Što se tiče člana 32, ako sam dobro razumeo, ovde je već prihvaćena uglavnom suština samih naših predloga. Pohvaljujem kolege iz LSV-a i volju i mogućnost Ministarstva da prihvati, jer on sadrži bolja i kompromisna rešenja za dalje korisnike oružja. Hvala. 

Hvala.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Dejan Čapo.

Hvala, predsednice.
Poslanička grupa LSV je uputila amandman na član 35. koji definiše oružje pripadnika stranih službi bezbednosti, gde smo u stavu 2. brisali reč „kratko“, tj. u Predlogu zakona je definisano da predstavnici stranih službi bezbednosti moraju nositi kratko oružje. Mi smo amandmanom predložili da se ta reč „kratko“ briše iz vrlo prostog razloga. Jer, ako uzmemo u vidu da postoje različitosti u radu stranih predstavnika službi bezbednosti koje su u pratnji ili neposredno štite predstavnike države ili predstavnike međunarodnih organizacija za vreme tranzita ili posete Republici Srbiji, smatramo da bi ovako rešenje mnogo više doprinelo da ovaj zakon ima kvalitetniji i bolji smisao. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.
Uvaženi ministre, naš amandman je sa istim motivom kao i amandman na član 28. Dakle, motiv podnošenja ovog amandmana je isključivo korekcija teksta zakona kako bi se tekst ovog člana učinio praktično primenljivijim, jasnijim, kako bi se izbegle nedorečenosti, konfuzija, a samim tim i određene posledice u praksi.
Zašto? Zbog toga što je u ovom tekstu navedeno da pripadnici stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava u Republici Srbiji zahtev podnose ministarstvu nadležnom za spoljne poslove, koje zahtev dostavlja ministarstvu. Sada se postavlja pitanje kojem? Ostaje samo ministarstvo. Onda se kaže – ministarstvo nadležno za spoljne poslove utvrđuje postojanje reciprociteta. Ovde je sada bitno samo razjasniti da ne bi došlo, ako ni do čega drugog, onda do mešanja eventualne nadležnosti ili grešaka u pravnom saobraćaju. Zato je i tekst amandmana koji smo mi podneli upravo u tom pravcu i doprinosi da ovaj tekst člana 36. bude potpuno jasan, pa smo rekli da pripadnici stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava u Republici Srbiji zahtev podnose ministarstvu nadležnom za spoljne poslove, koje zahtev dostavlja MUP-u.
Dakle, ovo je samo pojašnjenje i mislim, ukoliko već neko pre nas nije amandman podneo koji ste vi prihvatili, da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti, ako ni zbog čega drugo, onda zbog pojašnjenja samog teksta člana. Zahvaljujem se.

Reč ima ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.

Saglasan sam sa suštinom. Mi smo, doduše, na član 9. prihvatili jedan od amandmana kolege koji je rekao da je skraćen naziv ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove u smislu ovog zakona, koji se u daljem tekstu naziva ministarstvo, tako da smo pojasnili na šta se odnosi, na koje ministarstvo se termin ministarstvo odnosi. Tako da, saglasan sam sa ovim što ste vi rekli, samo smo to uradili na početku rasprave i samo je to razlog za neprihvatanje. Inače, to što ste vi rekli stoji.

Hvala.
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti i gošće iz Ministarstva unutrašnjih poslova, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, predlažem da se, uprkos tome što smo se možda malo i zamorili jer je bila dosta sadržajna ova amandmanska rasprava do ovog trenutka, zamislimo malo i oko našeg amandmana na član 36, a evo zašto.
U stavu 3. ovog člana piše ovako: „Izuzetno, strancima na boravku u Republici Srbiji može se odobriti unošenje, iznošenje, nabavljanje, držanje i nošenje oružja uz odobrenje ministra“. Nama se učinilo, poštovana gospodo, da sadržina ovog stava predviđa veoma široka ovlašćenja ministra u pogledu odobrenja strancima za ove vrste delatnosti. Ja sam onda pročitao amandman Vlade. Zašto ipak ne može da se prihvati naš amandman?
Morali smo i danas jedan makar amandman „briše se“, u ovom slučaju stav 3. i, evo, Vlada kaže – pomenutom odredbom uređuje se postupak unošenja, iznošenja i sličnog oružja u slučajevima davanja ili primanja oružja na poklon članovima delegacija drugih država i slični slučajevi. U redu, ja isto smatram da za ove prilike treba da postoji izuzetak u odnosu na ono što piše u prethodnim članovima zakona. Ali, poštovana gospodo, odobrenje ministra u nekim slučajevima koji se ne tiču ovoga što je ovde navedeno u obrazloženju za odbijanje našeg amandmana bi se, ukoliko se prihvati ovakva formulacija, takođe tretiralo kao zakonito ponašanje. Onda ja smatram da treba da razmišljamo o tome da treba da sprečimo i neke mogućnosti zloupotrebe, bez obzira ko je u tom trenutku ministar koji daje takvu vrstu odobrenja, poštovana gospodo. Hvala.

Hvala.
Na naziv iznad člana 38. i član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv iznad člana 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Stefana Miladinović, Srđan Dragojević i Nenad Milosavljević.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 38. amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Ministre, da li prihvatate amandman?