Vaša dužnost je da prestanete sa uvredama i da govorite o tački dnevnog reda.

Zašto je uvreda? Šta je uvreda? Stvarno, nemojte preterivati gospodine Bečiću, ovde nikakve uvrede nema. Nikoga ne vređamo, niti mi pada na pamet.

Lepo kažemo, zašto to radite sada? Zašto niste uradili tada? Zašto čovek koji je nosilac ovih promena i ovog instituta u Srbiji nije došao u Skupštinu, nego se čovek politički krije iza poslanika, i to čak poslanika ne iz SNS, zašto? Znam da ima kompetentnih kolega, zašto oni nisu ti koji ovo predlažu? Zato što je malo neprijatno, eto zašto. Zato što nije u redu da ovoliko očigledno budete van onoga što ste obećali, e to je problem. Tema je to.

Da li je tema da menjate jedan član zakona? Da li je tema da produžavate rok za dve godine? Da li je tema da smo vas molili da to uradite tada pa niste? Da li je tema? Da li je tema da neko ustane i kaže – Izvinite, bili ste u pravu. I to je tema. Šta je tu problem? Da li je to tako teško ustati pa reći – Jeste, istina je. Nismo predvideli mogućnost da ćemo imati malo beležnika, da Komora neće biti zakonski izabrana, da građani neće moći da overavaju potpise na jednom mestu, da ti ljudi koji su napravili enormne honorare sebi, a neki kažu još nekim ljudima iz vladajuće stranke, da ti ljudi ne mogu da odgovore prirodi posla. Šta je tu problem? Šta je tu uvredljivo?

To je u funkciji, po meni, pomoći da zaživi ovaj institut na adekvatan način. Po meni, dve godine nije dovoljno i opet ćete probijati rok, videćete to. Ja vam danas kažem, neka bude u zapisniku, da ćete ponovo probijati rok. Zato i predlažem da ga napravite kao trajni institut, da građanin uvek može otići u sud i opštinu, ako to želi, plati taksu, izvrši overu. Zašto je to problem?

Zašto se deluje nekim ljudima, gospodine Bečiću, zamislite to, da neko hoće da zaštiti grupu koja se zove „Javni beležnici“, da njima da mogućnost da oni budu zaštićeni da se ljudima onemogući, pa su onda to hteli da urade kao ekskluzivno pravo ili ti puni monopol, pa su se pobunili advokati?

Sada pričamo ovde među kolegama, uz svo uvažavanje predlagaču, pričamo o nekome ko je ovo sve zamesio, a mi da vadimo vruće kifle iz peći, jel? Vi i mi, bez razlike. Zašto, iako znam da ima jedna Kata u Perlezu i ta Kata u Perlezu kaže da je počelo? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.

Radi istinitog informisanja javnosti, ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa potpisalo je sedam narodnih poslanika, svi advokati. Među njima prvi potpis imamo predsednice parlamenta gospođe Maje Gojković, Biljana Pantić Pilja, Olgica Batić, Dragan Nikolić, Dragan Polovina, Vesna Simić i gospodin Neđo Jovanović. Time je gospođica Olgica Batić predstavnik predlagača narodnih poslanika koji su predložili ove izmene.

Tako da, ono što ste rekli da se ovaj parlament krije iza jednog narodnog poslanika koji nije iz poslaničke grupe SNS, niste rekli ono što je tačno, hajde tako da kažem.

Ovlašćeni predstavnik ima prednost, narodna poslanica Olgica Batić.

Ja ću vas zamoliti da koleginici Pilji date reč, jer je zaista replicirala čim je kolega Stefanović završio.

Ali, bez obzira, ovlašćeni predstavnik ima prednost. Morate to da razumete.

Gospodine Martinović, dobićete reč jedino ako gospođica Batić želi da vam da prednost, ali ovlašćeni predstavnik ima prednost.

Dala sam već prednost. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, zamenik šefa poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik žutog sektora ovde u Narodnoj skupštini je izneo nekoliko neistina. Rekao je da nema nijednog poslanika SNS koji je potpisao ovaj Predlog zakona. Čiji su poslanici Maja Gojković, Biljana Pantić Pilja, Dragan Nikolić, Dragan Polovina i Vesna Simić? To je jedna stvar.

Druga stvar, poslanici bivšeg režima i njihov šef ovde u Skupštini očigledno nisu pročitali tekst Predloga zakona, a izgleda da nisu pročitali ni amandmane sopstvenih poslanika, jer je gospodin Stefanović ovde rekao da to stanje, da overu potpisa, rukopisa i prepisa paralelno vrše sudovi, opštinske uprave i javni beležnici treba da bude trajno.

E, sad, ja ne znam da li on govori u svoje lično ime ili govori u ime celokupne poslaničke grupe, ali evo kako glase neki od amandmana njegove poslaničke grupe. Gordana Čomić, umesto 1. marta 2015. godine - 1. januar 2016. godine; Borislav Stefanović, taj koji kaže da treba da bude trajno stanje, kaže – 5. februar 2016. godine; Dejan Nikolić – 1. januar 2019. godine. Ovo je sprdnja sa Narodnom skupštinom, sprdnja sa građanima u čije ime navodno govore.

Molim vas, gospodine Martinoviću…

Aleksandra Jerkov - 20. maj 2016. godine, Jovan Marković – 8. februar 2018. godine. Da li su ovo njihovi rođendani? Ne znam šta je u pitanju. Vesna Martinović – 1. januar 2020. godine i najgenijalniji od svih amandmana, Ivan Jovanović - 1. januar 2117. godine.

O čemu se ovde radi, o interesima građana, o tome kako žuti sektor treba da nam drži lekcije o tome kakve zakone treba da donosimo? Apsolutno, sve što je rečeno je neistina.

Gospodine Bečiću, molim vas, pokušajte vi da objasnite predstavnicima žutog sektora da ovde nije reč ni o javnim beležnicima, ni o ministru pravde, ni o Vladi Republike Srbije. Ovde se radi o Predlogu zakona, koji su podneli narodni poslanici, a većina potpisnika Predloga zakona su upravo poslanici SNS.