Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega moram da istaknem da su poslanici bivšeg režima ovu sednicu zamislili kao neku vrstu političkog linča ministra pravde Nikole Selakovića. Ako ste pažljivo slušali izlaganja poslanika bivšeg režima, videli ste da se najveći deo njihovih izlaganja odnosi na ministra pravde i na njihove kvalifikacije da je Nikola Selaković kao ministar pravde odgovoran zbog situacije u srpskom pravosuđu i da se ministar pravde, navodno zbog toga što je odgovoran, uplašio da dođe u Narodnu skupštinu, pa je onda kao, navodno, poturio narodne poslanike da umesto njega dođu ovde i da predlože izmene Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.

Ja sada držim deo stenografskih beleški sa današnje sednice. Gospodin Stefanović, predsednik poslaničke grupe DS je rekao da ja, evo, da upotrebim taj malo pristojniji izraz, ne govorim istinu kada sam citirao njegove reči da niko od poslanika SNS nije potpisao ovaj predlog zakona. On je rekao ovako – zašto čovek koji je nosilac ovih promena, misleći na gospodina Selakovića, i ovog instituta u Srbiji, zamislite, Nikola Selaković je nosilac instituta javnog beležništva u Srbiji, a zakon je donet 2011. godine, nije došao u Skupštinu, nego se čovek politički krije iza poslanika, i to čak poslanika ne iz SNS, zašto?

Dakle, to je rekao gospodin Nebojša Stefanović, a evo vam Predlog zakona i evo vam potpisi ko je predložio ovaj zakon: gospođa Maja Gojković, gospođa Biljana Pantić Pilja, gospodin Dragan Nikolić, gospodin Dragan Polovina i gospođa Vesna Simić, poslanici SNS-a, pored gospođice Olgice Batić i pored gospodina Neđe Jovanovića iz SPS. Dakle, od sedam predlagača ovog zakona čak pet je iz SNS-a. Dakle, to što je rekao gospodin Borislav Stefanović jednostavno ne stoji.

Što se tiče samog Predloga zakona, ja smatram da poslanici bivšeg režima izgleda nisu dobro pročitali šta u Predlogu zakona piše. U Predlogu zakona menja se član 29. stav 2. koji glasi: „U gradovima, odnosno opštinama za koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona imenovani javni beležnici potpise, rukopise i prepise mogu da overavaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao najduže do 1. januara 2017. godine“. Dakle, radi se o gradovima, odnosno opštinama za koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona imenovani javni beležnici. Ne da nisu imenovani, nego su imenovani, što znači da će u ovim opštinama, odnosno gradovima do 1. januara 2017. godine građani, odnosno drugi pravni subjekti moći praktično da biraju da li će svoje rukopise, potpise i prepise overavati kod javnih beležnika, kod osnovnih sudova, odnosno kod opštinskih uprava.

Bilo je reči i o tome zašto nije imenovan dovoljan broj javnih beležnika, pa je onda, navodno, gospodin Nikola Selaković odgovoran zbog toga što u Srbiji nema dovoljno javnih beležnika. Kao da javne beležnike imenuje ministar pravde. Bivši režim je propisao pod kojim uslovima jedan diplomirani pravnik u Republici Srbiji može da postane javni beležnik. Ti uslovi su prilično rigorozni. Dakle, ne samo da mora da završi pravni fakultet, ne samo da mora da položi pravosudni ispit koji je veoma težak i koji je, vi to znate, gospođo Gojković, jedna opšta sublimacija pozitivnog prava koje se uči na svim pravnim fakultetima u Republici Srbiji, nego još mora da položi i javnobeležnički ispit. To je što se tiče njegove stručnosti. Dalje, on mora da obezbedi novčani depozit da bi bio upisan u Komoru javnih beležnika, a taj novčani depozit uopšte nije mali. Takođe, on mora da obezbedi kancelariju odgovarajuće kvadrature, a ta kvadratura uopšte nije mala. On mora da u toj kancelariji ima sef. On mora da ima određeni broj zaposlenih u javnobeležničkoj kancelariji. To sve košta.

Zašto ovo sve govorim? Kada su jednog starogrčkog državnika pitali - koji je ustavni i politički sistem najbolji, on je lepo rekao – kažite mi najpre za koji narod i za koje vreme. Bivši režim je 2011. godine uveo institut javnog beležništva u pravni sistem Republike Srbije, a da prethodno nije izvršio, kao što su moje kolege iz poslaničke grupe SNS lepo ukazale, bilo kakvu analizu da li je naš pravni sistem, da li je naš ekonomski sistem, da li je standard naših građana takav da može da prihvati instituciju javnog beležnika.

Želim da podsetim kolege, pre svega kolege iz bivšeg režima, javni beležnici su, ako se ja dobro razumem u tu materiju, pre svega institut germanskog pravnog sistema. Javni beležnici najbolje funkcionišu i dan danas u Austriji, u Saveznoj Republici Nemačkoj i u državama koje su prihvatile pravni sistem pod germanskim uticajima. Da li vi možete po ekonomskoj snazi da uporedite, po političkoj stabilnosti, po razvijenosti pravnog sistema itd, Austriju i Saveznu Republičku Nemačku na jednoj strani i Republiku Srbiju na drugoj strani? Naravno da ne možete.

Ovde su pojedine kolege iz bivšeg režima postavljali pitanje – koliko koštaju usluge javnih beležnika? Ja mogu slobodno da primetim da je to pitanje krajnje licemerno, zato što su oni znali i 2011. godine kada je donet Zakon o javnom beležništvu, a nije ga predložio Nikola Selaković i nije za njega glasala SNS, nego stranke bivšeg režima. Neki poslanici bivšeg režima ovde sede. Neki su u to vreme bili ministri. Oni su predložili Zakon o javnom beležništvu. Znali su i tada, samo što sada ćute o tome, da će usluge javnih beležnika biti skuplje nego što su identične usluge u sudovima, odnosno u opštinskim upravama. Zašto? Odgovor je vrlo jednostavan i oni su taj odgovor znali 2011. godine, ali tada nisu hteli to da kažu. Zato što se sudovi finansiraju iz budžeta Republike Srbije, zato što se opštinske uprave finansiraju iz budžeta opština, odnosno gradova, a javni beležnik se finansira iz svojih usluga. On živi od toga i potpuno je logično da njegove usluge koštaju više nego što su te iste usluge overe npr. rukopisa, potpisa i prepisa u sudovima i u opštinskim upravama.

Ali, ovde nije pitanje za Nikolu Selakovića i za SNS – zašto je tarifni sistem javnih beležnika u Srbiji ovakav kakav je? Da li on može da se koriguje, o tome može da se govori, ali je suština da se vratimo na 2011. godinu, kada je kriza i počela. Makijaveli je lepo rekao na jednom mestu – kad jedna država zapadne u krizu, onda se treba vratiti na početak kako je sve počelo. Počelo je tako što je neko bez bilo kakve i pravničke i ekonomske pripreme uveo institut javnog beležništva u Republici Srbiji, a onda Srpskoj naprednoj stranci i Vladi koju vodi Aleksandar Vučić na neki način ostavio u pravni i politički amanet da taj institut javnog beležništva u Srbiji zaživi. U Srbiji koju su ekonomski devastirali, u Srbiji koja je sistematski opljačkana od 2000. godine, u Srbiji u kojoj je stotine hiljada ljudi izgubilo posao, u Srbiji u kojoj je sprovedena jedna veoma loša tzv. reforma pravosuđa 2008/2009. godine.

Sada je, navodno, Nikola Selaković kriv zbog svega toga. Naravno da nije kriv. Ali, znate, mi sad ne možemo da pobegnemo iz ove države i da kažemo – pobedili smo na izborima, ali ne želimo da vladamo. Moramo da vladamo i moramo da vršimo vlast, a vršimo vlast u situaciji kada moramo da primenjujemo zakone koji su objektivno neprilagođeni društvenim, političkim i ekonomskim prilikama koje su vladale u Srbiji 2011. godine, a vladaju u Srbiji 2015. godine.

Šta mi ovim pokušavamo da postignemo? Da obezbedimo uslove da do 1. januara 2017. godine, svi oni koji imaju potrebnu da overe potpis, rukopis ili prepis, i to, napominjem, u opštinama gde su imenovani javni beležnici, ne tamo gde nisu, nego tamo gde jesu imenovani javni beležnici, to mogu da učine tako što će da izaberu da li će svoju overu da izvrše kod javnog beležnika u osnovnom sudu ili u opštinskoj upravi. Gospodin Zoran Babić je postavio jedno vrlo suvisno pitanje. Izvinite, a u čemu je to šteta za građane Srbije? U čemu je šteta za privredu Republike Srbije? Gde je šteta uopšte? Štete nema.

Ovde se postavljalo pitanje da ova sednica košta i da je ova sednica skupa, da su poslanici bivšeg režima ti koji zastupaju interese građana Srbije, a da mi iz SNS, eto, tako iz hira, nemamo šta da radimo, nemamo pametnijeg posla, pa onda predlažemo zakon kojim se menja Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Moram da podsetim građane šta je danas sve rečeno.

Predsednik poslaničke grupe DS gospodin Borislav Stefanović je rekao da se on zalaže, ja sam razumeo da kada kaže ja, da misli na celu poslaničku grupu, da ovo stanje koje mi sada predlažemo, dakle da građani mogu da biraju da li javni beležnik, da li osnovni sud, da li opštinska uprava, da to ne bude oročeno do 1. januara 2017. godine, nego da, citiram njegove reči, evo, tu su i stenografske beleške, to bude trajno stanje. Onda, gle čuda, taj isti Borislav Stefanović podnese amandman koji kaže – Član 1. menja se i glasi, u Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, u članu 29. stav 2. reči: „1. marta 2015. godine“, zamenjuju se rečima: „5. februara 2016. godine“. Dakle, on sam sa sobom je u koliziji. Kaže u načelnoj raspravi - to treba da bude trajno stanje, a onda, evo, 23. februara 2015. godine u 9.50 časova, znači, to je možda jedno sat vremena pre nego što je govorio o Narodnoj skupštini, podnese amandman, gde kaže – to ne treba da bude trajno stanje, nego treba da bude oročeno do 5. februara 2016. godine.

Sada, poslanici bivšeg režima koji kažu da se brinu za interese građana Srbije, koji kažu da ova sednica košta, koji kažu da mi iz SNS bacamo pare, evo kakve amandmane su još predložili. Gospođa Gordana Čomić, koja bi, da se pita, celu poslaničku grupu izbacila iz sale. Ona je predložila ne 1. mart 2015. godine, nego 1. januar 2016. godine. Borko Stefanović - 5. februar 2016. godine, a ona 1. januar 2016. godine. Dejan Nikolić - 1. januar 2019. godine. Sve poslanici iste poslaničke grupe. Aleksandra Jerkov - 20. maj 2016. godine. Da li ovi datumi imaju neku simboliku iz ličnog ili političkog života, ne znam. Gospodin Jovan Marković - 8. februar 2018. godine. Sve je poslanička grupa DS. Vesna Martinović - 1. januar 2020. godine, poslanička grupa DS. Onda amandman za koji sam rekao da je zaista najgenijalniji, ovu cifru teško mogu i da pročitam, Ivan Jovanović, poslanička grupa DS, umesto 1. marta 2015. godine - 1. januara 2117. godine.

Sad ja vas pitam, dragi građani, o čijim interesima se tako zdušno brine bivši režim predvođen DS i njenim političkim agregatima, šta je ovo? Jel ovo briga o građanima ili je ovo, hajde, možda ću da upotrebim reč koja je možda teška za ovu Skupštinu, sprdnja sa Skupštinom, sprdnja sa građanima, jedno smejanje u lice i kolegama poslanicima i građanima Srbije i svima onima koje su ti isti ljudi ojadili od 2000. godine? Dakle, da ista poslanička grupa predloži amandmane u kojima se spominju godine 2117, 2020, 2018, 2019, januar 2016, maj 2016. itd.

Jel to ozbiljna politika? Jel to ozbiljna politička stranka? Jesu li to ljudi koji treba nama da drže lekcije kako se vodi država? A stalno, evo, danima i satima slušamo priče o tome kako ministar Selaković treba da podnese ostavku, kako mi ne znamo da vodimo državu, kako je Vlada loša, evo kakve su amandmane napisali. Onda kažu – sednica Skupštine košta. Da, koštaće nas u sredu, umesto da ovu sednicu završimo za sat vremena, mi ćemo ovde pričati o amandmanima koje su podneli poslanici iz iste poslaničke grupe. Da li ovo stanje za koje Borko Stefanović kaže da treba da bude trajno, pa onda se predomisli pa kaže da treba da bude do 5. februara 2016. godine, da li to stanje treba da traje do 2018, 2019, 2020. ili do 2117. godine?

Naravno da će sednica da košta, ali koštaće zbog poslanika bivšeg režima koji se poigravaju sa Narodnom skupštinom i koji se smeju u lice građanima Srbije, koje su najpre ostavili bez radnih mesta, uveli im sistem javnog beležništva i sad kažu – izvinite, usluge javnih beležnika su skupe. Izvinite, što ste donosili Zakon o javnom beležništvu u 2011. godini, kada ste znali, znali ste, i u je vaša najveća odgovornost, vi ste znali da će usluge javnih beležnika biti mnogo skuplje nego što su usluge koje građanima pružaju sudovi, odnosno opštinske uprave, ali ste ćutali? Jedina mantra kojom ste se služili, to je – moramo zbog ulaska u Evropsku uniju. Niste morali. Nije to bio ključni zakon koji je Srbija morala da donese da bi napredovala na svom putu ka Evropskoj uniji. Nego ste vi doneli jedan u moru zakona, bez bilo kakve pripreme.

Godine 2012. ste izgubili vlast i onda ste ostavili SNS da sprovodi zakone koji su objektivno neprilagođeni situaciji u Srbiji. To je suština ovoga o čemu mi danas pričamo. Vi ste to znali i 2011. godine, ali o tome ste ćutali i sad ste se, posle četiri godine, probudili iz zimskog sna i rekli – znate, usluge javnog beležnika koštaju. Pa koštaju, i u Austriji, i u Švajcarskoj, i u Nemačkoj, i u Sloveniji, i u Hrvatskoj. Koštaju i u Srbiji, ali ono što vam mi govorimo, standard Austrije, Nemačke, Švajcarske, pa i Slovenije je neuporediv sa standardom građana Srbije. Uveli ste jedan institut iz jednog pravnog sistema gde je privredni život na daleko višem nivou nego što je u Srbiji. Onda smo sad došli u jedan problem iz koga mi iz SNS pokušavamo da izađemo na način na koji mi smatramo da je najbolji.

Dok mi pokušavamo da pravosuđe popravimo, da olakšamo građanima Srbije situaciju u kojoj se nalaze, poslanici bivšeg režima, pre svega poslanici iz DS se, evo, poigravaju sa Narodnom skupštinom, smeju se u lice građanima Srbije i od svih ovih amandmana nemate nijedan gde je identičan datum do kada treba da traje ovo stanje. Negde je januar 2016, negde maj 2016, negde 2018, negde 2020, negde 2117. godina. Ono što je takođe jako bitno, sa identičnim obrazloženjem. Pazite ovo, dakle, nije bitno jel januar jel maj 2016. godine, jel 2018, jel 2020, jel 2117, jel pitaj boga koja godina. Ali je zato obrazloženje za svaki amandman identično. Obrazloženje glasi, pazite, stvarno je genije morao da smisli ovakvu formulaciju: „Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u objektivnom sagledavanju realnih kapaciteta“, sad pazite ovo: „vremenskog okvira u kome je moguće obezbediti svrsishodan postupak u kome će pravna i fizička lica pod istim uslovima i na efikasan i delotvoran način ostvarivati zakonom utvrđena prava i na zakonu zasnovane interese“. Ključna sintagma iz ovog obrazloženja je vremenski okvir.

Sada vas ja pitam – koji je to realan vremenski okvir za koji se vi zalažete? Jel to trajno stanje, jel to januar 2016, jel to maj 2016, jel to 2018, jel to 2020, jel to 2117? U vaše vreme, u vreme vas koji ste vedrili i oblačili po Srbiji, koji ste isterivali iz Narodne skupštine cele poslaničke grupe, koji ste kažnjavali narodne poslanike posle dve sekunde nakon što je uključen mikrofon. Da, da, strašno je gospodine Šutanovac.

Molim vas, nemojte da se obraćate drugom narodnom poslaniku.

Nisam rekao ništa ružno.

Ti isti nama danas drže lekcije o tome kakve zakone treba da donosimo i zašto je srpsko pravosuđe u situaciji u kakvoj jeste. Zbog njih. Ako me pitate ko je kriv. Krivi su oni koji su vodili Srbiju do 2012. godine. Ceo problem sa javnim beležništvom nastao je onda kada je donet jedan zakon koji objektivno nije bio primenljiv na Republiku Srbiju ni 2011. niti je primenjiv sada, ali sada tu smo gde smo, iz ove situacije moramo da izađemo.

Još nešto što želim da istaknem, a što prosto ne bi bilo korektno prema građanima da ne znaju. Ovde je gospodin Borko Stefanović rekao da se izmenama ovog zakona menja celokupan sistem overe, rukopisa, potpisa i prepisa. To jednostavno nije tačno. Sve ostaje isto, dakle procedura je identična kakva je bila i do sada, jedino se pomera rok sa 1. marta 2015. na 1. januar 2017. godine i ništa drugo. Nikakvu štetu građani Srbije zbog ovog zakona neće pretrpeti. Građani Srbije bi pretrpeli štetu onda kada mi ovaj zakon ne bi izglasali.

Još samo jednu stvar da naglasim, odnosno još dve stvari. Gospodin Borko Stefanović je rekao da se po peti put menja ovaj zakon i ovde je mahao rukama i rekao – pet puta menjate zakon, pet puta menjate zakon. Evo ga, zakon je donet 2014. godine, objavljen je u „Službenom glasniku“ RS, broj 93 iz 2014. godine i mi ga sada menjamo po drugi put. Dakle, nije pet puta nego ga menjamo sada po drugi put.

I, ono sa čim želim da završim, to su takođe pričale kolege iz Demokratske stranke, kažu da je protivustavno da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ RS, to nije tačno. Član 196. Ustava Republike Srbije kaže da zakoni i drugi propisi i opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, RS, a mogu da stupe na snagu i ranije ako za to postoje opravdani razlozi koji su utvrđeni u postupku donošenja zakona. Naravno da postoje opravdani razlozi. Želimo da olakšamo pravni saobraćaj u Republici Srbiji, želimo da olakšamo i onako težak život građanima Srbije, time što im omogućavamo izbor do 1. januara 2017. godine, a nadamo se da će ekonomska situacija i borimo se da ekonomska situacija do tog januara 2017. godine bude bolja nego što je sada, da mogu da biraju da li će svoje rukopise, potpise ili prepise da overavaju kod javnih beležnika, tamo gde su imenovani, da li će to da rade kod osnovnih sudova, ili kod opštinskih uprava. Dakle, zakon, tj. Predlog zakona je u interesu građana i SNS će za njega da glasa.

Zahvaljujem se gospodine Martinoviću.

Gospodine Bradiću, po kom osnovu?

(Blagoje Bradić, s mesta: Replika. Pomenuo je člana parlamenta koji je nekada bio ministar, koji sedi do njega.)

Gospodine Bradiću, to nije dovoljan osnov za repliku. Takođe u ovoj sali ima nekoliko bivših ministara i ja ne mogu da procenjujem da je to gospodin Martinović mislio na gospodina Blažića, ili je mislio na nekog od nekog drugog bivšeg ministra. Znam da u sali ima više ministara koji mogu da kažu da su bivši ministri. Tako da ja kao predsedavajući ne mogu da vam dam repliku. Ja sam ubeđen da je gospodin Martinović mislio na gospodina Blažića.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Prednost ima Poslovnik. Molim vas, prednost ima Poslovnik.)

Molim vas, gospodine Šutanovac nemojte biti nestrpljivi.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Prednost ima Poslovnik.)

Da, gospodine Šutanovac, ali predsedavajući onim redosledom kako se neko prijavljivao u sistem mora da pita po kom osnovu je taj neko želeo da dobije reč. Pošto se gospodin Bradić prvi prijavio, ja sam morao da pitam gospodina Bradića po kom osnovu. Pošto sam utvrdio da ne postoji osnov, sada pitam vas gospodine Šutanovac po kom osnovu.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Povreda Poslovnika, član 107.)

Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ako bih ja moje izlaganje sada krenuo rečima da se uvaženi prethodni govornik 23 minuta sprdao ovde u parlamentu što sa poslanicima, što sa građanima Srbije, siguran sam da bi mi vi dali opomenut, moguće da bi me čak izbacili odavde.

Dakle, ako je dozvoljeno da se modifikuju… Molim vas, imam dva minuta da završim.

Gospodine Šutanovac, molim vas, dozvoliću da nastavite i uračunaću vreme. Gospodine Martinović bi bio pomenut od strane…

(Dragan Šutanovac, s mesta: Nije, niste mu rekli ništa. Pogledao sam vas niste mu rekli ništa.)

Molim vas dopustite da završim rečenicu. Dozvolite da završim rečenicu, gospodin Martinović bi bio opomenut od strane predsedavajućeg da nije u istom momentu kada je to izgovorio, izgovorio do kraja rečenicu da je svestan da ta reč i ta rečenica nije primerena ovom visokom domu. Ja sam shvatio da nema potrebe da ga opominjem da je on bio sam svestan da to više neće i da je to bila samokritika kao što kaže bivši ministar Petrović. Siguran sam da gospodin Martinović taj izraz više neće koristiti u ovom visoko domu. Tako da nije bilo potrebe da ga prekidam.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Da li možete da mi vratite vreme.)

Rekao sam vam da ću vam vratiti vreme. Ako se vaša povreda odnosi samo na to smatram da je ovo dovoljno moje objašnjenje i neću dalje ulaziti u objašnjenje prema vama osim pitanja da li Skupština da se izjasni u danu za glasanje. A sada izvolite i nastavite.

Gospodine Bečiću, ako vam ja kažem da sam svestan da je teška reč da vam kažem da ste se sprdali sada malo pre sa svima nama ovde, imate li vi razumevanja i za mene kao što imate za gospodina prethodnog govornika. Dakle, danas je on u više navrata i kada ste vi predsedavali i kada je bio drugi potpredsednik Skupštine na vašem mestu upotrebio tu istu reč.

Mene samo zanima, pošto vidim da imate blagonaklon odnos i potpuno razumevanje da kada poslanici većine se sprdaju sa nama ovde, to vam je čak možda i smešno, jer se smeškate, prosto vam to negde prija. Prosto imam takav utisak, a vi me demantujte. Ili mislite da je to jedan novi rečnik koji uvodimo ovde u Skupštinu i koji će da omogući da mi vodimo jednu debatu na nivou argumenata. A koji su to argumenti? Argumenti o tome da je Vlada do 2012. godine koja je usvojila ili predložila ovaj zakon da se usvoji još 2011. godine kriva što se po peti put ovaj zakon ispravlja. Što ga niste poništili? Što niste ceo zakon bacili u kantu i rekli više ne važi i doneli nov zakon, a ne da tri godine pričate o tome šta je bilo 2011. godine, pardon, ovo je sada već četvrta godina.

Dakle, gospodine predsedavajući, ja vas molim da ako želite da budete čovek sa integritetom i autoritetom, isti takav odnos kakav imate prema nama, u kome vi mene prozivate čak i kada ćaskam sa kolegom poslanikom, pitajući me da li mislim na njega kao bivšeg ministra ili na mene, vi mene prozovete. A kada kolege iz suprotnog dela sale jauču, muču, njaču, ne znam više koje zvukove ispuštaju, vama to, a evo i sada, vama to ne smeta. Pa, kada se čak kaže da se mi ovde sprdamo, pošto on sam sebe hvata za uši...(Isključen mikrofon.)

Gospodine Šutanoviac, isteklo je dva minuta ako niste primetili.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Šta je ovo? Zašto me niste obavestili?)

Pa, zato što gospodine Šutanovac niti poštujete Poslovnik, niti može nešto da vam se kaže. Da poštujete Poslovnik ne bi koristili povredu Poslovnika za repliku. Da poštujete Poslovnik ne bi izgovorili reči koje ste izgovorili.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Koje reči? U kom delu?)

Do momenta kada ste to što ste ponovili, što se samokritikovao neki bivši, pređašnji govornik kada je to izgovorio, a vi niste dok ste upućivali to meni ja nisam imao nikakav problem. Kada to upućujete ostalim narodnim poslanicima moram da reagujem.

Gospodine Šutanovac, ja vama ne mogu da objasnim takođe, ni razliku između Zakona o javnom beležništvu, koji se menjao nekoliko puta, i zakonu koji je danas na dnevnom redu, koji uopšte nije zakon o kome vi govorite…

( Dragan Šutanovac, s mesta: Možete bez čitanja da mi ponovite koji je zakon.)

Ajde vi ponovite gospodine Šutanovac, evo ja neću čitati, ja ću vam ponoviti. A dajte ponovite vi, koji je zakon na dnevnom redu, gospodine Šutanovac. Hajde, molim vas.

Da li ćete ponoviti koji je, ili pomenuti, ili citirati koji je zakon na dnevnom redu.

Gospodine Šutanovac, mi ovde nismo na pijaci, da vi non-stop dobacujete sa mesta, da non-stop upadate svakome u reč, ja poštujem to što ste bili vojni ministar, ali vi jednostavno ne možete da razumete da je ta Vlada otišla u zaborav i da vi više niste ministar vojni, da ne možete da određujete, da ne možete da naređujete, da ne možete da se ubacujete u reč, da govorite mimo Poslovnika, da dobacujete sada kao što dobacujete, da ne poštujete Poslovnik.

Jednostavno, gospodine Šutanovac, to su građani rekli na izborima da više ne žele od strane vas da slušaju i da se tako ponašate. Ja vas molim, u skladu sa vašim izbornim rezultatima, ponašajte se malo drugačije. Možda ćete opet nekad izbornu volju građana zaslužiti.

Gospodine Šutanovac, ja ne želim s vama tako da se, ovo je objašnjenje koje sam po Poslovniku imao potrebu da vam kažem.

Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje. (Da)

Hvala.

Reč, imamo prijavljene, gospodin Babić. Po kom osnovu?

Gospodin Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika.

Uvaženi predsedavajući, član 109. Opomena se izriče narodnom poslaniku, pa sad ima navedeno sve, kaže – ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze.

Bili ste dužni malopređašnjem govorniku da izreknete opomenu, zato što je poslanike nazvao da ovde riču i njaču. Ne znam da li je sebe prepoznao u tome, ali ovo što je rekao ostalim poslanicima je izuzetno uvredljivo i bili ste dužni da mu izreknete opomenu.

Ako je njemu lepo da kaže nekome da je „ološ“ i „đubre“, a da onda upotrebi za svoje kolege ovakav jedan termin, zaista je možda zaslužio udaljenje sa sednice. I u svakom slučaju, ja vas zaista molim da ubuduće ovakvim poslanicima izreknete opomenu. Hvala vam.