Izvinjavam se.
Polazimo do pretpostavke da će biti problema, a zašto ne pođemo od pretpostavke da bi možda danas Tijana bila živa da je imala sprej? Znači, jedan spašen život, stotine hiljada problema sa tim sprejom nek se napravi, vredi više nego suze koje izaziva taj sprej u nekoj dečijoj tuči ili već ne znam čemu.
Napominjem, oni koji žele da zloupotrebe, oni mogu i danas da to urade. Da li je tako? Da li su u srednjoj školi ili već gde, ako zloupotrebljavaju, zloupotrebiće, i ako su zvanično ovlašćeni i ako nisu. Dakle, zloupotreba postoji i ako je dozvoljeno da nosi. Njemu nije dozvoljeno da ga primenjuje na način na koji nije propisano, znači, u nužnoj samoodbrani.
To što mi njima dajemo mogućnost da imaju sprej, ne kažemo im – idite sada u školu, pa se prskajte međusobno. Isto kao što ako im ne dajemo mogućnost da imaju sprej, onda im ne dajemo mogućnost da se odbrane od onih koji imaju taj sprej i koriste ga nepropisno.
Pitanje je samo da li gledate metodom indukcije ili dedukcije? Da li polazite od toga da može da bude problema? Pa, najbolje bi bilo da ne postoji sprej, da ne postoji oružje, da ne postoji ništa što može da nanese bol, da idemo sa cvećem svi zajedno i ja bih to podržao odmah. Ali, toga nema.
Što je rekao gospodin Čanak, citirajući umne ljude – oružje ne ubija, ljudi ubijaju ljude, ne oružje.
Dakle, taj sprej u rukama nekog nasilnika će biti imao on dozvolu ili nemao, ali nekom detetu koje nije nasilno može da spasi možda čak i život i to vas napominjem. Imamo situaciju, ako se ne varam u Vojvodini, da je kuče izujedalo vlasnicu na smrt. Da je imala sprej kojim slučajem, iako je ona u godinama, odbranila bi se. To isto može da se desi nekom detetu.
Nemojte polaziti od toga da su deca delikventna. To je mnogo mali procenat, iako ima porasta u odnosu na broj dece u Srbiji. Hvala.

Reč ima ministar, replika.

Hvala. Prekoračio sam vreme od dva minuta, ali potrudiću se da budem koncizan.
Zato smo i shvatili da postoji potreba da se takva vrsta oružja dozvoli. Dakle, sprejevi, elektrošokeri i zbog toga smo omogućili da bi ljudi bili sigurniji, da mogu da to koriste. Može i danas da se dogodi da ga neko zloupotrebi, i gasno oružje, i elektrošokere, ali je on do danas krivično odgovarao. Od trenutka kada ovaj zakon stupi na snagu, on neće za to krivično odgovarati. Zbog toga postoji jedna latentna pretnja od povećanja broja zloupotreba u svakodnevnom životu. Smatrali smo da navršetkom 18 godine, kada je društvo shvatilo da ljudi od te godine, uslovno rečeno, najveći broj ljudi od te godine postaje zreliji, svesniji odgovornosti koju nosi upotreba ili zloupotreba bilo čega, vodili smo se time i odlučili se za ovo rešenje.
Naravno, videćemo u praksi kakve će rezultate ovo dati. Ne mislim da čekamo predugo. Posle nekoliko meseci možemo da analiziramo primenu zakona, šta smo uradili, da li je to dalo očekivane rezultate. Ako se složimo da treba ići u dalju liberalizaciju, nakon nekog vremena, kada su se ljudi već navikli na postojanje svega toga, ovo je sve novo za naše društvo, ovo je novina koja se unosi, kada zajedno budemo procenili da smo spremni za sledeći korak, mislim da onda možemo da idemo dalje.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todoroivć.

Poštovana predsednice Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, želim da istaknem sledeće. Ovaj zakon se ne bavi pravnom regulativom koja se odnosi na igračke i predmete za zabavu i razonodu, već oružje i municijom posle čije upotrebe neko može da pogine ili da bude teško povređen. Zato je za mene neprihvatljiva sama ideja da se maloletnim licima, odnosno deci omogući bilo kakva opcija zakonskog nabavljanja i držanja ili nošenja bilo koje vrste oružja, pa makar to bili i gasni uređaji.
U godinama turbulentnog pubertetskog sazrevanja, kada je kod jednog dela dece tog uzrasta primetna negativna i indentifikacija sa filmskim i uličnim antiherojima, dati deci oružje u ruke, pa makar to bili gasni uređaji, za mene je potpuno neprihvatljivo. Takođe mi je neprihvatljivo da kada dete pođe u kafić, na žurku, u grad da nosi u džepu oružje ili neki rekvizit za odbranu. Smatram da dati deci oružje u ruke, a suditi im kao maloletnicima kada naprave neki cirkus, je apsolutno neprihvatljivo, jer smatram da u današnje vreme naša deca zrelost i samostalnost, pa i odgovornost, sada stiču mnogo kasnije od očekivanog u uzrastu u kome se nalaze. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, u potpunosti sam saglasan sa koleginicom Mrdaković da predloženi amandman treba odbiti, jer pored toga što je ona navela ovo otvara i brojne druge teme. Kao na primer, da li bi dete uzrasta od 17 ili 18 godina moglo da zadrži takav rekvizit za sebe ili bi moglo da ga ustupi, proda, pozajmi nekom trećem licu ili ga jednostavno izgubi ili rečeno jezikom eufemizma nenamenski koristi? Smatram da je prilično neodgovorno stavljati im oružje u ruke, da deca njime leče svoje strahove, paranoje, frustracije i krize identiteta, što je svojstveno tinejdžerskom uzrastu.
Dakle, još jednom, iz obrazloženja ministra i stava koleginice Mrdaković, slažem se, tako da amandman treba odbiti. Zahvaljujem se.

Reč ima ministar Stefanović.

Što se tiče prethodnog amandmana, s obzirom da se amandman ne odnosi na uređaje za izazivanje elektrošokova, amandman se odnosi samo na gasne uređaje i smatramo da to ipak možemo da prihvatimo, s obzirom da se radi samo o sprejevima, tako da ćemo zamoliti sve poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman, pošto je to jedini proceduralni način za to.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.