Vreme.

Ne treba ništa da naučim. Ja nisam govorio uvredljivo ni o kome ovde. Govorim sve vreme o Zakonu i posledice koje on ima za građane Srbije. Molim vas da zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine.

Zahvaljujem.

Gospodine Đurišiću, sve ste učinili što ste tražili da ne čine drugi. Prvo, vi ste se obraćali drugom narodnom poslaniku, ja sam vas opomenuo.

Takođe, govorite da ne treba da se edukujete. Ja ne želim da vas edukujem, ali morate pročitati Poslovnik. Ne možete da se javite i da tražite povredu člana Poslovnika na koji ste se vi pozvali, pogotovo ne može drugi narodni poslanik u tom svojstvu koji vi kažete, povredi Poslovnika, osim predsedavajućeg.

Mnogo toga bih mogao da vam kažem, ali ne vredi. Vi uporno terate svoje i ne želite da poštujete Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Zahvaljujem se.

Reč ima ovlašćeni predstavnik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala puno.

Najpre bih da se zahvalim uvaženoj koleginici Dazdarević koja je rekla da će u Danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona o izmeni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Zasigurno je, kao što sam već navela na samom početku, da će svaki amandman biti pažljivo razmotren, pa isto tako i amandman koji je uvažena koleginica sa svojim kolegama podnela. Mislim da upravo ovakvo jedno ophođenje i upravo ovako jedan konstruktivan način zapravo ukazuje kako to treba da se ponašaju odgovorni i isto tako konstruktivni narodni poslanici.

Ono što je takođe istina, istina je da svaka sednica Narodne skupštine košta građane Republike Srbije, ali građane Republike Srbije najviše koštaju oni poslanici koji dolaze ovde da bi uzurpirali vreme, da bi izazivali replike i da bi samo kritikovali zarad kritike jer odavno više nemaju šta da kažu. Hvala.

Zahvaljujem, gospođice Batić.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe narodni poslanika Neđo Jovanović. Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem se predsedavajući, mislim da je vreme i red da konačno krenemo na suštinu zbog toga što je ovde očigledno, da se menjaju i teze sve ovo vreme ove rasprave i cela rasprava odlazi u nekom drugom pravcu, a ne vezuje se za zakon o kome treba da zauzmemo stav i nesumnjivo je da će poslanička grupa SPS bezrezervno u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.

Jedino što moramo da primetimo i što sam uveren da su primetili svi narodni poslanici ovde jedna apsolutna nedoslednost i kontradiktornost u iznošenju kritika koje se vezuju za ovaj zakon. Prvo se kaže, od strane opozicije da mi danas ne raspravljamo o Zakonu o javnim beležnicima. Tačno, ali šta je uzrokovalo da dođemo do situacije da raspravljamo o ovom zakonu? Pa, uzrokovao je nedostatak broja javnih beležnika, odnosno nedostatak potencijala javnobeležničke institucije. Pa, kada pričamo o odgovornosti ko je za to odgovoran, odgovoran je onaj ko je prvi doneo taj Zakon o javnim beležnicima, a predlagač tog prvog Zakona o javnim beležnicima je bilo Ministarstvo pravde aktuelno 2011. godine. Toliko o odgovornosti ako govorimo o odgovornosti.

Drugo, uvažena koleginica Batić je nedvosmisleno rekla – predlagači ovog zakona su advokati. Nažalost samo sedam advokata ima ih znatno više u ovom parlamentu. I, mi kao advokati smo dužni i kao narodni poslanici i kao advokati da sprečimo bilo kakvu vrstu zloupotrebe naše profesije u političke svrhe, a to se danas više puta učinilo i naravno da to nećemo dozvoliti.

Drage kolege narodni poslanici, suština ovog predloga je veoma jasna. Tačno je da se radi o zaštiti interesa građana nepopulistički, već zaista u suštinskoj zaštiti interesa građana, jer zbog nedostatka javnih beležnika, ja ću ilustrovati primer, grad iz koga dolazim zove se Užice, nema imenovanog javnog beležnika. Zašto? Dva su razloga.

Prvi razlog, što kada je otvoren konkurs za polaganje javnobeležničkog ispita nije bilo zainteresovanih za polaganje. Kasnije kada su se zainteresovani pojavili i naravno konkurisali da položaj, prijavili se da položaj javnobeležnički ispit, to nisu uspeli. Zašto? Zbog toga što je za javnobeležnički ispit potrebno ispuniti one kriterijume, onaj kvantum znanja koji je zakon propisao. To ne znači da se radi o nestručnim ljudima, ali to je u svakom slučaju znači jednu ozbiljnost, to je u svakom slučaju znači nešto što podrazumeva visok stepen struke, visok stepen edukacije kako bi neko mogao da bude javni beležnik.

To su razlozi zbog čega u Užicu u nekim drugim opštinama i gradovima nisu imenovani javni beležnici, ali su istovremeno ti razlozi relikt onog događaja o kome sam govorio, a to je donošenje zakona iz 2011. godine. Kada se nalazimo u takvoj situaciji šta je onda ono što može da zaštiti građane? Pa, upravo ono što je predloženo. Da produžimo rok u kome će institucije umesto javnih beležnika overavati potpise, rukopise i prepise. Koje su to institucije? To su nadležne službe jedinica lokalne samouprave i drage kolege narodni poslanici, sudovi. Svako od nas kao građanin će imati potrebu za tako nečim i svako od nas će biti drage moje kolege i dragi građani Srbije, zaštićen. Zaštićen iz jednostavnog razloga što neće morati da ide kod notara udaljena od svog mesta, stanovanja ili prebivališta poprilično daleko zbog toga što u sudu ili u opštini ili u gradskoj upravi izvršiti overu potpisa, rukopisa i prepisa. To je suština.

Ono što se nije htelo čuti drage kolege narodni poslanici, a gde se svi mi slažemo jeste da svako od nas ovde zašta smo izabrani ima jednu obavezu, a to je obaveza da zaista doprinesemo da javnobeležnička tarifa bude primerena mogućnostima materijalnim finansijskim mogućnostima građana. Ali, kako neko reče ovde, stalno postoji amnezija, pa kada je bila rasprava upravo ovde kada je bio prisutan i ministar, kada smo razgovarali o tome jedna od tačka, jedna od tema, jedna od činjenica je upravo bila to.

U narednom periodu se moramo potruditi da javnobeležnička tarifa bude primerena materijalnim i finansijskim mogućnostima građana. Ovako kako je sada, svakako da se ne govori ni o kakvoj adekvatnosti ni o kakvoj primerenosti, jer ako ste overavali potpis u sudovima do pre pet, šest meseci za trista dinara koliko je iznosila taksa za overu, sada se mora platiti blizu pet hiljada dinara. Što znači da jednostavno postoji jedan objektivna okolnost, jedna objektivan, jedna objektivna činjenica za kojom treba realno da se suočimo i da je sistemski rešimo, a ne da politizujemo i populistički iznosimo bilo kakav komentar o toj činjenici.

Drugi razlog zbog čega ova Skupština u danu za glasanje treba da podrži, a kad sam rekao Skupština, tu mislim na poslanike i pozicije i opozicije, dakle, svi zajedno i bezrezervno svi zajedno, jeste da se spreči šteta po budžet Republike Srbije. Zašto ovo govorim? Pa, to niko do sada nije ni hteo da kaže osim koleginice Batić. Zbog toga što u koliko bi sprečili da se ove izmene usvoje u toj situaciji bi došli do zagušenja notara, ne bi niko mogao da stigne na overu. Za to vreme sudovi ne bi mogli da overavaju. Ono što overavaju sada sudovi kako overavaju i naplaćuju takse tako ih prosleđuju na ime budžetskih sredstava. Ko bi to radio u budućem periodu? Pa, dajte već jednom da se manemo populizma i političke priče i da se bavimo interesima građana onako kako to treba i kako građani to od nas očekuju, a to je upravo ovaj cilj o kome sam govorio.

I, na kraju poštovane kolege narodni poslanici i svi građani Srbije, želeo bih samo da potvrdim što je obaveza zakonodavca u budućem periodu. Obaveza je da ne samo ovaj zakon već i Zakon o javnom beležništvu kao i prateći set zakona koji smo usvojili pre pet, šest meseci menjali, da je velika zasluga advokature i Ministarstva pravde što je došlo do sporazuma kojim su identifikovani problemi i prevaziđeni problemi da ih usklađujemo sa potrebama građana. To je ono što treba da bude politička poruka sa ove sednice Skupštine prema građanima Republike Srbije i ni u kom slučaju nemojmo padati u jednu vrstu zamke, da li trebaju lokalne samouprave na neodređeno vreme da overavaju potpise, prepise i rukopise. Pa, one čine to i sada, a činile su i prethodnih godina u nazad ko zna koliko. Radi se o nečem drugom, samo što se ovde menjaju teze. Radi se o plaćanju republičke administrativne takse za overu potpisa i to će se i nastaviti. Mi nemamo problem sa tim, mi imamo problem da ako to prenesemo na notare, pod sadašnjim uslovima i sadašnjim okolnostima onda će građani osetiti to po svom džepu, e to treba sprečiti.

Mi nismo ovde protiv notara, da se to već jednom razjasni. Skupština je donela Zakon o javnobeležništvu, afirmisala institucije javnogbeležništva, ali isto tako Skupština mora da vodi računa da ti javni beležnici kojima su poverena javna ovlašćenja prema građanima Srbije moraju da se određuju isto kao što se zakonodavac određuje prema kvalitetnim zakonima.

Zahvaljujem vam se i ni u kom slučaju nisam želeo ni da moja diskusija, ni diskusija poslaničke grupe SPS bude u bilo kom smislu zadojena populizmom ili političkim marketingom nego da govorimo o činjenicama, a činjenice su ovde iznete i niko ih ne može dovesti u sumnju, pa ni opozicija kako je pokušavala danas. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, gospodine Jovanoviću.

Reč ima ovlašćeni predstavnik, narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Hvala gospodine predsedavajući.

Ovo o čemu se danas priča, zaista mislim da nečemu što je životna potreba i tehnička nužnost, ne treba pridavati neki prevelik politički značaj.

Ima dosta mnogo bitnijih političkih tema, mnogo krupnijih pitanja o kojima ova Skupština treba da se izjasni i mnogo više ozbiljnijih poslova koje mi treba da završimo.

Ja ću danas govoriti u onom duhu u kome smo oduvek i govorili što se tiče celokupnog sistema uvođenja javnog beležništva, naravno u sklopu izmene Zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa, što je tema dnevnog reda.

Mi možemo takođe dati jednu političku ocenu, koja nije zanemarljiva i nije beznačajna.

Mi smo notarski sistem u kraljevini Jugoslavije uveli 1930. godine, tek 81 godinu posle toga, odnosno 70 i nešto godina posle socijalističke revolucije i svih lutanja i gluposti komunističkih, Srbija se ponovo sa mnogo izgubljenog vremena u ovom delu vraća u red modernih evropskih zemalja i to je istorijska činjenica koju ne može negirati republikanac ma koje boje bio, da li žute, crvene ili pink.

Naprosto, to je činjenica da smo mi izgubili decenije u jednom pogrešnom sistemu i da sada ne treba da gubimo previše vremena u modernizaciji zemlje i u pravljenju sistema po ugledu na moderne evropske zemlje.

Šta je uzrokovalo da mi dođemo do izmene ovih zakona? Ja uopšte ne mislim da je krivica ni do bivše ministarke pravde gospođe Snežane Malović, ni do aktuelnog ministra pravde gospodina Nikole Selakovića, zbog čega?

Pa mi smo, bilo bi licemerno sa stanovišta SPO, kada bi kritikovali ili jednog ili drugog ministra, jer smo glasali za predloge zakona i jednog i drugog ministra. Kako smo glasali i čime smo se rukovodili?

Glasali smo u najboljoj veri, rukovodeći se činjenicom da će u onim predviđenim rokovima zaista biti izabrano toliko notara da će se pokriti svi gradovi i opštine. Kandidata je bilo sasvim dovoljno i ta procena je bila utemeljena.

Međutim, evo mi danas imamo situaciju da li što ne mogu da polože notarski ispit, zbog toga što treba investirati mnogo sredstava u opremanje notarske kancelarije, zaposliti dosta zaposlenih, formirati informatički sistem itd. itd. to se nije dogodilo.

Čija je to krivica? Ja mislim ni gospođe Snežane Malović, ni gospodina Nikole Selakovića. To su naprosto okolnosti koje se u momentu donošenja Zakona o notarima, i kod kasnijih izmena i dopuna nisu mogle predvideti i sa stanovišta naše poslaničke grupe bilo bi jako licemerno kada bismo, zato što smo glasali oba puta, kritikovali jednog ili drugog ministra.

Sada, da li mi treba da podržimo ovo što je nužnost sadašnjeg trenutka i zahtev vremena? Apsolutno da. Zbog čega? Pa naravno da ćemo omogućiti građanima da, kao što su do sada dok ne zaživi svuda notarski sistem, overavaju potpise, rukopise i prepise i u jedinicama lokalne samouprave i Osnovnog suda.

Ali, takođe ću reći nešto što sam ovde govorio sve vreme i kada je bila gospođa Malović i gospodin Selaković, kada je izabran za ministra pravde.

Reč je o nečemu što je već spomenulo nekoliko narodnih poslanika, a to je tarifa kod javnih beležnika koja je višestruko veća u mnogim slučajevima u odnosu na republičku administrativnu taksu koja se plaća u sudovima i opštinskim upravama.

To mislim da uopšte nije tačno.

Podržavajući u potpunosti uvođenje sistema javnog beležništva, mislim da to rešenje je rešenje koje uopšte ne ide u korist svih građana Srbije, ako je za jednu radnju, overu potpisa, prepisa, rukopisa potrebno isto vreme, ista složenost posla i kod notara i kod nekog drugog ko se bavi poslovima overe, onda i ta tarifa treba da bude jedinstvena i da bude primerena ekonomskoj snazi naše zemlje, a naši građani jako teško žive.

Prema tome, to je nešto što je apsolutno sugestija ministru pravde da se republička administrativna taksa i pravilnik o naknadama za rad javnih beležnika u potpunosti usklade. Da li će imati potrebe posle dve godine da ostane overa potpisa u opštinskim upravama i da građani biraju da li će potpis, prepis ili rukopis overavati u opštinskoj upravi ili kod javnih beležnika, mislim da je pitanje kojem treba pristupiti vrlo pažljivo zbog, opet onoga o čemu svi mi pričamo, a što će sigurno nastati u praksi, jer i sada tamo gde je i dovoljan broj javnih beležnika, naprosto toliko je posla da građanima se i za najobičnije stvari poput ovih vrsta overa, zakazuju termini za sedam, deset ili petnaest dana, a svedoci smo toga da se u opštinskim upravama čekalo najduže pola sata ili sat.

Mislim da bi to rešenje možda, znači kroz praćenje obima poslova koje obavljaju javni beležnici, kroz praćenje rokova zakazivanja građanima za tako jednostavne radnje, zamislite recimo treba vam bilo koja overa, ali koja vam je od životne važnosti, da je kopija verna originalu i javni beležnik vam zakaže to za 20 dana, naprosto vi za to vreme izgubite rokove, izgubite posao koji ste trebali da obavite i pretrpite veliku štetu, ili treba krenete na put u inostranstvo, treba da roditelji daju izjavu za decu da mogu da idu preko granice a javni beležnik to zakaže za mesec dana i naprosto kažem biće mnogo tih životnih situacija, gde će građani trpeti štetne posledice, objektivno, velikog obima posla koji obavljaju javni beležnici, a koji može vrlo jednostavno obaviti službenik overe u opštinskoj upravi.

Bez dalje posebne politizacije ovih izmena i dopuna zakona, SPO i DHSS će sigurno glasati za ove izmene i dopune i dalje ćemo pratiti primenu Zakona o javnom beležništvu i Zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa u praksi i ko zna, možda ćemo opet za godinu i po ili dve dana, ničijom krivicom doći u situaciju da usklađujemo ove zakone ili da bude nekih izmena i dopuna. To je jednostavno život, to treba razumeti i bez dalje politizacije, mi ćemo sigurno podržati ova rešenja. Hvala.

Zahvaljujem.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvaženi predlagači ovih izmena zakona, ja moram da kažem, zaista ću gledati što kraće da bi građani razumeli šta je suština ovih izmena, kojima se danas bavimo u Skupštini Srbije, pet puta ste menjali regulativu, vezano za funkcionisanje i rad javnih beležnika u Srbiji.

Pet puta smo vam u ovoj Skupštini ukazivali, poštovana gospodo, ne možete izvršiti sve obaveze u ovako kratkim rokovima.

Pet puta ste nam govorili – to nije tačno, nemate vi pojma, ne znate šta pričate.

Na stranu to što mene i zabavlja kada čujem neke kolege koji su bili u toj istoj vlasti, kako sada oni imaju amneziju i govore kako je neko drugi doneo te zakone, a oni su za njih glasali.

Na stranu to što ste i tada digli ruku za taj rok koji je sada predviđen za paralelno funkcionisanje u poslovima overe potpisa, rukopisa i prepisa.

I tada ste glasali da to bude 1. januara, a sada pomerate za dve godine. Pardon, od marta do januara 2017. godine, dakle građani treba da znaju, ponovo se pomera rok do kada će moći da overavaju potpise, rukopise i prepise u sudovima i opštinama, za dve godine.

Mi smo vam unapred govorili i molili vas da taj rok bude takav, da bude trajnog karaktera, jedna od opcija koju ste mogli usvojiti je da se zadrži mogućnost overe i pred sudom i u opštini i paralelno sa overavaju kod javnog beležnika. To ste odbili.

Pa smo vam rekli, ne možete da funkcionišete sa 94 javna beležnika na teritoriji Republike Srbije i to ste ismejali, pa smo vam rekli, ne možete da formirate javno beležničku komoru jer nemate sto javnih beležnika, čime kršite zakon i to ste ismejali.

Pa smo vam rekli ne možete pet puta da menjate regulativu u toku jednog zasedanja Skupštine, zato što ste pogrešili prvi, drugi, treći i četvrti put. Pa ste i to prenebregnuli.

Pa smo vam rekli da je normalno prirodno, da čovek koji je najodgovorniji za ovo stanje, da čovek koji je najodgovorniji za probleme i ne funkcionisanje našeg pravosuđa, a to je ministar Selaković, dođe u Skupštinu, da on predloži pomeranje roka. Bože moj. Izmena jednog člana. Zašto ministar nije mogao da odvoji vreme da nas počasti svojim prisustvom?

Uz svo uvažavanje predlagača, zašto nije mogao da dođe ovde da ga mi pitamo, a on, nadamo se, odgovori, zbog čega još uvek nije podneo ostavku? Ako ovo probijanje rokova ponovo nije dokaz njegovog, hajde da kažem blago rečeno, politički arogantnog odnosa prema Skupštini, njegovog arogantnog odnosa prema istini koja mu je predočena, prema disfunkcionalnosti sudskog i overivačkog sistema u Srbiji, ako mu nije bilo jasno da nema sa kim to da sprovede, jer ima 94 javna beležnika danas u Srbiji, ili možda jedan-dva više, neka mi oproste ovi koji se bave faktografijom, dakle, ne možete to ljudi uraditi u tako kratkom roku. Rekli smo i tada, kažemo i sada, ili ovaj sistem overe paralelno i kod sudija i opština, uvedite kao trajni sistem, ili ga produžite za još više godina nego što ste sada predvideli.

Zašto ministar uporno odbija da se suoči sa realnošću života u srpskom pravosuđu sa problemima u srpskom pravosuđu, sa našim dopunama, kritikama, predlozima? Neće čovek da se suoči. Neće da dođe u Skupštinu. Molili smo ga – dođite da vas pitamo. Kažite nam ministre već jednom, kada ćete snositi odgovornost? On nama ovako odgovara – ako imate dovoljan broj potpisa vi mene smenite. To je vrhunac cinizma.

Njegova ostavka je napisana u srpskim sudovima koji ne funkcionišu, u srpskoj advokaturi koja je četiri meseca bila u štrajku, u javnom beležništvu koje je podiglo maksimalno tarifu, u tome što građani plaćaju mnogo više nego ranije. Tu je napisana vaša ostavka, ministre Selakoviću, koga ja sad ovde zamišljam, da njegov lik treperi iznad gospodina Bečića, ali nema ga, ili ispod, izvinjavam se. To je moja uobrazilja. Uz svo uvažavanje gospođe Batić, trebao je nosilac svih kvazipromena u srpskom pravosuđu, reforme, reforme, da dođe i udostoji nas svog prisustva.

Menjate taj član, niste nas slušali, niste hteli da prihvatite opravdanu, razumnu, sugestiju da produžite još više te rokove, ili još bolje da uvedete ovu mogućnost kao trajno stanje. Šta je tu loše?

I da vas zamolim još jednu stvar. Neprirodno je, nekorisno, u momentu kada smo se sastali, zbog izmene jednog člana zakona da ponovo pokušavate da pričate o greškama koje su bile ranije, jer nemate vi ljudi više ni jedan argument. To je zabrinjavajuće već postalo. Ne pitaju građani mene ili vas, šta je bilo ranije, time neka se bave, pre svega, birači, a pod dva – nadležni državni organi. Oni pitaju šta će sada biti bolje u njihovom svakodnevnom životu. Kako će overavati svoje potpise, prepise i overe. Gde će to činiti i po kojoj ceni će to činiti.

Poštovani građani, moći ćete i dalje dve godine to da radite, kao što smo tvrdili i prvog dana kada je ministar ovde bio. On je rekao – ma nemate vi ljudi pojma, ja znam najbolje šta radim. Ja znam jer je meni Vlada dala mandat. Vlada je mene ovlastila da se bavim ovim poslom, Skupština me izabrala. U redu, i šta je rezultat? Nemate dovoljno javnih beležnika, ponavljam. Nemate zakonski minimum da formirate komoru. Ljude koje ste birali su ljudi sumnjivih političkih veza s partijom na vlasti.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Da li je to tema?)

Moram da objasnim ceo…