Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 125 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 134 narodna poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: dr Dijana Vukomanović, Konstantin Arsenović, Ljiljana Nestorović, dr Janko Veselinović i dr Ninoslav Stojadinović.

Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam ovu sednica sazvala, u roku, kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, izuzetno za ponedeljak, dakle mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Skupština što pre razmotri predlog zakona iz dnevnog reda, koji je utvrđen u zahtevu 187 narodnih poslanika.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine, koja je sazvana na zahtev 187 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je i zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnim redom, sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za sednicu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2015. godini, određen je sledeći

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o izmeni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.

Primili ste Predlog zakona koji su podneli narodni poslanici Maja Gojković, Biljana Pantić Pilja, Olgica Batić, Dragan Nikolić, Dragan Polovina, Vesna Simić i Neđo Jovanović.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Povreda Poslovnika, dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, smatram da su povređeni, evo upravo sada, malopre članovi Poslovnika naše Narodne skupštine 283. i 284. koji se tiču regulisanja i opisa dužnosti narodnih poslanika u našoj Narodnoj skupštini.

Narodni poslanik, jedan od nas ovde, jedan od 250, Zoran Živković, pokušao je da ostvari svoje dužnosti i danas u našoj Narodnoj skupštini, ali je sprečen da uđe u veliku salu Narodne skupštine po 19-i put za redom i ja smatram da su time povređeni članovi 283. i 284. Poslovnika.

Tri argumenta želim ovde da ponudim za moguće odlučivanje o tome da je povređen Poslovnik. Najpre, narodni poslanik Zoran Živković i to je jedna novost, poštovana predsednice, podneo je 20. februara podnesak Ustavom sudu povodom ranije podnesene ustavne žalbe zbog povrede slobode izražavanja iz člana 46. našeg Ustava i člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, poštovana gospodo.

Druga stvar, ovde je izraz koji je upotrebio gospodin Živković, a zbog kojeg je dobio meru udaljenja sa sednice, taj izraz su koristili i mnogi drugi narodni poslanici, i vi poštovana predsednice, a najviše gospodin Zoran Babić, ali niko nikada nakon gospodina Živkovića, uprkos tome što su koristili taj izraz nije dobio meru udaljenja sa sednice.

I treća stvar, poštovana gospodo, gospodin Babić je sam šef Administrativnog odbora rekao da neće da se bavi pripremom rečnika neprimerenih izraza i ja onda samo pozivam …

Vreme. Zahvaljujem.

U redu, poštovana predsednice. Hvala.

Član 283. i 284, kao i na početku svake sednice od kako je poslanik Zoran Živković dobio kaznu od predsedavajućeg zbog izrečene teške uvrede namenjene, nismo utvrdili da li predsedavajućem ili svim poslanicima, jer upotrebljen čudan izraz „stoko jedna“, i time je zaista povređen i ugled ovog parlamenta, a drugi poslanici nisu upotrebili takav izraz za poštovane kolege poslanike, barem ne u ovom sazivu. Tako da mislim da ničim nije povređen Poslovnik, ako vi to smatrate da treba da glasamo, glasaćemo, a odluku Ustavnog suda svi očekujemo, postupićemo po njoj.

Ne treba da glasamo, u redu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Povređen je Poslovnik, član 107, gospođo predsednice, vi ste probali da kao i u dosadašnjih 19 slučajeva da edukujete narodnog poslanika Pavićevića, da ono što je stvar kolegijuma Narodne skupštine, ne tiče se članova Poslovnika koje je reklamirao.

Znam da je u maniru nekih političkih bivših opcija, je da se odgovornost razvodni, da se odgovornost prebaci na druge, ali ovakvo flagrantno optuživati za nešto što se nikada nije desilo, u najmanju ruku sam očekivao da mu oduzmete reč i da ga upozorite, zato što ni jedan jedini put, za mojih sedam godina, koliko sam narodni poslanik, nisam, niti ću upotrebiti izraz „stoko jedna“, ono što je upotrebio gospodin Živković i zbog čega je sa pravom kažnjen i izrečena mu je opomena.

Ali, optužiti celu poslaničku grupu, optužiti mene lično za ono što nisam uradio, za ono što je moglo da se, a tu su kao dokaz 248 narodnih poslanika, koji su prisustvovali sednicama Narodne skupštine, je poniženje za Narodnu skupštinu.

Sa druge strane, zašto je gospodin Živković, dobio udaljenje sa sednice, ne treba da traži obrazloženje gospodin Pavićević, a ni gospodin Živković od vas, može da traži od gospođe Čomić, ona ima najviše iskustva sa udaljenjem sa sednica. Udaljila je 60 narodnih poslanika sa sednice, pa vidite da li je njima dala rešenja, pa nemojte to tražiti od gospođe Gojković, tražite od gospođe Čomić, jer mislim da je ona prava adresa sa najviše iskustva kada su udaljenja sa sednica i kada su kazne narodnih poslanika u pitanju.

Da li želite da glasamo o članu? (Ne)

Zahvaljujem.

Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Pitam predstavnika predlagača, poslanicu Olgicu Batić, da li želi reč? (Da)

Izvolite.

Hvala puno.

Poštovana predsednice, uvažene dame i gospodo, koleginice i kolege, na samom početku ove načelne rasprave, dozvolićete mi da ukratko predstavim rešenje koje sadrži Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.

Pre svega, istakla bih na prvom mestu, da je donošenje ovakvog jednog zakona, i to po hitnom postupku, sadržano u neophodnosti stvaranja pretpostavki, a sve u cilju kako bi se obezbedio jedan svrsishodan postupak u kome će sva lica, dakle, sva fizička, isto tako i sva pravna lica, pod istim uslovima i na efikasan i na delotvoran način ostvarivati zakonom utvrđena prava i na zakonu zasnovane interese.

Naime, članom 1. ovog predloga zakona, vrši se izmena važećeg člana 29. i njegovog drugog stava, tako što se reči: „1. mart 2015. godine“, zamenjuju rečima: „1. januar 2017. godine“, čime se pokazuje nužnost promena zakona utvrđenih rokova u kojima osnovni sudovi, ali i opštinske uprave, zadržavaju nadležnost za poslove overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, a ta pomenuta nužnost promene, čini se samo radi interesa građana, kako bi se svima njima, i to po potpuno jednakim uslovima, obezbedilo ostvarivanje prava i na zakonu zasnovanih interesa, a u prvom redu, bez štetnih posledica koje bi po njih nastale, uz napomenu da bi takve posledice zasigurno nastale ukoliko bi važeće rešenje ostalo na snazi, a sve usled dinamike konstituisanja javnobeležničke službe u punom obimu i preuzimanja nadležnosti u oblasti overavanja potpisa, rukopisa i prepisa.

Pomenuti puni obim javnobeležničke službe, naime, u ovom momentu ne postoji i to je istina koju treba izgovoriti, ili drugim rečima, zbog nedovoljnog broja u ovom momentu imenovanih javnih beležnika, građani ne smeju da trpe i to je upravo suština navedene izmene zakona i njegovog člana 29. drugog stava zakona o izmenama i dopunama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.

Ovo rešenje nije kako se sporadično i pre rasprave moglo čuti, apsolutno nikakav atak na javno beležništvo u Srbiji i čini mi se da bi takvo percipiranje stvari apsolutno bilo pogrešno i da bi predstavljalo jedno namerno činjenje zamena teza.

Moji predlagači, moje kolege predlagači i ja polazimo isključivo sa stanovišta zaštite interesa građana Republike Srbije i to je jedino istinito i to takođe treba javno izgovoriti. Osim toga, ovako predloženim rešenjem, a upravo zbog nedovoljnog obima javnobeležničke službe, izbegava se potencijalna mogućnost stavljanja u neravnopravan položaj građana na teritoriji za koje su javni beležnici imenovani, odnosno za teritorije za koje javni beležnici imenovani nisu.

Naime, drugim rečima, ukoliko bi se zadržalo važeće rešenje kojim se predviđa 1. mart 2015. godine, upravo kao rok do kada potpise, rukopise i prepise mogu, kao povereni posao, overavati osnovni sudovi, odnosno obavljati osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao u gradovima i opštinama u kojima su imenovani javni beležnici, onda bi jednostavno građani upravo tih gradova i upravo tih opština nakon 1. marta za overu potpisa, rukopisa i prepisa mogli se obratiti jedino i isključivo javnim beležnicima iz razloga što bi upravo 1. marta i prestala nadležnost osnovnih sudova, odnosno opštinskih uprava a tiče se naime poslova overavanja potpisa, rukopisa i prepisa.

Sa druge strane, bez izmena o kojima danas raspravljamo, u potpuno drugačijem položaju bili bi građani onih gradova, odnosno opština, na kojima javni beležnici imenovani nisu. Opet se vraćamo na onu tvrdnju da ne smeju građani biti ti koji će u ovom momentu snositi posledice nedovoljnog broja imenovanih javnih beležnika gde se članom ovog predloga zakona, onako kako je on naveden, u članu 1. upravo ostavlja dovoljno vremena da javno-beležnička služba zaživi i da bude konstituisana u punom obimu.

Članom 2. istog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, uređuje se stupanje na snagu ovog zakona i predviđa njegovo stupanje na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ jer bi u suprotnom zasigurno nastupile potpuno štetne posledice po rad navedenih organa i organizacija.

Dobra strana ovako predloženog rešenja moglo je da se i u činjenici da će ona potpuno pozitivno uticati i na obim poslova i na prihode državnih organa, prihode organa jedinica lokalne samouprave i to bez štetnih posledica, odnosno bez povećanja troškova za pravna i za fizička lica koja svoja prava i na zakonu zasnovane interese ostvaruju upravo u postupcima pred tim organima.

Naime, imajući u vidu statistiku overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, a uvažavajući prvenstveno i na prvom mestu interese građana, ovaj inicijalno postavljen prelazni period treba produžiti do 1. januara 2017. godine, a upravo iz razloga davanja mogućnosti za praćenje efekata propisa i statistike overe.

Ukoliko bi se održalo važeće rešenje do početka primene predmetne odredbe iz člana 29. stav 2. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, to bi na uštrb građana nametnulo i rešavanje nekih drugih spornih pitanja, a čini mi se da odgovor na ta sporna pitanja do 1. marta 2015. godine nikako ne bi mogli dobiti, a to su sporna pitanja poput mogućnosti višeg iznosa javno-beležničke tarife, što bi bilo nedopustivo.

Zatim, pitanje nepostojanja slučajeva oslobađanja od taksi, što bi takođe bilo nedopustivo, jer podsetiću da pri pružanju usluga overavanja jedinice lokalne samouprave primenjuju Zakon o republičkim administrativnim taksama kojima se predviđaju brojna oslobađanja od plaćanja taksi, te tako rešenje i u narednom periodu smatramo da treba zadržati jer je ono u interesu građana. Zatim, ostalo bi sporno pitanje i povećanje obima posla usled, recimo, lokalnih i republičkih izbora. Zatim, pitanje nepostojanja dovoljnog kapaciteta, itd.

Činjenica je da se ovo čini iz razloga da se ne bi donosila nikakva ishitrena rešenja po pitanju odgovora na sva navedena sporna pitanja koja će se zasigurno javiti ukoliko bi važeće rešenje ostalo na pravnoj snazi, a čiji bi ishod u krajnjoj liniji uvek snosili građani i zato smatramo da je ovakav predlog zakona potpuno primeren, potpuno svrsishodan i što je najbitnije u skladu je sa interesima građana.

Zapravo, ovaj predlog zakona nosi jednu suštinsku poruku, a ta poruka upućena je upravo građanima Republike Srbije i glasi da građani Republike Srbije ne moraju da strahuju da tamo gde su imenovani javni beležnici, da od 1. marta poslove overe mogu vršiti jedino kod njih, već se zapravo ovim rešenjem taj rok menja i to tako da su do roka koji se predviđa ovom izmenom oni potpuno slobodni da poslove overavanja potpisa, rukopisa, prepisa i dalje nastave da overavaju kako u osnovnim sudovima, tako i u opštinskim upravama.

Najzad, kada se o sada važećem Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa raspravljalo u avgustu 2014. godine, a u okviru tada seta zakona, navedeno je u načelnoj raspravi da nakon 1. septembra 2014. godine kao dana otpočinjanja rada javnih beležnika u Republici Srbiji, pored njih poslove overavanja i dalje obavljaju osnovni sudovi i dalje obavljaju opštinske uprave.

Kako bi se izbegli mogući problemi koji bi nastali kao posledica prelaska na novu nadležnost za obavljanje tih poslova, kako su ti problemi čije je eventualno nastupanje već i tada bilo nagovešteno, a do dana današnjeg takvi problemi se ne mogu otkloniti niti oni mogu biti otklonjeni do 1. marta 2015. godine, a koji dan pada poslednjeg dana ove godine, ovakvo rešenje jeste nužno, ovakvo rešenje jeste neophodno, prvenstveno sa stanovišta građana.

Podsetiću sve nas da budući da smo upravo mi predstavnici tih građana, otuda smo u prvom redu i najpozvaniji da štitimo njihove interese. Te, vas s toga pozivam sve zajedno da u danu za glasanje podržimo rešenje koje je sadržano u ovakvom Predlogu zakona o izmeni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Zahvaljujem.

Reč ima dr Vesna Besarović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Kolege poslanici, mi danas imamo na dnevnom redu izmenu Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. To je tama o kojoj smo već imali prilike da se izrazimo. Međutim, prilikom donošenja Zakona o javnim beležnicima i primeni Zakona o javnim beležnicima konstatovano je da su rokovi koji su predviđeni ovim zakonima neodgovarajući.

Naime, u članu 178. Zakona o javnim beležnicima predviđa se da u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ministar raspisuje konkurs za imenovanje javnih beležnika, a da će prvih sto javnih beležnika biti imenovani u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona.

U sledećem članu, članu 179. predviđa se da u roku do 15 dana od imenovanja prvih sto beležnika treba da se održi osnivačka skupština komore, na kojoj će se izabrati organi komore i doneti podzakonski akti. Znači, sabirajući rokove mi ovde imamo prvi rok od godinu dana, plus rok od 15 dana.

Najzad, u članu 177. istog zakona predviđa se da se preostala javnobeležnička mesta, a biće ih sigurno dosta, moraju da budu popunjena najkasnije godinu dana od dana održavanja osnivanja skupštine komore. Time se ovaj rok od godinu dana dodaje roku godinu dana, znači plus 15 dana, plus godinu dana, pri čemu je potpuno jasno da smo mi u situaciji da moramo da pomerimo rok, kao što je predloženo na 1. januar 2017. godine.

Međutim, moram da kažem da smo prilikom proučavanja ovih propisa, odnosno ovog predloženog propisa, mi kao Socijaldemokratska partija Srbije utvrdili da postoje dve nelogičnosti, odnosno dve stvari koje bi trebalo po našem mišljenju da se promene.

Prva se odnosi na rok. Obračunom ovih rokova godinu dana, plus 15 dana, plus godinu dana, mi ne možemo da stignemo do 1. januara 2017. godine, nego do 1. marta 2017. godine. U tom smislu smo mi kao poslanička grupa i predložili, odnosno prihvatili predlog Odbora da se reči: „1. januar 2017. godine“ zameni rečima: „1. mart 2017. godine“.

Druga intervencija na koju bih želela da ukažem u okviru naše poslaničke grupe odnosi se na situaciju da će u pojedinim mestima, odnosno opštinama u Srbiji u ovom periodu, znači 2015-2016. godine, doći do imenovanja javnog beležnika po proceduri koju predviđa Zakon o javnim beležnicima. Ti javni beležnici, koji danas nisu imenovani, kada donosimo ovaj zakon, biće imenovani u narednih godinu ili godinu i po dana, zavisno od dinamike imenovanja. Onda ćemo imati situaciju paralelizma u tim mestima. Imaćemo mogućnost da građani biraju između toga da li će da overe svoja dokumenta, zapise, prepise kod javnih beležnika ili će to da učine u opštinskom, odnosno osnovnom sudu, odnosno opštinskim upravama.

Upravo na liniji onoga što je koleginica Batić malopre izjavila, ne želeći da dovedemo u neravnopravan položaj građane u mestima u kojima su izabrani javni beležnici, u kojima će u narednih godinu dana biti izabrani ili će u narednih godinu i po biti izabrani, mi smo mišljenja da je najbolje rešenje da u svim mestima u našoj zemlji u Republici Srbiji bude ostavljena mogućnost alternativna, paralelna, da građani biraju da li će svoja dokumenta, prepise, zapise, overavati kod suda, odnosno opštinske uprave ili kod javnog beležnika. Taj rok je 1. mart 2017. godine, po našem mišljenju. Posle tog roka svi oni dokumenti, zapisi, prepisi koji spadaju isključivo u nadležnost javnih beležnika moći će da se overavaju isključivo kod javnog beležnika.

U tom smislu, mi smo podneli amandman koji smo priložili, a koji glasi da pored ove korekcije vezane za datum, za 1. mart 2017. godine, da te poslove mogu da obavljaju sudovi i posle imenovanja javnih beležnika, a najkasnije do 1. marta 2017. godine. Znači, to bi u članu 29, u stavu 3. nastavilo se, u kome se kaže – odnosno opštinske uprave kao povereni posao. Mi predlažemo da se doda i – poslove mogu da obavljaju i posle imenovanja javnih beležnika, upravo zato da bi se otklonila ta situacija koja je nejasna, kako tumačimo, da ukoliko javni beležnici u tim mestima u međuvremenu budu imenovani, da li će građani i dalje zadržati mogućnost da overavaju svoja dokumenta u sudovima ili će je izgubiti činjenicom da je u njihovom mestu postavljen javni beležnik.

Evo, mi skrećemo pažnju Ministarstvu na ovaj amandman i naša poslanička partija SDPS, mi ćemo podržati izmenu Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Hvala.