Ne, to ćete posle onda.

Jel može sada? Evo, i ja da dobijem pravo na repliku, kada ministar dobija dva puta…

Kada bude osnova za repliku. Daću reč prvo Zoranu Babiću, koji se javio po amandmanu ili po replici?
(Zoran Babić, s mesta: Replika.)
Replika, pa ministar onda, a onda ćete imati osnova verovatno, videćemo.

Ako neko kaže da je prihvatanje amandmana od strane predlagača zakona Vlade Republike Srbije pobeda lična i pobeda predlagača amandmana, apsolutno ne razume šta znači ni demokratija, ni parlamentarni život, apsolutno je zalutao u ovu salu Narodne skupštine.
Meni je žao što je divne reči, iskrene reči moje koleginice Marije Obradović neko uspeo samo u dva minuta da zagadi, pruženu ruku, komunikaciju, želju da se dođe do što boljih zakonskih rešenja, ne zbog pobeda predlagača zakona ili predlagača amandmana, već zbog građana Republike Srbije koji su nas ovde poslali kako bi te zakone usvajali, kako bi komunicirali i kako bi do konačnih i najboljih rešenja došli.
Kada smo kod edukacije, najbolja edukacija koju vidimo na ovoj sednici Narodne skupštine je edukacija da je neko ko je znao da napiše samo amandmane: „briše se član 1.“, „briše se član 2.“, „briše se član 3.“, evo, evoluirao je, evo, napredovao je baš zbog kritika Srpske napredne stranke i mojih uvaženih koleginica i kolega, pa je pokušao da napravi i neke smislene amandmane. O smislenim amandmanima ćemo uvek razgovarati. O nesmislenim, o amandmanima iz čiste političke mržnje vođeni, naravno da nećemo razgovarati.
Ne razumem tu želju, osim želje da se uvedemo u polemiku, da se posebno daje pažnja i akcenat da posebno obrate pažnju narodni poslanici Srpske napredne stranke. Pa, pogledajte koliko nas je ovde. Pogledajte koliko će nas biti celog dana. Bićemo i na glasanju tu, za razliku od predlagača amandmana, koji ni o svojim amandmanima neće glasati jer će imati prečeg vremena, imaće prečeg posla, radiće neke druge stvari, verovatno po kafićima beogradskim.

Vreme za repliku.

Ostanite ovde, glasajte, komunicirajte, a pobeda je pobeda samo građana Republike Srbije, a ne predlagača amandmana.

Reč ima Vladimir Pavićević, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti iz Ministarstva unutrašnjih poslova, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, dve stvari sada hoću da kažem u replici gospodinu Zoranu Babiću, a i vama, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković.
Vi ste malopre komentarisali jedan deo mog nastupa, zahtevajući maltene od mene da ja sada poslanike Srpske napredne stranke nazivam poslanicima Srpske napredne stranke. Ali, ako ja dobro razumem nekakva pravila našeg jezika, nekada koristimo skraćenice. Ne moram ja svaki put kada hoću da kažem – hoću, da kažem – hoću, mogu da kažem – ću. Kao što kada neko hoće da npr. meni da reč kao narodnom poslaniku Nove stranke, pošto je puni naziv Nove stranke Nova stranka, a skraćeni naziv je, poštovana gospodo, Nova, pa ako bi predsednica Skupštine rekla – reč ima narodni poslanik Nove Vladimir Pavićević, meni to ništa ne bi smetalo, poštovana predsednice Narodne skupštine. Tako očekujem da poslanicima Srpske napredne stranke ne smeta kada ja koristim skraćenu kovanicu Napredna stranke, jer je jasno da nemamo nijednu drugu stranku u ovoj Skupštini koja po nazivu liči na Srpsku naprednu stranku, poštovana predsednice Narodne skupštine.
Sada druga stvar gospodinu Babiću. Apsolutno se protivim kvalifikacijama delovanja narodnih poslanika kao besmislenim. Gospodin Babić je malopre rekao da kada npr. gospodin Živković ili ja podnesemo amandman „briše se“, da je to sve besmisleno, bespredmetno itd. Zaboravlja gospodin Babić da je guvernerka Narodne banke Srbije, gospođa Tabaković, usvojila naša dva amandmana „briše se“. Da li to, gospodine Babiću, znači da se gospođa Tabaković bavi besmislenim, bespredmetnim radom, poštovana gospodo? Hvala.

Hvala. 
Znači, slažete se da vas prozivam samo sa „stranka“?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Nova.)
Ne, ne mogu, rekli ste da može i skraćeno. Vi ćete razumeti iz koje ste stranke.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ali, različito je. Ne kažem – stranke, kažem – Napredne stranke.)
Dobro, ali vama nešto moram da skratim iz Nove, onda Nova ispada, pa ostaje stranka. Slažem se, onda ćemo govoriti u skraćenicama.
Reč ima ministar. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, drago mi je, malo po malo, uspeli smo da definišemo neke stvari. Meni je drago da smo shvatili ko su napredni poslanici u ovom parlamentu i to mi je veoma drago. Meni je drago što pripadam toj stranci. Ono što je dobro je da, bez obzira kada se nekad desi greška u kucanju, postoji uvek, i u parlamentu pre nego što se uputi zakon na usvajanje, jedna detaljna pravno-tehnička redakcija, ali naravno da je dobro i kada to uoče narodni poslanici. Ovom prilikom se svakako zahvaljujem na svim doprinosima, kakvi god oni bili, na bilo koje od članova zakona.