Samo kratko.
Gasni pištolj ne može da se prepravi. Mislim, njegova cev je gusana i ne može da se prepravi, tako da nije tema. Municija može, jer ona izgleda identično i nije samo osam milimetara kalibar, ima različitih kalibara, rekli ste samo jedan. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv člana 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojišić i Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima magistar Dejan Čapo. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovani ministri, koleginice i kolege poslanici, ovo je još jedan od amandmana koji je prihvaćen, koji je podnela poslanička grupa LSDV i odnosi se na naziv člana 26. koji se zove: „Zabrana nošenja oružja“.
Mi smo podneli amandman da se briše taj naziv člana, jer u prethodnom nazivu člana, u članu 25, koji bliže uređuje uslove i procedure za odobravanje oružja, naziv je: „Nošenje oružja“.
Član 26. Predloga zakona u prvom stavu utvrđuje načelnu zabranu nošenja oružja i on glasi – zabranjeno je nošenje oružja na javnom mestu, osim u slučajevima utvrđenim ovim ili drugim zakonom. Nakon toga slede stavovi kojima se utvrđuju izuzeci od pravila propisanog ovim stavom 1. Mislim da zbog svega toga navedenog je i opravdano brisanje naziva člana 26. Hvala.

Hvala.
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šutanovac, Borislav Stefanović, Dejan Nikolić, magistar Aleksandra Jerkov, Blaša Božović, Jovana Jovanović i Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Gospođo predsednice, ovaj amandman se odnosi na mogućnost korišćenja legalnog gasnih sprejova i uređaja za elektrošokove od strane lica mlađih od 18 godina.
Podsećam, u Srbiji je dozvoljeno voženje automobila mlađima od 18 godina. Ako pogledate koliko imamo nesretnih slučajeva u saobraćaju u odnosu na korišćenje gasnih sprejova ili uređaja za elektrošokove, mi bi trebali da ukinemo mogućnost voženja automobila, a ne da smanjujemo na 16 godina, kao što je učinjeno, što ja podržavam.
Sada vas kao roditelj molim da još jednom, pre nego što budemo glasali, razmislite zbog čega svu decu stavljate u kontekst u kome se kaže – iz razloga što se od maloletnih lica starijih od 16 godina ne može očekivati dovoljan stepen zrelosti i odgovornosti za nošenje gasnih sprejova. Mislim da ovo obrazloženje niste smeli da napišete. Ako maloletno lice starije od 16 godina može da vozi vozilo, a ne može da ima sprej, to je u sukobu zdravog razuma.
Kao roditelj maloletnog lica, za koga sam ubeđen da neće zloupotrebiti, ja vas molim da razmislite još jednom i da ovaj amandman prihvatite, jer sam vam rekao, gospodine ministre, ako polazite od osnove da će biti problema, onda i ovaj ceo zakon pada u vodu, jer će sigurno neko iskoristiti oružje na nepropisan način i naneti nekome zlo ili ga lišiti života.
Mislim da je ova stvar jako važna sa aspekta bezbednosti, ne samo bezbednosti od ljudi, loših namera, već i od životinja. Ako jedan život spasimo zahvaljujući time što će neka devojčica ili neki dečak da koriste taj sprej, verujte mi, mnogo više vredi nego sve ono što mogu da naprave adolescenti koji se neprimereno ponašaju tako što se prskaju tim sprejom, koji i sad može da se kupi, a siguran sam da oni koji hoće to da urade, uradiće bez dozvole.
Dakle, mislim da treba da iskoračite iz normi koje postoje. Danas mladići i devojčice od 16 godina više nisu deca kao nekada ranije. Mnogo više koriste tehniku kao nekada ranije, svesni su opasnosti, a svesni smo da su upravo oni često žrtve nasilništva i to ne od maloletnih lica, već upravo od onih koji su u godinama da im budu roditelji.
Ja vas molim i kao poslanik i kao roditelj i u ime sve te dece koja bi to koristila na pravi način, a siguran sam da oni koji žele da koriste na loš način, oni će to koristiti bez obzira da li je u zakonu ograničeno na 16, 18, 25 godina ili već ne znam koliko. Ovo je apel. Ako prihvatite, svaka vam čast, ako ne, šta da radim.

Reč ima ministar.

Ja sam otac maloletnog lica. Doduše, moje dete je dosta mlađe. Ali, ono što hoću da vam kažem, imali smo situaciju do trenutka kada ovaj zakon stupi na snagu, ovo deluje faktički bilo predmet krivičnog kažnjavanja, svako ko je nosio ovako nešto.
Mi danas pravimo iskorak. Omogućujemo licima starijim od 16 do 18 godina, u tom uzrastu da budu vlasnici tih uređaja, ali ih ne mogu nositi sa sobom. Dakle, služi im kao zaštita u njihovim domovima. Znam da je to nekada pitanje, jer pravo da vam kažem, razmišljate kada se vraća neko sam, ali isto tako, ako bude mogućnosti nekih zloupotreba, ne mislim samo na zloupotrebe koje će uraditi savesna deca, ima onih koji će pokušati da takvu vrstu, a imali smo sve pokazatelje i treba reći to tako, da imamo jedan blagi porast maloletničke delikvencije.
Postavlja se samo pitanje – da li ćemo time napraviti veću štetu? To je jedna dilema koja zaista postoji u meni kao ocu i u meni kao ministru unutrašnjih poslova, kao i kod svih nas, jer vidim da svi razmišljamo. Svi ovde žele da obezbedimo da ulice budu sigurnije, ali da li će ako sada tu decu budemo naoružali i dozvolili da deca od 16 godina krenu da nose elektrošokere po školama, da li će to izaći na dobro? Jer, kada se prvi incident desi, kada se dogodi prva situacija da jedno dete iskoristi elektrošoker ili gasno oružje na svom drugu iz odeljenja, prvo što će reći je – kako ste ovo mogli da dozvolite, haos itd.
Dakle, ipak smo se odlučili da to bude licima od osamnaeste godine moguće da ga nose. Lica do osamnaeste godine će moći da ga poseduju.

Gospodine Šutanovac, vi ste sebi dali reč. Izvolite.

Ja se vama obraćam stojeći, nikada ne sedim kao pojedine kolege.

Ne, ali javilo se pre vas više kolega, ali dobro.