Reč ima narodni poslanik Olgica Batić, koja želi da odgovori.

Zahvaljujem uvaženoj koleginici Besarović.

Što se tiče rokova, jutros smo primili određene amandmane gde se predviđa da se umesto 1. januara 2017. godine prihvati rešenje da to bude 1. mart 2017. godine.

Kada smo kao ovlašćeni predlagači krenuli sa izradom ovakve izmene predloga zakona, smatrali smo da je možda bolje početi i uzeti 1. januar 2017. godine kao početak godine, pa taj datum, u tom smislu zaokružiti. Međutim, spremni smo da i na Odboru za pravosuđe razmotrimo sve amandmane, posebno koji se tiču promene tog roka, dakle, posebno amandmane koji su podneti, a u kojima se traži menjanje reči: „1. januar 2017. godine“ rečima: „1. mart 2017. godine“. Zasigurno, sa dužnom pažnjom ćemo takve amandmane pročitati i o njima raspravljati. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku da kažem da će poslanička grupa JS podržati Predlog izmena i dopuna Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, iz vrlo praktičnih razloga.

Naime, ukoliko bi ostao na snazi sadašnji važeći propis od 1. marta svi potpisi, rukopisi, prepisi morali bi da se overavaju kod javnih beležnika, a treba imati u vidu činjenicu da danas u Republici Srbiji u jednom velikom broju opština i gradova još uvek nema imenovanih javih beležnika, ne zato što Ministarstvo pravde nije želelo da imenuje javne beležnike u tim opštinama i gradovima, već zato što se na ranije raspisane konkurse za javne beležnike u tim opštinama i gradovima nije prijavio niko.

Interesantna je činjenica da u nekoliko velikih gradova, prema mojim saznanjima, kao što je Užice, Smederevo, Kruševac, itd, nemamo danas javnih beležnika, već se ti poslovi obavljaju u lokalnim organima uprave i u sudovima.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije zato smatra da odlaganje primene ovih propisa ide u korist građana u svim tim opštinama i gradovima i gde ima javnih beležnika i normalno u gradovima gde nema javnih beležnika.

Samo ću ilustracije radi reći da, recimo, u Pomoravskom okrugu, koji čini šest opština, samo u Jagodini trenutno postoje dva javna beležnika, dok u Paraćinu, Ćupriji, Despotovcu, Svilajncu, Rekovcu nema javnih beležnika, pa građani za iste neke poslove, za koje moraju da imaju overene neke dokumente, moraju u ovim opštinama da se obraćaju sudovima i lokalnim organima vlasti, lokalnim upravama, a u Jagodini javnim beležnicima.

Zato poslanička grupa Jedinstvene Srbije pozdravlja ovaj predlog koje je grupa poslanika predložila danas i uvrstili u dnevni red. Na ovaj način ćemo sigurno prevazići određene teškoće koje bi nastale ukoliko bi ostao važeći propis na snazi.

Znam da je u toku konkurs za izbor jedne nove grupe, odnosno broja javnih beležnika u nekim gradovima i opštinama, ali istovremeno moja saznanja idu dotle da ima jedan veliki broj opština i gradova za koje se nije prijavio nijedan kandidat da bude javni beležnik, pa iz tog razloga opet bi smo došli u situaciju da u ovim gradovima ljudi ne znaju gde treba da overavaju prepise, rukopise, potpise.

Istovremeno poslanička grupa Jedinstvene Srbije smatra da bi trebalo još jednom razmotriti ovaj određeni datum do kada se odlaže primena ovih propisa, a to je prema Predlogu izmena i dopuna Zakona 1. januar 2017. godine, da možda treba, a čujem da ima i neki amandman, doduše nisam ga video, nego sam samo načuo, da to bude još za dva meseca odloženo do 1. marta 2017. godine. Ako je to tačno, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati i prihvatiti taj predlog amandmana, da se još za dva meseca odloži primena.

Treba razmišljati i o sledećem. Godine 2016. nas čekaju lokalni izbori u svim opštinama i gradovima, odnosno u većini, ne u svim, u Republici Srbiji, pa ukoliko ne bismo odložili primenu ovog propisa došli bismo u vrlo tešku situaciju gde bi kandidati za odbornike u svim lokalnim samoupravama overavali određenu dokumentaciju potrebnu za učešće na izborima.

Jedinstvena Srbija bi predložila nešto na razmišljanje svim poslanicima, a to je da nas 2018. godine čekaju parlamentarni izbori. Znate da svaka stranka koja želi da učestvuje na tim izborima mora da prikupi jedan određeni broj potpisa da bi dobila pravo učešća na parlamentarnim izborima.

Da li treba možda razmišljati da se za te izbore ne overavaju potpisi, kako bi bilo predviđeno, kod javnih beležnika, ja samo ponavljam da je ovo samo predlog za razmišljanje, jer bismo došli u situaciju da bi u nekim gradovima, naročito većim, gde će biti manji broj javnih beležnika, došlo do velikih gužvi prilikom sakupljanja overenih potpisa za učešće na tim parlamentarnim izborima.

Imamo vremena da to u narednom periodu, kao najviši zakonodavni organ ove države, rešimo. Mislim da bismo o tome vrlo ozbiljno trebali da razmišljamo, ne zbog nas, nego zbog građana koji svojim potpisom žele da daju podršku nekoj političkoj stranici ili koaliciji za učešće na parlamentarnim izborima 2018. godine.

Gospođo predsednice iskoristio bih priliku da kažem da je i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu na sednici koja je održana neposredno pre početka zasedanja Narodne skupštine jednoglasno zaključio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o overavanju potpisa, prepisa i rukopisa.

Da zaključim, poslanički klub Jedinstvene Srbije će podržati u danu za glasanje Predlog izmena i dopuna ovog zakona. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Zahvaljujem se uvaženom kolegi Petroviću. Mislim da je takođe spomenuo jedno pitanje koje je jako bitno, a tiče se upravo održavanja izbora.

Naime, ovde kada govorimo o Predlogu zakona o izmeni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa moraju da se imaju u vidu određene specifične situacije. Prvo, jeste overavanje od strane jedinica lokalne samouprave, a druga specifična situacija javlja se upravo kada su u pitanju lokalni i republički izbori.

Poseban problem predstavlja ta pojačana aktivnost overavanja dokumenata za potrebe lokalnih i republičkih izbora. Dovoljno je pomenuti na ovom mestu da član 43. Zakona o izboru narodnih poslanika propisuje da je izborna lista utvrđena kada je svojim potpisom podrži najmanje 10.000 birača. Dalje, član 18. Zakona o lokalnim izborima propisuje da kandidate za odbornike mogu predlagati registrovane političke stranke, koalicija registrovanih političkih stranaka, kao i grupe građana čije izborne liste svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi.

Da ne bih dalje citirala članove zakona koji regulišu izbor narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima, na ovom mestu, a povodom problema koji je nagovestio gospodin Petrović, jasno je da održavanje izbora uvek iziskuje jedno povećano, jedno periodično angažovanje na poslovima overavanja, iako poslove overavanja dokumenata može preuzeti, ne javni beležnik, nego javnobeležnički pripravnik. Ograničenja pri angažovanju istih za potrebe periodičnog uvećavanja posla obesmišljava uopšte argument mogućnosti podizanja kapaciteta javnih beležnika angažovanjem istih. Naravno, pustimo da ovaj rok, da li će to biti 1. januar 2017. ili 1. mart 2017. godine, pokaže kojom će se dinamikom vršiti imenovanje javnih beležnika, a onda možemo otvarati sva druga pitanja, poput pitanja da li je primereno, efikasno da nakon toga overu vrše isključivo javni beležnici ili da se omogući, kao što se i sada radi, da overavanje, u ovom slučaju, bude i dalje u nadležnosti osnovnih sudova i opštinskih uprava. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, u prethodnih nekoliko izlaganja, od jutros, najmanje sto puta sam čuo reč „građani“ i kako ovo što danas radimo je u interesu „građana“ i zbog „građana“. Pitam se gde su bili ti „građani“ pre nešto malo manje od šest meseci kada smo donosili ovaj zakon? Gde su onda bili njihovi interesi kada je ista većina, koja danas predlaže ovaj zakon, usvojila i glasala za zakon koji predviđa rok 1. mart 2015. godine? Makar jednom da smo čuli reč – izvinite, građani, pa da razumem, izvinite, pogrešili smo.

Tada vam je u raspravi rečeno da poslovi javnih beležnika, odnosno da javni beležnici neće moći u ovom kratkom roku da preuzmu sve poslove predviđene zakonom. Tada je ovde bio ministar, danas ga nema. Danas ste rešili da mu pomognete, da ga ebolirate, da ne dođe on ovde i da objašnjava šta je govorio pre nešto malo manje od šest meseci i kako nas je ubeđivao da će do ovog roka moći da se ispuni ono što je predviđeno zakonom.

Imam ovde njegovo izlaganje sa te sednice. Ima 18 strana. Mogu da pročitam, ali mislim da nema potrebe. Neću da trošim ni vaše, ni svoje vreme.

Zanima me, kako to da se sada setimo građana, pričamo o građanima, o njihovom interesu, govorimo o tome da nam ne trebaju ishitrena rešenja, a ništa od tih argumenata niste hteli da uvažite pre nešto malo manje od šest meseci. Jedini način da naša poslanička grupa Socijaldemokratska stranka-Zajedno za Srbiju-Zeleni Srbije podrži ovo zakonsko rešenje je da do dana za glasanje dobijemo ostavku ministra Selakovića.

Ne znam pošto se predsedavajući menjaju, ova dobacivanja u sali, na to očigledno niko neće sankcionisati. Ali, dobro. Navikli smo mi da se sankcioniše samo ono što rado opozicija, a ne i ono što rade poslanici vladajuće stanke, a evo šta rada građani.

Ova sednica danas košta građane Srbije najmanje milion dinara. Milion dinara će građani Srbije potrošiti na neodgovornost i nesposobnost vladajuće većine koja nije htela da sluša ove argumente i da ih uvaži pre šest meseci. Nastavlja se tirada sa uvođenjem javnih beležnika u pravni sistem Srbije.

Koja je ovo sednica Skupštine u poslednjih šest meseci, kada raspravljamo o problemima koji postoji i rešavanju problema koji postoje kod uvođenja javnih beležnika? Četvrta, peta, i gde je tu kraj? I da li će neko da kaže – izvinite nesposoban sam da odradim svoj posao, izvinite ne znamo kako da uradimo da se uvede sistem javnih beležnika u pravni sistem Srbije, ne znamo za šest meseci da sprovedemo konkurs, izaberemo nove javne beležnike, pored onih 94 koji su izabrani na početku, a to nije bilo dovoljno da se formira komora.

Videćemo šta će se desiti kada nadležni sudovi pred kojima se vode određeni procesi donesu svoje odluke i da li će ceo ovaj sistem pasti u vodu, i da li će konačno neko zbog toga da odgovara? Ako nema ostavke ministra, ja vas molim istu onu većinu koja je stavila ovo na dnevni red da stavi predlog za razrešenje ministra, jer ovo obesmišljava sve ono što mi ovde radimo. I zašto mi raspravljamo i donosimo neke zakone i neke rokove kada oni ne mogu da se ispoštuju?

Ko je odgovoran, ja ponavljam, za to što danas, nedelju dana pre isteka roka zakona koji smo doneli pre šest meseci posao nije završen? Sada se rok za koji je predviđeno prvobitno šest meseci, i za koji nas je ministar ubeđivao da će biti ispunjeno, sada produžava za još dve godine. Kakve vi procene pravite ljudi? Da li vi nešto možete da predvidite? Da li nešto možete da završite u onom roku koji ste planirali, ili stalno nešto odlažemo, stalno nešto čekamo, biće bolje za dve godine, svake dve godine, biće vam bolje za dve godine. Sa ovom Vladom nikad nam neće biti bolje. Biće nam gore svaki dan, i to dokazujete na svakom zasedanju Skupštine.

Postoji jedna stvar koju ministar može da uradi. Ja ga pozivam da to uradi i mislim da je to nešto što će pomoći građanima pre svega, ali stvarno pomoći građanima, a to je da Pravilnik o tarifama javnih beležnika prilagodi tako da ni jedna tarifa, ni jedno plaćanje koje građanin danas treba da da, da obavi, da plati nešto da bi završio stvar koju je do 1. septembra prošle godine završavao u sudovima i opštinama, da ne može da plati ni jedan jedini dinar više kada taj posao treba da obavi kod javnog beležnika.

Pozivam ministra, jer je to u njegovoj nadležnosti, da izmeni taj pravilnik na taj način da građani ne plaćaju više. Kad je uvođen sistem javnih beležnika pričano je ponovo kako je to u interesu građana, kako će to biti efikasnije, kako će to biti bolje. Za ovih šest meseci smo se uverili da ništa od toga nije tačno, jedino što se desilo je to da je sve skuplje. Građani nešto plaćaju duplo, troduplo, 20 puta više nego što su plaćali pre šest meseci.

Ako želite da brinemo o građanima i da pokažemo brigu, dajte ovde da se ujedinimo oko poziva ministru, da izmeni pravilnik o tarifama i da te tarife ne budu više i da građani ne plaćaju kod notara ništa više od onoga što su plaćali pre šest meseci, kada su završavali poslove u sudovima i opštinama Republike Srbije. Jedino na taj način ćemo uraditi nešto dobro za građane, istinski dobro za građane.

Pošto se ovde govorilo i o nekim amandmanima, koji su predloženi i mi smo predložili određene amandmane. Pre svega, suština tih amandmana je da po našem mišljenju poslove overe prepisa, potpisa treba da rade opštinske uprave i posle ovog roka, trajno. Da neko overi fotokopiju neko ne treba da ide kod notara. Kad ode kod notara on će mu reći – dođite za dve nedelje. Građanin treba da završi neki posao za jedan dan, nema vremena da zakazuje termin kod notara.

Suština našeg amandmana je da sudovi to rade do kraja ove godine, a da opštine nastave da rade paralelno ovaj posao, zajedno sa notarima. Ako se u nekom trenutku za dve godine uverimo da su notari toliko ojačali, da su izabrani u svakoj opštini, u potrebnom broju, onda hajde da izmenimo zakon i da sve prebacimo onog trenutka kada stvarno budemo uvereni da su notari osposobljeni da vrše najobičnije overe, ono za šta danas čovek dođe do opštine, kaže – overite mi fotokopiju nečega, to u svakoj opštini može da završi, kada budemo sigurni da su notari osposobljeni, da ima dovoljno ljudi da to radi, onda da prebacimo to na njih. Do tada, bez roka da to ostane u nadležnosti opština. Opština, ne sudova, sudovi do kraja ove godine. Slažem da sudovi treba da budu rasterećeni, da treba da se bave suđenjem, da brže rešavaju probleme, pogotovu zbog činjenice da četiri i po meseca nisu radili. Ponovo zbog ministra i njegove nesposobnosti koja je prouzrokovala štrajk advokata, pa se nagomilalo ne znam koliko stotina hiljada slučajeva za ovo vreme.

Pozivam vas da razmotrite naš amandman, da ga usvojite, jer je to u interesu građana, a ovakva rešenja, bez reči – izvinite građani, pogrešili smo, nisu u interesu građana i mi ih nećemo podržati. Hvala.

Hvala.

Reč ima ovlašćeni predstavnik Olgica Batić.

Zahvaljujem se. Zahvaljujem se i uvaženom kolegi Marko Đurišiću.

Ovde se postavilo mnogo pitanja koja počinju sa rečima – gde su bili građani i najveća zamerka je što je puno puta upotrebljena reč „građani“. Onda se na ovakvo pitanje može postaviti kontra pitanje – a gde su bili građani kada je donet u usvojen Zakon o javnom beležništvu? Da li ste tada izgovarali isto tako reč „građani“ kao što je danas slušate u ovom domu?

Drugo, očigledno se nije pažljivo čitalo, kao što vidite za ovaj Predlog zakona predlagač nije Vlada, nije ni Ministarstvo pravde, već šest narodnih poslanika. Dakle, ovlašćeni predlagači taksativno su navedeni. Ako vas dalje zanima, svi ovlašćeni predlagači ovog Predloga zakona po profesiji su advokati.

Mislim da ste i ranije isticali da ste na strani advokature u tzv. sukobu između advokata i notarijata, ali vidim da danas očigledno ovakvom retorikom zapravo zastupate javno beležništvo. Dalje ste rekli da ova sednica najmanje milion dinara. Koštala je i sednica kada je usvojen Zakon o javnom beležništvu 2011. godine, možda i više nego današnja sednica.

Zapitajte se samo, koliko će koštati obične overe, ukoliko bi 1. marta 2015. godine u potpunosti prestala nadležnost osnovnih sudova i jedinica lokalne samouprave, kao organa koji su ovo vršili, a kao overeni poslovi.

Govorite – stalno se nešto odlaže. Opet ću vas podsetiti da predlagač nije Vlada već šest vaših kolega. Ovaj rok, vi ste napomenuli, hajde da vidimo da li će se nešto zaista i učiniti u mogućnosti, da li će zaista pravim tempom teći dinamika imenovanja javnih beležnika, ovaj rok se i predviđa upravo zbog jedne takve stvari.

Dalje, spomenuli ste tarifu javnih beležnika. U svom uvodnom izlaganju, očigledno je da me niste dovoljno slušali, spomenula sam nešto i što se tiče tarife javnih beležnika i onoga do čega bi došlo ukoliko odlaganje ovog roka tj. 1. marta 2015. godine, predloženom izmenom, ne bi bilo učinjeno. Bila bi daleko viša javnobeležnička tarifa. Stvorili biste takvu konfuziju da bi to bilo katastrofalno i reći ću vam ono što, verujem, da volite da čujete, a u interesu građana. Sve ovo se čini u interesu građana, upravo onako kao što ste i vi to svojevremeno radili i na to se tako pozivali.

Što se tiče već pomenute tarife i što se tiče već pomenutog pravilnika mogućnosti da građani plaćaju takse za overe, kako ste naveli, u istom iznosu, kao što su to činili pre uvođenja javnog beležništva kao instituta u Srbiji, naime, i o tome ste trebali malo da se upoznate, pa da pogledate u ovom slučaju određene specifične situacije, a to je recimo da pri pružanju usluga overavanja jedinice lokalne samouprave primenjuju Zakon o republičkim administrativnim taksama, u određenim slučajevima i opštinske odluke o administrativnim taksama.

Sam Zakon o republičkim taksama predviđa niz za oslobađanje od plaćanja taksi. Mi jesmo da se takvo rešenje zadrži i po tom pitanju apsolutno smo saglasni kao kolege u ovoj Skupštini. Tako član 19. upravo pomenutog Zakona o republičkim taksama predviđa da su oslobađani plaćanja takse organi, organizacije i institucije Republike Srbije, organi i organizacije AP, jedinica lokalnih samouprava, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, crkvene i verske zajednice, Crveni krst Srbije itd.

Dalje, istim ovim zakonom predviđeno je da se propisuje da se taksa ne plaća recimo za prijavu za upis u matične knjige, da se ova taksa ne plaća za prijave, priloge za utvrđivanje javnih prihoda, spise i radnje u postupku za utvrđivanje smanjenja katastarskog prihoda zbog elementarnih nepogoda, bolesti, za spise i radnje za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko invalidske zaštite civilnih invalida rata, spise i radnje u vezi sa predškolskim i školskim vaspitanjem i obrazovanjem, obrazovanjem studenata, stručnim usavršavanjem itd.

Potpuno sam saglasna da overavanje navedenih dokumenata treba i dalje da ostane u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, ali pazite, sve što ste izgovorili rekli ste u prilog izmeni koja se danas predlaže.

Vidite sada, ukoliko bi posao iz nadležnosti uprava jedinica lokalne samouprave sada u potpunosti prešao u nadležnog javnih beležnika, onda se postavlja jedno jako bitno pitanje i tu sam saglasna sa kolegom Đurišićem, a to je pitanje naknade za postupak poveravanja i onda dolazimo do krucijalnog pitanja – da li je neophodno da se propišu isti, odnosno slični slučajevi oslobađanja od taksi ili bar umanjenja iznosa od predviđenih tarifnih brojeva? Odgovoriću vam odmah – da, jeste potrebno je propisivanje i šta bi posledica toga bila? Posledica toga bi bila da je neophodno i neosnovano opterećenje građana novim nametima, a što bi već ugrozilo postojeće socijalne slučajeve. Ko bi onda došao pod udar tih nameta? Fizička lica koja ostvaruju prava po osnovu socijalne zaštite, koja ostvaruju u postupku ostvarivanja prava iz socijalne zaštite, koja ostvaruju pravo u postupcima iz obaveznog socijalnog osiguranja, fizička lica u postupku ostvarivanja prava recimo na dečiji dodatak, na prava po osnovu boračko-invalidske zaštite itd.

Saglasna sam sa vama i kada ste rekli da treba da ostane u potpunosti nadležnost jedinica lokalnih samouprava kako bi one i dalje nesmetano obavljale poslove overavanja potpisa, rukopisa i prepisa. Upravo se ovakvom izmenom Predloga zakona to i čini. Nisam do sada bila ovlašćeni predlagač, a to bi trebalo da znate, ni Zakona o beležništvu, ni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao što danas ovlašćeni predlagač nije Ministarstvo pravde, već vaše kolege, to ste mogli da vidite, kada se piše neki zakon, onda se podnosioci tog zakona i potpišu.

Sve ono što ste vi rekli takođe se može dovesti u kontekst sledećeg, a to je da je ukoliko bi navedeni poslovi overavanja prešli sada, govorim sada, a potpuno je opravdano rešenje da to bude 2017. godine, jer kada govorite o mogućnosti ostavljanja roka da nešto zaživi, onda taj rok negde morate i da predvidite, a ne posle kako ste rekli, menjaćemo onda zakon, pa nećemo onda menjati zakon. Možda je to vaš manir da tako postupate i menjate zakone kako hoćete, ali ovo se čini iz vama već obražene reči – upravo radi zaštite interesa građana.

Dakle, postavila bi se dva ključna pitanja, to je pitanje neblagovremenosti pružanja usluga zbog opterećenosti poslom ili bavljenjem drugim isplativijim poslom i naravno lukrativni momenat koji se ne sme ni u kom slučaju zaboraviti, a drugo jeste pitanje održivosti same javnobeležničke profesije na način kako ste vi to obrazložili svojim rečima u ovom obraćanju.

Moram gospodinu Đurišiću da ukažem i na sledeću situaciju u kontekstu navedenog da bi ukoliko bi se na snazi održalo važeće rešenje, 1. mart 2015. godine, građani bi na overu bili upućeni isključivo na javne beležnike. Sada se ostavlja ono što je opozicija govorila i ranije kada se raspravljalo o ovim zakonima, pa hajde da ostavimo mogućnost da građani biraju gde će recimo overiti potpis.

Vidite, ovakvom izmenom Predloga zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa upravo se takva mogućnost i ostavlja i daje primereni rok da javnobeležnička služba, sa kojom sam saglasna i sa kojom, kako ste rekli, niko ovde nije lud i svi dovoljno znaju koliki je broj imenovanih javnih beležnika, svi znaju da je nedovoljan broj javnih beležnika, to je više puta isticano, ali hajde da damo šansu da građani Srbije sami biraju gde će vršiti overe do 2017. godine i da li će u tako ostavljenom roku javnobeležnička služba zaista i pokazati da li može ona da funkcioniše u svom punom obimu ili pak ne može. Zahvaljujem.