Dame i gospodo narodni poslanici, ja za početak hoću da kažem i kao narodni poslanik, ali i kao predsednik Lovačkog saveza Srbije da je ovaj Predlog zakona daleko bolji od važećeg i da je za lovačku organizaciju prihvatljiv i dosta dobar, mada ima još tu nekih stvari koje smo tražili da se izmene, neke su prihvaćene. Za neke, recimo kod člana 6. evo, vrtim papire i ne mogu nikako da nađem, moraćete da me ubedite da je taj jedan deo zaista prihvaćen kao što je rečeno.
Kolega je već je obrazlagao o korišćenju kratkog oružja ili pištolja u lovu i lovištima, ja razumem imamo tu dva pogleda, imamo policijski pogled na celu situaciju, imamo lovački pogled na celu situaciju. Srbija ima 75.000 registrovanih lovaca, dakle, koji kupe redovno od države lovnu kartu, a gospoda iz Ministarstva znaju koliko lako može danas da se izgubi oružje, prijavi te komšija, nasilje u porodici, čak i slučaj gonjenja zbog ne plaćanja poreza, delo u saobraćaju koje podleže krivičnom gonjenju, pa dok traje proces se oduzima oružje.
Ako imamo 75.000 ljudi kojima to nije učinjeno, to znači da mi imamo, namerno ovo pričam zbog slike o lovcima na koje se odnosi ovaj zakon, često pogrešno pravljene u Srbiji, to znači da mi imamo 75.000 ljudi koji su lojalni građani ove države, u čijim porodicama nema nasilja, koji redovno plaćaju poreze, koji su ugledni ljudi ovog društva i lojalni građani ove države.
Sada, kada pogledamo ovaj član, zamislite da ste u lovu i da krene vuk na vas. To je velika brzina, kažem vuk, posle toga divlja svinja, vepar, jelen, to je velika sila. Ovaj amandman se tiče jednostavno toga, da bi se bezbednost povećala u lovištu. Razumem o čemu priča malopre ministar, npr. treba da sednem u kola u Smederevu i da vozim do Kukavice planine i u tom delu može da dođe do korišćenja, zloupotrebe kratkog oružja, ali može i drugog ako tako gledamo. Može i puška da se zloupotrebi, ne samo pištolj, a opet kažem, radi se o ljudima koji ne čine krivična dela i ne postoji praksa za tako nešto da je učinjeno i da se to dogodilo kod nas. Uostalom, legalnog oružja je samo ispod 2% da je njima učinjeno krivično delo u Srbiji.
Možemo da prihvatimo obrazloženje Ministarstva, ali možda još jednom da se razmisli. Šta je problem? Ako ovako piše u zakonu, vrlo lako može da se dogodi da tumačenje bude da upravnik lovišta ne dozvoli unošenje takvog oružja u lovište, zato što nije predviđeno Zakonom o oružju i municiji, da ne bi rizikovao da ga neka prijava ili policijski inspektor zbog toga sankcioniše, prijavi, a on je čovek koji od toga živi i prima platu. Hvala.