Rasinskog okruga, kako one tehničke, tako i strukovne. Korisnici usluga su ovu ustanovu prepoznali kao lidera u farmaceutskoj zdravstvenoj zaštiti i prepoznali su njen kvalitet koji se svake godine ocenjuje sa najvećim mogućim ocenama.
Zdravstvena ustanova „Apoteka Kruševac“ svoju poslovnu politiku bazira na principu društvene odgovornosti, a to znači pre svega socijalna odgovornost. Ova ustanova sprovodi politiku apsolutne dostupnosti, blagovremenosti i ravnopravnosti u svih šest opština Rasinskog okruga, kako u selu, tako i u gradu.
Državne apotekarske ustanove se samofinansiraju i jedini izvor prihoda, koji imaju od RFZO za zarade zaposlenih i pokriće svih ostalih materijalnih troškova, jeste marža za izdate lekove i pomagala na recept. Marža iznosi 12% od cene lekova za lekove i 4% od cene pomagala za pomagala. Ovako mala marža pokriva manji deo troškova. Navodim primer iz „Apoteke Kruševac“, za 2015. godinu su planirana i ostvarljiva marža isplaniranih sredstava RFZO pokrivaće samo 45% osnovnih troškova. Do sada je maksimalno očuvana primarna farmaceutska misija, ali zbog duže krize u farmaceutskom sektoru, koja je pre svega generisana odlukama RFZO, poslovanje državnih apotekarskih ustanova u Srbiji je jako ugroženo.
S obzirom da znamo da se svakoga dana otvara sve više privatnih apoteka, a mi nismo protiv toga, na suprot, ali privatne apoteke se uglavnom otvaraju na najudarnijim mestima i privatne apoteke nemaju nikakvu drugu odgovornost sem profita. Ja pozivam i privatne apoteke da se uključe i one u ovu društvenu, socijalnu odgovornost kako bi i one učestvovale da svi građani u Republici Srbiji mogu da dobijaju lekove tamo gde žive, tj. tamo gde postoje i zdravstvene ambulante.
Država mora da svim građanima obezbedi isti nivo zdravstvene zaštite i kroz obezbeđenje lekova i kroz obezbeđenje lekarskih i zdravstvenih usluga.
Pitam ministra zdravlja – da li ministarstvo ima plan za dalje funkcionisanje apotekarskih ustanova u Srbiji, a u interesu svih građana? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje Vladi Republike Srbije, a tiče se poljoprivrede.
Kada smo usvajali budžet za 2015. godinu podsticaji za poljoprivredu su smanjeni za nekih šest milijardi. U to vreme je ministarka poljoprivrede tvrdila kako to ni na koji način neće uticati na poljoprivrednike i da će oni biti podržani od države i da nikako neće biti ugrožena njihova delatnost i njihovi prihodi. Danas vidimo da je poljoprivreda u jednom izuzetnom teškom položaju, a širom Srbije poljoprivrednici su očajni i žale se na drugu fazu svojevrsnog državnog udara na njihov standard.
Otkupna cena mleka u Srbiji je smanjena od četiri do sedam dinara i poljoprivrednici ne mogu da isplate kredite koje su uzeli da bi podigli tu proizvodnju. Poljoprivrednici nemaju kome da se obrate, pošto je očigledno za njih da se ministarka poljoprivrede ne meša u svoj posao.
Iz tog razloga želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije - šta će učiniti da zaštiti poljoprivrednike od nelojalnog uvozničkog lobija, od konkurencije koju ne mogu da isprate? Šta će učiniti da spreči da karteli ugase poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji? Ako znamo da su poljoprivrednici pod nepovoljnim kreditima, zelenaškim kreditima banaka, uzeli novac da bi podigli svoju proizvodnju, vrlo je teško da mogu sa ovakvim otkupnim cenama mleka da otplate te kredite i da im ostane za život.
Nije otkupna cena mleka jedini problem. Danas je cena stoke na izuzetno niskom nivou. Svinje se prodaju za manje od 100 dinara u Srbiji ili niko neće da ih kupi. To je još jedan problem. Poljoprivrednici da hoće da ugase svoju proizvodnju ne mogu za stoku, koju žele da rasprodaju zbog niskih cena otkupnih, da dobiju novac kojim bi mogli da obezbede otplatu kredita i da obezbede da mogu da opstanu u ovako teškoj ekonomskoj situaciji.
Šta će Vlada Republike Srbije učiniti za poljoprivrednike u Srbiji? Na koji način planira da spreči uvoznički lobi, kartele koji postoje u poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji da potpuno unište srpskog seljaka i poljoprivrednu proizvodnju u našoj zemlji? Da li se planira otkup preko robnih rezervi? Da li ima bilo kakvog plana za naše građane koji se bave poljoprivredom?
Drugo pitanje tiče se, takođe, Vlade Republike Srbije. Danas se otvara afera o imenovanju strica ministra Selakovića u „Železnicama Srbije“. Pitanje za Vladu - kako je moguće da se to dešava ako Vlada sprovodi reforme? Kako je moguće da se to dešava u firmi koja ima problematičnu javnu nabavku, to smo juče videli na Odboru za finansije, koja se tiče Prokopa? Da li Vlada zna šta se dešava u njenim javnim preduzećima? Da li novi poslovi postoje samo za funkcionere vladajućih stranaka, njihove rođake i partijske aktiviste? Hvala.

Zahvaljujem.      
Reč ima dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, u ime poslaničke grupe SNS hteo bih da postavim pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću, dokle se stiglo sa utvrđivanjem činjenica i okolnosti vezanih za brojne malverzacije i krivična dela koja su izvršena na teritoriji AP Vojvodine, pre svega u Razvojnoj banci Vojvodine, u Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine, u Fondu za razvoj AP Vojvodine i u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj.
Srpska napredna stranka je u više navrata iznosila saznanja koja imamo, o tome da su građani Vojvodine, od 2000. godine, a naročito od 2004. godine, pa na ovamo, sistematski opljačkani od strane jedne političke garniture koja u kontinuitetu Vlada Vojvodinom već 15 godina.
Danas je bilo reči o tome koliko košta pasulj, koliko iznosi potrošačka korpa i SNS ovo pitanje postavlja da bi se konačno utvrdilo da su teška ekonomska i finansijska situacija koja, nažalost, postoji danas u Srbiji, pa u Vojvodini, kao sastavnom delu Srbije, u stvari posledica jedna neverovatne bahatosti, jedne neverovatne politike pljačke sopstvenih građana, koja je izvršena i koja se vrši i dan danas u kontinuitetu punih 15 godina. Nekoliko smo puta o tome pričali ovde u Narodnoj skupštini. Ministar unutrašnjih poslova je o tome govorio. Utvrdili smo u nekoliko navrata naša saznanja da su se zaista dešavala brojna kršenja zakona, brojna kršenja Zakona o javnim nabavkama, da su ugovori sklapani fiktivno, da su se uzimale provizije, da radovi koji su bili predviđeni ugovorom nisu izvršeni ili su izvršeni posle roka. Pričali smo o tome da su pojedine banke, koje su formirane od strane Pokrajinske vlade, a na čelu sa Bojanom Pajtićem, kao što je, na primer, „Tesla banka“ u Zagrebu, služile isključivo u svrhu pranja novca.
Jedna osoba je bila istovremeno i predsednik nadzornog odbora „Razvojne banke Vojvodine“ i član uprave „Tesla banke“ u Zagrebu, pojedini tajkuni u Vojvodini i van Vojvodine su imali maltene ekskluzivno pravo da obavljaju građevinske radove na teritoriji AP Vojvodine i kada je u pitanju niskogradnja i kada je u pitanju visokogradnja i svim tim nezakonitostima su građani Vojvodine sistematski opljačkani. U najvećoj meri posledica takvog ponašanja je teška ekonomska i finansijska situacija u kojoj se naša država nalazi, u kojoj se nalazi naša privreda, pa i privreda u AP Vojvodini.
Naše pitanje je upućeno ministru unutrašnjih poslova – dokle se stiglo sa utvrđivanjem svih tih činjenica i okolnosti? Dokle se stiglo sa pronalaženjem onih koji su odgovorni za jedno u istoriji nezapamćeno pljačkanje građana AP Vojvodine, koje se nažalost dešava i dan danas i koje je u stvari i dovelo Vladu Republike Srbije u situaciju da mora da preduzima bolne i teške rezove koji trenutno pogađaju sve građane Srbije, a koji su posledica jedne pljačkaške, potpuno promašene ekonomske i finansijske politike koja se vodila u Srbiji od 2002. godine, a na delu je u AP Vojvodini, evo već punih 15 godina. Hvala.