Hvala puno.
Poštovana predsednice, uvažene dame i gospodo, koleginice i kolege, na samom početku ove načelne rasprave, dozvolićete mi da ukratko predstavim rešenje koje sadrži Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.
Pre svega, istakla bih na prvom mestu, da je donošenje ovakvog jednog zakona, i to po hitnom postupku, sadržano u neophodnosti stvaranja pretpostavki, a sve u cilju kako bi se obezbedio jedan svrsishodan postupak u kome će sva lica, dakle, sva fizička, isto tako i sva pravna lica, pod istim uslovima i na efikasan i na delotvoran način ostvarivati zakonom utvrđena prava i na zakonu zasnovane interese.
Naime, članom 1. ovog predloga zakona, vrši se izmena važećeg člana 29. i njegovog drugog stava, tako što se reči: „1. mart 2015. godine“, zamenjuju rečima: „1. januar 2017. godine“, čime se pokazuje nužnost promena zakona utvrđenih rokova u kojima osnovni sudovi, ali i opštinske uprave, zadržavaju nadležnost za poslove overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, a ta pomenuta nužnost promene, čini se samo radi interesa građana, kako bi se svima njima, i to po potpuno jednakim uslovima, obezbedilo ostvarivanje prava i na zakonu zasnovanih interesa, a u prvom redu, bez štetnih posledica koje bi po njih nastale, uz napomenu da bi takve posledice zasigurno nastale ukoliko bi važeće rešenje ostalo na snazi, a sve usled dinamike konstituisanja javnobeležničke službe u punom obimu i preuzimanja nadležnosti u oblasti overavanja potpisa, rukopisa i prepisa.
Pomenuti puni obim javnobeležničke službe, naime, u ovom momentu ne postoji i to je istina koju treba izgovoriti, ili drugim rečima, zbog nedovoljnog broja u ovom momentu imenovanih javnih beležnika, građani ne smeju da trpe i to je upravo suština navedene izmene zakona i njegovog člana 29. drugog stava zakona o izmenama i dopunama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.
Ovo rešenje nije kako se sporadično i pre rasprave moglo čuti, apsolutno nikakav atak na javno beležništvo u Srbiji i čini mi se da bi takvo percipiranje stvari apsolutno bilo pogrešno i da bi predstavljalo jedno namerno činjenje zamena teza.
Moji predlagači, moje kolege predlagači i ja polazimo isključivo sa stanovišta zaštite interesa građana Republike Srbije i to je jedino istinito i to takođe treba javno izgovoriti. Osim toga, ovako predloženim rešenjem, a upravo zbog nedovoljnog obima javnobeležničke službe, izbegava se potencijalna mogućnost stavljanja u neravnopravan položaj građana na teritoriji za koje su javni beležnici imenovani, odnosno za teritorije za koje javni beležnici imenovani nisu.
Naime, drugim rečima, ukoliko bi se zadržalo važeće rešenje kojim se predviđa 1. mart 2015. godine, upravo kao rok do kada potpise, rukopise i prepise mogu, kao povereni posao, overavati osnovni sudovi, odnosno obavljati osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao u gradovima i opštinama u kojima su imenovani javni beležnici, onda bi jednostavno građani upravo tih gradova i upravo tih opština nakon 1. marta za overu potpisa, rukopisa i prepisa mogli se obratiti jedino i isključivo javnim beležnicima iz razloga što bi upravo 1. marta i prestala nadležnost osnovnih sudova, odnosno opštinskih uprava a tiče se naime poslova overavanja potpisa, rukopisa i prepisa.
Sa druge strane, bez izmena o kojima danas raspravljamo, u potpuno drugačijem položaju bili bi građani onih gradova, odnosno opština, na kojima javni beležnici imenovani nisu. Opet se vraćamo na onu tvrdnju da ne smeju građani biti ti koji će u ovom momentu snositi posledice nedovoljnog broja imenovanih javnih beležnika gde se članom ovog predloga zakona, onako kako je on naveden, u članu 1. upravo ostavlja dovoljno vremena da javno-beležnička služba zaživi i da bude konstituisana u punom obimu.
Članom 2. istog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, uređuje se stupanje na snagu ovog zakona i predviđa njegovo stupanje na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ jer bi u suprotnom zasigurno nastupile potpuno štetne posledice po rad navedenih organa i organizacija.
Dobra strana ovako predloženog rešenja moglo je da se i u činjenici da će ona potpuno pozitivno uticati i na obim poslova i na prihode državnih organa, prihode organa jedinica lokalne samouprave i to bez štetnih posledica, odnosno bez povećanja troškova za pravna i za fizička lica koja svoja prava i na zakonu zasnovane interese ostvaruju upravo u postupcima pred tim organima.
Naime, imajući u vidu statistiku overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, a uvažavajući prvenstveno i na prvom mestu interese građana, ovaj inicijalno postavljen prelazni period treba produžiti do 1. januara 2017. godine, a upravo iz razloga davanja mogućnosti za praćenje efekata propisa i statistike overe.
Ukoliko bi se održalo važeće rešenje do početka primene predmetne odredbe iz člana 29. stav 2. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, to bi na uštrb građana nametnulo i rešavanje nekih drugih spornih pitanja, a čini mi se da odgovor na ta sporna pitanja do 1. marta 2015. godine nikako ne bi mogli dobiti, a to su sporna pitanja poput mogućnosti višeg iznosa javno-beležničke tarife, što bi bilo nedopustivo.
Zatim, pitanje nepostojanja slučajeva oslobađanja od taksi, što bi takođe bilo nedopustivo, jer podsetiću da pri pružanju usluga overavanja jedinice lokalne samouprave primenjuju Zakon o republičkim administrativnim taksama kojima se predviđaju brojna oslobađanja od plaćanja taksi, te tako rešenje i u narednom periodu smatramo da treba zadržati jer je ono u interesu građana. Zatim, ostalo bi sporno pitanje i povećanje obima posla usled, recimo, lokalnih i republičkih izbora. Zatim, pitanje nepostojanja dovoljnog kapaciteta, itd.
Činjenica je da se ovo čini iz razloga da se ne bi donosila nikakva ishitrena rešenja po pitanju odgovora na sva navedena sporna pitanja koja će se zasigurno javiti ukoliko bi važeće rešenje ostalo na pravnoj snazi, a čiji bi ishod u krajnjoj liniji uvek snosili građani i zato smatramo da je ovakav predlog zakona potpuno primeren, potpuno svrsishodan i što je najbitnije u skladu je sa interesima građana.
Zapravo, ovaj predlog zakona nosi jednu suštinsku poruku, a ta poruka upućena je upravo građanima Republike Srbije i glasi da građani Republike Srbije ne moraju da strahuju da tamo gde su imenovani javni beležnici, da od 1. marta poslove overe mogu vršiti jedino kod njih, već se zapravo ovim rešenjem taj rok menja i to tako da su do roka koji se predviđa ovom izmenom oni potpuno slobodni da poslove overavanja potpisa, rukopisa, prepisa i dalje nastave da overavaju kako u osnovnim sudovima, tako i u opštinskim upravama.
Najzad, kada se o sada važećem Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa raspravljalo u avgustu 2014. godine, a u okviru tada seta zakona, navedeno je u načelnoj raspravi da nakon 1. septembra 2014. godine kao dana otpočinjanja rada javnih beležnika u Republici Srbiji, pored njih poslove overavanja i dalje obavljaju osnovni sudovi i dalje obavljaju opštinske uprave.
Kako bi se izbegli mogući problemi koji bi nastali kao posledica prelaska na novu nadležnost za obavljanje tih poslova, kako su ti problemi čije je eventualno nastupanje već i tada bilo nagovešteno, a do dana današnjeg takvi problemi se ne mogu otkloniti niti oni mogu biti otklonjeni do 1. marta 2015. godine, a koji dan pada poslednjeg dana ove godine, ovakvo rešenje jeste nužno, ovakvo rešenje jeste neophodno, prvenstveno sa stanovišta građana.
Podsetiću sve nas da budući da smo upravo mi predstavnici tih građana, otuda smo u prvom redu i najpozvaniji da štitimo njihove interese. Te, vas s toga pozivam sve zajedno da u danu za glasanje podržimo rešenje koje je sadržano u ovakvom Predlogu zakona o izmeni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Zahvaljujem.