Hvala.
Naime, ponoviću ono na šta se osvrnuo uvažen kolega Stefanović, kada se obraćao pre nekoliko minuta, budući da nije bio prisutan na samom početku ove sednice.
Složiću se u jednoj stvari sa izrečenim od strane kolege Stefanovića, a to je da Srbija nema dovoljan broj javnih beležnika. To je vrlo jasno rečeno još na početku ove sednice.
Takođe, vrlo jasno je rečeno da puni obim javnobeležničke službe u ovom momentu ne postoji. Izvesno je da neće postojati verovatno ni do kraja ove godine, možda ni sledeće godine i zapravo, niko ne može da daje takve prognoze kada će se imenovati svi javni beležnici, čiji broj je predviđen Zakonom o javnom beležništvu.
Takođe, mislim da je gospodin Stefanović govorio u svoje ime, a ne ispred stranke koju predstavlja, jer ima nekih amandmana koji su smisleni, a predviđaju čak i kraći rok od roka koji je sadržan predloženim izmenama.
Naime, na ovom mestu takođe moram da ukažem da se ovde vrši jedna permanentna zamena teza, pa se postavlja pitanje, a onda se istovremeno daje i odgovor na njega, dakle, na postavljeno pitanje ne čeka se nekakav odgovor, nego se istovremeno i pita, pa se onda istovremeno i odgovara, kako nama zapravo ne treba nikakva ovakva izmena. Ako ne treba ovakva izmena, a šta treba, da ostane možda ovakvo važeće rešenje, pa šta onda da radite, da prinudite građane da od 1. marta sve overe potpisa, prepisa i rukopisa, uputite ih lepo na imenovane javne beležnike, kojih ima, zamislite, više od 90.
Znači, već je rečeno, dovoljan broj javnih beležnika u ovom momentu ne postoji. Javno beležništvo ne funkcioniše u punom kapacitetu i to apsolutno nije ništa sporno, ali se upravo ovakvim rešenjem, jer da nije ovog rešenja, od 1. marta nastupile bi katastrofalne posledice, a ogledaju se u tome što bi građani onih gradova i onih opština bili prinuđeni da idu upravo kod javnih beležnika za sve poslove overavanja, ovakvim rešenjem dozvoljava im se da bar u roku do 2017. godine ostane taj paralelizam, na čemu se, što je kolega Stefanović primetio, ovde insistiralo i ranije i ostaje.
Dakle, ovakvo rešenje je zasigurno bolje nego da ovakvog rešenja nema. Ukoliko se kaže - treba da se produži ovaj, kako je to rečeno, paralelni sistem za još više godina, vidite, otuda ja pronalazim da kolega Stefanović intimno podržava ovakvu jednu izmenu. On je samo za to da taj rok zapravo treba da bude još viši. On nije protiv da taj rok bude do 2017. godine, nego da se i on produži. Drago mi je što podržava i biće mi još draže ukoliko za dan glasanja ostane dosledan onome što je rekao, pa i podrži ovakav Predlog zakona.
Osim toga, navedeno je da pet puta menjamo regulativu vezanu za javne beležnike. Izvinite, danas ne raspravljamo o Zakonu o javnom beležništvu, nego o Zakonu o overavanju potpisa, prepisa i rukopisa, koji, da se zna, nije nikada menjan, ovo je prva izmena.
Podsetiću da kada već neko iznosi, pa nekome smetaju i te izmene Zakona o javnom beležništvu, izmene i dopune zakona koje su nakon toga usledile, a što ste onda glasali za poslednju izmenu i dopunu Zakona o javnom beležništvu kada vam broj izmena i dopuna ne odgovara? Podsetiću da su poslednje izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu zapravo proizvod rezultata stručnih timova Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde. Čini mi se da ste takve izmene podržali, ali onda niste rekli – a što ovoliki broj izmena?
Na kraju krajeva, mislim da se ovo čini isključivo i sve zarad građana. Činjenica je da ovde ovlašćeni predlagač nije Vlada, nije ministar, već su to narodni poslanici. Eto, dozvolite i tu mogućnost da i narodni poslanici nekada nešto predlože, pa i da se njihov predlog nađe na dnevnom redu i da njihov predlog raspravljamo.
Meni bi bilo jako drago, i ovim ću završiti, da recimo gospodin Stefanović umesto što zamišlja ministra pravde Nikolu Selakovića, recimo u svom obraćanju se obratio meni, jer mene ne mora da zamišlja. Dovoljno je bilo samo da me pogleda i sve bismo se razumeli. Hvala.
