Zahvaljujem se. Zahvaljujem se i uvaženom kolegi Marko Đurišiću.
Ovde se postavilo mnogo pitanja koja počinju sa rečima – gde su bili građani i najveća zamerka je što je puno puta upotrebljena reč „građani“. Onda se na ovakvo pitanje može postaviti kontra pitanje – a gde su bili građani kada je donet u usvojen Zakon o javnom beležništvu? Da li ste tada izgovarali isto tako reč „građani“ kao što je danas slušate u ovom domu?
Drugo, očigledno se nije pažljivo čitalo, kao što vidite za ovaj Predlog zakona predlagač nije Vlada, nije ni Ministarstvo pravde, već šest narodnih poslanika. Dakle, ovlašćeni predlagači taksativno su navedeni. Ako vas dalje zanima, svi ovlašćeni predlagači ovog Predloga zakona po profesiji su advokati.
Mislim da ste i ranije isticali da ste na strani advokature u tzv. sukobu između advokata i notarijata, ali vidim da danas očigledno ovakvom retorikom zapravo zastupate javno beležništvo. Dalje ste rekli da ova sednica najmanje milion dinara. Koštala je i sednica kada je usvojen Zakon o javnom beležništvu 2011. godine, možda i više nego današnja sednica.
Zapitajte se samo, koliko će koštati obične overe, ukoliko bi 1. marta 2015. godine u potpunosti prestala nadležnost osnovnih sudova i jedinica lokalne samouprave, kao organa koji su ovo vršili, a kao overeni poslovi.
Govorite – stalno se nešto odlaže. Opet ću vas podsetiti da predlagač nije Vlada već šest vaših kolega. Ovaj rok, vi ste napomenuli, hajde da vidimo da li će se nešto zaista i učiniti u mogućnosti, da li će zaista pravim tempom teći dinamika imenovanja javnih beležnika, ovaj rok se i predviđa upravo zbog jedne takve stvari.
Dalje, spomenuli ste tarifu javnih beležnika. U svom uvodnom izlaganju, očigledno je da me niste dovoljno slušali, spomenula sam nešto i što se tiče tarife javnih beležnika i onoga do čega bi došlo ukoliko odlaganje ovog roka tj. 1. marta 2015. godine, predloženom izmenom, ne bi bilo učinjeno. Bila bi daleko viša javnobeležnička tarifa. Stvorili biste takvu konfuziju da bi to bilo katastrofalno i reći ću vam ono što, verujem, da volite da čujete, a u interesu građana. Sve ovo se čini u interesu građana, upravo onako kao što ste i vi to svojevremeno radili i na to se tako pozivali.
Što se tiče već pomenute tarife i što se tiče već pomenutog pravilnika mogućnosti da građani plaćaju takse za overe, kako ste naveli, u istom iznosu, kao što su to činili pre uvođenja javnog beležništva kao instituta u Srbiji, naime, i o tome ste trebali malo da se upoznate, pa da pogledate u ovom slučaju određene specifične situacije, a to je recimo da pri pružanju usluga overavanja jedinice lokalne samouprave primenjuju Zakon o republičkim administrativnim taksama, u određenim slučajevima i opštinske odluke o administrativnim taksama.
Sam Zakon o republičkim taksama predviđa niz za oslobađanje od plaćanja taksi. Mi jesmo da se takvo rešenje zadrži i po tom pitanju apsolutno smo saglasni kao kolege u ovoj Skupštini. Tako član 19. upravo pomenutog Zakona o republičkim taksama predviđa da su oslobađani plaćanja takse organi, organizacije i institucije Republike Srbije, organi i organizacije AP, jedinica lokalnih samouprava, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, crkvene i verske zajednice, Crveni krst Srbije itd.
Dalje, istim ovim zakonom predviđeno je da se propisuje da se taksa ne plaća recimo za prijavu za upis u matične knjige, da se ova taksa ne plaća za prijave, priloge za utvrđivanje javnih prihoda, spise i radnje u postupku za utvrđivanje smanjenja katastarskog prihoda zbog elementarnih nepogoda, bolesti, za spise i radnje za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko invalidske zaštite civilnih invalida rata, spise i radnje u vezi sa predškolskim i školskim vaspitanjem i obrazovanjem, obrazovanjem studenata, stručnim usavršavanjem itd.
Potpuno sam saglasna da overavanje navedenih dokumenata treba i dalje da ostane u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, ali pazite, sve što ste izgovorili rekli ste u prilog izmeni koja se danas predlaže.
Vidite sada, ukoliko bi posao iz nadležnosti uprava jedinica lokalne samouprave sada u potpunosti prešao u nadležnog javnih beležnika, onda se postavlja jedno jako bitno pitanje i tu sam saglasna sa kolegom Đurišićem, a to je pitanje naknade za postupak poveravanja i onda dolazimo do krucijalnog pitanja – da li je neophodno da se propišu isti, odnosno slični slučajevi oslobađanja od taksi ili bar umanjenja iznosa od predviđenih tarifnih brojeva? Odgovoriću vam odmah – da, jeste potrebno je propisivanje i šta bi posledica toga bila? Posledica toga bi bila da je neophodno i neosnovano opterećenje građana novim nametima, a što bi već ugrozilo postojeće socijalne slučajeve. Ko bi onda došao pod udar tih nameta? Fizička lica koja ostvaruju prava po osnovu socijalne zaštite, koja ostvaruju u postupku ostvarivanja prava iz socijalne zaštite, koja ostvaruju pravo u postupcima iz obaveznog socijalnog osiguranja, fizička lica u postupku ostvarivanja prava recimo na dečiji dodatak, na prava po osnovu boračko-invalidske zaštite itd.
Saglasna sam sa vama i kada ste rekli da treba da ostane u potpunosti nadležnost jedinica lokalnih samouprava kako bi one i dalje nesmetano obavljale poslove overavanja potpisa, rukopisa i prepisa. Upravo se ovakvom izmenom Predloga zakona to i čini. Nisam do sada bila ovlašćeni predlagač, a to bi trebalo da znate, ni Zakona o beležništvu, ni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao što danas ovlašćeni predlagač nije Ministarstvo pravde, već vaše kolege, to ste mogli da vidite, kada se piše neki zakon, onda se podnosioci tog zakona i potpišu.
Sve ono što ste vi rekli takođe se može dovesti u kontekst sledećeg, a to je da je ukoliko bi navedeni poslovi overavanja prešli sada, govorim sada, a potpuno je opravdano rešenje da to bude 2017. godine, jer kada govorite o mogućnosti ostavljanja roka da nešto zaživi, onda taj rok negde morate i da predvidite, a ne posle kako ste rekli, menjaćemo onda zakon, pa nećemo onda menjati zakon. Možda je to vaš manir da tako postupate i menjate zakone kako hoćete, ali ovo se čini iz vama već obražene reči – upravo radi zaštite interesa građana.
Dakle, postavila bi se dva ključna pitanja, to je pitanje neblagovremenosti pružanja usluga zbog opterećenosti poslom ili bavljenjem drugim isplativijim poslom i naravno lukrativni momenat koji se ne sme ni u kom slučaju zaboraviti, a drugo jeste pitanje održivosti same javnobeležničke profesije na način kako ste vi to obrazložili svojim rečima u ovom obraćanju.
Moram gospodinu Đurišiću da ukažem i na sledeću situaciju u kontekstu navedenog da bi ukoliko bi se na snazi održalo važeće rešenje, 1. mart 2015. godine, građani bi na overu bili upućeni isključivo na javne beležnike. Sada se ostavlja ono što je opozicija govorila i ranije kada se raspravljalo o ovim zakonima, pa hajde da ostavimo mogućnost da građani biraju gde će recimo overiti potpis.
Vidite, ovakvom izmenom Predloga zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa upravo se takva mogućnost i ostavlja i daje primereni rok da javnobeležnička služba, sa kojom sam saglasna i sa kojom, kako ste rekli, niko ovde nije lud i svi dovoljno znaju koliki je broj imenovanih javnih beležnika, svi znaju da je nedovoljan broj javnih beležnika, to je više puta isticano, ali hajde da damo šansu da građani Srbije sami biraju gde će vršiti overe do 2017. godine i da li će u tako ostavljenom roku javnobeležnička služba zaista i pokazati da li može ona da funkcioniše u svom punom obimu ili pak ne može. Zahvaljujem.