Sada se desila samo obrnuta situacija. Mi smo prihvatili skoro identičan samo preciznije formulisan predlog poslanika Dubravke Filipovski i Velimira Stanojevića, koji su rekli da lice koje po osnovu nasleđa stekne oružje i kategorije B i C, može to oružje da preda u vlasništvo Republike Srbije.
Ukoliko to ne učini dužno je da u roku od šest meseci od dana sticanja podnese zahtev radi izdavanja oružnog lista ili zahtev za registraciju oružja, odnosno prijavu držanja oružja ili ga onesposobi ili otuđi. Dakle svi mogući scenariji.
Ako je naslednik oružja maloletno lice, ovaj rok počinje da teče od dana sticanja punoletstva. Ako naslednik ne postupi na način utvrđenim u stavu 2. ovog člana, nasleđeno oružje prelazi u vlasništvo Republike Srbije.
Dakle, obuhvaćeno je i ovo što ste vi rekli, samo je preciznije definisano.

Hvala.
Na naziv iznad člana 30.i član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Stefana Miladinović, Milisav Petronijević i Nenad Milisavljević.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šutanovac, Borislav Stefanović, Dejan Nikolić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Jovana Jovanović i Goran Ćirić.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, mislim da bi trebalo da prihvatite i ovaj amandman.
Naime, radi se o članu 31. o postupku sa nestalim oružjem. Naime, vi ste predvideli da čovek koji primeti nestanak oružja ima rok od 48 sati da prijavi nestanak oružja. Članom 30, član pre ovog, ste predvideli da u ukoliko neko nađe neko oružje mora odmah da prijavi da je našao određeno oružje. Dakle, dolazi do jedne disharmonije između ovoga. Ne znam zašto bi smo ostavljali bilo kome rok od 48 sati da prijavi nestanak oružja. Radi se o jednom procesu u kojem ponovo može da dođe do izvršenja određenog krivičnog dela.
Naime, smatramo i podneli smo amandman da onaj ko primeti da je nestalo oružje koje poseduje mora odmah da prijavi da je to oružje nestalo. Može doći do toga da je zaista bezazlena situacija, da je greškom izgubio, da je tu u blizini.
Međutim, mislim da, kao Ministarstvo unutrašnjih poslova i mi kao poslanici, koji hoćemo da ovaj zakon učinimo boljim, u ovom slučaju moramo poći od toga da je ipak moguće izvršiti određeno krivično delo sa oružjem koje je nestalo. Zato ovim amandmanom predlažemo da se odmah prijavi oružje koje je nestalo od strane onoga koje primetio da je to oružje nestalo.
Mislim da ćemo ovaj zakon učiniti boljim i možemo da predupredimo da se još neko krivično delo desi u roku od 48 sati koliko ste vi predvideli da neko ima vremena da prijavi nestalo oružje. Hvala.

Ministar Stefanović.

Tokom rasprave u načelu mi smo, da kažem, uočili da je ovaj rok od 48 sati možda predugačak i predvideli smo amandman Odbora za odbranu i unutrašnje poslove koji kaže da je dužan da svako ko primeti nestanak oružja dužan da ga odmah prijavi, najdalje u roku od 24 sata. To smo stavili zbog specifičnog tereta dokazivanja.
Znate, kada pronađete oružje vi ne morate ništa da dokazujete, samo prijavite, možete da pozovete telefonom i kažete - evo ovde sam pronašao oružje i to je to. Vlasnik koji izgubi oružje neće postupiti po odredbama zakona koje nalažu mere za čuvanje oružja, za nošenje oružja, znači nesavesno, faktički rukovao oružjem, će morati ipak da određena objašnjenja zašto je to tako.
Drugo, kada kažete odmah, samo se postavlja pitanje arbitražnosti tumačenja. Neko kaže - niste odmah, javili ste posle sat vremena, onda vi dolazite u problem sa kaznenim odredbama.
Bolje da stavimo 24 sata. Naravno, ja se nadam da u tih 24 sata niko neće, na kraju krajeva, radi se o vlasniku oružja, on odgovara za oružje. U njegovom interesu je da to uradi u istoj sekundi kada to primeti. Tako da mislim da je ovo samo malo preciznija norma.

Hvala.
Marija Obradović ima reč.

Hvala. Samo kratko.
Ovo je takođe jedan od kompromisa kao što je rekao ministar koji smo napravili i na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove predložili da ova forma uz ovaj dodatak, dakle gospodin Šutanovac je predložio zajedno sa grupom poslanika da to bude prijavljivanje odmah, mi smo dodali, odnosno u naredna 24 sata, jer morate, priznati da mi svi ne pazimo svakog trena gde je naše oružje, za one koji imaju. Ali, ostavili smo ta 24 sata kao još dodatnu mogućnost, kao što je ministar pojasnio.
Meni je samo žao što niko od vas nije bio jutros na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove gde smo razmatrali amandmane i gde smo takođe precizirali sve ovo, pa bi onda i rasprava tekla mnogo lakše. Hvala.

Vladimir Đukanović ima reč.

Može da se povede vrlo zanimljiva rasprava oko ovih rokova, jer znate jedan i drugi i treći rok, šta god da usvojimo pitanje je da li zaista će se to tako dešavati. Verujem da su ljudi savesni i da će svako ko primeti da mu je nestalo oružje odmah pristupiti tome da to prijavi.
Šta ako nije savestan čovek? Kako će te vi znati da li je on prijavio odmah ili da li je u roku od 48 časova? Može on da dođe i za deset dana i da kaže - evo baš ovog momenta, sad mi se desilo da sam primetio da mi je, recimo nestao pištolj. Tako da je vrlo komplikovano kako ovako rok odrediti, ali slažem se više sa ovom odredbom vezano za 24 časa, pa nadamo se da su ljudi dovoljno savesni. Hvala.

Dejan Nikolić ima reč.